FEF Palić – Izveštaj sa konferencije za medije 4. dana festivala
Četvrtog dana 33. Festivala evropskog filma Palić, u utorak, 21. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su: glumica Rosa Landers i glumac Teo Kolaruso iz filma „Nesrećna majka“, rediteljka filma „Mo Papa“ Eva Magi, rediteljka filma „Kako razgovarati sa Lidijom?“ Rusudan Gaprindašvili, autori filma „Ljubavnice“ – rediteljka Koxi i scenarista Antonio De Luka, rediteljka filma „Sve o kralju po imenu Petar“ Anita Panić, voditelj MIOB radionice – Laboratorije za kulturno, kreativno i festivalsko novinarstvo – Nil Jang, selektorka programa „Her Lens“ i učesnica MIOB panela „Žene na filmu“ Mirona Radu, kao i Saša Radojević, autor knjige „Srpski film: šezdesete“.
Rosa Landers, glavna glumica u filmu „Nesrećna majka“ iz Glavnog takmičarskog programa, o iskustvu snimanja na setu je rekla: „Imali smo prostor za probe sa sofom i svim ostalim elementima, koji je izgledao potpuno isto kao scenografija u filmu. Išli smo scenu po scenu i improvizovali zajedno – improvizovali smo pokretom, bez govora, istražujući kako možemo da se ponašamo jedni prema drugima, prema bebi, predmetima, igračkama i lutkama u prostoru. Nekad je to više ličilo na ples, a nekad na ponavljajuće pokrete. Sve smo snimali, a onda zajedno gledali snimke i usput se mnogo smejali. Posle smo birali pokrete koji su nam se najviše dopali, preko njih postavljali tekst i sve to sklapali kao slagalicu.“
Eva Magi, rediteljka filma „Mo Papa“, prikazanog u okviru Glavnog takmičarskog programa, govorila je o načinu rada na filmu bez zapisanog scenarija: „To što nisam napisala scenario ne znači da ga nije bilo. Scenario je postojao, ali u mojoj glavi. Imala sam priču i ideju, a zatim smo je razvijali zajedno sa ekipom, glumcima i ostalim saradnicima. Podelila sam sa njima svoju zamisao, počeli smo da snimamo i tokom samog snimanja zajednički razvijali film. Priča se, na neki način, otkrivala i oblikovala dok smo snimali.“
Koxi, rediteljka ostvarenja „Ljubavnice“, prikazanog u okviru selekcije „Nemačka u fokusu“, svoj film je zasnovala na istoimenom romanu Elfride Jelinek. „Dugo sam razmišljala da radim film po ovom romanu. Prvi put sam ga pročitala još kao tinejdžerka i bilo mi je fascinantno što su glavne junakinje toliko bliske savremenom društvu. Moj odnos prema njima ostao je isti, iako je roman originalno objavljen sedamdesetih godina. Gotovo pedeset godina kasnije, mogla sam da se poistovetim sa glavnim protagonistkinjama“, navela je nemačka rediteljka.
Poslednjeg festivalskog dana, u sredu, 22. jula, na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu (van konkurencije), u 21 čas biće prikazan film „Čuvar ikone Svetog Đorđa“ rediteljke Jelene Bajić Jočić. Iste večeri biće dodeljena nagrada „Aleksandar Lifka“ u kategoriji domaćih stvaralaca reditelju i glumcu Radošu Bajiću, uz dodelu nagrada za najbolja festivalska ostvarenja. U selekciji „Paralele i sudari“, u bioskopu Abazija na Paliću, na repertoaru će od 18 časova biti film „Ka pobedi!“ Valentina Vasjanoviča.
Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.
Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.
