Ranko Zosmarić: HOTELSKA PRIČA

Te večeri niko nije očekivao bilo kakva iznenađenja. Posebno ne ona neprijatna. Ipak, očekivali ili ne svi su bili neugodno iznenađeni kada su na podu našli onesvešćenog čuvara, a par metara dalje otvorenu fioku koja je trebala da bude zaključana. I niko od zaposlenih u hotelu se nije tome obradovao budući da je u njoj bio novac. Vest o nemilom događaju brzo se proširila po zgradi i već desetak minuta kasnije na licu mesta skupila se grupa ljudi. Zapravo celo osoblje i svi gosti koji su se tada u njemu zatekli. Zaposleni su bili besni, a ni na licima gostiju se nije dao videti smešak. Direktor hotela je pokušavao da ih smiri, ali kao da mu to nije uspevalo. U čitavoj toj zbrci niko nije obraćao pažnju na jednog od gostiju koji je jedini ćutao. Kada je konačno zavladala tišina direktor se konačno našao u prilici da objasni šta se dešava.
-Gospodo, znam da ste uznemireni, znam da ste možda i besni, ali Vas molim da zadržite prisebnost. Koliko sam obavešten, neko je obio fioku u kojoj smo držali vredne stvari. Žao mi je što se to desilo, ali tu više ne možemo ništa. Jedino što je u našoj moći je da zovemo policiju koja će sve ispitati i to ćemo i da uradimo.-
Ali ni zaposleni ni gosti nisu bili zadovoljni ovakvim objašnjenjem.
-Kako je to moglo da se desi?- pobuni se jedan od gostiju -Neko je trebao da čuva te stvari, da pazi
na njih. Ko malo vode na dlanu.-
-I čuvao je gospodine, verujte mi.-
-Je l’? A što su nas onda opljačkali kad je čuvao? Da nije možda zaspao ili otišao na kafe pauzu?-
nastavi gost da se buni.
-Ne ne, nije to posredi. Našeg čuvara su onesvestili pa su tek onda obili sto.-
-Znači da ga ih je video.- uzviknu jedan od gostiju -Dajte ga ovamo da čujemo kakvi su to bili banditi.-
-Nažalost čuvar kaže da ih nije video.-
-Kako ih nije video? Zar on nema oči?- ljuto će na to jedan od gostiju.
-Da, kako ih Ivan nije video?- podrža ga jedan od radnika hotela.
-Čekajte ljudi, čuvara su napali s leđa. Zato ih nije video.-
Masa je ponovo počela da besni. Par minuta kasnije, direktor je ponovo uspeo da ih smiri.
-Izvinjavam se, ali možete li mi reći koliko dugo vaš čuvar radi ovde?- upita gost koji je do tada sve vreme ćutao.
-Mislim da to nije bitno.- odgovori direktor hotela.
-Da, to uopšte nije bitno. Šta nas briga koliko dugo ta budala radi ovde? Sad si naš’o kad ćeš da pitaš gluposti?- odbrusi mu jedan od gostiju.
-Svejedno odgovorite na moje pitanje.- reče prvi gost.
-Gospodine, mi u ovom trenutku nemamo vremena…- reče direktor pokušavajući da ga se otrese, ali ga gost prekide.
-Jocić.- reče.
-Molim?- upita direktor.
-Tako se prezivam. Jocić.- odgovori gost.
-Vidite gospodine Jociću, mi sad nemamo vremena za takve gluposti. Ovo nije ćaskanje uz piće. Nas su upravo opljačkali i mi treba da zovemo policiju koja će da reši celu stvar, a vi nas zadržavate.-
Gomila je prezrivo gledala u radoznalog pametnjakovića. Izgledao je pomalo neuredno, sa malo dužom kosom koja mu je padala preko lica i tunjavim držanjem, što je kod prisutnih stvaralo loš utisak o njemu.
