„Yugo ide u Ameriku“ stiže pred domaću publiku
Film od 3. septembra u bioskopima širom Srbije, a filmsko putovanje počinje u Kragujevcu, gradu u kojem je proizveden Yugo
Dugometražni dokumentarni film „Yugo ide u Ameriku“ reditelja Filipa Grujića i Alekse Borkovića od 3. septembra stiže u bioskope širom Srbije, a tokom septembra biće prikazivan i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Film svoje bioskopsko putovanje započinje u Kragujevcu, gradu u kojem je proizveden Yugo, gde će u četvrtak, 3. septembra, u 20 časova biti održana specijalna projekcija u bioskopu Cineplexx Kragujevac, uz prisustvo reditelja Filipa Grujića. Specijalna projekcija u Novom Sadu biće održana u subotu, 5. septembra u 20 časova u Areni Cineplex.
Film „Yugo ide u Ameriku“ prati grupu milenijalaca iz Srbije, koji kreću na putovanje kroz Sjedinjene Države u najupečatljivijem automobilu sa ovih prostora Yugu – kultnom jugoslovenskom automobilu nekada ismevanom kao „najgori u istoriji“.
Film je svetsku premijeru imao na jednom od najznačajnijih svetskih festivala dokumentarnog filma, CPH u Kopenhagenu, dok je na festivalu Beldocs osvojio Nagradu publike i Specijalno priznanje u TEEN selekciji.
Nakon brojnih festivalskih projekcija širom regiona tokom leta, „Yugo ide u Ameriku“ sada kreće na svoje najvažnije putovanje – pred domaću publiku, u bioskopima širom Srbije. Tim povodom autori filma kažu:
„Putovati je uzbudljivo, ali cilj svakog putovanja je da se dođe kući. Sa jugom smo prošli mnogo toga, odveo nas je na mesta gde nismo ni mogli da zamislimo da ćemo biti, a bez njega, verovatno nikad ne bismo ni bili. Zato smo presrećni što ćemo od početka septembra imati priliku da tu našu avanturu i potragu podelimo sa domaćom publikom. Onom koja juga poznaje u dušu i onom koju jugo poznaje.”
Za distribuciju filma u Srbiji zadužena je distributerska kuća Art Vista.
Povodom početka bioskopske distribucije objavljen je i zvanični filmski plakat, na kojem se nalazi preporuka jednog od najcenjenijih savremenih američkih dokumentarista Džona Vilsona (John Wilson), autora HBO serije „How To with John Wilson“. Vilson je film opisao kao „Sjajan film. Zabavna vožnja. Kao u igri muzičke stolice, nikada ne znaš šta će se sledeće desiti.“
Filip Grujić je nagrađivani pisac, dramaturg i reditelj, autor tri zapažena romana i dobitnik brojnih priznanja za dramsko stvaralaštvo, uključujući Sterijinu nagradu i nagradu „Mihiz“. Aleksa Borković je reditelj i direktor fotografije. Režirao je kratki film „Čekaj me ovde“, koji je premijerno prikazan na Sarajevo Film Festivalu, dok je kao snimatelj radio na brojnim međunarodnim projektima i umetničkim produkcijama. „Yugo ide u Ameriku“ je Filipov i Aleksin dugometražni rediteljski debi.
U filmu se pojavljuju: Filip Grujić, Aleksa Borković, Aleksandar Blažić, Ivana Finci, Carlos Ayala, Russell Chave, Lazar Marković, Janko Kroček, Vanja Kroček, Tony Ciminera, Nick Bygrave, Malcolm Bricklin, Alen Rizvanović, Hasan Kapić, Miroslav Kefurt, Sabrina Plaisance-Sia, Jason Vuic i Slaviša Grujić.
Autorski tim čine direktor fotografije Aleksa Borković, scenarista Filip Grujić, producentkinja Čarna Vučinić, ko-producentkinja Vanja Jambrović, montažerka Kristina Todorović, dizajner i mikser zvuka Tihomir Vrbanec, kompozitor Boško Mijušković, dok su snimatelji zvuka bili Ivana Finci i Aleksandar Blažić. Producent filma je porodica Šolak i United Media Grupa. Projekat je nastao uz podršku fonda Eurimages, Filmskog centra Srbije, Hrvatskog audiovizualnog centra i United Media Grupe.
Pronađite svoj grad i bioskop u kojem se prikazuje „Yugo ide u Ameriku“ na zvaničnoj Instagram stranici filma: https://www.instagram.com/
Muzej naivne i marginalne umetnosti – Izložba „Darinkine niti“ u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu
Muzej naivne i marginalne umetnosti predstavlja izložbu Darinkine niti, koja 15. septembra u zajednički prostor Salona Oto Bihalji-Merin u Beogradu dovodi dela Lazara Vujaklije i Save Sekulića iz muzejske zbirke i savremenu umetničku praksu Milice Dukić. Polazeći od tragične sudbine Darinke Radović, heroine Narodnooslobodilačke borbe, i njenih kćeri Radmile i Stanke, izložba ispituje načine na koje se istorijski događaj oblikuje, prenosi i menja u procesu njegove umetničke interpretacije i kolektivnog pamćenja.
Kustosi izložbe su Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš.
