JOHNNY CASH – ČOVEK U BELOM

GEOPOETIKA
BEOGRAD
2017.

Nenaviknut na verska štiva, sve vreme sam razmišljao kako se uopšte snaći u toj, novoj (i nikada do sada odigranoj) ulozi onog koji će na pravi način predstaviti naslov ‘Čovek u belom ‘ autora Džonija Keša, kog sam zapamtio ne kao izvesnu ikonu kantrija, rokenrola i bluza, nego kao čoveka iz grupacije brojnih čiji doprinos u afirmaciji pomenutih muzičkih pravaca nikako ne dolazi u pitanjei svakako da je respektabilan. U uvodu ovog verskog štiva stoji zahvala autora svima koji su pripomogli u zaokruživanju ovog naslova a što, usput, odaje čoveka kome i nije stalo do nekog posebnog eksponiranja, jer, važno je napisano samo, te tako ovde u romanu i imamo taj startni okvir o Svetom apostolu Pavlu a priča datira iz prvog veka posle Hrista. Imamo ovde i Džonijevo priznaje da je nakon sedam godina uživanja u amfetaminima i drugim, nekako uspeo otrgnuti se, odbaciti sve to, ponajviše snagom volje ali i knjiga koje je čitao, knjiga sa isključivo verskom tematikom (Ben Hur/Ogrtač) uz ono, uvek je imao kvalifikovanog sagovornika, te tako diskusije na zadatu im, iz tih ranih predhrišćanskih i after faza nikada nisu izostajale, učvršćujući tako njegovu veru u ispravnost novog puta za koji se odlučio. Nema nikakve sumnje da je na Keša presudan uticaj po pitanju vere ostavio otac njegove supruge, a to se dogodilo u Izraelu gde je imao dostupnu kompletnu tu, religijsku literaturu u bibiloteci Ezre Kartera, svoga tasta, a što se umnogome odrazilo na njegovu budućnost te je sebi, iskrojio to, versko odelo koje nikada nije ni skinuo. Ogrnut tom zainteresovanošću u do tada nepoznanice mu verske, skrivene u literaturi, privlači ga naslov ‘Život i poslanica Svetog Pavla’. Zanimljiv detalj iz te, kako to Keš ovde i navodi je, kada pacov gricka ili nagriza rubne delove svitka Svetog pisma, a tog istog Pavle (Savle) nije hteo ubiti (zgnječiti nogom) iako je imao priliku, jer se u poslednjem trenutku prisetio kako taj glodar ima u sebi delić svetog rukopisa te da bi to bilo svetogrdje i to je razlog odustajanja od usmrćivanja pomenute štetočine. Imamo dakle sasvim upečatljiv primer verskog fanatizma, ali iz vremena onog, kada su ispisivane te prve stranice vezane za istoriju i legendu o hiršćanstvu i judaizmu. Naravno, ima ovde reči i o neizbežnim farisejima koji su se borili protivu iskvarenosti jevrejskog duha ali i sadukejima (o njima Keš ovde takodje piše) grupaciji ljudi koji gotovo da i nisu marili za, po njima prestroga rabinska tumačenja Zakona, isključivši pri tom nametanje i prevodjenje u svoju veru. Brojni su pokušaji tumačenja Svetog pisma, te se pitam da li je autor imao svoje neko, odredjeno vidjenje i tumačenje, znajući da je imao brojne naslove sa verskom tematikom na policama svoga, već pomenutog tasta Ezre Kartera u Jerusalimu. Po napisanom ovde, vrlo je moguće, na koncu, znao je više od okruženja mu, a javljanje slika, sasvim drugačijih u njemu vezanih za Isusa Nazarećanina i Svetog Pavla (Paola, Pola, ili Paulusa) to ne demantuje. Autor iznosi ovde i Pavlovo tumačenje Svetog duha, pogubno za sve koji ne misle kao i on u sadejstvu uzvišenih nekih ideja naravno. Prasak i svetlost tako donose Pavlu Čoveka u belom koji će dotadašnji način razmišljanja i životni put mu iz korena promeniti, usmeriti na stazu kojom je do tada (u ime Njegovo) hodio. On je alfa i omega (početak i završtek te izvor i ispunjenje). Autoru tako, za pisanje ovog dela nadahnuća uopšte nije manjkalo, pročitate ovo štivo i otkrijete kako Čovek u belom doživljava Čoveka u crnom.

06.decembar 2018. Prikaz – Živko Ivkovic




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.