-Slušaj kretenu, idi pričaj sa bubašvabama na nekom drugom mestu. Ovde se radi o parama. Našim parama.- reče mu jedan od gostiju.
-I o mojim parama. Zapravo, radi se i o nakitu i o drugim vrednim stvarima, pretpostavljam. Ali ipak bih voleo da znam koliko dugo gospodin čuvar radi ovde.- odgovori Jocić mirno.
-Dobro, dobro, ako vas već toliko zanima radi ovde dve godine. Zapravo, od sredine prošle godine.-
odgovori direktor verujući da će ga time zadovoljiti.
-To onda nisu dve godine, već tek nešto manje od godinu dana.- primeti Jocić.
-Pa šta?- upita direktor.
-Pa ne čini mi se da ima baš neko veliko iskustvo.-
-Dovoljno je on iskusan. Čuvao je ovce u selu i nikad nije nijednu izgubio.- odbrusi direktor, ali onda najednom promeni ponašanje i dodade -Ali možda to i ima smisla. Jer ovo, ipak, nisu bile ovce.-
-Vidim da mu je neko dao dobre preporuke. Možda neko koga poznajete?- upita Jocić.
-Ma ne, to mi je rođak. Nije imao posao pa sam ga ja zaposlio. I ustalom, šta se to vas tiče?-
-Dakle, vaš rođak je čuvar.- primeti Jocić.
-Sramota, sigurno je zaposlio ovde pola familije.- dobaci neko od gostiju.
-Pa šta. Ljudi, kakve to veze ima? Je l’ se vi to interesujete za vaš novac ili moju familiju?-
-Izvinjavam se…- obrati se Jocić direktoru.
-Šta sad hoćete dosadni čoveče?- odgovori direktor.
-Gde je sada vaš čuvar?- upita.
-Pa eno ga tamo.- odbrusi direktor pokazujući rukom na čoveka koji je sedeo pored obijenog stola.
-Mogu li da popričam sa njim?- upita Jocić.
-Ma idi pričaj i skini mi se već jednom. Vidiš da sam zauzet.- ponovo mu odbrusi direktor.
Jocić tada ode do čuvara, a direkor se vrati gomili.
-Dakle, nemojte ništa da brinete, zvaćemo policiju i ona će sve da reši.- reče im direktor.
-Znači da ih još niste zvali.- pobuni se jedan od gostiju.
-Jao jeste. Pa kad me ona budala zadržava. Idem odmah da ih zovem.- reče direktor i požuri do svoje kancelarije.
Desetak minuta kasnije ponovo se našao pred okupljenima i nije izgledao kao da mu je drago što su još tu.
-Zvao sam policiju, doći će svakog časa. Sad možete da se vratite u svoje sobe, a vi ostali na posao.-
-Ne idemo mi nigde dok se ovo ne razjasni.- pobuniše se gosti.
-Da i dok konačno ne dobijemo svoje plate.- dodade jedan od zaposlenih.
-Pa dobićete ih kad tad. Nije vam valjda ovo prvi put da ih čekate?-
-Samo trenutak.- prekide ga Jocić.
-Šta sad opet vi hoćete?- upita direktor prezrivo.
-Šta je sve tačno bilo u fioci?-
-Pa novac valjda. Novac, dve ogrlice, pasoši. Eto.- odgovori direktor.
-Ništa više? Sigurni ste?- upita Jocić.
-I neka dokumenta, ali to nije važno.-
-Kakva dokumenta?-
-Ma šta se vas tiče kakva dokumenta? To su hotelska dokumenta. To je naše i to se vas ne tiče.-
skoro da je dreknuo.
-Da, tako je, šta se nas tiču njihove stvari? Mi hoćemo naše.- viknu jedan od gostiju.
-Tako je, gde je moja ogrlica?- dodade jedna od gošći.
-Smirite se ljudi. Rekao sam vam da policija stiže.- direktor pokuša da ih umiri.
-Tako je. Oni stižu i uskoro će vas uhapsiti.- reče Jocić mirno.
