Izložba „Mitologija svakodnevice“ u Galeriji DOTS
U petak 17. oktobra u 19 časova biće otvorena izložba “Mitologija svakodnevice” u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu.
Ova izložba kustoskog tima Mirjane Dušić i Ljube Jovićević objedinjuje radove Marine Marković, Astrid Oudheusden, Monike Sigeti i Ane Simić, umetnica različitih poetika, pristupa i generacija. Težeći da intimna iskustva i lične narative uzdignu na nivo univerzalnog, one svakodnevicu vide kao prostor ukrštanja mita i istorije, a umetnost kao moćno sredstvo transformacije prolaznog u trajno.
Marina Marković u svojim radovima telo postavlja u središte kao prostor u kojem se iscrtavaju osnovni antagonizmi ženskog postojanja. Ono nije samo biološka datost, već i kulturni konstrukt i mesto upisa društvenih normi. Kroz pastelne tonove i precizne linije umetnica gradi kontrast između „lepo upakovane” spoljašnjosti i surovog ženskog iskustva, pokazujući da estetizacija bola ne znači njegovo poricanje, već transformaciju u smisao i identitet. Telo se tako pojavljuje i kao svedočanstvo granica nametnutih uloga, ali i kao prostor njihove moguće subverzije.
Holandska umetnica Astrid Oudheusden polazi od običnih, naizgled beznačajnih prizora u kojima otkriva skrivena značenja. Ne bežeći od svakodnevnog, ona pronalazi način da u tihim i nenametljivim slikama prepozna dublje obrasce našeg postojanja. Njeni radovi ne nameću narativ, već stvaraju meditativnu atmosferu u kojoj se obično pretvara u znak koji nadilazi privatno. Boja, svetlosne nijanse i pažljivo oblikovan kadar postaju sredstva kojima prizori svakodnevice stiču univerzalno značenje. Oudheusden time pokazuje da se mitologije ne oblikuju samo kroz izuzetne događaje i velike narative, već kroz ponavljanja i neprimetne obrasce svakodnevnog života, u kojima se privatno i kolektivno neprestano dodiruju.
U radovima Monike Sigeti svakodnevno se preobražava u fantastične prizore u kojima poznato izmiče sigurnosti prepoznavanja. Njene hibridne figure i prostori deluju kao da se nalaze na granici između stvarnog i izmaštanog, otvarajući fluidnu zonu u kojoj identitet i telo prestaju da budu stabilne kategorije. Fantastično ovde ne predstavlja beg od stvarnosti, već način da se ona učini čudnovatom, da se da se pokaže kako je poznato uvek podložno preispitivanju i preoblikovanju. Stvarajući mitološke prizore sa dozom igre i distance, slike Monike Sigeti ne nude rešenja, već otvaraju prostor zamišljanja i preispitivanja.
Ana Simić, najmlađa među umetnicama, oblikuje digitalne crteže koji intimu anonimnih akterki ne prenose direktno u javnost, već je transformišu u novu ikonografiju savremenog ženskog iskustva. U njenim radovima pop-art estetika i svedena forma znaka stvaraju slike koje funkcionišu kao simboli prepoznatljivi i izvan privatnog okvira. Time se ne beleži samo intimni trenutak, već se uspostavlja prostor u kojem se potisnuto i nevidljivo upisuje u zajedničko pamćenje, otvarajući mogućnost da ono lično postane osnova nove kolektivne mitologije.
Kako primećuje autorka kataloškog teksta Ana Simona Zelenović, kustoski izbor izložbe funkcioniše kao kolaž: oslikava raznolikost ženskih iskustava, a istovremeno potvrđuje zajednički horizont četiri umetnice, u kojem lično ne ostaje zatvoreno u sebi, već se kroz umetnost prevodi u zajedničko, neprestano oblikujući nove mitove i kolektivna sećanja.
Izložba “Mitologija svakodnevice” će biti otvorena za posetioce do 29. novembra 2025.
Izložbu je podržala Ambasada Holandije u Srbiji.
PROGRAM POSLEDNJE NEDELJE BIJENALA FANTASTIKE
Likovna galerija Kolarčeve zadužbine
Do 12. oktobra 2025. godine
Treće izdanje Bijenala fantastike u Beogradu traje još ove nedelje, odnosno do nedelje, 12. oktobra 2025. godine, i održava se u renoviranom i proširenom prostoru Likovne galerije Kolarčeve zadužbine. Ova jedinstvena manifestacija od samog početka beleži veliko interesovanje, sa više od 6.000 posetilaca do sada.