FEF Palić – Izveštaj sa konferencije za medije 3. dana festivala
Trećeg dana 33. Festivala evropskog filma Palić, u ponedeljak 20. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su: rediteljka Helena Vitman, laureatkinja nagrade „Underground Spirit“; reditelj filma „Kao kod kuće“ Gabor Holtai, reditelj filma „Kućna zabava“ Ditrih Brigeman, reditelj filma „Plastični bogovi i ogledalo“ Branko Lazić, reditelj filma „Contingentia“ Filip Marojević, glumac iz filma „Nino u raju“ Oskar Hegstrem, glumac iz filma „Mlečni zubi“ Igor Babiak, glumci iz filma „Prljavi novac za Bele noći“ – Margita Goševa i Ivan Barnev; ekipa filma „Zenica oka mog“ – rediteljka Bernadete Majer i glumac Benet Vilmanji, predstavnici Međunarodnog filmskog festivala u Gornjem Milanovcu – Dragan Arsić i Predrag Nikolić; autorka monografije „Vredelo je“ – Jovanka Simić, i glumica Gordana Đurđević Dimić.
Helena Vitman, nemačka rediteljka i laureatkinja nagrade „Underground Spirit“ Festivala evropskog filma Palić, povodom ovog priznanja rekla je: „Osećam snažnu povezanost sa underground kulturom i subkulturom, zato što sam upravo tamo pronašla ono što me inspiriše, tera da razmišljam i izaziva me. To je ono što i sama tražim, ali i ono što svojim radom pokušavam da pružim drugima. Postoji tendencija da se sve jasno definiše, svrsta u određene kategorije i pojednostavi. Mislim da je važno da ostanemo otvoreni. Danas je to važnije nego ikada i zato mi je velika čast što sam dobila ovu nagradu.“
Gabor Holtai, reditelj filma „Kao kod kuće“, koji je prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa, o ovom ostvarenju naveo je: „U ovoj priči me zanimaju obrasci ljudskog ponašanja i zašto se ljudi odriču svoje slobode zarad sigurnosti ili obećanja, odnosno iluzije sigurnosti. To je veoma široka tema sa kojom se u Mađarskoj duboko poistovećujem. Napravili smo najbolji film koji smo mogli. Mislili smo da će publika i kritika, kada ga pogledaju, verovatno reći da je to triler ili psihološki triler. Ali naša osnovna ideja bila je da ne određujemo žanr filma. Želeli smo da publika i kritičari sami odluče kako će ga doživeti.“
Oskar Hegstrem, glavni glumac u filmu „Nino u raju“, koji je takođe prikazan u Glavnom takmičarskom programu, o temi filma rekao je: „Mislim da svi ovde na neki način imamo porodicu, bilo da smo u njoj rođeni ili ne. Nažalost, ponekad se te veze vremenom izgube. Ali uvek postoji nada. Uvek postoji mogućnost da steknete nove prijatelje koji mogu postati vaša porodica i pružiti vam podršku na životnom putu. Upravo o tome govori ovaj film – o tome kako zajedno pronaći način da se izborimo sa sistemom“.
Igor Babiak, glumac u filmu „Mlečni zubi“, koji je publika mogla da vidi u okviru takmičarske selekcije „Paralele i sudari“, o radnji filma smeštenoj u Rumuniju 1989. godine rekao je: „To razdoblje je veoma osetljivo za Rumune, jer je označilo kraj Čaušeskuovog režima. Film je u određenoj meri zasnovan na istinitoj priči. Postojala je policijska inspektorka kojoj je upravo ovaj slučaj otmice deteta bio prvi takav slučaj u karijeri. Rekla nam je da je svaku repliku i svaki razgovor sa roditeljima doživela upravo onako kako ih je i sama proživljavala kao policajka. Nažalost, takve priče nisu bile retkost.“
Ivan Barnev, glumac iz filma „Prljavi novac za Bele noći“, koji je prikazan u selekciji „Paralele i sudari“, o ovom ostvarenju naveo je: „Film govori o ljudima koji žive u duboko podeljenom društvu. Međutim, junaci ovog filma žive u malom selu. Oni nisu zainteresovani ni za jednu od tih podela. Njihov jedini san jeste da odu u Sankt Peterburg i dožive Bele noći. Film zapravo govori o tome kako oni postepeno postaju svesni sveta u kojem žive. Shvataju da se oko njih dešavaju velike promene, dok su oni ostali zarobljeni u prošlosti. Nažalost, mnogo ljudi u Bugarskoj danas živi upravo tako.“
Četvrtog festivalskog dana, u utorak 21. jula, na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu, u 21 h biće prikazan film „Kinesko more“ litvanskog reditelja Jurgisa Matulevičiusa, dok će u 23 h na programu biti film „Elenina promena“ grčkog reditelja Stefanosa Civopulosa. U selekciji „Paralele i sudari“, u bioskopu Abazija na Paliću, na repertoaru će biti filmovi „Samohrana majka“ Janike Askevold (18 h) i „Chica Checa“ Šimona Holija (20 h).
Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.
Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina jeste Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.
FEF Palić – „Nesrećna majka“ Zuzane Hajnrih i „Mo Papa“ Eve Megi sutra na programu Festivala evropskog filma Palić
Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 20. jula, na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21 h biće prikazan film „Nesrećna majka“ rediteljke Zuzane Hajnrih (Nemačka), dok će u 23 h na programu biti film „Mo Papa“ Eve Megi (Estonija).
Pre projekcije filmova, nemačkoj rediteljki Heleni Vitman biće uručena nagrada „Underground Spirit“ Festivala evropskog filma Palić.
Zarobljena kod kuće sa svojim partnerom Petrom Panom i njihovom novorođenom bebom, glavna junakinja filma „Nesrećna majka“ doživljava majčinstvo kao vrstu zatvora. Dok joj se život svodi na kauč, gradski park i kafić za majke s decom, granice između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, pojedinca i društva, tela i komunikacije postepeno se brišu.
U filmu „Mo Papa“ glavni junak Eugen (28) pušten je iz zatvora nakon što je odslužio deset godina zbog izazivanja smrti svog mlađeg brata u tragičnom incidentu, izazvanom nerešenom traumom napuštanja od strane roditelja. Sada, ostavljen sa otuđenim ocem i prijateljima iz detinjstva iz sirotišta, Stinom i Rikom, Eugen se nada pomirenju. Međutim, posledice te traume ga ponovo uvlače u destruktivne obrasce.
U selekciji „Paralele i sudari“, u bioskopu Abazija na Paliću, na repertoaru će biti filmovi „Ulja“ Vistura Kairiša (18 h) i „Reci mi šta osećaš“ Lukaša Rondude (20 h).
Radnja filma „Ulja“ smeštena je u Sovjetski Savez, odnosno Letoniju 1964. godine. Ulja, tinejdžerka staroverskog porekla visoka gotovo dva metra, odrasta na zabačenoj seoskoj farmi. Njena neobična visina zabrinjava porodicu, koja se pita ima li za nju mesta u svetu. Kada njena školska fotografija dospe do košarkaških trenera, Ulja odlazi u Rigu kako bi se pridružila čuvenom košarkaškom timu. Dok se bori sa sopstvenim identitetom i odnosom prema svom izgledu, vredno trenira, ali ubrzo shvata da košarka ne može da ispuni njen san o normalnom životu.
U filmu „Reci mi šta osećaš“ Patrik, mladi poljski umetnik u usponu, nailazi na poteškoće u prodaji svojih slika i priključuje se neobičnom umetničkom projektu „Trgovac suzama“, koji ljudima u nemaštini omogućava da svoje suze zamene za zlote. Međutim, okružen jecajima i ogledalima, ne uspeva da pusti nijednu suzu. Tada upoznaje Mariju, autorku projekta i art-terapeutkinju iz imućne porodice. Dok se njihova romansa razvija, razmenjujući traume i umetnost, otkrivaju da imaju više zajedničkog nego što su mislili. Slobodno inspirisan stvarnim umetnikom, film nudi zanimljiv pogled na savremenu ljubav, ranjivu muškost i živote oblikovane vezama i raskidima.
U okviru omaža dobitnicima nagrade „Aleksandra Lifka“, u bioskopu Eurocinema će u 15 časova biti prikazan film „Nežni sin – Frankenštajnov projekat“ Kornela Mundruca. Rudi, povučeni tinejdžer koga je majka napustila, luta sumornim postsocijalističkim pejzažom u potrazi za pripadanjem. Kada ga prihvati stariji muškarac koji bi mogao biti njegov biološki otac, rađa se nada u bliskost i razumevanje. Međutim, njegova čežnja za ljubavlju neprestano nailazi na odbijanje, a potisnuti bol postepeno prerasta u nekontrolisano nasilje.
