Počeo 9. Dunav Film Fest u Smederevu
Svetskom premijerom filma „Kuća“ rediteljke Tanje Brzaković u Malom gradu Smederevske tvrđave otvoreno je deveto izdanje Dunav Film Festa. Festival se održava od 21. do 26. avgusta, a tokom šest festivalskih dana publika će na četiri lokacije u Smederevu imati priliku da pogleda 40 filmova iz zemlje, regiona i sveta.
Deveti Dunav Film Fest održava se pod pokroviteljstvom Grada Smedereva i u organizaciji Centra za kulturu Smederevo i UG Dunav Film Fest, a ovogodišnji program donosi filmove različitih žanrova, poetika i generacija autora. Projekcije se održavaju u Malom gradu Smederevske tvrđave, Dunavskom parku, na platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.
Festival je otvoren dugometražnim prvencem „Kuća“ rediteljke Tanje Brzaković, pričom o Jovanu, arhitekti srpskog porekla koji se, nakon zdravstvenih problema, vraća u rodni kraj sa unukom kojeg gotovo ne poznaje. Njihov povratak pokreće pitanja porodičnog nasleđa, pripadanja i odnosa prema prostoru kojem preti investitorski projekat.
Selektor i idejni tvorac festivala Igor Stanković istakao je na otvaranju festivala da će Smederevo tokom narednih šest dana biti grad filma, u kojem će se na četiri lokacije prikazati 40 ostvarenja kroz četiri programske celine. Posebnost festivala, kako je naglasio, upravo je u tome što se projekcije odvijaju u autentičnim gradskim prostorima – na tvrđavi, u parkovima i na gradskim trgovima, tamo gde grad svakodnevno živi. Stanković je najavio da će festival biti zatvoren koncertom filmske muzike „Filmska rapsodija“ i projekcijom restaurirane verzije kultnog filma „Sjećaš li se Doli Bel?“ Emira Kusturice. Podsetio je da se ove godine obeležava 45 godina od premijere Kusturičinog prvog dugometražnog filma, kojim je započela njegova velika međunarodna karijera, i izrazio nadu da će i njegov novi film biti uvršten u selekciju Kanskog festivala. Na kraju je poručio da je publika najvažniji razlog zbog kojeg festival postoji i pozvao je da se tokom narednih dana prepusti „svetlosti koja se zove film“. Govoreći o filmu „Kuća“, Stanković je istakao da je velika čast što festival ima priliku da bude mesto njegove svetske premijere, naglašavajući rad, talenat i posvećenost rediteljke Tanje Brzaković.
Rediteljka Tanja Brzaković zahvalila je Igoru Stankoviću i festivalskom timu na pozivu i gostoprimstvu, kao i Smederevu i publici koja je prisustvovala svetskoj premijeri. Posebno je zahvalila svojoj ekipi, autorima i glumcima koji su došli da sa njom podele ovaj, kako je istakla, veoma emotivan trenutak. Govoreći o nastanku filma, Brzaković je rekla da je gotovo dve decenije pokušavala da realizuje svoj prvi igrani film, a kada joj se prilika konačno ukazala, odlučila je da se okruži prijateljima i najbližim saradnicima. Istakla je da je upravo ljubav prema filmu povezala sve koji su učestvovali u njegovom nastanku, izrazivši nadu da će ta emocija sa ekrana dopreti i do publike.
Glumica Anica Dobra zvanično je otvorila festival: „Ovih šest dana gledaćemo tuđe i izmišljene priče koje nam možda mogu pomoći da bolje razumemo sopstvene. Ovih dana, kao i inače, život prolazi – ako imamo sreće, ispred nas, a ako ne, onda nekako pored nas ili mimo nas. Ponekad je dovoljno pogledati samo jedan film da bismo bolje shvatili sopstveni život. To ne mora da bude ovaj, ali neka bude jedan od filmova koje ćete pogledati na ovom festivalu. I time proglašavam deveti Dunav Film Fest otvorenim.“
Svečano otvaranje imalo je i muzički deo programa – gitaristkinja, producentkinja i kantautorka Ivana Rudić izvela je svoju autorsku pesmu „Trka ljubavi“, posvećenu Dunavu i Savi i ugroženoj vrsti kečigi, u okviru svog projekta i kampanje „Rok Park Prijateljstva – Zemlja srca“. Specijalni gost u pesmi je književnik Ljubivoje Ršumović.
U narednih šest dana publiku očekuje raznovrstan filmski program raspoređen u četiri programske celine, od takmičarskog programa i selekcije „Neprolazni“, koja okuplja ostvarenja velikih svetskih autora, preko „Reka-pitulacije“, posvećene aktuelnim festivalskim naslovima, do „Porodice na okupu“, programa namenjenog najmlađoj publici i ljubiteljima animacije. Poseban prostor dobija i domaća i regionalna kinematografija kroz program „Rekapitulacija“.
U fokusu takmičarskog programa su ostvarenja autora iz podunavskog regiona, a o dobitniku nagrade Dunavska lađa za najbolji film će odlučivati tročlani žiri u sastavu Ana Filipović, istoričarka umetnosti i filmska kritičarka, Sara Novak, francusko-srpska glumica koja živi i radi između Pariza i Rima, i Igor Toholj, reditelj i producent.
Projekcije pod zidinama Smederevske tvrđave, uz Dunav i na otvorenim gradskim scenama, biće deo filmske atmosfere Smedereva sve do srede, 26. avgusta kada će u 20 časova u Malom gradu Smederevske tvrđave biti dodeljene festivalske nagrade.
Veče zatvaranja biće zaokruženo i koncertom filmske muzike „Filmska rapsodija“, tokom kojeg će nastupiti svetski priznati virtuoz na harmonici Dušan Sekulić, sa svojim bendom i u saradnji sa Gradskim horom Bečej. Publika će u ambijentu Smederevske tvrđave imati priliku da čuje interpretacije filmske muzike, kao i obrade klasičnih, džez, rok i popularnih svetskih melodija.
