RADNE VERZIJE RAŠKO JOVIČIĆ (PRIREDILA IVANA PAJIĆ)

PRIKAZ: ŽIVKO IVKOVIĆ

     RADIO OZON

ČAČANSKE NOVINE – 2007.

Nakon ostavljene za sobom ove, Jovičićeve song zbirke, u potpunosti se slažem sa Borinim kratkim uvodnim osvrtom na ovu. I sve stoji, da je izuzetno nadaren, da stvarno vlada slobodnim stilom koji neverovatno brzo pretvara u sliku, natprosečan jedan poetski potencijal, a, da je medju nama uopšte ne sumnjam da bi kreativni pous Jovičićev bio znatno teži, teži za još nekoliko naslova. U pogovoru Ivane Pajić nema reči o karijeri grupe Jovičićeve one, Za jednu noć’ niti na omotu diska, te sam u pomoć pozvao svoje čačanske frendove Miloša Trifunovića Zeca i Miša Pajovića (smetnuvši pri tom sa uma da su podaci o ovoj grupi u Brankovićevoj knjizi Kako je Čačak zavoleo rokenrol) da pripomognu. Podsetiše me na to, pa tako u toj i nadjem generalije vezane za ovu. Navešću  nekolika imena samo onih koji su prošli kroz tu grupu i kratku karijeru ovog, a stoji da je sastav formiran 1987. te da je tekstopisac, autor muzike, vokalni solist i bendlider Raško Jovičić čovek zaslužan za formiranje ove pa tako njemu i posvećujem ove redove. Stoji da je kroz grupu prošlo šesnaest muzičara, pomenuću naravno, nekolicinu, pa tako imamo Slobodana Vukadinovića Burduša i Vladimira Pešića Peleta obojica su bas gitaristi, Jasmina Bralušića za bubnjevima, Damjana Vukadinovića na solo gitari i Gorana Stefanovića na ritam gitari uz naravno, Jovičića kao vokalnog solistu. Prvi nastup su zabeležili na čačanskim bazenima, da bi 1991. u Užicu snimili nekoliko autorskih (Melanholija, Oženiću Ciganku, Hipici  Dolaze ptice itd). Sviraju i u čačanskom Domu kulture, Domu vojske gornjomilanovačkom, prostoru Tehničkog fakulteta, u klubu Ravasi itd. Pobedjuju na ČAČANSKOJ GITARIJADI 1991. i osvajaju prvu nagradu , a nastupilli su i na ZAJEĆARSKOJ GITARIJADI naredne, dakle 1992. godine. Kontinuirano nastupaju po čačanskim rock prostorima do kraja poslednje dekade prošlog veka. Na žalost, Jovičić je preminuo 2004. kada grupa i definitivno prestaje sa radom. Tri godine kasnije, dakle 2007. lokalni izdavači su se pobrinuli da sećanje na Jovičića ne izbledi, pa tako, ostaje ovaj ‘Radne verzije’ naslov njegov, kao vredno svedočanstvo o čoveku bez kog bi scena u tom gradu bila i te kako siromašnija, a za to imamo zahvaliti Ivani Pajić koja se javlja kao priredjivač ovog naslova. Preslušao sam više puta album grupe ‘Za jednu noć’ (album koji ide uz naslov Radne verzije), impresioniran usput uskladjenošću tekstova i muzike. Naravno, da je vokal u prvom planu, ali ne prenaglašen, tek dovoljan da istakne vrlo dobre glasovne mogućnosti Jovičićeve. Stvari me (ne sve naravno) neodoljivo podsećaju ili vuku, kako god, na grupu S vremena na vreme, na nj. kreativni opus, mislim da su i pisane po uzoru na Ninkovićeve one, i to je dobro, visina vokala i osnovna ritam sekcija takodje, mada ima i čistih pop pesmica. Pa tako, osma stvar na albumu ‘Budi kao trava’ je koncipirana na način izvrsne nivelisanosti instrumenata i vokala što odaje utisak vrhunske. Kristalno jasan, u potpunosti razgovetan vokal uz odličnu tu, instrumentalnu pratnju navodi na izvrsnu produkciju koja ovde nije izostala. Song zbirka koju je priredila Ivana Pajić (moje divljenje) sadrži četrdeset autorskih tih (nadam se da sam tačno prebrojao) a kao izdavači se potpisuju Čačanske novine, Radio Ozon i Jutro Production te im, evo, odajem zasluženo priznanje na postignutom jer, u koliko gradova se kulturni poslenici mogu pohvaliti  očuvanjem urbane rokenrol hronike svoje sredine. Doduše, ne bi ni imalo nikakvog smisla sumnjati u kulturne poslenike grada koji je iznedrio Radomira Mihajlovića Točka, Boru Djordjevića i Zorana Brankovića. Vladimir Pešić Pele, negdašnji bas gitarist ove grupe je o Jovičiću rekao sve, onim svojim, Raško Jovičić! Čovek koji je disao i izdahnuo rokenrol!

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.