Tekst – Živko Ivković
I kao nigde, izuzev ovde, u centralnim delovima evropske džez prestonice, našeg Niša, nisu se mogli čuti svi svetski jezici, te tako u dane održavanja ove, najznačajnije muzičke manifestacije na starom kontinentu, grad odaje utisak Nju Orliensa i po svemu vidjenom, sumnjam da je zadržao tu, dosadašnju petorangiranu od ranije poziciju evropskih džez metropola jer, jedno je izvesno, napredovao je i dogurao do samog vrha, to je nezaobilazni fakat. Razudjenost dešavanja po gradu vas dovodi u nedoumicu onu, kuda, šta staviti kao prioritet, pa onda zaključite kako se zbilja ne možete odlučiti te vam preostaje ona, bazirati se na stejdžu koji nudi vama prihvatljivo a potom u zavisnosti od ponudjenih sadržaja koliko toliko posetiti i ostale. Baziran tako na Air Stejdžu, pomislih kako se ‘kompetentni’ dotiču isključivo stejdž aktera na dva glavna, usput posmatrajući aktere na ostalim stejdževima isključivo kao neophodne segmente popunjavanja I zaokruživanja programa te se uopšte nisam dvoumio, pisati isključivo o grupama na tom, već pomenutom Air stejdžu, ispratiti kompletan program se nekako nametalo. Nišville Air stejdž već tradicionalno predstavi najmanje šesnaest bluz/rok/soul/kantri/pank/ hard sastava iz Srbije i okruženja, to je, po meni, naravno, godišnja smotra onih koji obećavaju ali i aktuelnih, onih koji egzistiraju već izvesno vreme (a bez šanse su da se predstave jer iako to zavredjuju nemaju preko potrebnu pomoć beogradskih medija, umornih valjda od kulture ali ne i od politike, splavarske one naravno. Istaći ću i to da se mlada volonterka Ana Stojanović iz Vranja odlično snašla u dodeljenoj joj ulozi voditeljke na ovom stejdžu, jer to drugi neće napisati.Tako sam zabeležio već prve večeri odličan nastup grupe MOONSHINE JARE iz Vranja, a po pruženom, od one isfabrikovane kovanice beogradskih medija, što južnije to tužnije, imali smo (ispostavilo se) taj demanti samo i obrnutu situaciju, što severnije to ležernije, neiskrenije ali medijski podržanije te se, snaga južne rokenrol pruge ovde mogla čuti kroz najiskrenije odsvirane tonove, u punom jednom zamahu i umeću. Ovaj izvrstan sastav čine Marko Haadžikostić na bas gitari, zatim Milan Stojković za bubnjevima, Darko Trajkovski je vokalni solist a gitarist je Gavrilo Vlajinac.Grupa radi od 2017. , a repertoar je sadržao skinute, prepoznatljive one, Crosstown Traffic/Holly Roller/I Don’t Need Doctor/Good Times Bad Times/The Liar itd. Potom je Ana najavila TO STROKE ENGINE iz Knjaževca, a članovi tog su Vladimir Stefanović vokalni solist i gitarist, pa onda drugi gitarist Ivan Todorović I Miloš Ćirić za bubnjevima. Grupa postoji od 2016. i vlasnici su oficijelnog ovogodišnjeg cd albuma Mexican Standoff ostvarenja. Naginju delta bluzu a što se odrazilo i na repertoar koji smo čuli (Lalonda/Brownchicken Brown Cow/Outback Truckers/Train itd. Onda su na sceni Šapčani, grupa MOON, usput, nisam uspeo doznati da li postoji još neki sastav spejsrok usmerenja, na domaćem terenu, TE JE njihov nastup, po svemu, predstavljao praznik za istinske zaljubljenike u pomenuti muzički pravac. Po svemu, maksimalno motivisani, energični i usvirani, pružili su (kao i uvek uostalom) vrhunsku