Nakon dodele nagrada i koncerta, u 21.30h uslediće projekcija kultnog filma „Sjećaš li se Doli Bel?“ Emira Kusturice, kojom se obeležava 45 godina od premijere filma na Venecijanskom festivalu i nagrade dodeljene Emiru Kusturici.
Ulaznice za projekcije u Malom gradu Smederevske tvrđave mogu se nabaviti online putem sajta Centra za kulturu Smederevo sdkultura.rs, kao i ispred Malog grada Smederevske tvrđave tokom trajanja festivala. Ulaz na svečano zatvaranje je slobodan.
Više informacija o programu i rasporedu projekcija dostupno je na zvaničnom sajtu festivala www.dunavfilmfest.rs.
Muzej savremene u Beogradu – Izložba „Mere tela“ Zorice Čolić i Tanje Juričan u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
Nova izložba u Salonu Muzeja savremene umetnosti „Mere tela“, koja predstavlja radove umetnica Zorice Čolić i Tanje Juričan, biće otvorena 28. avgusta u 19 časova. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Umetničke prakse Tanje Juričan i Zorice Čolić povezuje kritički odnos prema različitim fenomenima savremenog društva, kao i interesovanje za načine na koje društvene vrednosti i norme utiču na telo, odnose, obrasce ponašanja i svakodnevni život. U svojim radovima umetnice istražuju šta oblikuje i ograničava naše postojanje, kao i granice između telesnog i društvenog, organskog i artificijelnog, autonomnog i institucionalnog.
Dok Čolić u svojim radovima naglašava telo kao promenljivu kategoriju, čije se značenje oblikuje kroz percepciju, želju, potrošačku kulturu i medijske predstave, Juričan pažnju usmerava na materijalne i simboličke forme i prakse koje učestvuju u oblikovanju pojedinca i društvenih odnosa. Njihove radove povezuju teme tela, društvenih normi i mehanizama koji ih proizvode i održavaju, ali i interdisciplinarni pristup koji ukršta vizuelnu umetnost, tehnologiju, teoriju i empirijsku perspektivu.
Na izložbi u Salonu MSU-a Čolić i Juričan razmatraju načine na koje društvena pravila, očekivanja i sistemi vrednosti postaju deo našeg telesnog i ličnog iskustva. Istražuju kako se takvi obrasci usvajaju, ponavljaju i vremenom prihvataju kao deo svakodnevice, ali i kako se širi društveni obrasci prelamaju kroz individualna iskustva. Društvena očekivanja i konvencije tako mogu postati deo naših ličnih potreba, navika, strahova i strategija samokontrole.
Čolić kroz objekte i video problematizuje posledice savremenog kapitalizma po ljudsko telo, ukazujući na to da njegove granice više nisu jasno odvojive od tehnologije, medicinskih dostignuća, ekonomskih i kulturnih sistema koji ga transformišu i augmentuju. Njeni radovi takođe preispituju društvene predstave o zdravom, funkcionalnom i poželjnom telu, koje se formalizuju kao sistem vrednosti i postaju deo subjektivne percepcije sopstvene telesnosti, želje i ranjivosti, što današnji odnos prema telu čini duboko etičkim i političkim pitanjem.
Juričan se, s druge strane, u interaktivnoj instalaciji i grupi objekata bavi ritualizovanim karakterom postupaka i radnji koji determinišu i modeluju naše obrasce ponašanja i delovanja u društvenim situacijama i stanjima obeleženim neizvesnošću i rizikom, kao i njihovim prevođenjem u poredak predvidljivosti, kontrole i zaštite. Umetničini radovi rasvetljavaju transgeneracijski nasleđene društvene prakse, materijalne i jezičke režime disciplinovanja, čiji se suptilni mehanizmi normativizacije kontinuirano reprodukuju kao mera našeg usklađivanja sa društveno očekivanim i prihvatljivim poimanjima zdravog, poslušnog i produktivnog subjekta.
Svojim umetničkim praksama Čolić i Juričan otvaraju prostor za razumevanje širih konteksta u kojima se društveni imperativi i konvencije prelamaju kroz mikroiskustva, materijalizuju u telu i operacionalizuju u svakodnevnim životnim praksama i interakcijama, internalizujući se kao lične potrebe, navike, strahovi i strategije samokontrole.
Izložba će biti otvorena do 19. oktobra 2026. godine.
Zorica Čolić (1977) diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a magistrirala u oblasti elektronskih integrisanih umetnosti na Univerzitetu Alfred u Alfredu, Njujork. Njen rad je predstavljen na samostalnim i grupnim izložbama širom sveta, uključujući Elizabeth Foundation for the Arts Project Space, Microscope Gallery, The Bronx Museum of the Arts u Njujorku, Muzej savremene umetnosti u Lajpcigu, Energy Museum of Santralistanbul u Turskoj, Muzej istorije Jugoslavije, Kulturni centar Beograda, Galeriju Remont i Dom omladine u Beogradu. Dobitnica je nekoliko studijskih rezidencija, među kojima su Harvestworks i Whitney Museum Independent Study Program, kao i nagrada poput NYFA/NYSCA stipendije za digitalnu umetnost koju dodeljuje Njujorška fondacija za umetnost. Pored umetničkog rada, bavi se istraživanjem, predavanjem i kuriranjem filmskih programa. Nedavni projekti uključuju kuriranje programa (Un)invited Collaborators u centru Anthology Film Archives u Njujorku i prezentaciju na međunarodnoj konferenciji Odorous Object: On the Materiality of Scent na Univerzitetu Braun. Živi i radi u Njujorku.
Tanja Juričan (1980) diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a potom studirala na Katedri za višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Interdisciplinarna istraživanja nastavila je na doktorskim studijama, koje je završila 2017. godine odbranom disertacije Kritička remedijatizacija ratnog filma: Smrti Drugih. Od 2009. godine realizuje samostalne i kolektivne umetničke projekte u različitim medijima i izložbenim kontekstima. Od 2018. godine, zajedno sa umetnicom Ivanom Ivković, uspostavlja umetničku platformu ARTikulacije, kroz koju se, u formatu site-specific izložbi, savremena umetnost dovodi u susret i dijalog sa lokalnom istorijom, kulturnim nasleđem i aktuelnim društvenim pitanjima. Živi i radi u Pančevu.
