DVADESET GODINA GRUPE HAJLENDERS (GRADSKI KULTURNI CENTAR UŽICE, 23.11.2018)

GKC UŽICE 23/11/2018
Prikaz: Živko Ivković

Svoju najznačajniju do sada godišnjicu, dvadeset godina postojanja na srpskoj, pa i sceni širom negdašnje SFRJ, članovi grupe Hajlenders (sa ex-članovima) obeležili su koncertom za pamćenje u užičkom Gradskom kulturnom centru. Mada, reći i da je svaki njihov nastup, bez razlike takav, uopšte nije preterano. Naprotiv, i preko je potrebno istaći.
Imamo u ovoj priči preferentno ime Miloša Milojevića alijas Shommyboya, ime koje se provlači od formiranja sastava, dakle od 1998. godine (prvi nastup su zabeležili u užičkom kafeu Pikadili septembra iste), ali, kao što to običaj i nalaže, evo članova tog originalnog sastava koji su, pored Milojevića, činili: Miroslav Papović bas guitarist, te Darko Panić za bubnjevima. Nakon tog, samo jednog nastupa imamo i prvu personalnu izmenu, te tako Panića za bubnjevima menja Ivan Blagojević Iv Flash. Krenuli su potom i u saradnju sa pozorišnom radionicom Nestorović i dečjim mjuziklom Rock’n’Roll za decu, promovišući tako istinske vrednosti tog, najznačajnijeg svetskog urbanog muzičkog pravca. Potom su na internacionalnom dečjem festival u Kotoru. Javljaju se zatim i kao autori, Papović piše stvar Dnevnik, a ista će “dobaciti” i do RTS-a. Sviraju po Srbiji i Crnoj Gor , a onaj beogradski koncert (SKC, 16.11.2002) svrstavaju pod značajniji.
Grupa se koliko-toliko ustaljuje dolaskom Mirka Kremića gitariste, koji je zadržao svoje zaduženje do danas za razliku od onih koji nisu uspeli iz raznoraznih razloga. Godine 2013. na In Wires Bluesrock Festivalu u svome gradu nastupaju kao predgrupa legendarnom Jefferson Starshipu iz San Franciska, i nije preterano istaći da je ceo nastup objavljen oficijelno kao audio ali i kao DVD izdanje. Potom su usledili pozivi za brojna gostovanja (Nišville, Arsenal i BeatlVAnia), pa tako, pored navedenih festivala nastupaju i u Subotici, Temerinu, Crepaji, pa onda po istarskim gradovima, te se tako sa velikom sigurnošću može tvrditi da ovaj sastav godišnje zabeleži između 25–30 nastupa, a što je, obzirom na (ne)vreme za rokenrol, više nego li zavidan broj.
Ustalili su se tako u sastavu Mick Dikić bas guitarist, Mat Zumberović bubnjevi, Mirko Kremić solo gitarist i bendlider Shommyboy takođe solo gitara i vodeći vokal, te su pomenuti tako i izneli izvrstan rodjendaski koncert uz brojne goste i vše od dve stotine prisutnih u već pomenutom GKC-u.
Hajlenders su krenuli u obeležavanje dvadesetogodišnjice prepoznatljivom Berthom da bi onda produžili sa stvarima: Everything is Broken, Cinnemon Girl, Allmost Cat My Hair, Shake Your Money Maker, One More Saturday Night, Phantasmagoria In Two (sa gostom za bubnjevima Draganom Čučkovićem koji je ostao na istoj poziciji i za sledeću) I Shell Be Release. Zatim se na Coming Into L.A. kći slavljenika Šomiboja, mala Inga prridružila i pružila svoj gitarski doprinos. Što bi rekli, “iver ne pada daleko od klade” uverivši nas kako će poći tatinim stopama, te da se od nje u vremenu ispred tek može očekivati vrhunsko gitarsko umeće. Potom smo na stejdžu imali specijalnog, pre bih rekao posebnog, gosta Mr. Guitar Kinga Mirka Tomića. Sve to iz razloga njegove neprikosnovenosti kada je gitarsko i pedal stil umeće, a čuli smo: Helpless, Don’t Need No Doctor, te Whipping Post.
Gitarista Mikica Milosavljević (ex Smak) se sa svojim kćerima, Višnjom (gitara i vokal) i Milicom za organom pridružio slavljenicima u stvari Crossroads, da bismo potom čuli i antologijsku Bisku 2 u kojoj su Mikica i njegove kćeri imali ista zaduženja, i to je zvučalo fenomenalno. Hajlenders onda nastavljaju sa: I Put Spell On You, a u narednoj A Song For Jefrey kao gošću smo imali Maju Vermezović užičku flautistkinju.
Dok moja gitara nežno jeca, jedno divno podsećanje na Bitlse smo čuli zahvaljujući Mikici i ponovno njegovim kćerima Milici i Višnji, a ista postava se potrudila da sledeće stvari sa repertoara pripremeljenog za ovo predivno veče zvuče više nego originalno (dobro, nezaboravno, kako god), a radi se o: You Don’t Love Me, Call Me The Breeze, da bi se nakon tih u numeri It’s All Over Now na stejdžu našao i brat Šomiboja, Marko Milojević.
Čuli smo potom Nantucket Sleighride, a prženju u Simpatiji za đavola su doprineli i Miško Selaković za kongama, te Milica za klavijaturama i Višnja kao vokalna solistkinja. Obeležavanje ove zbilja veličanstvene godišnjice je, nakon tri i po časa beskompromisne svikre okončano sa Light Up Or Leave Me Alone, a na stejdžu su kako to i dolikuje, uz članove grupe Hajlenders i svi gosti tog 23. novembra koji će u karijeri ovog sastava ostati, ne, ono, zabeležen zlatnim slovima nego uklesan u svest i svih prisutnih, jer, ako verujete u rokenrol, verujete u sebe i svoje nenametnute ideale. Long Live Highlanders!




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.