partiju, zaslužili ovacije nakon poslednje one, Lux Aeterna (Večna svetlost) . I opšti zaključak je da su Moon, Moonshine Jar i Pilot Blues Band sasvim opravdali očekivanja kako selektora tako i brojnih posetilaca ispred.. Moon su otprašili sopstvene spejs instrumentale Take Off/Escape/Voyager 1/Floating Thoguhts of Relief/Discovery/Mission itd. Članovi ovog jednistvenog sastava su Miki Katanić na solo gitari, Milan Stanković na bas gitari i Miroslav Stanković za bubnjevima. U završnici prve večeri smo čuli i grupu Cotton Pickers (2012.) koja svira bluzrok. Sastav se može pohvaliti cd albumom ‘Slaughterhouse Blues’ iz godine formiranja, , a članovi su Jovan Stepić gitarist i vokalni solist, pa onda Ivan Stepić na bas gitari te Uroš Ugrinović za bubnjevima. Čuli smo Love/Alone/Song of the Drifter/Every Day itd. Imali smo potom kombinovani srpskorumunski sastav AXIS, formiran 2012. koji se predstavio isključivo sopstvenim materijalom Too Long/Live Your/Sip of You/Snakebite itd, premijerno izvedenom na Nišvilleu a koje imamo i na oficijelnom izdanju First Punch iz 2018. godine. Izvrsna svirka izvrsnih instrumentalista, sve pohvale selektoru za uvrštvanje ovog sastava na ovogodišnji Air stejdž, a grupu čine Silviu Dan Ilijesku voklani solist i gitarist, Ranko Varga za bubnjevima i Dejan Kotarčić na bas gitari. Imamo ovde primetan uticaj Hendriksa i analognih hard sastava te su na toj nekoj osnovi I gradili svoj autorski opus. SOULSHINE BLUES BAND novosadski po već nazivu grupe, naginje soulu, takve su Can’t Get Enough/Preachin’ Blues/It Ain’t You/Good Day For The Blues itd. Grupu čine Bane Lukić gitarist, Žarko Tatić još jedan gitarist, Miki Oršoš na bas gitari, Sreki Sremački za bubnjevima te Milan Šoć za klavijaturama uz Maju Brukner i Ivanu Kaludjerović pratećim vokalima.Ova izuzetno zanimljiva i složena formacija je u potpunosti opravdala očekivanja. Beogradski LOLE & RADIO BLUES BAND čine JovaN Savić vokalni solist, Dragan Stojanović gitarist, Mihajlo Rošulj klavijaturist, Dejan Pavlović na bas gitari i Ivan Mirosavić za bubnjevima. , rade od 2015. Sa zbilja prepoznatljivim repertoarom Huči kuči men/Kokein/Superstišens/Red ruster itd, su stvarno podigli atmosferu a nekoliko stotina poštovalaca ispred ih je burno pozdravilo. Grupu LOVE HUNTERS novosadsku i nije potrebno nešto posebno predstavljati ali ‘ajd’, tu su Milan Mumin vokalni solist i gitarist, Lazar Malešević na bas gitari, Siniša Lučić za bubnjevima a tu je i još jedan gitarist Vlada. Repertoar sastavljen za Nišville Air Stejdž je sadržao best numere sa brojnih dosadašnjih ostvarenja grupe i evo nekoliko samo, Heart On A Tree/ The Sign Is Back Again/Black and Blue/Never Grow Old/Oh Evolution itd. Van svake sumnje Love Hunters su zvezde ovogodišnjeg Air stejdža i to je sasvim dovoljno, ne bih preterivao. Treće večeri su Kruševljani, KENI NIJE MRTAV (Mateja Djokić vokalni solist i gitarist, Matija Pešić takodje vokalni solist ali i bas gitarist, Sava Tomić za bubnjevima) krenuli su stvarno žestoko stvarima poput Venecijaneri/Greška/Vetat itd.Da se primetiti taj pank sa pupliovm popa i harda, a što je rezultiralo oduševljenošću pogotovo mladje populacije koje nisu krile svoje