Slađana Belko: Noć „duža od vijeka“

Da je FB postojao pre 37 godina pisalo bi sledeće: diplomirani sam ekonomista već tri nedelje, odlazim kod mentora na dalje dogovore (pokojni je odavno, neka mu je laka zemlja, da ga ne imenujem).
Na ekonomiji je diplomski ispit formalnost. Malo proširiš neki stari seminarski rad, otkucaš, (to je vreme pisaćih mašina, sve daktilografkinje po državnim firmama su u vreme diplomskih i maturskih radova išle na bolovanje i zaradjivale dobre pare), ukoričiš na Čuburi kod starih zanatlija i eto te, akademski građanin. Sem kod mene….

Ja sam uvek išla putem kojim se ….teže ide.
Prva generacija po novom nastavnom planu, eksperimentalna, koja ne može ni jedan ispit da prenese u sledeću godinu.
Prva generacija koja ima reviziju i smer bankarstvo.
Prva generacija koja nema ni skripte, a kamoli udžbenike.
I završih svih 36 ispita u roku. Sa prosekom dovoljnim za magistraturu. Mentor, docent, sprema me za asistenta. I tako dve godine. Čučim u biblioteci Narodne banke, skupljam gradju i pišem rad. „Kreditni potencijal banaka u inflatornim uslovima“. Ja naivno mislim da spremam gradju za rad i posle toga tezu, doktorsku, a u stvari prikupljam materijal za njegovu novu knjigu. I kada diplomirah i dodjoh na dogovor( na današnji dan) za dalje….iznenadjenje….Nepristojna ponuda…ili to…. Ili novac…njemu na ruke. Ja ga gledam i ne verujem. Nisam ni znala da posedujem taj vokabular psovki. Orio se drugi sprat u Kameničkoj koliko sam vikala. Okrenula se i otišla.
Dobrih dvadeset godina nisam ušla u tu zgradu…..

Na današnji dan….
Da je FB postojao pre 27 godina na današnji dan ostalo bi upamćeno da si uzeo bebu iz kolevke i pokušao da odeš u CG. Kod tvoje majke, jer eto ,ja ne umem da njivim djecu….Plače.
Da beba od dva meseca ume da peva i vodi jutarnji program to bi radila..Ovako samo ume i može da plače. Zajedno sa mnom.
Da je FB postojao nakon ovog dogadjaja bi se sam ukinuo.
Narodna vlast je samo slegala ramenima i rekla, dogovorite se…..

Na današnji dan ….
Ne znam je li postojao pre 17 godina, ali da jeste, FB bi se radovao, baš kao i ja, koja sam posle decenije i više potucanja od jednog do drugog privatnika dobila posao kakav zaslužujem.
Promene, demokratija, zelenilo….April u Beogradu, ja uživam u svojoj kancelariji prepunoj egzotičnih biljaka, u kućici u cveću, poslovni prostor je na Kalemegdanu u sklopu zoološkog vrta. Kroz prozor gledam u ružičnjak i paunove. Sve mi je lepo, sve mi je lako, puna entuzijazma obilazim rasadnike, neistražene vrtove po Topčideru, spremam izložbu cveća i mislim, e sad je kraj mojim mukama, dočekaću ovde penziju.
Naravno taj zlokobni mart 2003. promenio je sve i moja odiseja se nastavlja. Nove firme, novi ljudi, stare nezalečene bolesti.

I konačno…. na današnji dan

Pre 7 godina znam da je FB postojao, ja ga nisam imala. Svesno, nisam htela da se nerviram gledajući gluposti koje objavljuješ. Brinula sam neke druge brige.
Stariji sin već otišao u svet. Nije mi bilo drago ali sam znala da ovde sreće nema. Umetnost i umetnici u ovoj zemlji su bitni samo kad neko umre, kad imamo neku veliku nesreću pa se objavi dan žalosti i na svim TV i radio stanicama se pušta klasična muzika. U normalnim danima Folk je zakon. I tako stariji putuje po Evropi, uskršnja turneja Gustav Maler orkestra.
Mladji brucoš na psihologiji, pokušava da stigne do Beča.
Ja kod privatnika ( jednog u nizu) postavljam proizvodnju. Do tog aprila. Padoh na poslu. Hitna pomoć, i ….ako prokrvarite hitno u bolnicu. Evo me na Bežanijskoj Kosi već dve nedelje. Rana faza ali ipak, mora operacija. Ne zna se dok ne otvore, ne mogu ništa da kažu.

Uskrs je. Ja u bolnici. To jutro sam uz pomoć štapa i oslanjajući se na sobnu koleginicu došla do bolničke kapele. Pričestila se i otišla kod mog doktora, dežuran je bio.
– Hajde profesore, vadite to napolje, ja hoću da živim. Hoću i unučiće da dočekam.

Ujutru me je stavio na program.
Pripreme. Ne jedete ništa, pijete samo čaj, a i tada je baš kao i danas bilo skoro 30 stepeni.

I onda noć pred operaciju.
Noć „duža od vijeka“.
Krevet do prozora, biljka u prozoru, (moja draga V. donela mi je prvog dana i rekla: – gledaj u život, nemoj da misliš ni na šta drugo,….
Molitvenik na natkasni.
Molim se i čekam. Jutro.

Puno noći u životu nisam spavala. Dok sam spremala ispite, noćni sam tip i uvek sam radije učila noću, dok sam skitala kao cura, dok sam čekala muža iz kafane, potom sinove iz provoda. Ali nikad dužu noć nisam provela nego tu, izmedju 25. i 26. aprila 2011. Sedela u joga položaju, molila se i gledala u mesec. Do svanuća.

……
Odbila sam inekcije za umirenje, ionako će me uspavati, čemu dodatno drogiranje. Anesteziolog mi objašnjava proceduru, pita za ime i podatke, potom stiže profesor.
-Jel imaš nešto da mi kažeš. Misli na poruku deci, da im prenese, ako….
Ja prozborim: -Molim Vas nemojte pupak da sečete, vidite kako je lep…
– Luda žena, glava joj u torbi, a ona misli na gluposti.
Anestezija počinje da deluje, U pola osam ujutru poslednje što čujem je
– Laku noć….
Sedam sati kasnije otvorila sam oči i rekla:
– Dobro jutro …
Pogledah u trbuh i osmeh ….
Nije ga isekao…

p.s.

Poslednjih sedam godina ovu noć uvek provedem budna.

p.s.s.

Ca early stage, operisana, odstranjen ceo želudac i slezina.
Tokom oporavka dobila sepsu. Preživela i to. I evo me trajem. Na zdravlje i spasenje. I čekam 2041. A za dalje, videćemo….

26.04.2018.




One Response to Slađana Belko: Noć „duža od vijeka“

  1. Pauna каже:

    Vidimo se 2040.i slatko se smejemo!Fb vise ne postoji.Vidjamo se na nekom novom sokocalu…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.