Bogat i dinamičan program krasi i poslednju nedelju 3.BIjenala fantastike u Beogradu, a u nastavku izdvajamo sledeleće događaje:
Tribina: Fantastika u svetovima kolekcionara
Četvrtak, 9. oktobar u 18.15
Moderator: Marija Đurić, istoričarka umetnosti i direktorka Moderne galerije Valjevo
Učesnici:
– Vojislav Jovanović, magistar umetnosti
– Mladen Filipović, kolekcionar
Četvrtak, 9. oktobar u 19.15
Upoznajte umetnike 3.BIjenala fantastike
Stručna vođenja kroz izložbu
Petak, 10. oktobar u 18.15, ist.umetnosti Tijana Duka
Subota, 11. oktobar u 18.15, prof. dr ist.umetnosti Oliver Tomić
Foto: Preventer
„Sedef magla“ Milorada Milinkovića premijerno prikazana u Beogradu
U sredu, 1. oktobra, dugometražni igrani film „Sedef magla“ reditelja Milorada Milinkovića premijerno je prikazan u Beogradu u MTS Dvorani. Ekipa filma se po završetku projekcije poklonila brojnoj publici, koja ih je pozdravila ovacijama. Beogradska premijera predstavljala je i emotivan oproštaj prestoničke publike od reditelja Milorada Milinkovića, koji je preminuo početkom godine. Redovna bioskopska distribucija započinje 2. oktobra, u bioskopima širom Srbije.
Film „Sedef magla“ snimljen je po istoimenoj knjizi Dragoljuba Stojkovića, a scenario su kreirali Milorad Milinković i Dragoljub Stojković.
U ovom istorijskom trileru, čija radnja je smeštena u 1889. godinu, pratimo dešavanja nakon što je kralj Milan abdicirao, a dva tela nađena u Zemunu i Beogradu dodatno uzburkaju duhove u srpskoj prestonici, u kojoj se odigrava smena vlasti. Saznanje da je jedan od ubijenih austrougarski plemić, i to rođak dinastije Obrenovića, dodatno opterećuje ionako napetu atmosferu. Šef beogradske policije, koji već zna da će uskoro biti smenjen, uz pomoć jednog propalog advokata trka se s vremenom u pokušaju da reši slučaj. Ali istraga ih vraća u prošlost, do spletki i zločina u koje je umešana čitava srpska politička scena, pa i sam kralj.
„Sve gušća, preteća magla nadvija se nad svima koji su umešani u ove zločine. A ni sama istina, ako se otkrije, neće doneti ništa dobro”, zaključuje se u sinopsisu ovog filma.
Uloge tumače : Miloš Timotijević, Petar Strugar, Jana Ivanović, Zlatan Vidović, Mariana Aranđelović, Milena Predić, Luka Grbić, Miona Marković, Zoran Cvijanović, Vojislav Brajović, Jovo Maksić, Milica Janković, Nikola Vujović, Ljubiša Savanović, Milivoje Obradović, Nebojša Dugalić, Jelena Ilić i drugi.
Direktor fotografije je Dalibor Tonković, scenografkinja Ivana Protić, kostimografkinja – Dragica Laušević, dok je za šminku bila zadužena Milica Stanković.
Film je snimljen u produkciji Telekom Srbija i Filmske produkcije Svemir zeka. Producenti filma su Dragoljub Stojković i Milorad Milinković, a izvršni producenti Miroslav Mogorović i Ognjen Spaić.
Foto Filip Olćan.
Muzej savremene umetnosti Beograd – Izložba “Kolektivna intimnost” Maje Bekan u Salonu Muzeja savremene umetnosti
Izložba “Kolektivna intimnost” vizuelne i peformans umetnice Maje Bekan, koja već dve decenije u svom radu istražuje ideju zajednice i kolektiviteta kao umetničkih formata i njihov potencijal da utiču na društvene promene, biće otvorena 26. septembra u 19 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustos izložbe je Miroslav Katić.