Veliki jubilej – Izložba koja obeležava 25 godina Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos”
Izložba „25 godina Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos” biće otvorena za posetioce od 4. do 30. septembra 2026. godine u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti i prostoru kluba Akademije u Knez Mihajlovoj. Kustosi izložbe su Ivana Bašičević Antić i Miroslav Karić.
Ova izložba objedinjuje pogled na značaj i doprinos ove Nagrade umetničkoj sceni Srbije sa pogledom na prakse umetnika dobitnika Nagrade i nudi dvadeset i pet različitih odgovora na isto pitanje: šta danas znači praviti umetnost koja pomera granice medija, jezika i mišljenja. Na izložbi će biti predstavljen po jedan rad svakog dobitnika i dobitnice – kao dvadeset pet tačaka koje, sagledane zajedno, iscrtavaju mapu jedne scene u stalnom preispitivanju sebe same.
„Cilj izložbe i obeležavanja jubileja Nagrade jeste, pre svega, da se ukaže na legat koji je ova Nagrada ostavila našoj umetničkoj sceni. Dalekosežan i, kako će pokazati pregled njene istorije, neprekidan doprinos Nagrade Mangelos savremenoj umetnosti u Srbiji posebno je važno istaći danas. Dobitnici Nagrade samo su jedan, najvidljiviji aspekt kroz čije radove se prisećamo te istorije. Pored višenedeljnog rezidencijalnog boravka u Njujorku za odabranog dobitnika, svake godine producirana je i organizovana izložba finalista, kao centralno mesto sagledavanja aktuelnih kretanja naše savremene scene. Izbor finalista proizlazio je iz rada stručnog žirija koji je, u sastavu propisanom Pravilnikom, uspevao da održi nezavisan, a istovremeno profesionalan pogled na scenu.”
Umetnici čiji će radovi biti izloženi na izložbi su: Vladimir Nikolić, Milica Ružičić, Milena Putnik, Siniša Ilić, Katarina Zdjelar, Ivan Petrović, Ivana Smiljanić, Dušica Dražić, Marina Marković, Slobodan Stošić, Saša Tkačenko, Nataša Kokić, Marko Marković, Nina Simonović, Jelena Mijić, Nadežda Kirćanski, Katarina Petrović, Žarko Aleksić, Jelena Micić, Pavle Banović, Sanja Anđelković, Igor Šiler, Nemanja Milenković i Jovana Blagojević.
Nagrada „Dimitrije Bašičević Mangelos” je osnovana 2002. godine od strane Centra za savremenu umetnost u Beogradu i The Foundation for Civil Society (FCS) iz Njujorka i nosi ime Dimitrija Bašičevića Mangelosa — istaknutog umetnika i istoričara umetnosti, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse na prostorima bivše Jugoslavije. Posle Kontekst galerije i udruženja Dez.org, od 2010. godine organizaciju preuzimaju Remont — nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda i Fondacija Ilija & Mangelos iz Novog Sada, koje program vode do danas.
Nagrada je deo internacionalne mreže Young Visual Artists Awards (YVAA), koju je FCS ustanovio tokom devedesetih godina sa ciljem podrške mladim stvaraocima iz Centralne Evrope i Balkana.
Kroz četvrt veka rada, Nagrada „Mangelos” je postala referentna tačka savremene umetničke scene u Srbiji. Tokom 25 godina trajanja konkursa pristiglo je više od 860 prijava, kroz nagradni program producirana su 94 umetnička rada, dok je skoro 2.000 aktera umetničke scene na različite načine bilo uključeno u mehanizam Nagrade — kao kandidati, finalisti, dobitnici, članovi žirija, kustosi, kritičari i saradnici institucija.
Svake godine, međunarodni stručni žiri sastavljen od kustosa, istoričara umetnosti i likovnih kritičara srednje i mlađe generacije iz zemlje i inostranstva vrednuje prijavljene umetničke prakse. Tokom godina, među članovima žirija nalazili su se i predstavnici vodećih svetskih institucija savremene umetnosti, uključujući pomoćnicu direktora MoMA-e iz Njujorka i kustoskinju saradnicu Gugenhajmovog muzeja.
Nagrada „Mangelos” dodeljuje se umetnicima i umetnicama do 35 godina starosti za osoben, izvanredan i u kontinuitetu ostvaren umetnički rad koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje. Dobitnik ili dobitnica ostvaruje pravo na osmonedeljni rezidencijalni i studijski boravak u Residency Unlimited u Njujorku, uz mogućnost umrežavanja sa ključnim akterima njujorške i međunarodne umetničke scene. Po povratku, organizuju se prezentacija boravka i samostalna izložba ili produkcija novog rada.
Finalistima nagrade Mangelos obezbeđuje se i višemesečni mentorski rad. Ova podrška je uvedena 2024. godine i realizuje se kroz intenzivne konsultacije i rad sa afirmisanim profesionalcima iz oblasti savremene vizuelne umetnosti. Mentorstvo služi da umetnicima mlađim od 35 godina pomogne u razvoju i produkciji radova za završnu izložbu.
U fokusu 2026.: Regionalni filmovi koji su obilježili velike svjetske festivale
Program U fokusu je pregled izuzetnih filmova koji su već ostvarili uspjeh na prestižnim filmskim festivalima širom svijeta, a ove godine donosi selekciju snažnih ostvarenja kako već etabliranih umjetnika, tako i debitanata.
