Objavljena knjiga o međukulturnim odnosima Srbije i Egipta

U izdanju Udruženja „Alia Mundi” za kulturnu raznolikost objavljena je dvojezična studija (na srpskom i engleskom jeziku) pod naslovom „Srbija i Egipat: srpsko-egipatski međukulturni odnosi / Serbia and Egypt: Serbian-Egyptian intercultural relations” mladog srpskog autora i istraživača Miloša Todorovića.

Pred čitaocima se nalazi jedna veoma zanimljiva i značajna publikacija sa aspekta istorijskih, političkih, diplomatskih i kulturnih odnosa Srbije i Egipta, ujedno i jedina ovako koncipirana publikacija o srpsko-egipatskim odnosima objavljena kod nas. Ove dve zemlje veže vekovno prijateljstvo koje je, u skladu sa istorijskim okolnostima, imalo svoje uspone i padove, no nit koja spaja dve kulture i dva naroda nikada u potpunosti nije bila prekinuta.

Mladi istraživač i autor ove knjige, Miloš Todorović, nastojao je da se u okviru svog istraživanja dotakne onih najznačajnijih aspekata srpsko-egipatskih odnosa, počevši od uspostavljanja diplomatske misije Srbije u Egiptu (1908. koja je kasnije prerasla u ambasadu) sve do današnjih dana kada su, čine se, srpsko-egipatski odnosi dostigli svojevrsni vrhunac. Ova publikacija će svakako zanimati one kojima je tematika srpsko-egipatskih odnosa bliska, bilo da je u pitanju politički, istorijski, diplomatski ili kulturni kontekst.

Ova knjiga ujedno sublimira najvažnije događaje i ličnosti koji su doprineli razvoju dobrih međukulturnih odnosa dve zemlje.

Centralni deo knjige posvećen je onom periodu kada su odnosi Srbije i Egipta bili na najvišem nivou, a to je period prijateljstva predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i Ujedinjene Arapske Republike Gamala Abdela Nasera, odnosno period formiranja Pokreta nesvrstanih, koji je ne samo u istoriji ove dve zemlje, već i u datom istorijskom trenutku odigrao veoma značajnu ulogu u političkoj, ekonomskoj, društvenoj i kulturnoj sferi zemalja članica. Ovde svakako treba dodati i ulogu koju je imao i Zdravko Pečar, osnivač i utemeljivač Muzeja afričke umetnosti u Beogradu koji je upravo u pomenutom periodu, kao novinar lista „Borba“, boravio u Egiptu te imao tu čast da intervjuiše predsednika Nasera, zahvaljujući čemu danas imamo veoma značajno neposredno svedočanstvo o ovoj zemlji i njenim prilikama. Zahvaljujući Pečaru, imamo i bogatu foto dokumentaciju koja je pohranjena u Muzeju afričke umetnosti, a na šta je, takođe, skrenuta pažnja u ovoj knjizi. Ova publikacija se osim političkih i ekonomskih, dotiče i kulturno-diplomatskih veza Srbije i Egipta. Opšte je poznata činjenica da su kulturni poslenici jedne zemlje možda i najbolji njeni reprezenti u inostranstvu. Tako je bilo i sa srpskim kulturnim poslenicima, pre svega književnicima i intelektualcima, te umetnicima i avanturistima koji su još u 19. veku pohodili Egipat, počevši od Pavla Riđičkog koji je sa svog putovanja u „zemlju faraona“ u Srbiju doneo mumiju poznatiju kao „Beogradska mumija“, zatim Milorada Rajčevića i dr Milana Jovanovića Morskog koji su sa svog putovanja u Egipat ostavili pisani trag o ovoj mističnoj zemlji koja je oduvek privlačila pažnju svetskih putnika. Svakako da je trag u srpsko-egipatskim odnosima i ostvarivanju kulturnih veza dve zemlje, doprinela i srpska književnica Jelena J. Dimitrijević koja je svoje putovanje ovekovečila kroz kraći putopis „Pisma iz Misira“ (1919) i obimniji putopis „Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta“ (1940). Osim književnog svedočanstva o Egiptu, Jelena je uspostavila i prijateljske odnose sa znamenitim egipatskim ženama, među kojima se svakako ističe pionirka egipatskog feminizma Huda Šaravi. Nakon Jelene J. Dimitrijević Egipat je posetila i srpska glumica Desa Dugalić koja je svoje putovanje u Egipat i Svetu zemlju ovekovečila u putopisu „Zabeleške s puta kroz Palestinu, Siriju i Egipat u leto 1931“, propraćenom brojnim fotografijama. Naravno, veoma je značajan i diplomatski rad Jovana Dučića koji je kao diplomatski predstavnik Srbije u Egiptu takođe imao zapaženu ulogu u razvoju međukulturnih odnosa dve zemlje. On je takođe za sobom ostavio pisani trag o svom boravku u Egiptu, kao i mnogi drugi koji su posetili ovu zemlju, koja svakako inspiriše i poziva na istraživanje. Zanimljivo je svakako i prisustvo srpsko-egipatskih veza u umetnosti slikara Paje Jovanovića, te prisustva elemenata orijentalizma u njegovom slikarstvu, ali i prisustvo egipatskog nasleđa u delima savremenih srpskih pesnika i pisaca na koje autor takođe skreće pažnju u ovoj knjizi.

Autor se u ovoj knjizi dotakao i egipatskog nasleđa u Srbiji i to kroz kratko poglavlje o egipatskim artefaktima koji su izloženi u srpskim muzejima. Pažnju čitalaca je skrenuo

i na trenutne aktivnosti koje sprovodi Ambasada Egipta u saradnji sa srpskim kulturnim institucijama i organizacijama. Posebno se ističe uloga aktuelnog ambasadora Egipta

u Srbiji Nj.E. Amra Alguvejlija čijim su ličnim i profesionalnim zalaganjem kulturni odnosi Srbije i Egipta podignuti na jedan viši nivo.

Ova publikacija pledira da sublimira sve one najznačajnije činioce u razvoju međukulturnih odnosa dve tradicionalno prijateljske zemlje, ali i da bude svedočanstvo o aktivnostima koje su nedavno sprovedene na polju jačanja međukulturnih odnosa, kao možda model ili obrazac po kome bi Srbija trebalo da razvija ili pak obnovi međukulturne veze sa tradicionalno prijateljskim zemljama. S obzirom na to da je knjiga osmišljena kao dvojezično (srpsko-englesko) izdanje, ona će svakako jednako biti dostupna kako srpskim i egipatskim čitaocima te zainteresovanim studentima (istorije, istorije umetnosti, arheologije, arapskog jezika i književnosti, političkih nauka…) tako i istraživačima te stručnoj javnosti kojoj je ova tematika bliska.

Knjiga osim relevantnih istorijskih podataka (oslanjajući se na stručnu literaturu i relevantne izvore) nudi i foto dokumentaciju koja ima za cilj ilustraciju svih onih značajnih ličnosti i događaja koji su ostavili traga u izgradnji međukulturnih odnosa između Srbije i Egipta.

Ova publikacija svakako može da posluži kao vrlo korisna polazišna tačka za neka dalja i temeljnija istraživanja na ovu i srodne teme, vrlo koncizno i hronološki prikazujući kako su se razvijali međusobni odnosi Srbije i Egipta te kakvi su oni danas.

Urednik izdanja je dr Ana Stjelja, dok je autor pogovora dr Nemanja Radonjić, naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije.

Knjiga je objavljena kao elektronsko izdanje i može se čitati OVDE

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.