Okosnicu umetničinih dugoročnih projekata čine delegirani performansi u kojima učestvuju društvene grupe, čije odnose i povezanost ispituje uvodeći koncepte kolektivne intimnosti i praktikovanja zajedništva. Bekan je u performansima fokusirana na rad sa grupama žena različite starosne dobi i raznovrsnog profesionalnog i životnog iskustva, a neki od glavnih pojmova koje razmatra unutar svake novoformirane zajednice jesu samoorganizovanje i samoosnaživanje, kao i briga, prijateljstvo i solidarnost.
U radu sa kolektivima Bekan koristi performans (i ples) kao ritmičku formu i proces kroz koji se učesnice međusobno povezuju i pronalaze načine zajedničkog istraživanja ličnih istorija i istina, kao i društveno-političke i ekonomske stvarnosti. Ishodi performansa ili preciznije vežbi zajedništva podstiču promišljanje današnjih modela udruženog delovanja i uloge intimnosti kao transformativne snage, kako u umetničkom polju, tako i u širem društvenom kontekstu. Ovakav vid građenja jedinstva, poverenja, razmene, umetnica vidi kao prostor za pojavu i proizvodnju novih oblika znanja, koji uspostavljaju inovativne relacione, govorne i participativne prakse i preispituju granice domena privatnog i javnog života.
Izložba u Salonu MSU-a osmišljena je kao ambijent nekoliko scenskih setova u kojima kroz različite medije (video, objekti, tekstualne instalacije) umetnica predstavlja pristupe i strategije u radu s različitim ženskim zajednicama: od žena iz Njujorka koje su tokom pandemije kovida razmatrale pitanja povezanosti, intimnosti, prijateljstva u doba zdravstvene krize, preko učesnica koje zbog svog načina života ili specifičnih profesionalnih aktivnosti trpe društvenu isključenost i predrasude, do pripadnica vojske koje zajedno sa umetnicama ispituju svoje rodne uloge, otkrivajući u momentima konflikta mogućnosti za emancipatorski preokret. Takođe, za izložbu u Salonu Bekan će u svoju projektnu platformu P for Performance uključiti i lokalne učesnice, i to ovog puta učenice srednjih škola, s kojima će tokom susreta zajedno čitati i istraživati biografije istorijski važnih protagonistkinja, političkih i društvenih aktivistkinja, kao što je bila Dragica Pravica (1919–1942), revolucionarka, učesnica NOB-a i nacionalna heroina Jugoslavije.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 10. novembra 2025. godine.
Maja Bekan magistrirala je na Institutu likovnih umetnosti Piet Zwart 2008. Iste godine pokrenula je dugoročni umetnički projekat P za performans – metod režiranja situacija i korišćenja performansa kao alata za istraživanje kolektivne intimnosti i produktivnog prostora za nova znanja. Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama, između ostalog u SMBA, Amsterdam; Van Abbemuseum, Ajndhoven; Tent i Melly (formerly Witte de With), Roterdam; ISCP, Njujork; Ujazdowski Castle Centre for Contemporary Art, Varšava; Kulturni centar Beograda; The Nunnery, London; IZOLYATSIA, Kijev; Kunsthaus, Grac; Living Art Museum, Rejkjavik itd. Do kraja 2025. planirana je realizacija monografije Maje Bekan Constructed Situations, koju objavljuje izdavačka kuća Mousse. Bekan je nastanjena u Holandiji, gde je tutor u okviru grupe Performance Tutor Group na BEAR-u (Base for Experiment, Art, and Research) na univerzitetu ArtEZ (University of the Arts), Arnhem.
Realizaciju izložbe podržali su Mondriaan Fund i Stroom Den Haag.
Otvorena izložba „30 godina galerije Haos, 3 decenije saradnje“ u Francuskom institutu
U utorak, 16. septembra u galeriji Francuskog instituta (Knez Mihailova 31) svečano je otvorena izložba „30 godina Galerije Haos, 3 decenije saradnje“, kojom se obeležava jubilej Galerije Haos i tri decenije uspešne saradnje sa francuskim umetnicima.
Izložba okuplja radove 39 autora sa francuskim državljanstvom koji su tokom prethodnih trideset godina izlagali u Galeriji Haos. Pored Francuza, među autorima su i umetnici poreklom sa ovih prostora – iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije – ali i umetnici holandskog, mađarskog, islandskog, argentinskog, bugarskog i drugih porekla. Svi oni jedan deo života i stvaralaštva vezuju za Francusku.