U nastavku omaža dobitnici nagrade „Underground Spirit“ Heleni Vitman, biće prikazani kratki filmovi „21,3 C“, „Ada Kale“, „Divljina“, „Kasnije“, „Nadiranje“, „Preko hiljadu talasa“, u programskom bloku koji počinje od 19 časova u maloj sali „Mira Banjac“ u bioskopu Abazija.
U selekciji „Nemačka u fokusu“, u 16 časova u bioskopu Abazija na Paliću, na programu je ostvarenje „Ljubavnice“ rediteljke Koksi u kome se sredovečna sajamska promoterka Brižit bori da opstane u svetu opsednutom mladošću i samousavršavanjem. Inspirisana romanom „Ljubavnice“ Elfride Jelinek, Koksina mračno komična drama istražuje ukrštanja ljubavi, ambicije i samoeksploatacije u savremenom društvu.
U selekciji „Novi mađarski film“, u bioskopu Eurocinema u Subotici, u 19 časova biće prikazan film „Gušenje“ Zoltana Vamoša. Rad lekara intenzivne nege Mikloša Sebenija nosi ogromnu odgovornost; ne samo u donošenju odluka o životu i smrti, već i u lečenju, ublažavanju patnje i očuvanju ljudskog dostojanstva. To je samo po sebi veliki izazov, ali onda dolazi pandemija COVID-19. Smrtonosni virus ne preokreće samo svet, već i Sebenijev život. U suočavanju sa krizom bez presedana, njegovu sudbinu odrediće karakter i poziv koji je izabrao.
U selekciji „Eco Dox“, u Art bioskopu „Lifka“ u Subotici, u 17 časova, na programu je film „Moramo da preživimo“ Tomaša Krupe: filmska odiseja kroz naš jedini zajednički dom – Zemlju – koja beleži izvanredne načine na koje se ljudi prilagođavaju, istrajavaju i pronalaze nadu dok se naša planeta menja. Snimljen u četiri zemlje na više kontinenata, film nas vodi kroz različite „sobe“ našeg globalnog doma i, kroz intimne priče svojih protagonista, otkriva ne samo izazove sveta u transformaciji, već i otpornost onih koji ga nazivaju domom. Ovo nije film o očaju, već o hrabrosti i brizi – jednih za druge i za jedini dom koji imamo.
U Art bioskopu „Lifka“ u Subotici, u selekciji „Novi evropski dokumentarni film“, od 19 časova biće prikazano ostvarenje „Kako razgovarati sa Lidijom?“ gruzijske rediteljke Rusudan Gaprindašvili. Protagonista Damijan sa 24 godine napušta svoje malo selo u Moldaviji, pejzaž oblikovan zajednicom i prirodom, kako bi potražio posao u inostranstvu. Njegova destinacija je ogromno nemačko logističko skladište, gde svaki njegov korak kao radnika zaduženog za prikupljanje robe usmerava nevidljivi nadzornik – veštački glas po imenu Lidija. Kroz Damijanovo putovanje, film suprotstavlja toplinu i ukorenjenost seoskog života otuđujućoj preciznosti postmodernog radnog okruženja, postavljajući pitanje kako ljudske priče opstaju u svetu koji sve više oblikuje veštačka inteligencija.
U okviru gostujuće selekcije Skopje Film Festivala, u bioskopu Eurocinema će u 17 časova biti prikazan dokumentarni film „Vreme betona“ Igora Ivanova.
U okviru selekcije EFA shorts, u programskom bloku koji počinje u 22 časa u bioskopu Abazija, biće prikazani filmovi „Spektakl“ (Bálint Kenyeres, Mađarska), „Uspavana“ (Maria Inês Gonçalves, Portugal), „G-Mol“ (André Silva Santos, Portugal) i „O“ (Runar Runarson, Island).