„Ovogodišnji program donosi nekoliko filmova epohe koji su svi tematski i stilski potpuno različiti poput filmova ‘Rose’, ‘Najusamljeniji čovjek u gradu’ i ‘Majka Tereza’. No, i ti filmovi bave se savremenim temama na originalan način. Naravno, tu su i filmovi koji se bave današnjicom bilo da se radi o intimnim, poput filma ‘Škola za sirene’, ili nekim malo više općim temama koje imaju i političku dimenziju, poput filmova ‘Žuta slova’ ili ‘Obećani prostori’. Tu je i film ‘3 dana u septembru’ koji obiluje i komičnim elementima, što je jaka karakteristika rumunskog novog talasa. No, ono po čemu je program specifičan je jak autorski glas koji je prisutan u baš svakom odabranom filmu. Filmovi su prikazani na važnim filmskim festivalima poput Venecije (‘Majka Tereza’), Rotterdama (‘3 dana u septembru’), Berlina (‘Rose’, ‘Najusamljeniji čovjek u gradu’, dobitnik Zlatnog medvjeda ‘Žuta slova’) i Cannesa (‘Škola za sirene’ i ‘Obećani prostori’)“, izjavila je selektorica programa Elma Tataragić.
Filmovi u programu:
3 DANA U SEPTEMBRU / 3 ZILE ÎN SEPTEMBRIE, Tudor Giurgiu
Rumunija, 2026, 78 min.
Uloge: Andreea Vasile, Emilian Oprea, Conrad Mericoffer, Adela Popescu, Mirela Zeța
Na dan Biancinog vjenčanja, usred finalnih priprema prije ceremonije, pojavljuje se ljubavnica njenog zaručnika i svima obznanjuje njihovu vezu. Ona doživljava šok i bježi turističkim vozom kroz napušteno ljetovalište, započinjući cjelonoćnu odiseju nadrealnih susreta i haotičnih situacija. Odlučna da odbaci dotadašnji život, svoje poniženje pretvara u oslobađajući bunt.
MAJKA TEREZA / MAJKA, Teona Strugar Mitevska
Belgija, Sjeverna Makedonija, Danska, Švedska, Bosna i Hercegovina, 2025, 104 min.
Uloge: Noomi Rapace, Sylvia Hoeks, Nikola Ristanovski, Ekin Corapci, Labina Mitevska
Kalkuta, Indija, august 1948. Tereza, nadstojnica samostana Sestara od Loreta, nestrpljivo iščekuje pismo koje će joj konačno omogućiti da napusti samostan i osnuje novu kongregaciju i tako odgovori na poziv koji je dobila od Boga. Baš kada se čini da je sve spremno, ona se na životnoj prekretnici suočava s dilemom zbog koje je prisiljena preispitati vlastite ambicije i vjeru.
NAJUSAMLJENIJI ČOVJEK U GRADU / THE LONELIEST MAN IN TOWN, Tizza Covi, Rainer Frimmel
Austrija, 2026, 86 min.
Uloge: Alois Koch, Brigitte Meduna, Alfred Blechinger, Flurina Schneider
Blues-muzičar Al Cook živi okružen uspomenama. U njegovom stanu i podrumskom studiju vrijeme kao da je stalo, a prostor ispunjavaju knjige, videokasete i gramofonske ploče – jedina zaostavština nekada bogatog života. Svijet izvan tog prostora nastavio je da se kreće bez njega. Međutim, kada nemilosrdna kompanija za promet nekretnina odluči da sa zemljom sravni njegov dom, Al Cook ostaje bez utočišta i prisiljen je da se suoči s ruševinama vlastitog života.
OBEĆANI PROSTORI / PROMISED SPACES, Ivan Marković
Francuska, Njemačka, Srbija, Kambodža, 2026, 78 min.
Uloge: Vollak Kong, Chea Loch, Vita Vong, Lyer Von, Theara Or, Kanitha Tith
Noć je vrela i Sokun ne može zaspati. Odlučuje napustiti prenapučenu radničku spavaonicu i pridružiti se kolegama koji žive u jednom od nedovršenih nebodera. Seda se useljava u svoj dugo očekivani luksuzni stan u jednom od tih istih nebodera. Međutim, kao prva i jedina stanarka velikog, ograđenog stambenog kompleksa, ubrzo se počinje osjećati usamljeno.
ROSE, Markus Schleinzer
Austrija, Njemačka, 2026, 93 min.
Uloge: Sandra Hüller, Caro Braun, Marisa Growaldt, Robert Gwisdek, Godehard Giese
Početkom sedamnaestog stoljeća misteriozni vojnik stiže u izolovano protestantsko selo. Sitan i po prirodi skroman, vojnik se seljanima predstavlja kao nasljednik davno napuštenog imanja. Dokazujući se kao vrijedan, bogobojazan čovjek, postepeno zadobija povjerenje seljana. Međutim, njegova nastojanja da bude prihvaćen utemeljena su na velikoj laži.
ŠKOLA ZA SIRENE / TITANIC OCEAN, Konstantina Kotzamani
Grčka, Njemačka, Rumunija, Francuska, Španija, Japan, 2026, 130 min.
Uloge: Arisa Sasaki, Melina Mardini, Haruna Matsui, Kotone Hanase, Hanna Muro
U blještavom svijetu japanskog školskog internata u kojem se tinejdžerke obučavaju da postanu profesionalne sirene, sedamnaestogodišnja Akame uči zadržati dah, nastupati pred gomilom obožavalaca i plivati rame uz rame s ajkulama. Tako pronalazi svoj sirenski glas, otkriva prvu ljubav i doživljava metamorfozu, pretvarajući obični nastup u stvarnu preobrazbu.
ŽUTA SLOVA / GELBE BRIEFE, İlker Çatak
Njemačka, Francuska, Turska, 2026, 128 min.
Uloge: Özgü Namal, Tansu Biçer, Leyla Smyrna Cabas, İpek Bilgin, Aydin Isik, Aziz Capkurt
Aziz, profesor na univerzitetu prima „žuto pismo“ kojim ga obavještavaju o otkazu. Kada „žuto pismo“ primi i njegova supruga Derya, slavna glumica, to postaje konačan udarac za ovaj par. Odbačeni zbog svojih stavova, prisiljeni su potražiti sklonište kod Azizove majke. Balansiranje između iznenadnog siromaštva i političkih uvjerenja stavit će njihov brak na veliku kušnju.
Film Virus patološke dobrote – Zbog velikog interesovanja dodatna projekcija „Virusa patološke dobrote“ na 32. Sarajevo Film Festivalu
Svetska premijera dugometražnog igranog filma „Virus patološke dobrote“, reditelja Predraga Ličine i producenta Đorđa Vranješa izazvala je toliko interesovanje publike na 32. Sarajevo Film Festivalu da su organizatori odlučilida dodaju još jednu projekciju.