Iako različitih generacija, poetika i stilova, umetnici čiji su radovi predstavljeni u izložbi svedoče o živosti, raznovrsnosti i nepredvidivosti savremene likovne scene.
Izložbu su otvorili Amos Rajhman, direktor Francuskog instituta u Srbiji i savetnik za kulturu Ambasade Francuske i Borka Božović, direktorka galerije Haos.
Amos Rajhman je na svečanom otvaranju rekao: „Veliko mi je zadovoljstvo što imam priliku da vas ugostim u Francuskom institutu povodom obeležavanja 30 godina galerije Haos. Danas slavimo i tri decenije prijateljstva sa Francuskom. Na ovu funkciju stupio sam pre samo dve nedelje i za mene je velika čast, ali i odgovornost da nastavim priču dugu 74 godine, posvećenu saradnji između Francuske i Srbije – dve zemlje koje povezuje bogata prošlost, ali i savremenost. Galerija Haos zauzima posebno mesto u tim vezama, kao most između naših država. Specijalizovana za crtež, od svog osnivanja ugostila je čak 386 umetnika. Njena povezanost sa Francuskom postojala je od samog nastanka zahvaljujući ličnosti i posvećenosti Borke Božović, koja je 2008. godine odlikovana Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza. Posebnu dimenziju tim vezama dala je i saradnja galerije sa akademikom i slikarom Vladimirom Veličkovićem, čiji su članovi porodice večeras sa nama. Nagrada za crtež „Vladimir Veličković“ omogućila je mnogim mladim umetnicima da započnu svoju karijeru i da pogled usmere ka Francuskoj. Dela koja nas večeras okružuju potpisalo je 39 umetnika – bilo francuskih državljana ili onih koji su deo karijere ostvarili u Francuskoj. Želeo bih da posebno pozdravim prisutne Erika Delmara i Miška Pavlovića. Nadam se uspešnom nastavku ove plodne saradnje“.
Borka Božović je izrazila dobrodošlicu novom direktoru Francuskog instituta i prisutnima se obratila rečima: „Želim da se zahvalim gospodinu Stanislasu Pjereu, prethodnom direktoru, kao i Karolin Sota, atašeu za kulturu, na inicijativi za ovu izložbu. Posebno bih želela da pozdravim i Evgeniju Demievsku i Selenu Vicković, čiji smo rad odabrali za korice kataloga i plakat. Ovo delo simbolično govori o našem sadašnjem trenutku. Na ovaj način, i ovom prilikom, želimo da pošaljemo jasnu simboličnu poruku o našem stavu prema vremenu u kojem živimo. Umetnost i kultura su one koje grade najčvršće i najlepše mostove među državama i ljudima, jer upravo one održavaju svaku naciju i svako društvo.“
Izložba će biti otvorena za posetioce do 11. oktobra.
Foto: Sofija Milinković.
Otvaranje III Bijenala fantastike – subota, 13.septebar u 18.00, Kolarac
Sa velikim zadovoljstvom Vas pozivamo na svečano otvaranje III BIJENALA FANTASTIKE.
Subota, 13. septambar od 18:00 časova u holu Kolarca.Ovom prilikom se otvara i novi galerijski prostor Kolarca na dva nivoa, a na svečanom otvaranju predstaviće se 27 umetnika, koji učestvuju, biće dodeljen gran-pri najboljima kao i nagrada za životno delo, umetnici Danici Masniković.
Biće predstavljan i katalog Bijenala fantastike, od čije prodaje prihod ide u humanitarne svrhe Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka, Nurdor.
MSUB – Sutra otvaranje zložbe „Aritmologija oblika“ Dragana Jelenkovića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Muzej savremene umetnosti sa ponosom najavljuje otvaranje samostalne izložbe Dragana Jelenkovića, istaknutog savremenog umetnika čiji rad decenijama istražuje granice između slike, objekata i prostora.
Izložba pod nazivom „Aritmologija oblika“ biće otvorena u petak 5. septembra u 18 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u prisustvu umetnika i kustosa izložbe Miroslava Karića. Izložba je deo tekućeg programa MSUB-a koji podržava i prezentuje značajne autore sa domaće i regionalne umetničke scene.