zadovoljstvo njihovim nastupom. Grupa SOUL STEAMERS, Pančevci inače (Dmitrij Ivanilov za bubnjevima, Miloš Racić na bas gitari, Darko Olaći za klavijaturama i Dušan Pavlov vokalni solist & gitarist) se predstavila sopstvenim numerama i to, bluz/soul usmerenja, I Do Believe/As Long As My Heart Beautyful/I’m Rattlesnake itd te njihova svirka zavredjuje interesovanje, a rade i na drugom cd albumu. Iskusni niškI alternativci grupa GOSPODIN PINOKIO je takodje iz grupacije poznatih te ih nije potrebno posebno predstavljati, ali sam ekipu sa ovog nastupa ipak popisao, čine je, Ilija Cvetkovic za bubnjevima, Bojan Krstić na bas gitari, Daniel Stojanović guitarist i Igor Bogddanović vokalni solist su se predstavlili u neuoobičajenom anplagd izdanju, odsviravši stvari Na uranku/Kavez/Totalna bruka/itd. Niški sastav WILD SIDE je kao četvrti zatvorio to veče na Air stejdžu. Završne, dakle četvrte večeri prvi su se oglasili Piroćanci, RUSTY STRINGS (Slobodan Kostić gitarist, Milan Manić na bas gitari, Saša Janković na usnoj, Miroljub Golubović na udaraljkama, Predrag Pepić za klavijautrama i Saša Krstić gitarist) sa svojim bluz, ali autorskim opusom i bilo je veoma zanimljivo čuti te, sopstvene (Idem na jug/Mani me/Kej/Bluz 3.2 /Supa C itd.a tekstovi u pomenutim su vezani za ovaj kraj Srbije uz onaj specifičan dijalekt pirotski, sve lepo uklopljeno u bazični bluz. Ariljski BAOBAB, formiran sada već daleke 1993. (Vanja Vasić na bas gitari,i usnoj, Nemanja Tomićević za bubnjevima, Nenad Božić gitarist & vokal te Miša Petrović još jedan gitarist) su u nekim popindi vodama a repertoar je sadržavao U gradu koji tone/Dve leve noge/Znak itd. Onda smo imali beogradski sastav LOUP GAROU (Lup Garu) jednu ozbiljnu formaciju (Vladan Petrović vokalni solist i gitarist, Vladimir Nedić na slajv gitari, Milutin Kažić na bas gitari, Stefan Marković za bubnjevima i Ivan Jovanović na usnoj ), koja zaslužuje izuzetan respekt a predstavili su se sopstvenim Go To Hell/Woodoo Gumbo/Liar/No Good itd. Poslednji nastup te večeri pripao je valjevskom PILOT BLLUES BANDU (Pedj Milošević solo gitara, Vladimir Vesić još jedna gitara, Jana Zdravković & Ivan Manić su vokali , Radoslav Zdravković za bubnjevima, Nikola Milošević na bas gitari I Željko Plamenac na udaraljkama). I to je jedini sastasv koji se dva puta vraćao na stejdž, dakle dva bisa, a što najbolje govori da se ovde radi o spoju iskustva i mladosti , dakle preko potrebne dobitne kombinacije , rutina plus energija te i ne čudi da su nakon oficijelnog dela nastupa, oduševljeni posetioci tražili jo i još, te tako dva bisa nisu izpostala. Čuli smo When A Man Loves/No Woman No Cry/Tobacco Road/Doctor/People Get Ready itd. U zaključku nekom, više je negoli očigledno da pažnju ipak drže grupe žešćih usmerenja, i ne bih rekao da su se ne znam koliko proslavili sastavi čiji repertoari spuštaju , nekako su bez preko potrebnog onog energetskog rokenrol naboja, I tu ističem Moonshine Jar, Moon te Pilot Blues Band, upravo su njihove set liste dizale tu energiju kod prisutnih. Zahvalnost, na koncu ide na adresu Nišvilla, jer nam je ovogodišnji omogućio odličan uvid u ostvarenja brojnih sastava, ne samo iz Srbije.
datum – 12. 08.2019.