Tako će satirična SF komedija u okviru programa Open Air glavnu projekciju imati 19. avgusta u UNIQA Ljetnom kinu Stari Grad, koje prima više od 900 gledalaca, a dodatna projekcija biće održana 21. avgusta u 20 časova u sali 7 Cineplexxa Sarajevo.
Veliko interesovanje za film potvrđeno je već prošle nedelje kada je počela onlajn prodaja ulaznica. Vrlo brzo ulaznice više nisu bile dostupne onlajn, te je postalo jasno da je „Virus patološke dobrote“ postao jedan od najtraženijih naslova na 32. Sarajevo Film Festivalu.
Radnja filma „Virus patološke dobrote“ odvija se 1983. u Zagrebu. Usred snežne noći u stan Zorke Vasiljević upada goli muškarac koji tvrdi da je stigao iz budućnosti, tačnije 2031. godine, kako bi sprečio pandemiju Virusa patološke dobrote koja preti čovečanstvu. Zorka veruje da je reč o prevarantu, ali njegova predviđanja tokom večeri počinju da se ostvaruju…
Reč je o prvoj regionalnoj satiričnoj SF crnoj komediji o putovanju kroz vreme, koja parodira pojave u našoj sadašnjosti, događaje iz bliže prošlosti i svet budućnosti u kojem bi dobrota mogla biti najopasniji virus.
Scenario filma napisao je reditelj Predrag Ličina prema sopstvenoj istoimenoj priči iz zbirke „Bljuzga u sumrak“ (Jesenski i Turk, 2022.).
Glumačku ekipu predvode Hristina Popović (Zorka Vasiljević) i Nikola Đuričko (Luka Radivojević), a čine je Gordan Kičić (Zigi Vasiljević), Tihana Lazović Trifunović (milicajka Sutjeska), Goran Bogdan (milicajac Bogdan) i Rade Šerbedžija (Slobodan Novak).
Producent filma je Đorđe Vranješ, koproducentkinja je Vanja Sremac, a pridruženi producent Aleš Pavlin. Film je nastao u produkciji Stiglitz Productions (Srbija) i Terminal 3 (Hrvatska). Direktori fotografije Virusa patološke dobrote su Saša Petković i Dragan Radetić, montažerka Vanja Kovačević, dizajneri zvuka Igor Suzić i Zoran Maksimović, a kompozitori su Jura Ferina i Pavao Miholjević.
Scenografiju potpisuje Dušan Radoičić, kostimografiju Selena Orb, maskerka je Aleksandra Pavelkić Janković, supervizor vizuelnih efekata David Gatarić, a kolorista Goran Todorić.
Film je sufinansiran sredstvima Filmskog centra Srbije (FCS) i Hrvatskog audiovizualnog centra (HAVC). Sponzor filma je Atlantic Štark – Smoki. Film je finansijski podržao i Ured za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade RH – Srpsko narodno vijeće.
Bioskopska distribucija ove srpsko-hrvatske koprodukcije očekuje se u novembru u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Film je snimljen u Pančevu tokom tri nedelje.
Ovo je drugi dugometražni film Predraga Ličine, koji i ovoga puta krasi njegov prepoznatljiv scenaristički i rediteljski satirični rukopis s elementima naučne fantastike, poznat iz nagrađivanog dugometražnog prvenca „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ i kratkometražnog „Teleport Zovko“.
39. Filmski festival Herceg Novi – Predstavljamo program 39. Filmskog festivala u Herceg Novom
Herceg Novi će od 22. do 28. avgusta ove godine biti centar regionalne i evropske filmske scene – grad domaćin 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro Film Festivala, najvećeg filmskog festivala u Crnoj Gori i jednog od najznačajnijih u Jugoistočnoj Evropi.
Tokom sedam festivalskih dana publiku očekuje bogat filmski program pod sloganom „Sve boje filma“: najnovija regionalna filmska ostvarenja, izbor najboljih naslova evropske kinematografije, dokumentarni filmovi iz celog sveta, studentski filmovi, premijere novih TV serija iz regiona, kao i program posvećen filmskim profesionalcima – Montenegro Film Rendezvous.
Ovogodišnji dobitnik nagrade „Milan Žmukić“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, glumačka legenda Bogdan Diklić, svečano će otvoriti 39. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival. Otvaranju će prethoditi ceremonija na crvenom tepihu na glavnom gradskom trgu, u okviru koje će publika imati priliku da pozdravi brojne goste iz sveta filma, kulture i javnog života. Program otvaranja vodiće glumački par Miloš Pejović i Marija Bergam.
Prve festivalske večeri, na tvrđavi Kanli kula, van takmičarske selekcije biće prikazan danski film „Dom“ rediteljke i glumice Marijane Janković, rođene u Crnoj Gori. Reč je o emotivnom putovanju u potrazi za mestom, prostorom ili odnosom koji možemo nazvati domom.
Festival će zatvoriti film „Planina“ Biljane Tutorov i Petra Glomazića, vizuelno impresivno i emotivno snažno ostvarenje koje je crnogorskoj kinematografiji donelo istorijski međunarodni uspeh – Veliku nagradu žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film na prestižnom Sundance festivalu.
Deset igranih filmova u trci za Zlatnu mimozu
Takmičarski program dugometražnog igranog filma, koji je selektovao novinar i filmski kritičar Vuk Perović, donosi deset novih ostvarenja autora iz Slovenije, Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Ovogodišnja selekcija okuplja raznovrsne autorske poetike i filmove nastale u gotovo svim delovima regiona, kao i autorke i autore koji pažljivo posmatraju savremeni svet, njegove lomove, strahove i potrebe za pripadanjem.
U konkurenciji za nagrade nalaze se dva slovenačka ostvarenja – „Skriveni ljudi“ Mihe Hočevara, priča o neobičnom prijateljstvu koje menja živote svojih junaka, i „Sve što s tobom nije u redu“ Urške Menart, film o bliskosti koja nastaje tamo gde je najmanje očekujemo.