Dragan Jelenković pripada generaciji umetnika koji su razvijali značajne promene u likovnim i semantičkim proširenjima medija skulpture, započete tokom osamdesetih godina XX veka, usložnjavajući sliku stilski heterogenih i izrazito individualizovanih skulptorskih poetika. Kao akter umetničkih zbivanja, od osamdesetih godina prošlog veka do danas, Jelenković oscilira između beogradske scene, gde se formirao i intenzivno izlagao, i vojvođanske, gde je kroz poreklo i aktivno prisustvo na sceni prepoznat kao jedan od vodećih nosilaca novog senzibiliteta u skulpturi.
Na izložbi će biti predstavljen izbor radova iz umetnikovog višedecenijskog opusa ali i najnovija produkcija u kojoj Jelenković tematizuje i istražuje fenomen redefinisanja forme u kontekstu aktuelnog globalnog trenutka, uključujući nove načine komunikacije, odnos prema prirodi, diktat obilja informacija i preimućstvo digitalne slike.
Već u svojim prvim samostalnim i grupnim nastupima pokazao je posvećenost istraživanju formalnih i značenjskih mogućnosti različitih materijala i njihovih kombinacija (terakota, drvo, bronza, metal, filc, platno…) koje koristi za radove, odnosno, preciznije, opredmećene oblike, čije motivske reference nalazimo u specifičnom repertoaru svakodnevnih predmeta i profane ikonografije. Ležaljke, štrudle, harmonike – neki su od vizuelnih sadržaja koje Jelenković dovodi u stanje novih pojavnosti na granici prepoznavanja, zadržavajući u njihovim konturama ili fragmentima okidače sećanja i mentalnih projekcija ambijenata, atmosfere neposrednog intimnog okruženja i unutrašnjih prostora njihovih doživljaja.
U ranim godinama stvaralaštva motiv kuće izdvojio se kao posebno polje Jelenkovićevih traganja za formama u prostoru, koje je postepeno osvajao građenjem, dekonstruisanjem i umnožavanjem minijaturnih, svedenih arhitektonskih elemenata, otvarajući njihovim iteracijama u svakoj novoj postavci šire značenjske i konotativne aspekte pojma doma.
Nakon serije radova fokusiranih na ideju arhitektonične skulpture i arhetipske slike kuće, umetnik započinje novo poglavlje eksperimentisanja sa materijalima i sve prisutnijim promišljanjem radova u sadejstvu sa izlagačkim prostorima, okrećući se od predmeta-skulpture ka instalacionim situacijama i ekstenziji ideje oblikovanja u drugačije vrste perceptivnog iskustva. Spektar upotrebljenih materijala postaje raznovrsniji, uključujući konkretne – staklo, klirit, aluminijumsku foliju – i efemerne, poput smese za bombone, svetla, čak i mirisa, dok radovi u finalnoj postavci dobijaju kompleksniji oblik, od site-specific intervencija do skulpturalnih ambijenata.
Uvođenjem novih postupaka, materijalnih sadržaja pa i medija – uključujući digitalnu grafiku i video – u umetničku praksu, Jelenković je ostvario suštinski preokret u konceptualizovanju relacija između subjektivnog i objektivnog prostora, pomerajući fokus sa introspektivnih analiza ka refleksiji okruženja, čime je proširio opseg tematskih interesovanja usmerenih ka istraživanju savremenih civilizacijskih pojava, psihološkog stanja današnjeg pojedinca i znakova ekološke krize. Kako primećuje istoričarka umetnosti dr Lidija Merenik, krajem devedesetih godina stanje postmedijuma u Jelenkovićevom delu u potpunosti se saobrazilo sa promenom medija izražavanja, pa je video-instalacija zauzela mesto „skulpture”, odvodeći na kraju autora u čestu primenu digitalnih tehnologija i novih vizuelno-oblikovnih pristupa.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 3. novembra.
Dragan Jelenković, BIOGRAFIJA
Nakon završenih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu, Odsek za italijanski jezik i književnost, Dragan Jelenković (1959) upisao je Fakultet likovnih umetnosti, gde je magistrirao 1992. godine. Njegova izlagačka delatnost obuhvata veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu, pri čemu je ostvario više od dvadeset samostalnih nastupa. Pored umetničke prakse, bavio se i dizajnom, bio urednik galerijskog programa, kustos, umetnički direktor međunarodnih projekata i urednik izdavačke delatnosti Kulturnog centra Pančeva. U saradnji s profesorom Brankom Pavićem 1995. godine osniva multimedijalnu Radionicu 301 Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedan je od osnivača asocijacije umetnika Otvorena osećajnost (1999). Jelenković je autor i urednik više knjiga, publikacija i monografija o savremenoj umetnosti. Dobitnik je brojnih nagrada na jugoslovenskim i srpskim manifestacijama, uključujući Oktobarsku nagradu grada Pančeva (1997). Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama mnogih muzeja i galerija u Srbiji, kao i u brojnim privatnim kolekcijama u regionu. Do 2024. godine Jelenković je radio kao profesor na Arhitektonskom fakultetu.