-Molim?- trže se direktor -O čemu ti to pričaš ludače jedan?-
-O pljački koju su navodno izveli provalnici, ali koju ste, zapravo, vi izveli.-
-Šta sereš bre debilu jedan?- stade direktor da besni -Pogledaj se na šta ličiš sa tom kosom, i ti ćeš nekom da kažeš da je lopov.-
-Moj izgled ume da stvori pogrešan utisak.-
-Kakav bre pogrešan utisak? Pa svi vide da si ti besposleni debil bez pojma o životu. Pa ti ne bi mogao ni srednju školu da upišeš.- drečao je direkor.
-Zapravo, studirao sam prava. Čak sam pokušao da se zaposlim kao policajac, ali nisam prošao preglede. Štaviše, na fakultetu su nas učili i o forenzici. Pokazali su nam primere raznih zločina uključujući i traljavo izvedene kao što je ovaj.-
-Ma o čemu ti to baljezgaš some?- direktor nastavi sa urlanjem.
-Ne pretvarajte se više. Uostalom, loš ste glumac. Vi i vaš rođak ste obili fioku u kojoj su stajale vredne stvari. Uzgred, one su trebale da stoje u sefu koji nije ovde, ali je bio do juče.-
-To je zato što sam ga poslao na popravku. Zato su stvari bile u fioci.- besno viknu direktor pokušavajući da se opravda.
-Da upravo tako. Vi ste ga poslali na popravku. A onda ste to upotrebili kao izgovor da njegov sadržaj premestite u onu fioku, koju ste zajedno sa svojim rođakom obili onim pajserom, koji viri iz one tamo fioke, na onom tamo ormanu, gde ste ga tako nevešto sakrili.-
Direktor se uhvati za glavu.
-Pa idiote zar si toliko glup da kriješ pajser u…- viknu na svog rođaka čuvara, ali, shvativši da se odao, ućuta.
-Vaš rođak, kojeg ste upravo nazvali idiotom, se potom pravio da je u nesvesti dok ga čistačica nije našla. A novac i nakit ste sakrili ispod tepiha.-
-I sve to da bi se domogao naših para.- prezrivo izusti jedan od gostiju.
-Naprotiv. Sve to da bi se domogao ovih papira. Zapravo, da bi ih sklonio.-
-O ne.- ote se direktoru.
-A ti papiri su, u stvari, knjige o poslovanju hotela. Po onome što sam čuo od osoblja i onoga što ste vi sami malopre rekli, zaposleni u ovom hotelu već mesecima imaju problema sa isplatom zarada. A po vašim poslovnim knjigama ne samo što su isplate bile redovne i isplaćivane u celosti već i hotel uspešno posluje. Što je suprotno od onoga što kažu zaposleni jer veruju da nije tako. Dakle, najverovatnije objašnjenje je da ste potkradali hotel i hteli da sakrijete dokaze.-
-Odakle vam sve to?- slomljeno upita direktor.
-Kao prvo, vaš rođak tvrdi da je provalnik ušao kroz prozor i da mu je prišao sa leđa dok je sedeo na stolici, što je nemoguće. Prvo, zato što je prozor celo vreme zatvoren, a drugo zato što tvrdi da je sedeo okrenut prema prozoru pa bi onda zasigurno video provalnika. Novac i nakit sam otkrio kada sam video izbočinu ispod tepiha, a knjiga sa poslovnim podacima je virila iza istog ormana iz koga je virio i pajser. O lošem poslovanju hotela sam čuo i od vašeg rođaka koji je kukao kako ovde nema zarade. Pored toga, od kako sam ovde, osoblje se žali na male plate koje su sutra trebalo da budu isplaćene. Vrlo amaterski izvedeno.-
Prostoriju je ispunila graja besnih ljudi. Pola minuta kasnije, stigla je policija, baš na vreme da izbavi direktora iz ruku besnih radnika hotela.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.