Kao specijalna projekcija, na programu je film „Sve o kralju po imenu Petar“ Anite Panić, koji će publika moći da pogleda u 17 časova u Maloj sali „Mira Banjac“ bioskopa Abazija.
Na Velikoj terasi na Paliću biće održana promocija monografije „Vredelo je“ posvećene prvakinji Drame Srpskog narodnog pozorišta, Gordani Đurđević Dimić, koju je napisala Jovanka Simić.
Cena jednodnevne ulaznice za dva filma Glavnog takmičarskog programa je 400 dinara, a za takmičarske selekcije „Paralele i sudari“ 300 dinara. Ulaznice se mogu kupiti pola sata pre početka projekcije.
Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!
Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.
Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.
Koncert „Muzika Femina“ u Palati umetnosti Madlena – muzičko putovanje kroz zvuk i emocije
U četvrtak, 09. jula 2026. godine, sa početkom u 20 časova, Palata umetnosti Madlena biće mesto susreta muzike i emocija – koncert Muzika Femina donosi veče koje spaja žensko stvaralaštvo i iskonsku snagu umetničkog izraza.
Koncert se realizuje u saradnji sa Ambasadom Portugala i ArtLink festivalom, naglašavajući značaj kulturne razmene i povezivanja umetničkih tradicija.
Na sceni će se susresti dve izuzetne umetnice – violončelistkinja Izabel Vaš iz Portugala i pijanistkinja Jovanka Višekruna Janković iz Srbije – koje će publici podariti jedinstveno muzičko iskustvo.
Program koncerta vodi publiku od barokne čistote Johana Sebastijana Baha, preko romantične dubine Brahmsa i Šumana, do poetskih i temperamentnih tonova portugalskih i brazilskih kompozitora. Raznovrsni izbor dela povezuje evropsku tradiciju sa iberijskim i latinoameričkim koloritom, stvarajući večernje putovanje kroz epohe i kulture.
Izabel Vaš, rođena u Lisabonu, potiče iz porodice sa snažnom umetničkom tradicijom. Školovala se u Lisabonu, Amsterdamu, Pragu i Njujorku, a kao nagrađivana violončelistkinja osvojila je brojne međunarodne nagrade. Nastupala je širom Evrope, sarađivala sa prestižnim kvartetima i orkestrima, a njen snimak „Luiz de Freitas Branco – Sonatas“ bio je nominovan za najbolji klasični album na Play Awards 2021. godine. Danas je članica Orkestra Severne Holandije, aktivna solistkinja i umetnička direktorka muzičkih serija u Portugalu.
Jovanka Višekruna Janković, pijanistkinja iz Beograda, školovala se u Srbiji i Mađarskoj, a usavršavala u Kanadi. Nastupala je sa brojnim međunarodnim umetnicima i ansamblima, snimila svoj prvi CD u Banff centru, a kao umetnička direktorka ArtLink Festivala povezala je mlade talente regiona sa velikim imenima svetske umetničke scene. Pokrenula je mrežu Women ArtLinks, a za svoj doprinos kulturi odlikovana je Ordenom viteza umetnosti i književnosti Republike Francuske.
Koncert Muzika Femina obećava večernje putovanje kroz zvuke koji slave žensku kreativnost i univerzalni jezik muzike.
Večeras počinje Peti Slaughter festival
Nastupom italijanskog benda SELDOM PRETTY u glavnoj klaničnoj hali nekadašnje klanice u Doljevcu biće otvoren ovogodišnji peti po redu Slaughter festival umetničkih horor filmova i autorskih hevi metal bendova.
Biće prikazano 20 filmova i nastupiće 10 bendova.
Filmski deo programa otvoriće film “PREDIVNA LJUDSKA BIĆA“, po pričama Hansa Kristijana Andersena, projekcijom pored bazena.
Posetioce očekuju i dve izložbe.
Kaligrafijom autora Aleksandra Stankovića biće ispisani stihovi najpoznatijih hevi metal bedova, a biće izložene i fotografije svih skulptura Arpada Slančika predstavljene na prethodnim izdanjima festivala.