Predstavljen žiri trećeg Bijenala fantastike u Beogradu
Treće izdanje Bijenala fantastike, festivala posvećenog magičnom, nadrealnom, simboličnom i metafizičkom slikarstvu, biće održano od 13. septembra do 12. oktobra 2025. godine u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu.
Ovogodišnji žiri čine ugledni stručnjaci iz oblasti vizuelne umetnosti.
U subotu, 13. septembra u 18.30 časova u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine, na otvaranju trećeg Bijenala fantastike biće uručene tri nagrade, Gran-pri Bijenala fantastike, nagrada “Perspektiva” i nagrada za životno delo. Ovom prilikom biće predstavljen i katalog od čijeprodaje će sredstva ići u humanitarne svrhe, Nurdoru – Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka.
MSUB – Otvorena izložba „Dragana Ilić, Portret – igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ u Muzeju savremene umetnosti
U petak, 22. avgusta, svečano je otvorena izložba „Dragana Ilić, Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ u Muzeju savremene umetnosti, autora dr Rajke Bošković, u okviru ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU (5)“. Prisutnima su se uz Rajku Bošković obratili Marijana Kolarić, direktorka MSU, i Irina Subotić, profesorka emerita i nekadašnja kustoskinja MSU.
Marijana Kolarić je u uvodnom obraćanju istakla: „Ova izložba deo je ciklusa koji smo pokrenuli s ciljem afirmacije i podsećanja na skulptorke čija se dela nalaze u kolekciji Muzeja, ali koje nisu uvek bile dovoljno vidljive u institucionalnim narativima ili okvirima. Te inicijativa proističe iz želje da preispitamo načine na koje predstavljamo umetničke prakse žena, da otvaramo prostor za nova čitanja, istovremeno podsećajući se na one umetnice koje su obeležile skulpturu 20. i 21. veka u našoj sredini, autorke koje su gradile i oblikovale savremenu umetničku scenu, često u tišini a nekad i van glavnih tokova”.
Dr Rajka Bošković je u svom govoru navela: „Sam naziv izložbe osmišljen je sa ciljem da podstakne razmišljanje o smislu i značenju fenomena portreta uopšte, pre svega, ali takođe i da ukaže na specifičnost pristupa portretisanju ove umetnice. Jer sam način portretisanja Dragane Ilić uvek je praćen živim i dinamičnim razgovorom sa modelom, koji se pretvara u autentičan umetnički koncept kada u posebnom magnovenju, često nepredviđeno, dolazi do razotkrivanja nekih duboko zaptivenih slojeva ličnosti koje ona hvata i prenosi u svoje delo. Ne zaustavljajući se na prikazu samo trenutnog raspoloženja modela, Dragana Ilić uopštava svoje viđenje u jezgrovit umetnički iskaz, sa svom istinitošću doživljenog odnosa umetnika i modela“.
Irina Subotić obratila se prisutnima rečima: „Klasična, antropološka tema portreta, kojoj se posvetila Dragana Ilić, nije u modi. U velikoj meri je zanemarena od savremenih autora, upravo zbog činjenice da zahteva izvanredno posvećenje, psihološku usredsređenost na portretisanu ličnost, uspostavljanje međusobnog autentičnog odnosa, snagu izraza i inventivnosti, koja doprinosi svežini individualnog odnosa i poznavanja modela“.
Irina Subotić je dodala: „Svaka Draganina skulptura je svojevrsna, magična, različita, ima različitu istoriju odnosa sa osobom kojoj se obraća, svojim istraživanjima i razmišljanjima, i za večnost ostavlja tragove svojih doživljaja, često nam otkrivajući i ono što sami kod sebe nismo uočili. Razotkriva one psihološke, dubinske slojeve portretisanih osoba koje je prepoznala i želela da istakne. Svi mi koji smo portretisani, nikada nećemo zaboraviti te čudesne trenutke pokretanja njenih prstiju i celog tela, njeno skakutanje oko nas i zagledanje u naš lik, uz razgovor i istraživanje svetlosti i senke, koji učestvuju u oblikovanju ne samo fizionomskih crta već i izgovorenih reči, nagoveštenih misli, ideja ili stavova“.