Priču o Darinki Radović i njenim kćerima tokom druge polovine 20. veka umetnici su pretvarali u snažne slike žrtve, otpora i moralne snage. U grafičkoj mapi Zapis o Darinki (1969) Lazar Vujaklija istorijsko svedočanstvo i poetski narativ prevodi u redukovan i simbolički likovni jezik, dok Sava Sekulić u ciklusu posvećenom Darinki, Radmili i Stanki njihovu tragediju izmešta iz neposrednog istorijskog konteksta i gradi predstavu o stradanju, žrtvi i dostojanstvu. Njihova dela svedoče o snazi koju je ova priča dobila u vizuelnoj kulturi jugoslovenskog perioda.
Sa druge strane, umetnička praksa Milice Dukić uspostavlja odnos prema ovom nasleđu iz savremene perspektive. Polazeći od motiva i vizuelnih slojeva Vujaklijinog Zapisa o Darinki, Dukić se okreće tekstilu, mediju koji u sebi objedinjuje materijalnost, rad, ponavljanje i pamćenje. Vez i tafting postaju sredstva za novo iščitavanje istorijskog narativa, ali i za uspostavljanje neposredne veze između individualnog i kolektivnog iskustva.
Izložbeni koncept razvija se kroz susret tri umetnička pristupa i tri različita istorijska trenutka. Dela Vujaklije i Sekulića ne pojavljuju se kao zatvoreno nasleđe, već kao polazište za savremeno preispitivanje načina na koji jedna istorijska priča ostaje prisutna, kako se prenosi kroz generacije i kako se njena značenja menjaju u dodiru sa novim umetničkim iskustvima.
Tokom trajanja izložbe biće realizovane participativne radionice veza i taftinga, u okviru kojih će nastajati kolaborativni rad u realnom vremenu. Proces njegovog nastanka postaje sastavni deo izložbe: različite ruke, postupci i individualna čitanja postepeno će se upisivati u zajedničku površinu, otvarajući pitanje kako se pamćenje gradi, prenosi i preobražava.
Prateći katalog, koji će biti dostupan već na otvaranju, sadržaće tekstove kustosa izložbe.
Izložba će biti otvorena do 30. septembra.
BOGAT PROGRAM U UK PAROBROD TOKOM ZAVRŠNE NEDELJE FESTIVALA
Izložbe, tribine, razgovori o analognim fotografskim procesima, filmovi inspirisani fotografijom i svečana dodela nagrada – Modernator Foto Fest ulazi u završnicu bogatim programom koji će se od 31. avgusta do 8. septembra odvijati u Ustanovi kulture Parobrod.
Posetioce UK Parobrod i ove nedelje očekuje niz programa posvećenih fotografiji, njenoj istoriji, savremenim praksama i ljudima koji je stvaraju.
Program počinje u ponedeljak, 31. avgusta u 19 časova, otvaranjem pop-ap izložbe „Moja prva fotografija – od negativa do pozitiva“, na kojoj će Atelje ŽiG, Željka Radovića, predstaviti radove dvadeset svojih polaznika. Atelje ŽiG formiran je u okviru Udruženja Žig, član je Foto saveza Srbije, a svoju aktivnost usmerava na očuvanje i popularizaciju filmske fotografije kroz tribine, edukativnu i izlagačku delatnost. Izložba predstavlja svojevrsni povratak osnovama fotografskog procesa i podseća na vreme kada je fotografija nastajala u laboratoriji, kroz pažljiv i složen proces rada sa negativom. Izložba će za sve posetioce biti otvorena do 4. septembra, od 10h do 22h.
U utorak, 1. septembra u 18 časova, na programu je tribina koju će voditi Igor Čoko, poznati dokumentarni fotograf, antropolog i pisac, dobitnik brojnih nagrada, vizuelni umetnik i autor čiji rad karakteriše snažan dokumentarni pristup i interesovanje za društvene margine, svakodnevicu i ljude izvan dominantnih narativa. Kroz dugogodišnji rad izgradio je prepoznatljiv fotografski rukopis, zasnovan na neposrednosti, empatiji i autentičnom odnosu prema protagonistima svojih priča. Čoko će govoriti o tome kako nastaju fotografski projekti i zašto je fotografski narativ važan.
Dan kasnije, u sredu, 2. septembra u 18 časova, publiku očekuje razgovor o snimanju u ekstremnim uslovima. Tribinu će voditi el gvojos, fotograf koji se tokom svoje karijere bavio alpinizmom, speleologijom, padobranstvom, jedriličarstvom – aktivnostima koje fotografiju dovode u direktan susret sa zahtevnim i nepredvidivim uslovima. Njegovo iskustvo otvara pitanje gde su granice fotografskog istraživanja i šta je potrebno da bi se zabeležio trenutak tamo gde većina ljudi ne može ili ne želi da bude.
Od 2. do 5. septembra, u okviru posebnog segmenta festivala Modernator Foto Bioskop, publika će imati priliku da pogleda poznate filmove inspirisane fotografijom. Selekciju potpisuju Dragan Pavlović i Aleksandar Kujučev, a projekcije će se održavati svakog dana u bioskopu Parobroda uz besplatan ulaz.
U petak, 4. septembra u 18 časova, na programu je tribina „Priče pod crvenim svetlom“, tokom koje će Milan Vlaški i Milica Macanović (2M ZONE) povesti publiku u svoju fotografsku laboratoriju. Biće reči o mokrom kolodijumu, analognim i alternativnim fotografskim procesima, eksperimentima, greškama, ali i o svemu onome što se događa tokom nastanka fotografije, a što na konačnoj slici najčešće ostaje nevidljivo.
