ŽEŠĆI ĐAKOLO

Sedeo sam sa Slobom zrikavim u njegovom kokošinjcu. Pili smo

glazgovaču i pušili travu. Sloba mi je drugar iz obrazovke. Bio je žešći đakolo. Genijalština za one jebene predmete: matematiku i fiziku.

Sedeo je u blejari iza mene. Kad bi me profanderi naboli da trčim sto metara s preponama, da trokiram i gluvo verglam, Sloba bi me često šaptanjem vadio iz bule.

PROTEZA

Žali se Paja Zec. Raskurcali mu njupavce u nekoj makljaži pa se sada kozi. Ne može da klopa a on voli dobru mandžu.

Otabao do kljovatora da vidi šta da radi. Kljovator mu povadio krnjke i kazao: mora proteza. Za protezu treba velika lova kuka Paja.

Šta da štrika. Mora da je zgotovi.

ROĐENDAN

Bazario sam bocu laćo rubviza. Danas je Sanjin rođendan. Hteo sam da je ošošoljim.. Ona gotivi daće i kućne aldumaše. Na njih se uvek prima.. Uostalom i zaslužila je. Da nije nje ne znam kako bi furao i maherisao kroz ovaj jebeni život.

CUKIŠ ČAVKA

Čim smo ušli u Mažu jedna cukiš čavka startova na Mungosa i skemba ga za ruku.

–           Hoćeš li da se zabaviš? – pevnu mazno.

Mungos, prijatno ošošoljen navuče je na pluća i prosu foru:

–           Hoću krofno ali prvo moram sa ovim macanom, pokazujući

čontom na mene, da proknjižim šemu o jednom važnom dilu.

MALI MARINKO

            Među pajtosima puštena je buva da Vanja Picopevac ima malog marinka. Zato mu, kažu, žene brzo daju šut kartu. Ne može njegov konjić-grbonjić da ih zadovolji.

            Do sada s marinkom nisam imao problema. Ali ovo je druga priča. Nikad ne znaš kad ćeš i na kakvu drocu da naletiš pa da te opanjkava i baca jezičinu na lude muve.

            Uzmem lenjir i odem u kupatilo da marinka premerim i skinem moguću nevolju s vrata.

            MNOGE SAM ŠTOSOVE KUPIO OD TEBE

            – Ti si vidra, imaš dobre vijuge kao ja – pevnu Mungos. Umeš da se snađeš u svakoj frtutmi. To je dobro za naš klišeraj jer moramo na bombaka da rešavamo negotivne kvake da ne bi upali u skenj.

            – Priznajem, u početku nije bilo laćano – odgovorih –  šljaka je čupava. Treba se stalno čuvati od prolećnog sunca i mamurnog kurca. Mnoge sam štosove kupio od tebe. Ti si kralj Milan.

            NARKOSA PROKUŽIM ODMAH

            Uštopa me kod „Bajlonija”. Kaže gladan je. Traži sitniš da kupi nešto za klopu.

            Narkosa prokužim odmah. Tresu mu se šape. Žmigavci prokišnjavaju. Ne kuži u tebe već u stranu. Glas mu iskidan. Štuca na rezance.

            Žao mi ga. Vidim da je u debelom čabru, dibidus kalirao. Izbunarim kebaru i dam mu crvendaća.

            MIŠ

Bio sam trošan ko podgrejan leš.

Posle ručka samo što sam se prućio na popodnevno sovkanje, došeta mi u uvo vriska. Skočih iz zembilja. Sanja je u kuhinji uždrakala miša i utronjala se. Kao većina žena cvikala je od miševa. Ne znam zašto. Ja ih šmekujem.

Pokušao sam miša da ga ukebam ali omanuh. Šturnuo mi je.

Moraćemo da nabavimo mačku.

            FILMSKA GLUMICA

–           Ima jedna cukiš mačkica sa kojom sam počeo da furam – pevnu Mungos

tapnuvši me blago po ofingeru. – Želi da postane filmska glumica. Već je ćagala u jednoj limunadi. Vabnuo sam Džonija Plavog, iz filmadžijske branše, našu stalnu mušteriju za krek, da joj nabarta nešto bolje. Tvrdo je obećao.

U RUPI

Ne žikam kako sam se našao u toj rupi. Bio sam nacevčen. Nisam video belu mačku. Kisnuo sam za nekim sjebanim stolom sa flašom brlje i nalivao se.

U rupi je bilo mračno i zagušljivo kao u kanji. Dvojica kretena džodžala su preko puta i ždrakala u mene. Sve mi je išlo na ganglije. Ždrakanje kretena posebno. Digao sam se, prifurao njihovom stolu i izrokao im sve po spisku. Ćutali su spuštenih ćonti. Zamahnuo sam onda rukom da ih ošajbudžim. Veći kreten diže kotvu, skemba me za ruku, a onda peglom snažno žvajznu u facu.

Pao sam kao gromom pogođen i popio patos.

TRILING

Okrenuo mi žicu Bora Klempa da se vidimo i razmenimo žvaku. Nismo se dugo njušili.

Bora je bio mlad napaljenko koga sam jednom prilikom izvadio iz čabra. Od tada je uvek odvajao uvo za moje savete.

Nagazili smo se u Maži.

Kad sam dofurao Bora je već sedeo i ubio piće.

–           Koji je problem? – pevnem.

–           Znaš – on će menjajući boju ko pokvaren semafor – bio sam sa

nekom drocom i od juče poče dole da me muči. Pendrek mi pomodreo, Svrbi, peče. Teško puštam pevcu krv. Cvikam da nije triling.

–           Ma, trišu ćeš lako da skineš – uzvratim – nego tabanaj odmah kod doce

da nije neki još gori skenj.

            GAJBA ZA KLEBECANE

            Zvrcnuo mi Mungos mobiškom:

–           Imamo žešću valjugu – ispljunu –  dofuraj!

Posle vožnje folcikom ugiljasmo u neku pljugaru na kraju

Begiša. Pljugara mračna i prljava. Za stolovima kisne nekoliko debila.

–           Kakva je ovo rupa – provalim buvu Mungosu – gajba za

klebecane?

–           Ništa ne brini – odvrati on –  sve je pod kontrolom.

Ulovićemo ovde dva kila čistog kreka.

One thought on “Miroljub Todorović: ŠATRO PRIČE”

Comments are closed.