U okviru ciklusa UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU predstavlja se jedan istorijski fenomen koji obeležava modernu i savremenu skulpturu na našoj umetničkoj sceni – fenomen prisustva velikog broja žena vajara koje su ostvarile celovite i veoma značajne skulptorske opuse.
Kroz ovako osmišljеn ciklus izložbi razmatra se i sagledava odnos umetnosti kao fenomena i ličnosti kao faktora koji presudno utiče i na sam umetnički izraz. Jer umetnost, kao unutrašnji poziv, daje smisao odabiru životnog puta, bez obzira na sve potencijalne i neminovne teškoće kojе se isprečuju na njemu, kako u domenu ličnog, tako i društvenog života. A ličnost, kao aura naših izbora koja daje ton i boju svim našim delima, obelodanjuje se i obznanjuje možda najјasnije ili, bolje rečeno, najsjaјnije, u umetnosti.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 13. oktobra 2025. godine.
***
Dragana Ilić (Beograd 1966–2020) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1991. godine, na Vajarskom odseku u klasi profesora Slavoljuba Caje Radojčića i Jovana Kratohvila, i završila postdiplomske studije kod Slavoljuba Caje Radojčića. Kao prva žena predavač na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, radi kao pedagog od 1995. godine, a od 2011. godine radi u zvanju vanrednog profesora.
Pored više samostalnih izložbi, učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Kragujevcu, Pančevu, Smederevu, Vršcu, Kikindi, Solunu itd. Takođe je učestvovala na brojnim simpozijumima i likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu. Za njen rad od izuzetnog značaja bio je rad na Internacionalnim simpozijumima skulpture „Terra” u Kikindi 1994. i 2001. godine.
Izradila je više spomen-bista osnivača Instituta za fiziologiju i histologiju postavljenih u auli Fiziološkog instituta Medicinskog fakulteta po narudžbini Medicinskog fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu. Takođe je izradila spomen-bistu kompozitora Kornelija Stankovića po narudžbini Srpskog instituta u Budimpešti 2015. godine.
Dobitnica je niza značajnih nagrada i priznanja, među kojima su: nagrada za crtež iz Fonda Fakulteta likovnih umetnosti (1988), nagrada za skulpturu iz Fonda Vladete Petrića (1990), nagrada za skulpturu iz Fonda Sretenja Stojanovića (1991), nagrada 35. Oktobarskog salona (1994), Nagrada Bijenala mladih, Galerija M-art, Vršac (1994) i druge.
Foto: Bojana Janjić.
Treće Bijenale fantastike u Beogradu od 13. septembra do 12. oktobra 2025. u Likovnoj galeriji Kolarac
Festival nadrealnog, magičnog, simboličnog i metafizičkog slikarstva
Nagrada za životno delo Danici Masniković
Treće Bijenale fantastike, održaće se od 13. septembra do 12. oktobra 2025. godine u Beogradu u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca i u Modernoj galeriji Valjevo, od 6. decembra sve do kraja januara 2026. godine. Kao i prethodna dva puta, organizator ovog događaja je Fondacija Mihajlović – Feniks.
Pred publikom će biti izložena 33 dela, 27 pažljivo odabranih umetnika, kao i radovi dva gostujuća umetnika iz inostranstva.
Treće Bijenale fantastike biće otvoreno u subotu, 13. septembra 2025. godine, u novom prostoru Kolarčeve galerije na Studentskom trgu, kada će osim dodele nagrada biti predstavljen katalog Bijenala fantastike.
Godišnje filmske i TV nagrade Jadranske regije: Nove regionalne nagrade predstavljene u Kanu
Na 78. Filmskom festivalu u Kanu predstavljene su nove nagrade za najznačajnija filmska i televizijska ostvarenja na području bivše Jugoslavije – Godišnje filmske i TV nagrade Jadranske regije.