Iz Srbije stiže „Tri nedelje posle“ Miroslava Terzića nakon uspeha na festivalima u Karlovim Varima i Puli, „Pukotina u ledu“ Maje Miloš, provokativna savremena anti-bajka koja ne pristaje na kompromise, i „Oče naš“ Gorana Stankovića, prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu.
Tri filma dolaze i iz Severne Makedonije – „Majka“ Teone Strugar Mitevske, nakon prošlogodišnje premijere u Veneciji, „17“ Kosare Mitić, prikazan na Berlinalu, i „Skejtbording nije za devojčice“ Dine Dume, koji iz Tribeke stiže u Herceg Novi i donosi priču o devojčicama koje kroz skejtbording pronalaze slobodu i veruju u bolju budućnost.
Selekciju upotpunjuju hrvatski film „Koke“ Igora Jelinovića, dobitnik četiri Zlatne arene, među kojima je i ona za najbolji film Pulskog filmskog festivala, i crnogorska „Crna truba“ reditelja Bojana Stijovića, snažna drama o sukobu pojedinca sa sredinom, porodičnim odnosima i patrijarhalnim obrascima, premijerno prikazana na uglednom Biškek festivalu.
O najboljim ostvarenjima iz ovog progama odlučivaće žiri u sastavu: Alissa Simon, Elena Kristodoulidou, Sebastian Cavazza, Ljiljana Blagojević i Draško Dragutin Đurov.
Pet festivalskih scena
Program 39. Filmskog festivala Herceg Novi donosi mnogo više od glavne takmičarske selekcije na Kanli kuli.
Selekcija dokumentarnog filma 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro Film Festivala prikazaće 26 ostvarenja autora iz celog sveta koja na kreativan način promišljaju savremenost. Program u dvorištu Kuće nobelovca Iva Andrića biće otvoren u nedelju, 23. avgusta, a publici će tokom pet večeri predstaviti 24 filma u konkurenciji za Zlatnu mimozu i dva ostvarenja van konkurencije. Selektor programa je istaknuti reditelj Vladimir Perović, a o nagradama će odlučivati međunarodni žiri koji čine Pegah Ahangarani, Geregin Zakoyan, Rada Šešić, Miloš Jaćimović i Nikola Marković.
Na Trgu Mića Pavlovića, pod otvorenim nebom, publiku očekuje 30 studentskih filmova sa akademija iz Beograda, Novog Sada, Zagreba, Sarajeva, Banje Luke, Ljubljane, Skoplja i Cetinja. Selektorka programa studentskog filma je mlada rediteljka Sara Stijović, dok će o nagradama odlučivati žiri u sastavu: Branka Pujić Jovanović, Armin Behrem i Ernesto Kolarić.
Program posvećen regionalnim TV serijama pod nazivom Herceg Novi – serije, uveden prošle godine, publici pruža ekskluzivan uvid u ostvarenja koja tek očekuju televizijske premijere. Na programu je po jedna epizoda iz serija „Ljuljaj me nežno“, „Pupin“, „Biće novih leta“ i „Trezor“, uz razgovore sa autorima, glumcima, producentima i rediteljima. Urednik programa je pisac, dramaturg i scenarista Stefan Bošković.
Na tvrđavi Forte Mare publiku očekuju evropski filmovi iz programa Mreže festivala Jadranske regije, kao i ostvarenja iz novog programa New African Voices, koji po prvi put donosi izbor savremenih filmova sa afričkog kontinenta pred crnogorsku publiku. Festivalsku sedmicu upotpuniće i brojni razgovori sa autorima, promocije knjiga i publikacija i drugi prateći programi.
Herceg Novi i ove godine okuplja filmsku industriju
Poseban akcenat ovogodišnjeg izdanja biće na razvoju i umrežavanju filmskih profesionalaca kroz bogat program namenjen filmskoj industriji koji Filmski centar Crne Gore realizuje u partnerstvu sa Festivalom.
Tokom sedam festivalskih dana biće održano treće izdanje Montenegro Film Rendezvousa, platforme koja okuplja filmske autore, producente i donosioce odluka iz regiona, Evrope i sveta radi razvoja crnogorskih projekata, uspostavljanja partnerstava i novih mogućnosti finansiranja.
Uz podršku Ambasade Francuske i Francuskog instituta u Crnoj Gori, program će obuhvatiti radionicu Female Filmmakers, namenjenu rediteljkama i producentkinjama koje razvijaju međunarodne koprodukcije. U saradnji sa Međunarodnom organizacijom frankofonije (Organisation internationale de la Francophonie, OIF), biće predstavljen i program New African Voices, kroz koji će publika imati priliku da upozna projekte u razvoju, kao i filmove istaknutih reditelja i producenata iz frankofonih zemalja.
Industrijski program upotpuniće i ReActing+ Regionalna glumačka radionica, novi modul programa ReActing as a Star, uz podršku Britanskog saveta, kao i EAVE on Demand RE-ACT radionica u okviru programa RE-ACT, kojem se Crna Gora pridružila ove godine.
Učesnike očekuju i paneli programa Kreativna Evropa – MEDIA, masterklasovi i Info dan posvećen razvoju televizijskih serija.
Pokrovitelji 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala su Ministarstvo kulture i medija Crne Gore i Opština Herceg Novi, dok je izvršni producent Javna ustanova kulture Herceg-fest, a partner Filmski centar Crne Gore.
Sve informacije o programu, filmovima i gostima dostupne su na filmfestival.me, kao i na zvaničnim stranicama Festivala na Instagramu i Facebooku.
Ovogodišnji festivalski program predstavljen je na konferenciji za novinare održanoj u petak, 7. avgusta u Kući nobelovca Iva Andrića u Herceg Novom. Na konferenciji za medije su govorili: predjednica Saveta, Aleksandra Božović, selektor programa dugometražnog igranog filma, Vuk Perović, selektor programa dokumentarnog filma, Vladimir Perović, selektorka programa studentskog filma Sara Stijović i urednik programa Herceg Novi – serije, Stefan Bošković.