Subota, 5. septembar, od 19 časova, rezervisana je za treću pop-ap izložbu u okviru ovogodišnjeg festivala, „Ljubimci u fokusu“, ovog puta posvećenu kućnim ljubimcima i napuštenim životinjama. Svoje fotografije predstaviće fotografi i ljubitelji fotografije koji su se prijavili na konkurs prema autorskom konceptu Milice Ilić, u saradnji sa udruženjem Lunje i Maze. Izložba će kroz različite autorske pristupe govoriti o odnosu ljudi i životinja, ali i skrenuti pažnju na problem napuštenih životinja i važnost odgovornog odnosa prema njima.
Završnica Modernator Foto Festa biće obeležena svečanom dodelom nagrada za najbolje fotografije na festivalu, koja će biti održana 8. septembra od 19 časova u UK Parobrod. Biće to prilika da se proglase najbolji radovi i zaokruži ovogodišnje festivalsko izdanje posvećeno fotografiji, njenoj istoriji, savremenim praksama i različitim načinima na koje ona oblikuje naše razumevanje sveta.
Programski urednik Modernator Foto Festa je Jelena Balević a svi programi se održavaju u Ustanovi kulture Parobrod, uz besplatan ulaz.
PROGRAM
31. avgust / 19.00
„Moja prva fotografija – od negativa do pozitiva“ (31. 8 – 4. 9)
Pop-ap izložba Ateljea ŽiG
1. septembar / 18.00
„Kako nastaju fotografski projekti i zašto je važan fotografski narativ“
Tribina / Igor Čoko
2. septembar / 18.00
„Snimanje u ekstremnim uslovima“
Tribina / el gvojos
2–5. septembar / 20.00
Modernator Foto Bioskop
Filmske projekcije
Selekcija: Dragan Pavlović i Aleksandar Kujučev
Besplatne projekcije
4. septembar / 18.00
„Priče pod crvenim svetlom“
Tribina / Milan Vlaški i Milica Macanović
5. septembar / 19.00
„Ljubimci u fokusu“
Pop-ap izložba
8. septembar / 19.00
Svečana dodela nagrada Modernator Foto Festa
Herceg Novi, 27.8.2026.
Svečana dodjela nagrada i film „Planina“ zaključuju 39. Filmski festival u Herceg Novom
Svečanom dodjelom nagrada i projekcijom filma „Planina“ Biljane Tutorov i Petra Glomazića biće 28. avgusta zaključen 39. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival. Ceremonija na Kanli kuli počinje u 21 čas, kada ćemo saznati kojim ostvarenjima će pripasti ovogodišnje nagrade.
Nagrade u takmičarskoj selekciji dugometražnog igranog filma su: Grand Prix – Zlatna mimoza za najbolji film, Zlatna mimoza za najbolju režiju, Zlatna mimoza za najbolji scenario, Zlatna mimoza za najbolju mušku ulogu, Zlatna mimoza za najbolju žensku ulogu, Nagrada Živko Nikolić za specijalni doprinos filmskom izrazu i Plaketa Zoran Živković za najbolju produkciju.
Žiri ove selekcije su Glavna selektorka Međunarodnog filmskog festivala u Palm Springsu, Alissa Simon, predsjednica Izvršnog odbora Mreže kinematografija Jugoistočne Evrope, Elena Christodoulidou, glumac Sebastian Cavazza, glumica Ljiljana Blagojević i reditelj Draško Đurović.
U takmičarskoj selekciji dokumentarnog filma biće dodijeljena Zlatna mimoza za najbolji dokumentarni film i specijalna priznanja Žirija.
O ovim nagradama odlučuje žiri u sastavu: rediteljka i glumica Pegah Ahangarani, reditelj Geregin Zakoyan, festivalska programerka i rediteljka Rada Šešić, direktor fotografije Miloš Jaćimović i novinar Nikola Marković
U takmičarskoj selekciji studentskog filma biće dodijeljena Zlatna mimoza za najbolji studentski film, kao i specijalna priznanja Žirija. U žiriju ove selekcije su glumica Branka Pujić Jovanović, dramaturzi Armin Behrem i Ernesto Kolarić.
O nagradi Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana – FEDEORA za najbolji film odlučuje žiri u sastavu: Marijana Jakovljević (Hrvatska), Dragan Jovićević (Srbija) i Marija Ivanović Nikičević (Crna Gora).
Po završetku ceremonije, pred publikom na Kanli kuli biće film van takmičarske konkurencije, dokumentarac koji je jedan od najvećih uspjeha crnogorske kinematografije u posljednje dvije decenije – „Planina“ reditelja, scenarista i producenata Biljane Tutorov i Petra Glomazića.
Film „Planina“ je svjetsku premijeru imao u takmičarskom programu Sundance Film Festivala gdje je osvojio prestižnu Veliku nagradu žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film.
Na 32. Sarajevo film festivalu izabran je za najbolji dugometražni dokumentarni film, a na Underhill festivalu dodijeljeno mu je priznanje za najbolji film regionalne selekcije i nagrada publike.
Ovo ostvarenje nastajalo je sedam godina, a prati život Gare Jovanović i trinaestogodišnje Nade na Sinjajevini, pastirica koje ponosno brane svoju pradjedovsku planinu od prijetnje da postane NATO-ov vojni poligon za minobacačka gađanja, budeći sjećanja na nasilje koje je razorilo njihovu porodicu.
Prateći program – Kultura sjećanja: „Sve o Kralju po imenu Petar“
Završnog dana Festivala, u okviru pratećeg programa Kultura sjećanja, biće prikazan dokumentarni film „Sve o Kralju po imenu Petar“, intimna biografija glumačkog barda Petra Kralja, po scenariju i u režiji Anite Panić. Projekcija će biti održana u dvorani Park, od 17:30 časova.
Kroz svjedočanstva savremenika, dokumentarac otkriva suštinu glumačke bravure i osobene ličnosti Petra Kralja zbog koje je bio omiljen u narodu – tih, stidljiv, romantičan i vanserijski talentovan. O svom kolegi govore Svetlana Bojković, Tihomir Stanić, zatim rediteljka i ćerka Milica Kralj, nekadašnja balerina i koreograf, supruga Sonja Divac Kralj, kao i njegovi nekadašnji studenti Aleksandar Stojković Piksi, Mirjana Đurđević i prijatelji ovog velikog glumca.
Montenegro Film Rendezvous
Sedmi i posljednji dan programa Montenegro Film Rendezvous donosi završnicu radionice za rediteljke i producentkinje, uz podršku Ambasade Francuske i Francuskog instituta u Crnoj Gori, kao i predstavljanje programa i individualni rad sa učesnicima.
Na programu je i javna pitching sesija, odnosno predstavljanje projekata, kao i radionice posvećene glumačkom radu i kasting procesu.
Program Kreativna Evropa MEDIA donosi prezentaciju novih poziva za projekte, uz učešće predstavnika kancelarija programa iz Crne Gore, Srbije, Bugarske, Hrvatske i Grčke.
Tokom proteklih sedam dana publika u Herceg Novom uživala je u više od 80 filmova, novim serijama i pratećim programima, na šest lokacija. Pokrovitelji 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala su Ministarstvo kulture i medija Crne Gore i Opština Herceg Novi, dok je izvršni producent Javna ustanova kulture Herceg-fest, a partner Filmski centar Crne Gore.
Baza Kulturnih Zbivanja poziva na podršku: „Baza u Silosima“ u subotu, 5. septembra
Veliki fundraising događaj za opstanak jednog od jedinstvenih nezavisnih kulturnih prostora u Beogradu
Baza Kulturnih Zbivanja, jedan od jedinstvenih nezavisnih kulturnih prostora u Beogradu, 5. septembra u Silosima organizuje veliki celodnevni događaj, kojim će ujedno biti zaokružena fundraising kampanja za njen opstanak.
Za četiri godine rada, u Bazi je realizovano više od 300 muzičkih događaja i više od 100 izložbi, uz brojne radionice, filmske projekcije, razgovore, koncerte i druge programe. Kroz međunarodne projekte, među kojima je i InterConnected, Baza je povezivala mlade umetnike iz regiona i stvarala prostor za saradnju, razmenu znanja i zajedničko stvaranje. Bila je i mesto prvih izložbi i nastupa brojnih umetnika i muzičara, a vremenom je izrasla u prostor koji okuplja različite generacije, ideje i ljude oko nezavisne kulture.
Danas je dalji rad Baze ozbiljno ugrožen zbog finansijskih izazova, zbog čega je pokrenuta kampanja prikupljanja donacija za opstanak ovog nezavisnog kulturnog prostora. Baza zato poziva umetnike, saradnike, izlagače, muzičare, posetioce, prijatelje i sve građane koji veruju u značaj nezavisne kulture da se uključe u kampanju i pomognu da ovaj prostor nastavi da postoji.
Baza u Silosima u subotu, 5. septembra
Kao veliko finale fundraising kampanje, u subotu, 5. septembra, u Silosima će biti održan celodnevni događaj „Baza u Silosima” posvećen svemu što Baza predstavlja – muzici, umetnosti, razgovorima, kreativnosti, deci, plesu, dobroj hrani, lokalnim brendovima i, pre svega, ljudima koji čine ovaj grad.
„Mesec dana nakon našeg poziva da nam pomognete da Baza nastavi da postoji, rešili smo da uradimo ono što najbolje znamo – da se okupimo, napravimo dobar program i proslavimo sve ono što smo zajedno postigli“, poručuju iz Baze.
Tokom dana publiku očekuju bazar, tribine, radionice, dečija zona, aukcija, DJ program, koncerti i brojni drugi sadržaji – odnosno, kako kažu iz Baze, „Baza na steroidima“.
Na live bini nastupiće Nataleé, Lena Stamenković, Bam Bam Kolektiv, Dunja i Žare, Anja Saković, Bora Eskić, Leks, Blank, Gigi i Horacio, dok će za DJ program biti zaduženi Iva Arifaj, Stefan Račić, Đorđe Baštovanović, Jelly For The Babies, Janko, Dakman i Gostoja.
Poseban deo programa biće posvećen radionicama za decu i odrasle. Posetioce očekuju umetnička radionica za decu u organizaciji ateljea Zona umetnosti, Plesni Šou & Veliki Bejblejd Turnir, animatori za decu, radionica izrade biljnih terarijuma, kao i radionice veza, grafita i tarota. Informacije o prijavama za radionice biće uskoro objavljene na Instagram profilu Baze.
Program će uključiti i dve tribine: „Nezavisna kulturna scena: Kako opstati i ostati?“ i „Umetnički rad: Između autentičnosti i komercijalne prodaje“, koje će otvoriti pitanja sa kojima se nezavisna kulturna scena i umetnici svakodnevno suočavaju.
Ulaz na događaj je 500 dinara, dok će svi posetioci imati mogućnost da, u skladu sa svojim mogućnostima, doniraju i dodatna sredstva za rad i opstanak Baze.
Baza poziva sve koji prepoznaju njen značaj da postanu deo zajednice i članstvom podrže njen dalji rad. Članstvo predstavlja više od finansijske podrške, ono je znak poverenja i pripadnosti prostoru koji okuplja nezavisnu kulturu, umetnost, muziku i ljude. Svaka članarina doprinosi stvaranju novih programa, podršci umetnicima i očuvanju Baze kao otvorenog prostora koji pripada zajednici. Više informacija o članarinama i benefitima članstva može se pronaći na sajtu: https://
Donacije za opstanak ovog važnog beogradskog prostora za kulturu moguće je uplatitii na sledeći račun:
Udruženje Baza Kulturnih Zbivanja
Račun: 265-1610310006086-96
Svrha uplate: Donacija za rad Udruženja
Muzej savremene u Beogradu – Izložba „Mere tela“ Zorice Čolić i Tanje Juričan u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
Nova izložba u Salonu Muzeja savremene umetnosti „Mere tela“, koja predstavlja radove umetnica Zorice Čolić i Tanje Juričan, biće otvorena 28. avgusta u 19 časova. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Umetničke prakse Tanje Juričan i Zorice Čolić povezuje kritički odnos prema različitim fenomenima savremenog društva, kao i interesovanje za načine na koje društvene vrednosti i norme utiču na telo, odnose, obrasce ponašanja i svakodnevni život. U svojim radovima umetnice istražuju šta oblikuje i ograničava naše postojanje, kao i granice između telesnog i društvenog, organskog i artificijelnog, autonomnog i institucionalnog.
Dok Čolić u svojim radovima naglašava telo kao promenljivu kategoriju, čije se značenje oblikuje kroz percepciju, želju, potrošačku kulturu i medijske predstave, Juričan pažnju usmerava na materijalne i simboličke forme i prakse koje učestvuju u oblikovanju pojedinca i društvenih odnosa. Njihove radove povezuju teme tela, društvenih normi i mehanizama koji ih proizvode i održavaju, ali i interdisciplinarni pristup koji ukršta vizuelnu umetnost, tehnologiju, teoriju i empirijsku perspektivu.
Na izložbi u Salonu MSU-a Čolić i Juričan razmatraju načine na koje društvena pravila, očekivanja i sistemi vrednosti postaju deo našeg telesnog i ličnog iskustva. Istražuju kako se takvi obrasci usvajaju, ponavljaju i vremenom prihvataju kao deo svakodnevice, ali i kako se širi društveni obrasci prelamaju kroz individualna iskustva. Društvena očekivanja i konvencije tako mogu postati deo naših ličnih potreba, navika, strahova i strategija samokontrole.
Čolić kroz objekte i video problematizuje posledice savremenog kapitalizma po ljudsko telo, ukazujući na to da njegove granice više nisu jasno odvojive od tehnologije, medicinskih dostignuća, ekonomskih i kulturnih sistema koji ga transformišu i augmentuju. Njeni radovi takođe preispituju društvene predstave o zdravom, funkcionalnom i poželjnom telu, koje se formalizuju kao sistem vrednosti i postaju deo subjektivne percepcije sopstvene telesnosti, želje i ranjivosti, što današnji odnos prema telu čini duboko etičkim i političkim pitanjem.
Juričan se, s druge strane, u interaktivnoj instalaciji i grupi objekata bavi ritualizovanim karakterom postupaka i radnji koji determinišu i modeluju naše obrasce ponašanja i delovanja u društvenim situacijama i stanjima obeleženim neizvesnošću i rizikom, kao i njihovim prevođenjem u poredak predvidljivosti, kontrole i zaštite. Umetničini radovi rasvetljavaju transgeneracijski nasleđene društvene prakse, materijalne i jezičke režime disciplinovanja, čiji se suptilni mehanizmi normativizacije kontinuirano reprodukuju kao mera našeg usklađivanja sa društveno očekivanim i prihvatljivim poimanjima zdravog, poslušnog i produktivnog subjekta.
Svojim umetničkim praksama Čolić i Juričan otvaraju prostor za razumevanje širih konteksta u kojima se društveni imperativi i konvencije prelamaju kroz mikroiskustva, materijalizuju u telu i operacionalizuju u svakodnevnim životnim praksama i interakcijama, internalizujući se kao lične potrebe, navike, strahovi i strategije samokontrole.
Izložba će biti otvorena do 19. oktobra 2026. godine.
Zorica Čolić (1977) diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a magistrirala u oblasti elektronskih integrisanih umetnosti na Univerzitetu Alfred u Alfredu, Njujork. Njen rad je predstavljen na samostalnim i grupnim izložbama širom sveta, uključujući Elizabeth Foundation for the Arts Project Space, Microscope Gallery, The Bronx Museum of the Arts u Njujorku, Muzej savremene umetnosti u Lajpcigu, Energy Museum of Santralistanbul u Turskoj, Muzej istorije Jugoslavije, Kulturni centar Beograda, Galeriju Remont i Dom omladine u Beogradu. Dobitnica je nekoliko studijskih rezidencija, među kojima su Harvestworks i Whitney Museum Independent Study Program, kao i nagrada poput NYFA/NYSCA stipendije za digitalnu umetnost koju dodeljuje Njujorška fondacija za umetnost. Pored umetničkog rada, bavi se istraživanjem, predavanjem i kuriranjem filmskih programa. Nedavni projekti uključuju kuriranje programa (Un)invited Collaborators u centru Anthology Film Archives u Njujorku i prezentaciju na međunarodnoj konferenciji Odorous Object: On the Materiality of Scent na Univerzitetu Braun. Živi i radi u Njujorku.
Tanja Juričan (1980) diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a potom studirala na Katedri za višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Interdisciplinarna istraživanja nastavila je na doktorskim studijama, koje je završila 2017. godine odbranom disertacije Kritička remedijatizacija ratnog filma: Smrti Drugih. Od 2009. godine realizuje samostalne i kolektivne umetničke projekte u različitim medijima i izložbenim kontekstima. Od 2018. godine, zajedno sa umetnicom Ivanom Ivković, uspostavlja umetničku platformu ARTikulacije, kroz koju se, u formatu site-specific izložbi, savremena umetnost dovodi u susret i dijalog sa lokalnom istorijom, kulturnim nasleđem i aktuelnim društvenim pitanjima. Živi i radi u Pančevu.
Veliki jubilej – Izložba koja obeležava 25 godina Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos”
Izložba „25 godina Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos” biće otvorena za posetioce od 4. do 30. septembra 2026. godine u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti i prostoru kluba Akademije u Knez Mihajlovoj. Kustosi izložbe su Ivana Bašičević Antić i Miroslav Karić.
Ova izložba objedinjuje pogled na značaj i doprinos ove Nagrade umetničkoj sceni Srbije sa pogledom na prakse umetnika dobitnika Nagrade i nudi dvadeset i pet različitih odgovora na isto pitanje: šta danas znači praviti umetnost koja pomera granice medija, jezika i mišljenja. Na izložbi će biti predstavljen po jedan rad svakog dobitnika i dobitnice – kao dvadeset pet tačaka koje, sagledane zajedno, iscrtavaju mapu jedne scene u stalnom preispitivanju sebe same.
„Cilj izložbe i obeležavanja jubileja Nagrade jeste, pre svega, da se ukaže na legat koji je ova Nagrada ostavila našoj umetničkoj sceni. Dalekosežan i, kako će pokazati pregled njene istorije, neprekidan doprinos Nagrade Mangelos savremenoj umetnosti u Srbiji posebno je važno istaći danas. Dobitnici Nagrade samo su jedan, najvidljiviji aspekt kroz čije radove se prisećamo te istorije. Pored višenedeljnog rezidencijalnog boravka u Njujorku za odabranog dobitnika, svake godine producirana je i organizovana izložba finalista, kao centralno mesto sagledavanja aktuelnih kretanja naše savremene scene. Izbor finalista proizlazio je iz rada stručnog žirija koji je, u sastavu propisanom Pravilnikom, uspevao da održi nezavisan, a istovremeno profesionalan pogled na scenu.”
Umetnici čiji će radovi biti izloženi na izložbi su: Vladimir Nikolić, Milica Ružičić, Milena Putnik, Siniša Ilić, Katarina Zdjelar, Ivan Petrović, Ivana Smiljanić, Dušica Dražić, Marina Marković, Slobodan Stošić, Saša Tkačenko, Nataša Kokić, Marko Marković, Nina Simonović, Jelena Mijić, Nadežda Kirćanski, Katarina Petrović, Žarko Aleksić, Jelena Micić, Pavle Banović, Sanja Anđelković, Igor Šiler, Nemanja Milenković i Jovana Blagojević.
Nagrada „Dimitrije Bašičević Mangelos” je osnovana 2002. godine od strane Centra za savremenu umetnost u Beogradu i The Foundation for Civil Society (FCS) iz Njujorka i nosi ime Dimitrija Bašičevića Mangelosa — istaknutog umetnika i istoričara umetnosti, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse na prostorima bivše Jugoslavije. Posle Kontekst galerije i udruženja Dez.org, od 2010. godine organizaciju preuzimaju Remont — nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda i Fondacija Ilija & Mangelos iz Novog Sada, koje program vode do danas.
Nagrada je deo internacionalne mreže Young Visual Artists Awards (YVAA), koju je FCS ustanovio tokom devedesetih godina sa ciljem podrške mladim stvaraocima iz Centralne Evrope i Balkana.
Kroz četvrt veka rada, Nagrada „Mangelos” je postala referentna tačka savremene umetničke scene u Srbiji. Tokom 25 godina trajanja konkursa pristiglo je više od 860 prijava, kroz nagradni program producirana su 94 umetnička rada, dok je skoro 2.000 aktera umetničke scene na različite načine bilo uključeno u mehanizam Nagrade — kao kandidati, finalisti, dobitnici, članovi žirija, kustosi, kritičari i saradnici institucija.
Svake godine, međunarodni stručni žiri sastavljen od kustosa, istoričara umetnosti i likovnih kritičara srednje i mlađe generacije iz zemlje i inostranstva vrednuje prijavljene umetničke prakse. Tokom godina, među članovima žirija nalazili su se i predstavnici vodećih svetskih institucija savremene umetnosti, uključujući pomoćnicu direktora MoMA-e iz Njujorka i kustoskinju saradnicu Gugenhajmovog muzeja.
Nagrada „Mangelos” dodeljuje se umetnicima i umetnicama do 35 godina starosti za osoben, izvanredan i u kontinuitetu ostvaren umetnički rad koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje. Dobitnik ili dobitnica ostvaruje pravo na osmonedeljni rezidencijalni i studijski boravak u Residency Unlimited u Njujorku, uz mogućnost umrežavanja sa ključnim akterima njujorške i međunarodne umetničke scene. Po povratku, organizuju se prezentacija boravka i samostalna izložba ili produkcija novog rada.
Finalistima nagrade Mangelos obezbeđuje se i višemesečni mentorski rad. Ova podrška je uvedena 2024. godine i realizuje se kroz intenzivne konsultacije i rad sa afirmisanim profesionalcima iz oblasti savremene vizuelne umetnosti. Mentorstvo služi da umetnicima mlađim od 35 godina pomogne u razvoju i produkciji radova za završnu izložbu.
MSUB – Otvorena velika međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Izložba Lične priče / Političke realnosti, veliki međunarodni projekat ostvaren u saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu, svečano je otvorena u petak, 12. juna, u zgradi MSUB-a na Ušću. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Matje Lelijevr, kustos i šef zbirke muzeja macLYON, i Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju je rekla: „Ova izložba je mnogo više od susreta dva muzejska fonda. Ona predstavlja susret različitih istorijskih iskustava, kulturnih konteksta i umetničkih glasova koji, uprkos geografskoj udaljenosti, postavljaju slična pitanja o svetu u kojem živimo. Naslov izložbe – Lične priče / Političke realnosti – podseća nas da umetnost često nastaje upravo na mestu gde se lično iskustvo susreće sa istorijom. U vremenu društvenih promena, političkih preispitivanja i ubrzanih transformacija, umetnici su među prvima koji registruju promene oko sebe, ali i u sebi. Njihovi radovi govore o telu, identitetu, sećanju, odnosima, moći i odgovornosti. Govore o pojedincu, ali istovremeno i o zajednicama kojima pripadamo. Posebna vrednost ovog projekta leži u činjenici da omogućava dijalog između umetnika različitih generacija i geografija – od autora koji su oblikovali umetničku scenu nekadašnje Jugoslavije do značajnih međunarodnih umetnika čija su dela deo savremenog umetničkog kanona. U tom susretu prepoznajemo da pitanja identiteta, slobode, društvene odgovornosti i kolektivnog pamćenja prevazilaze nacionalne granice i postaju univerzalna”.
Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u i jedan od kustosa izložbe, na otvaranju je naveo: „Ova izložba je plod višegodišnjih susreta, putovanja i razgovora, koji su za mene započeli pre više od deset godina, prilikom mog prvog dolaska u Beograd. Nastavili su se kroz umetničku saradnju sa Marijanom Kolarić i naš projekat Estetike susreta, predstavljen na 60. Oktobarskom salonu 2024. godine. U želji da nastavimo ovaj višestruki dijalog, zajedno sa Marijanom Kolarić, Miroslavom Karićem i Izabel Bertoloti želeli smo da otvorimo novu etapu našeg zajedničkog rada, ovoga puta putem uspostavljanja dijaloga između kolekcija naše dve institucije, od kojih je svaka na svoj način simbol savremene umetnosti“.
Matje Lelijevr je istakao da su kustose izložbe spojila zajednička interesovanja: umetničke forme koje su angažovane i beskompromisne u suočavanju sa pitanjima svog vremena.
„Želeli smo da ispričamo angažovanu istoriju umetnosti, njenu političku priču. Međutim, vrlo brzo su se preplitanja geografskog, istorijskog i društvenog konteksta nametnula kao pitanje samog značenja „političkog“ u umetnosti. Tada smo se vratili suštini našeg pristupa: da pitamo same umetnike, da ih zamolimo da podele svoja iskustva, svoje priče i svoje usude“, rekao je Lelijevr.
Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji, u svom uvodnom obraćanju je istakla: „Veliko mi je zadovoljstvo i čast da vam se obratim povodom otvaranja izložbe Lične priče / političke realnosti. Početkom januara imala sam priliku da posetim lionsku verziju ove izložbe i ona je na mene ostavila snažan utisak. Nije potrebno posebno isticati uspeh izložbe predstavljene u Lionu od septembra 2025. do januara 2026, koja je francuskoj publici po prvi put omogućila da se upozna sa brojnim delima iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Posebno želim da istaknem prisustvo radova savremenih srpskih umetnika u lionskim kolekcijama“.
Ambasadorka Francuske u Srbiji zaključila je svoje izlaganje, u kome se osvrnula na brojne saradnje Srbije i Francuske u oblasti vizuelnih umetnosti, zahvaljujući se timovima oba muzeja na zajedničkom angažmanu u korist međunarodne saradnje, kulturne razmene i stvaranja novih narativa.
„Izložbom poput ove pomažete nam da bolje razumemo složenost naših društava i način na koji lične priče nastavljaju da oblikuju naše izazove. Posebnu zahvalnost upućujem direktorki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Marijani Kolarić, na gostoprimstvu, posvećenosti francusko-srpskim odnosima i ovoj divnoj večeri. Na kraju, želim vam da uživate u izložbi i dragocenim susretima – estetskim, ljudskim i interkulturalnim“, zaključila je Florans Ferari.
Nakon uvodnih obraćanja, na otvaranju izložbe izveden je reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.
Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba Lične priče / Političke realnosti istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote. Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.
Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.
Izložba je otvorena do 20. septembra 2026.
Otvorena izložba “Koliko snage je potrebno…” Tanje Ostojić u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
U sredu, 20. maja, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba „Koliko snage je potrebno…” umetnice Tanje Ostojić. Na otvaranju su se prisutnima, uz umetnicu, obratili i Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao i kustos izložbe Miroslav Karić.
Marijana Kolarić je u svom uvodnom obraćanju navela: „Večerašnja izložba predstavlja važan trenutak ne samo za Muzej savremene umetnosti već i za dugogodišnji odnos i saradnju koju naša institucija razvija sa umetnicom čiji je rad već decenijama prisutan i prepoznat i na domaćoj i na međunarodnoj umetničkoj sceni. Nakon njenih značajnih izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti 2004. godine – „Salon for Body & Soul“, i potom 2017. sa „Leksikonom Tanje Ostojić“, ova izložba dolazi kao svojevrsni nastavak dijaloga između umetnice, Muzeja i publike, ali i kao prilika za novo čitanje jedne izuzetno kompleksne, dosledne i hrabre umetničke prakse“.
Direktorka MSUB je dodala: „Ono što rad Tanje Ostojić čini posebno važnim jeste njena sposobnost da lično iskustvo transformiše u prostor društvenog i političkog promišljanja. Njeni radovi nikada ne ostaju samo u polju reprezentacije; oni nas pozivaju na suočavanje, učešće, razmenu i odgovornost. Kroz različite medije – performans, video, tekstil, crtež, vez, instalaciju i participativne projekte – umetnica kontinuirano otvara pitanja granica, privilegije, rada, tela, migracije i vidljivosti žena u savremenom društvu“.
Miroslav Karić, kustos izložbe, na otvaranju izložbe je rekao: „Izložba je deo posebne tematske linije koju već nekoliko godina unazad razvijamo upravo kroz izlagački program Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a koja je posvećena tematski fokusiranim retrospektivnim pregledima, novim čitanjima opusa i praksi prvenstveno umetnica čija su delovanja obeležila dešavanja na lokalnoj, regionalnoj i internacionalnoj umetničkoj sceni. Za ovu izložbu krenuli smo da razvijamo koncept oko različitih aspekata materijalnosti u Tanjinom radu, angažovanoj i feministički angažovanoj praksi imajući u vidu njene rane skulptorske radove iz devedesetih godina, preko njenog dugogodišnjeg profesionalnog delovanja u domenu performansa, pa do najrecentnije produkcije i umetničinog povratka istraživanju kvalitativnih i interpretativnih mogućnosti tekstila i prirodnih materijala.“
Tanja Ostojić zahvalila se celom timu Muzeja i svim saradnicima koji su doprineli realizaciji ove izložbe. „Prikazujemo i radove koji nisu bili izlagani dvadeset godina, ali i jako veliki broj radova koji su prvi put izloženi, što je bilo posebno zahtevno“, dodala je umetnica. Tanja Ostojić je pozvala prisutne i da učestvuju u dvodnevnoj radionici pod nazivom „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje“, koja će biti održana u dvorištu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u nedelju, 24. maja, odnosno na Savskom jezeru u ponedeljak, 25. maja.
Izložba se prostire na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i strukturirana je u tematske celine, problemski razvijane oko tri umetničina rada: Lični prostor, Mis(s)placed Women? i Izmenjena vodom. Pomenute celine obuhvataju izbor autorkinih ranih radova i eksperimente sa skulptorskim materijalima, performanse u kojima sopstveno telo koristi kao medij, ispitujući granice između umetnosti, rada, intime i odnosa pozicija moći, zatim istraživačko-aktivističke i kolaborativne prakse, kao i bogatu produkciju nastalu u prethodnih nekoliko godina, okrenutu ka proučavanju tela kao transformativne materije, a koja uključuje brojne radove koji se predstavljaju prvi put (u našoj sredini).
Nastali u različitim vremenskim periodima (1992–2026) i životnim fazama, u raznovrsnim medijima (skulptura, objekat, crtež, performans, instalacija, video, fotografija, vez, kolaž, kao i procesualni i konceptualni radovi, interdisciplinarno umetničko istraživanje, interaktivni i kolaborativni projekti, intervencije i akcije), izloženi radovi Tanje Ostojić idejno su objedinjeni kontinuiranim otvaranjem brojnih osetljivih pitanja savremenog društva vezanih za pozicije pojedinki i zajednica unutar vladajućih ideoloških sistema koji reprodukuju i normalizuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije.
Izložba je otvorena do 7. septembra 2026. godine.
Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Institut für Auslandsbeziehungen (ifa), Štutgart. Muzej savremene umetnosti i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra“ i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.