Prva dodela nagrada biće održana od 24. do 26. oktobra 2025. na prestižnoj lokaciji, u Porto Montenegru, u Tivtu u Crnoj Gori, koji je glavni partner događaja.
O dobitnicima će odlučivati Filmska i TV Akademija Jadranske regije u osnivanju, koja deluje u okviru Mreže festivala Jadranske regije. Mrežu su osnovali Sarajevo Film Festival, Zagreb Film Festival i Festival autorskog filma iz Beograda.
Godišnje filmske i TV nagrade Jadranske regije nastavljaju se na tradiciju dodele nagrada Srce Sarajeva za TV serije Sarajevo Film Festivala koja se više neće održavati, a koja se novim konceptom proširuje i na priznanja za filmska ostvarenja.
Akademija će okupiti više od 500 filmskih i TV profesionalaca iz regiona, koji su prethodnih godina bili članovi žirija za nagrade Srce Sarajeva za TV serije.
Glasanje za nagrade počinje u junu 2025, dok će nominacije za nagrade biti objavljene tokom 31. Sarajevo Film Festivala, koji će biti održan od 15. do 22. avgusta 2025.
Dodela nagrada će okupiti vodeće regionalne talente, pružajući platformu za razmenu iskustava i međunarodnu promociju regionalne kinematografije.
Kao glavni partner ovog događaja, Porto Montenegro učvrstio je svoj status kulturnog i kreativnog središta Jadranske regije. U poslednjih nekoliko godina, ponuda luksuzne marine i rezidencijalnog naselja proširena je pokretanjem Porto Montenegro Studios – najsavremenijeg kompleksa s objektima za audio i video snimanje. Razvijen u partnerstvu sa Puccini Floating Academy, Porto Montenegro Studios sada je povezan sa globalnom mrežom kultnih muzičkih događaja, studijima za snimanje i renomiranim producentima, omogućujući i lokalnim i međunarodnim talentima vrhunske resurse za stvaranje sadržaja.
Strateško partnerstvo sa Sarajevo Film Festivalom i Mrežom festivala Jadranske regije odražava dugoročnu predanost Porto Montenegra pružanju podrške regionalnim talentima, inovacijama i međunarodnoj promociji kulturnih proizvoda Jadranske regije.
O Mreži festivala Jadranske regije – Mreža festivala Jadranske regije je savez festivala koji podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Evrope, a osnovao ju je Sarajevo Film Festival 2020. godine. Mreža danas okuplja šest vodećih festivala: Sarajevo Film Festival, Zagreb Film Festival, Filmski Festival Herceg Novi, Festival autorskog filma iz Beograda, Ljubljanski međunarodni filmski festival i Međunarodni filmski festival „Manaki Brothers“. Mreža distribuira visokokvalitetne evropske filmove, razvija novu publiku i jača kapacitete svojih članica pružajući siguran prostor za saradnju sa organizatorima festivala, zajednički koristeći resurse za razvoj publike temeljen na podacima i testirajući najnovije tehnologije digitalne projekcije. Kao dopuna tim nastojanjima, Filmska i TV Akademija Jadranske regije u osnivanju promovisaće regionalne talente na međunarodnom nivou, podsticati umrežavanje između različitih sektora i nuditi mentorske programe, stavljajući snažan fokus na afirmisane i nove talente izvan granica pojedinih zemalja.
O Porto Montenegru – Smešten u UNESCO zaštićenom Bokokotorskom zalivu, Porto Montenegro je luksuzna marina i lifestyle destinacija koja se razvila u regionalno čvorište kreativnih industrija. Pored svoje marine svetske klase, rezidencija i gostoprimstva, Porto Montenegro je dom Porto Montenegro Studios, najsavremenijeg kompleksa za snimanje i produkciju razvijenog u partnerstvu sa Puccini Floating Academy i povezanog sa globalnom mrežom vodećih kreativnih institucija.
Pored toga, Porto Montenegro domaćin je novih bioskopa kojima upravlja MCF CineGrand, a koja će, zajedno sa kulturnim središtima kao što je Kulturni centar Tivat, činiti središte godišnjih filmskih i TV nagrada Jadranske regije. Uz pažljivo odabrane javne projekcije, rezidencijalne programe i stručne sadržaje za filmsku industriju, Porto Montenegro zauzima jedinstvenu poziciju za podršku i promociju filmskih, muzičkih i televizijskih talenata iz Jugoistočne Evrope u svetu.