Evropska filmska akademija (EFA) i EFA Productions objavile su EFA dokumentarističku selekciju, listu 15 evropskih dokumentaraca koji će biti preporučeni za nominaciju za ovogodišnje Evropske filmske nagrade. Među odabranima je i srpski film „Druga strana svega“ autorke Mile Turajlić, koji je podržan od strane Filmskog centra Srbije.
Deset festivala dokumentarnog filma predložili su komitetu po jedan film koji je imao svetsku premijeru na najnovijim izdanjima svakog od tih festivala. Članovi Evropske filmske akademije će sada glasati za pet nominacija u kategoriji dokumentarnih ostvarenja, a na osnovu tih nominacija će potom biti odabran i „Evropski dokumentarac 2018”, koji će biti obelodanjen na ceremoniji uručenja nagarada u Sevilji 15. decembra. Osim srpskog dokumentarca „Druga strana svega“ Mile Turajlić, jedini odabrani film iz ovog regiona je hrvatsko ostvarenje „Srbenka“ autora Nebojše Slijepčevića.
„Druga strana svega“, novi film Mile Turajlić, rediteljke filma „Cinema Komunisto“, osvojio je glavnu nagradu u kategoriji dugometražnog filma na festivalu IDFA u Amsterdamu, najprestižnijem festivalu dokumentarnog filma na tlu čitave Evrope. Dokumentarni film „Druga strana svega“ traje 104 minuta, a nastao je kao koprodukcija Srbije (Dribbling Pictures) Francuske (Survivance) i HBO Europe, a pritom je prva koprodukcija HBO Europe sa Srbijom. Podržali su ga i Ministarstvo kulture Republike Srbije, Eurimages, CNC – Cinemas du monde, Doha Film Institute i Filmski centar Srbije.
Film „Druga strana svega“ prikazan je premijerno sredinom septembra ove godine, u okviru programa „TiFF Docs“ Međunarodnog filmskog festivala u Torontu, nakon čega je usledilo prikazivanje u Njujorku, na festivalu DOC NYC, najvećoj smotri dokumentarnog filma u SAD. Film je potom uspešno prikazan na desetinama refrentnih filmskih festivala širom planete.
Sažet u par rečenica sinopsis filma glasi ovako: „Za srpsku filmsku autorku, Milu Turajlić, zaključana vrata u stanu njene majke u Beogradu, u isti mah obezbeđuju prolaz i ka znamenitoj istoriji njene porodice i ka burnom političkom nasleđu njene zemlje“.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *