MULTIMEDIA BOOKS
BEOGRAD PRIKAZ: ŽIVKO IVKOVIĆ
2022.
1001 Rock biser je tek drugi u niski Izdavačke kuće Multimedia Books Srdjana Stojanovića, pa tako, u vremenu ispred očekujem još tih u beskonačnom krugu vanserijskih izdanja, koji će ovu kuću izbaciti na sam tron domaćeg rock izdavaštva, te nekako i ne sumnjam u konačan ishod. O Josipu Dujmoviću se, kao autoru i ne zna toliko, lično, pamtim ga po naslovu vezanom za VIS Indexe (U inat godinama iz 2006.) mada je potpisao i naslove do kojih nisam mogao doći (Klinci iz dubine, Fotomonografija zeničke rock scene i Zenica Blues). Ovim, najnovijim je potvrdio svoju potpuno okrenutost rokenrolu , što posebno raduje nas starije zaljubljenike u pomenuto štivo. 1001 Rock Biser je duhovito lebdenje kroz svet tog muzičkog pravca, pa tako, već na samom startu, imamo vrednu (mada su sve takve) priču o Bitlsima i Keniju Linču (Kenny Lynch) te dogadjaju iz tourbusa 1962. godine, kada se čovek ponudio da da svoj doprinos u slaganju mozaika za stvar ‘’From Me To You’’, ne shvativši valjda da je dvojcu Lennon – McCarntey svaka sugestija suvišna i bespotrebna. Ogorčen, valjda, izjavio je tada kako nikada više neće ponuditi svoje usluge obojici jer, ne razlikuju muziku od zadnjice. E sad, koliko je vremena bilo potrebno prikupiti i ubaciti u knjigu od 320 stranica ovakvih i sličnih humorom protkanih ne smem ni da zamislim, te se Dujmoviću mora odati zasluženo priznanje na uloženom trudu, naporu i konačnoj realizaciji jednog ovakvog naslova ali i Mulitmedia Booksu kući koja je prepoznala ovaj izuzetan pisani biser i odlučila se za publikovanje istog. I već po ustaljenom, nameravam izneti najznačajnije price i detalje, tako približiti naslov zainteresovanima, ali je to, u ovom, 1001 Rock Biser slučaju gotovo nemoguće jer, sve su takve, zbilja zavredjujuće, smešne i pomalo iznenadjujuće, za mnoge od ovih nismo ni znali, ruku na srce. Imamo ovde brojne ’’ nasmej se ‘’ fore vezane za najpopularnija svetska ali i domaća rokenrol imena poput Bitlsa, ali i Hendriksa, Morisona, te onih sa domaćeg terena, sarajevskog pesnika Duška Trifunovića, grupu Galija, Arsena i njegovu Gabi, Mišu Kovača, Djavola itd. O ovoj, potonjoj, stoji da su svirali na humanitarnom koncertu za obnovu crkve na Marjanu, te da su prikupljena znatna novčana sredstava, a biskup je na besedi zahvalnosti pomenuo sve one koji su pomogli i obratio se prisutnima rečima: Hvala Dinu Dvorniku, Dalekoj obali, hvala Djavolima…. i tu zastao, ukapiravši šta je rekao, na šta su prisutni, nakon zbunjenosti odreagovali smehom. Mnogima nije poznato da je tvorac Marshal pojačala Džejms Marshal bio bubnjar, te da je njegov učenik bio i Mitch Mitchel iz J.H. & The Experience. Dujmović ovde piše o onoj navodnoj smrti Paula McCartneya (09.11.1965.) pozivajući se na izvore mu dostupne, po kojima prvi dokaz za takvu tvrdnju imamo na omotu LP albuma Strawberry Fields Forever iz 1969. a što, usput nije u saglasju sa navodima u knjizi ’ The Beatles – Dok moja gitara nežno jeca’’ (izdanje Rock Express – Rocknroll Books Beograd iz 2006. godine) gde doslovno stoji kako se omot Lp albuma ‘’ Sergent Pepper’s Lonely Heart Club Band’’ iz 1967. mora ‘’ pročitati ‘’ jer se na tom kriju detalji vezani za lažiranu ili navodnu smrt Paula McCartneya, pa sad….. Imamo potom podatak zbilja zanimljiv, gde stoji da je zagrebački vajar Mladen Mikulin 1981. godine izradio bistu za grob Jima Morrisona na pariskom groblju Per Lašez, koju sam i video jer sam prvi put posetio njegov grob nešto docnije. Ne znam koliko je ljudi iz sveta rokenrola upoznato sa ovim, ali, evo, prvi sam na toj kome ovaj podatak nije bio poznat. Stoji i da je stvar ‘Tom’s Diner’ (Susan Vega) označena kao prva ona koja se našla na novom mp3 formatu. Slede izuzetno zanimljivi detalji i pojedinosti vezane za brojne one ličnosti iz sveta rnr, kako su recimo skončali, da li su izvršili samoubistva itd, no, autor je otišao i dalje te tako imamo ovde zapanjujuće one vezane za izgubljene živote fanova na koncertima brojnih grupa (na The Who koncertu u Sinsinatiju 1979. Je poginulo jedanaestoro, na Ozbornovom koncertu u Long Biču kalifornijskom troje) pa tako, najtragičniji dogadjaj imamo na koncertu Los Kaljejerosa u Buenos Ajresu 2004. kada je požaru živote izgubilo 194 posetioca tog. Tu je i tužno podsećanje na prvu žrtvu Yu rocka a vezano je za gitaristu grupe San, Pedju Jovičića na koncertu u Nišu 1975. gde je stradao od strujnog udara. 1001 Rock Biser donosi mnoštvo da sada nepoznatih detalja vezanih za slavne (i manje) iz sveta rnr te je, ponavljam, izdvojiti one kojima bih privukao pozornost čitalaca veoma teško, ali sam se potrudio i iz svakog poglavlja izneo, po meni, najbitnije, jer, čemu prikaz bez imalo sadržaja, pa tako u onom ‘’ Završili na bizaran način’’ stoji kako je saksofonist grupe Earth Wind & Fire, Donald Majrik (Donald Myrick) ubijen hicem iz pištolja koji je ispalio izvesni policajac jer je procenio da nesrećni Donald u ruci drži pištolj a ne upaljač, i to je tipično američki, što bi rekli. Poglavlje koje zahteva stvarnu pozornost je ono, naslovljeno sa ‘’ Tragični Klub 27’’ a odnosi se na ličnosti iz sveta rokenrola koje su skončale u 27. godini života, a što je uglavnom poznato nam, ali ne i brojni detalji vezani za te. U tom su Hendriks, Al Vilson, Morison, Brajan Džouns, Les Harvi, Geri Tein, Pit Hem i, kako piše autor ovde, blizu tridesetoro njih je na toj listi. Dolazimo potom do podataka onih, koliko je muzičara rodjeno istog dana odnosno datuma, a tu su i storije o nadimcima (uz obavezno navodjenje pravih imena) poznatih, pa tako, u jednoj toj, vezanoj za Gordona Metjua Tomasa Samnera stoji da je startom sedamdesetih svirao u lokalnoj mu grupi Finiks Džezmen, te da se jedne večeri osmelio i na stejdžu pojavio u prugama prošaranoj majici na šta je verbalno odreagovao bendlider te dobacivši kako liči na žaoku (Sting). Dejvid Robert Džouns je poznat pod imenom Dejvid Bouvi a svoje novo ime je pozajmio od Džima Bouvija koga pamtimo iz filma Alamo. Za Kridense stoji kako je naziv grupe vezan za poizvodjača Olympia Piva, a u reklamnom sloganu tog je stajalo ono’clear water’, te pozajmivši usput ime Tomovog (Tom Fogerty) prijatelja Kridensa (Nibola) i rodila se tako Creedence Clearwater Revival, u prevodu , kako gde stoji, Povratak čistoj vodi ili ovde pak kao Oživljavanje čiste vode. Zbilja nebrojeno zanimljivosti je u ovom naslovu, pa tako izdvajam onu sa najdužim naslovom jednog albuma uopšte, koji sadrži, verovali ili ne, neverovatnih devedeset reči, a u skraćenom onom, obliku, samo tri uvodne ’When The Pawn’ iz 1999. , američke pevačice Fione Epl (Fiona Apple) ili onaj vezan za Aleksa Lifestona bendlidera grupe Rush jer se radi o čoveku sa ovde naših prostora pod imenom Aleksandar Živojinović. Naime, njegovi roditelji su se naselili startom pedesetih u USA, pa tako, Life (život) i Son (sin) spajanjem obe čine njegovo novo, već pomenuto prezime Lifeston. Toliko je ovde tih, zanimljivih detalja te sve čestitke autoru na uloženom trudu i prikupljenom za šta je, sasvim sigurno potrebno vremena i vremena. Dujmović nam je ovim naslovom potvrdio onu, da, koliki god da ste poznavalac rokenrola, uvek će se naći i ono za koje niste znali te mu od srca zahvaljujem na 1001 Rock Biseru, besprekorno obavljenom poslu ali i Multimedia Booksu koji se u ovom slučaju javio kao izdavač. Tu su i pojedinosti vezane za brakove poznatih, rekordere po broju tih, te koliko su potomaka ostavili za sobom, dužinu trajanja brakova, razliku u godinama izmedju supružnika itd, a što naslov čini samo dodatno intrigantnijim. Imamo i storiju o stvari ‘’ Oh! Susanna’’ za koju Josip piše kako se ne radi o američkom coutry/folk tradicionalu, nego je autor pomenute Stiven Foster (Stephen Foster) iz devetnaestog veka, te da je umro sa samo 38 centi u džepu, jer, tada na snazi nisu bili zakoni vezani za autorska prava i tantijeme. U poglavlju ‘Pre svih: Prvaci sveta’ ima reči o prvoj gitari, Les Polu, prvim muzičkim novinama, prvoj vinilnoj ploči ….. što bi rekli, jedan izuzetno edukativan deo ovog njegovog naslova, pa tako, stoji da se kompakt disk pojavio 1978. (Vivaldijeva četiri godišnja doba), ali i da je grupa Dire Straits prva u rock history prodala milion primeraka cd albuma Brothers In Arms 1985. godine. Od domaćih je tu pre svi izuzetno značajan podatak a odnosi se na Stjepana Džimija Stanića za koga autor piše da je održao prvi rock koncert u FNRJ i to u beogradskom Kolarcu 07.02.1957. (o ovom je šturo doduše, pisao i Aleksandar Raković u knjizi Rokenrol u Jugoslaviji 1956. – 1968. Izdavačka kuća Arhipelag). U literaturi koju posedujem stoji da je Džuboks Magazin (pokrenut 1966.) prvi vezan za rokenrol u Evropi, te da su spotovi Jovana Rice Ristića, oni crnobeli takodje u neku ruku pionirski jer, u odnosu na one londonske, koji su bili statični sa monotonom slikom grupe na stejdžu, Ricini su, snimani kao današnji, dakle prosto su nezamislivi za ono vreme, setimo se samo spotova grupa Crni biseri, Džentlmeni, Siluete itd. Najduža stvar ikada napisana je Blue Room u trajanju od 39’ 58’’ u izvodjenju grupe ORB (Ambiental Tehno Hauz), piše autor. Pri kraju samom u odeljku vezanom za eks Yu stoji kako Bane Lokner i Vlada Džet poseduju najviše nosača zvuka, no, Valjevci su isključivi, Njihov Zlatko Aksentić Zlaja je tu šampion i ubedljivo je na prvom mestu sa preko sto hiljada što ploča onih vinilnih što kompakt diskova, pa sad, ne znam…….. Za kraj ću, kao svoj doprinos vezan za zanimljivosti u Yu rocku, dodati kako su na nadgrobnoj beloj mermernoj ploči Zorana Miščevića iz Silueta uklesane note za stvar Satisfaction grupe The Rolling Stones. Uverio sam se u ovo kada sam sa Brankom Marušićem Čuturom , prvim eks jugoslovenskim rokenrolerom, posetio njegov grob na beogradskom Novom groblju pre nekih petnaestak godina. Naravno, Multimedia Books se lagano ali sigurno približava tom, tronu rocknroll izdavaštva u nas, ponajviše zahvaljujući zbilja agilnom i energičnom prvom čoveku ove kuće Srdjanu Stojanoviću, te smo tako bogatiji za nekoliko naslova koje potpisuju. Uveren sam da će i naredni ove izdavačke kuće biti vrednovani kao dosadašnji, dakle kao vanserijski ……
30.10.2022.