S VREMENA NA VREME
VOJISLAV DJUKIĆ KOKI

RICom Publishing

BEOGRAD                                                                                                 2019.                                                                                                                                PRIKAZ – ŽIVKO  IVKOVIĆ

   Pamtim grupu  S vremena na vreme kao i kompletna generacija kojoj pripadam, u posedu sam i nekoliko singlova pomenute grupe, a značaj tih, jugoslovenskih akustičara ni danas, nakon pola veka (formirani su 1972) nije izbeldeo, niti će, barem dok smo živi mi koji smo odrastali i ne samo uz njihovu muziku. Bezuslovno, članovima grupe S vremena na vreme se mora odati zasluženo sasvim priznanje iz razloga uvažavanja specifičnog muzičkog izraza koji su negovali a koji je usput, ostao opšteprihvaćen u staroj nam domovini. Bezbroj puta sam čuo njihove stvari u radijskim enisijama, a, ponajviše ih je puštao Nikola Karaklajić u svojoj ‘’ Veče uz radio ‘’ emisiji koja je tekla na prvom program Radija Beograd. Bezbroj puta sam slušao kako ih svrstavaju ili guraju u ovaj ili onaj muzički pravac, no, grupa S vremena na vreme je, za mene barem, bila ali i ostala  jugosovenska akustičarska rokenrol atrakcija, e sad, da ne zalazim u ono, sa elementima ili primesama nekakvog folklora jer, sve što su napravili je virtuoznost njih četvorice (Ljuba Ninković, Asim Sarvan, Vojislav Djukić Koki i Miomir Djukić). Nedostajao je samo jedan ovakav naslov da bi se moglo reći, konačno jedan sastav iz vremena u kom smo odrastali zaokružuje svoju blistavu karijeru na pravi onaj način, kako to i dolikuje velikim i nezaboravnim. Sećam se, najbrojnija, populacija ona,tin i post ali okrenuta rokenrolu je naravno je u sedamdesetima nakon haotičnih noći dan uglavnom načinjala  uz Sunčanu stanu ulice i Čudno drvo, e sad, da li će  navedene puštati u Muzičkom klubu, ili drugom podnevnom onom takodje, Muzičkom reliju je zavisilo od voditelja (Nikola Nešković Prijatelj zvezda …) ali sam, tragom starta u karijeri ove grupe, prečešljao zapisano iz tog vremena i našao da ih je uredno tako reći puštao već pomenuti, Nikola Karaklajić, u emisiji Veče uz radio svakog ponedeljka od 20.00 h pa sve do 22.00 h.  Da, jedno od onih večeri kada nismo izlazili ili smo u noćnu epizodu uranjali, pomerali je na jedanaest ili kasnije. Zapisao sam tako, ono, Karaklajićevo, gde stoji da su Ljuba Ninković i grupa S vremena na vreme za kruševačku Diskografsku kuću Pobeda snimili singl ploču Sunčana strana ulice/Ponekad i to je prva ploča ovog sastava. U istoj emisiji, ali od 04.12.1972. stvar Tema za violinu je voditelj predložio za Grom listu, da bi već sledeće, dakle 11.12.1972. dospela na prvu poziciju pomenute liste na kojoj se zadržala i sledećeg ponedeljka. Puštao je Nikola i Čudno drvo, što šta imam zapisano o ovoj grupi, ali, ne mogu nakon pola veka sve to razlučiti, odgonetnuti jer, zapisivati pod svetlošću skala sijalice Tesla 57 b radio aparata sa apsolutnom preciznošću i nije bilo moguće, no, sve se svodilo na to uživati na svoj rokenrol način. Vratiću se zato autoru naslova Kokiju Djukiću, koji je hronološki (i uz tekstove songova) predstavio ploče ove grupe, počev od prve one, već pomenute Sunčana strana ulice, ali ono što pada u oči je primetno menjanje diskografskih kuća (Pobeda Kruševac, Jugoton, PGP RTB,  Studio B, Rtv Ljubljana, Nova Mond, ITMM, Komuna, One Records i Multimedia Music) što navodi na razmišljanje, ali, bez izvodjenja konkretnog onog, odredjenog zaključka jer, razlozi su svakako na stani članova nezaboravnog S vremena na vreme sastava. Za nas koji smo odrastli uz muzički opus ove grupe je ipak najbitniji ovaj Kokijev naslov, priznajem, poodavno priželjkivan te, moja zahvalnost i odlazi na njegovu adresu, mada znam da tu dele brojni fanovi grupe. Istaći ću i to da se drugi deo knjige odnosi na notno kreativno stvaralaštvo sastava ovog, te je time this book preveden na stranicu onu, ‘forever’ je ta, jer, imati privilegiju i odrastati u vremenu okrenutom bezmalo isključivo rokenrolu, značilo je imati pravo na izbor u kulturi barem, što je danas, mladima praktično nemoguće jer im drugi serviraju izbor taj a isti klinci jednostavno samo preuzimaju, bez onog nekog, stani bre da porazmislim, jesam li doneo ispravnu odluku, da li je ovo u redu, a svaki pokušaj tog ‘da porazmislim’ ih izbacuje iz ‘in’ gruzpacije, jer bi po današnjim standardima bili obeleženi i neprihvatljivi za svoje okruženje. Ono najgore je to što se ni u naznakama ne da naslutiti promena na bolje, a po svemu,  bolje sutra u kulturi ne da nećemo dočekati nego je prosto nezamislivo. Tu je i ‘Retromet’, novi cd album, izdanje Diskografske kuće Mulitmedia Music, koji nas, po svemu, vraća u ono vreme, vreme kada je kreativni opus ovog sastava značio, imao tu neodvojivu, neraskidivu identifikacionu crtu generacijsku. Autor svih osam stvari na albumu je, ko drugi do Ljuba Ninković. Neki zaključak ovde se i ne nameće jer, sastavi poput ovog za generaciju kojoj pripadam su značili mnogo, a zatvaranje ove knjige podrazumeva odredjeni ritual, u smislu onom, odredjeno mesto na polici, na dohvat ruke zauvek. Izneti nešto što nosite u srcu i nije tako jednostavno, ali, podeliti to sa istomišljenicima je neuporedivo lakše, imamo to ovde u slučaju grupe S vremena na vreme. Ne, nisam ni malo sebičan, no, poistovetiti  se sa grupom i vremenom u kom su egzistirali je isključivo zadovoljstvo generacije kojoj pripadam.

30.072020.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.