Tribina o Jethro Tullu i Ianu Andersonu ovog petka u Dorćol Platzu!
Za nešto više od mesec dana očekuje se veliki povratak velikana Jethro Tulla u Beograd, tačnije u Sava centar, a to je sjajan povod za tribinu pod nazivom „Jethro Tull – više od roka“, koja će biti održana u petak, 7. avgusta, u Dorćol Platzu sa početkom u 18 časova. Panelisti će biti Peca Popović, Goran Skrobonja i Aca Seltik. Ulaz je besplatan za sve posetioce uz pokazivanje ulaznice, koju možete preuzeti na Hangtime sajtu. Dodatni povod je rođendan Iana Andersona, koji se obeležava 10. avgusta, pa organizatori najavljuju i posebnu 24-časovnu akciju sa popustima na kupovinu ulaznica za koncert.
„Nijedan bend u istoriji rok muzike nije tako teško klasifikovati kao Jethro Tull, bilo zbog toga što nikada nisu želeli da budu žanrovski određeni, bilo zbog kompleksnosti onoga što su stvarali. Uostalom, činjenica da je ceo jedan žanr, prog rok, ‘izmišljen’ da bi se prosečnim konzumentima muzičkih proizvoda približilo ono što je odjednom i ničim izazvano počelo da hara top-listama krajem 60-ih i početkom 70-ih godina govori sama za sebe. I za sve ove godine, a ima tome više od pola veka, Ian Anderson je uspeo ono što još nikome, ipak, koliko god se trudili, nije pošlo za rukom: da napravi bar dva albuma koja iole liče jedan na drugi, a da pritom ostane prepoznatljiv na prvu notu, prvi takt, prvi nagoveštaj onoga što sledi“, rekao je uoči tribine Aca Seltik.
Tokom tribine biće otvoren niz zanimljivih tema i pitanja: kako je izgledao i šta je značio legendarni koncert grupe JETHRO TULL u Beogradu 1975. godine i kakav je trag ostavio na tadašnju jugoslovensku rok scenu? Na koji način je Ian Anderson uspeo da spoji flautu, englesku folklornu tradiciju i žestoki hard rok i tako stvori jedinstven muzički izraz? Koliko su albumi poput „Aqualung“ i „Thick as a Brick“ prevazišli klasične okvire rok muzike i postavili nove standarde kada je reč o društvenoj kritici? Zašto Jethro Tull i posle više od pet decenija podjednako privlači i starije rok sladokusce i nove generacije? I šta publika može da očekuje od predstojećeg spektakla 11. septembra u Sava centru?
Dođite na vreme i zagrejte se sa nama za septembarski spektakl. Vidimo se u petak od 18 časova u Dorćol Platzu!
FB event koncerta: https://www.facebook.com/events/1619525879063156/
Ulaznice: https://tickets.hangtimeagency.com/event-detail-hr/69a55ee8b50f02e3d5f18642/
MSUB – Otvorena velika međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Izložba Lične priče / Političke realnosti, veliki međunarodni projekat ostvaren u saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu, svečano je otvorena u petak, 12. juna, u zgradi MSUB-a na Ušću. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Matje Lelijevr, kustos i šef zbirke muzeja macLYON, i Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju je rekla: „Ova izložba je mnogo više od susreta dva muzejska fonda. Ona predstavlja susret različitih istorijskih iskustava, kulturnih konteksta i umetničkih glasova koji, uprkos geografskoj udaljenosti, postavljaju slična pitanja o svetu u kojem živimo. Naslov izložbe – Lične priče / Političke realnosti – podseća nas da umetnost često nastaje upravo na mestu gde se lično iskustvo susreće sa istorijom. U vremenu društvenih promena, političkih preispitivanja i ubrzanih transformacija, umetnici su među prvima koji registruju promene oko sebe, ali i u sebi. Njihovi radovi govore o telu, identitetu, sećanju, odnosima, moći i odgovornosti. Govore o pojedincu, ali istovremeno i o zajednicama kojima pripadamo. Posebna vrednost ovog projekta leži u činjenici da omogućava dijalog između umetnika različitih generacija i geografija – od autora koji su oblikovali umetničku scenu nekadašnje Jugoslavije do značajnih međunarodnih umetnika čija su dela deo savremenog umetničkog kanona. U tom susretu prepoznajemo da pitanja identiteta, slobode, društvene odgovornosti i kolektivnog pamćenja prevazilaze nacionalne granice i postaju univerzalna”.
Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u i jedan od kustosa izložbe, na otvaranju je naveo: „Ova izložba je plod višegodišnjih susreta, putovanja i razgovora, koji su za mene započeli pre više od deset godina, prilikom mog prvog dolaska u Beograd. Nastavili su se kroz umetničku saradnju sa Marijanom Kolarić i naš projekat Estetike susreta, predstavljen na 60. Oktobarskom salonu 2024. godine. U želji da nastavimo ovaj višestruki dijalog, zajedno sa Marijanom Kolarić, Miroslavom Karićem i Izabel Bertoloti želeli smo da otvorimo novu etapu našeg zajedničkog rada, ovoga puta putem uspostavljanja dijaloga između kolekcija naše dve institucije, od kojih je svaka na svoj način simbol savremene umetnosti“.
Matje Lelijevr je istakao da su kustose izložbe spojila zajednička interesovanja: umetničke forme koje su angažovane i beskompromisne u suočavanju sa pitanjima svog vremena.
„Želeli smo da ispričamo angažovanu istoriju umetnosti, njenu političku priču. Međutim, vrlo brzo su se preplitanja geografskog, istorijskog i društvenog konteksta nametnula kao pitanje samog značenja „političkog“ u umetnosti. Tada smo se vratili suštini našeg pristupa: da pitamo same umetnike, da ih zamolimo da podele svoja iskustva, svoje priče i svoje usude“, rekao je Lelijevr.
Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji, u svom uvodnom obraćanju je istakla: „Veliko mi je zadovoljstvo i čast da vam se obratim povodom otvaranja izložbe Lične priče / političke realnosti. Početkom januara imala sam priliku da posetim lionsku verziju ove izložbe i ona je na mene ostavila snažan utisak. Nije potrebno posebno isticati uspeh izložbe predstavljene u Lionu od septembra 2025. do januara 2026, koja je francuskoj publici po prvi put omogućila da se upozna sa brojnim delima iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Posebno želim da istaknem prisustvo radova savremenih srpskih umetnika u lionskim kolekcijama“.
Ambasadorka Francuske u Srbiji zaključila je svoje izlaganje, u kome se osvrnula na brojne saradnje Srbije i Francuske u oblasti vizuelnih umetnosti, zahvaljujući se timovima oba muzeja na zajedničkom angažmanu u korist međunarodne saradnje, kulturne razmene i stvaranja novih narativa.
„Izložbom poput ove pomažete nam da bolje razumemo složenost naših društava i način na koji lične priče nastavljaju da oblikuju naše izazove. Posebnu zahvalnost upućujem direktorki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Marijani Kolarić, na gostoprimstvu, posvećenosti francusko-srpskim odnosima i ovoj divnoj večeri. Na kraju, želim vam da uživate u izložbi i dragocenim susretima – estetskim, ljudskim i interkulturalnim“, zaključila je Florans Ferari.
Nakon uvodnih obraćanja, na otvaranju izložbe izveden je reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.
Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba Lične priče / Političke realnosti istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote. Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.
Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.
Izložba je otvorena do 20. septembra 2026.
Otvorena izložba “Koliko snage je potrebno…” Tanje Ostojić u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
U sredu, 20. maja, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba „Koliko snage je potrebno…” umetnice Tanje Ostojić. Na otvaranju su se prisutnima, uz umetnicu, obratili i Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao i kustos izložbe Miroslav Karić.
Marijana Kolarić je u svom uvodnom obraćanju navela: „Večerašnja izložba predstavlja važan trenutak ne samo za Muzej savremene umetnosti već i za dugogodišnji odnos i saradnju koju naša institucija razvija sa umetnicom čiji je rad već decenijama prisutan i prepoznat i na domaćoj i na međunarodnoj umetničkoj sceni. Nakon njenih značajnih izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti 2004. godine – „Salon for Body & Soul“, i potom 2017. sa „Leksikonom Tanje Ostojić“, ova izložba dolazi kao svojevrsni nastavak dijaloga između umetnice, Muzeja i publike, ali i kao prilika za novo čitanje jedne izuzetno kompleksne, dosledne i hrabre umetničke prakse“.
Direktorka MSUB je dodala: „Ono što rad Tanje Ostojić čini posebno važnim jeste njena sposobnost da lično iskustvo transformiše u prostor društvenog i političkog promišljanja. Njeni radovi nikada ne ostaju samo u polju reprezentacije; oni nas pozivaju na suočavanje, učešće, razmenu i odgovornost. Kroz različite medije – performans, video, tekstil, crtež, vez, instalaciju i participativne projekte – umetnica kontinuirano otvara pitanja granica, privilegije, rada, tela, migracije i vidljivosti žena u savremenom društvu“.
Miroslav Karić, kustos izložbe, na otvaranju izložbe je rekao: „Izložba je deo posebne tematske linije koju već nekoliko godina unazad razvijamo upravo kroz izlagački program Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a koja je posvećena tematski fokusiranim retrospektivnim pregledima, novim čitanjima opusa i praksi prvenstveno umetnica čija su delovanja obeležila dešavanja na lokalnoj, regionalnoj i internacionalnoj umetničkoj sceni. Za ovu izložbu krenuli smo da razvijamo koncept oko različitih aspekata materijalnosti u Tanjinom radu, angažovanoj i feministički angažovanoj praksi imajući u vidu njene rane skulptorske radove iz devedesetih godina, preko njenog dugogodišnjeg profesionalnog delovanja u domenu performansa, pa do najrecentnije produkcije i umetničinog povratka istraživanju kvalitativnih i interpretativnih mogućnosti tekstila i prirodnih materijala.“
Tanja Ostojić zahvalila se celom timu Muzeja i svim saradnicima koji su doprineli realizaciji ove izložbe. „Prikazujemo i radove koji nisu bili izlagani dvadeset godina, ali i jako veliki broj radova koji su prvi put izloženi, što je bilo posebno zahtevno“, dodala je umetnica. Tanja Ostojić je pozvala prisutne i da učestvuju u dvodnevnoj radionici pod nazivom „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje“, koja će biti održana u dvorištu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u nedelju, 24. maja, odnosno na Savskom jezeru u ponedeljak, 25. maja.
Izložba se prostire na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i strukturirana je u tematske celine, problemski razvijane oko tri umetničina rada: Lični prostor, Mis(s)placed Women? i Izmenjena vodom. Pomenute celine obuhvataju izbor autorkinih ranih radova i eksperimente sa skulptorskim materijalima, performanse u kojima sopstveno telo koristi kao medij, ispitujući granice između umetnosti, rada, intime i odnosa pozicija moći, zatim istraživačko-aktivističke i kolaborativne prakse, kao i bogatu produkciju nastalu u prethodnih nekoliko godina, okrenutu ka proučavanju tela kao transformativne materije, a koja uključuje brojne radove koji se predstavljaju prvi put (u našoj sredini).
Nastali u različitim vremenskim periodima (1992–2026) i životnim fazama, u raznovrsnim medijima (skulptura, objekat, crtež, performans, instalacija, video, fotografija, vez, kolaž, kao i procesualni i konceptualni radovi, interdisciplinarno umetničko istraživanje, interaktivni i kolaborativni projekti, intervencije i akcije), izloženi radovi Tanje Ostojić idejno su objedinjeni kontinuiranim otvaranjem brojnih osetljivih pitanja savremenog društva vezanih za pozicije pojedinki i zajednica unutar vladajućih ideoloških sistema koji reprodukuju i normalizuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije.
Izložba je otvorena do 7. septembra 2026. godine.
Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Institut für Auslandsbeziehungen (ifa), Štutgart. Muzej savremene umetnosti i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra“ i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.