Ulaz je besplatan za sve posetioce kao i adekvatan parking i svi prateći sadržaji (kamping, bazen, teniski i ostali sportski tereni…).
—
ZULUM MANIFEST NIJE IMAO FINALE. IMAO JE KULMINACIJU.
Predstavljeni finalisti i njihovi radovi na događaju „Van okvira“ u Madlenianumu
Finale Zulum Manifesta okupilo umetnike, galeriste, kolekcionare, kreativce i ljubitelje umetnosti
U petak, 26. juna, Opera i teatar Madlenianum postali su prostor susreta različitih kreativnih svetova tokom velikog finala projekta Zulum Manifest – platforme koja okuplja autore čiji radovi ne traže da budu svrstani u jednu disciplinu, estetiku ili pravac.
Centralni deo večeri bio je posvećen finalistima Zulum Manifesta, čiji su profili tokom prethodnih meseci privukli pažnju publike i javnosti. Posetioci su imali priliku da iz neposredne blizine upoznaju njihove autorske svetove, procese i umetničke identitete.
Nakon izložbenog dela programa, publici su se obratili članovi Zulum Concept tima i osnivači projekta, osvrnuvši se na razvoj Manifesta i zajednicu koja se oko njega formirala.
Трибински програм СКД: Полетно читање рукописа
Позивамо вас на књижевну трибину
Полетно
читање рукописа
Четвртак, 25. јун 2026. у 19 сати
Француска 7, Београд
Najbolje medijske fotografije konačno pred publikom:
Otvara se izložba Press Photo Srbija 2025
Najbolje medijske fotografije 2025. godine konačno stižu pred publiku. Centar za razvoj fotografije sa ponosom najavljuje otvaranje izložbe fotografija Press Photo Srbija 2025 u nedelju, 21. juna 2026. u 19 časova u Gradskoj galeriji, KC Grad (Braće Krsmanović 4).
Izložba Press Photo Srbija 2025 donosi izbor 185 najboljih medijskih fotografija nastalih u periodu od novembra 2024. do novembra 2025. godine. Izložba predstavlja nagrađene, pohvaljene i druge odabrane radove sa 27. izdanja nacionalnog konkursa Press Photo Srbija, jednog od najznačajnijih fotografskih konkursa u zemlji.
Na izložbi će biti predstavljeni radovi koji su obeležili prethodnu godinu, nudeći snažan i slojevit vizuelni zapis društvenih, političkih, kulturnih i sportskih događaja u Srbiji. Stručni žiri je, nakon detaljnog uvida u više od 500 pristiglih radova, doneo odluku o dobitnicima nagrada u više kategorija, ocenjujući fotografije na osnovu autorskog pristupa, dokumentarne vrednosti, etičnosti i društvene relevantnosti.
Glavna nagrada Press Photo Srbija 2025
Glavna nagrada Press Photo Srbija 2025 jednoglasnom odlukom žirija dodeljena je Andreju Hložanu za fotografiju „Kobre“.
Fotografija je nastala u Novom Sadu tokom javnog protesta, u noći između 13. i 14. avgusta 2025. godine, i prikazuje pripadnike Odreda vojne policije specijalne namene „Kobre“ u trenutku sukoba sa demonstrantima.
U obrazloženju stručnog žirija, navodi se: „Stručni žiri konkursa Press Photo Srbija jednoglasno je odlučio da glavnu nagradu dodeli Andreju Hložanu za fotografiju „Kobre“, koja na izuzetno snažan, profesionalan i dokumentarno precizan način svedoči o jednom od najozbiljnijih trenutaka u javnom životu Srbije u protekloj godini.
Andrej Hložan zabeležio je jedan od ključnih trenutaka tokom masovnih demonstracija. Autor se nalazi u samom središtu događaja, ostvarujući kadar koji istovremeno poseduje izuzetnu informativnu vrednost i snažan vizuelni izraz. Uprkos ekstremnim uslovima u kojima je nastala, mraku, dimu i fizičkoj opasnosti, fotografija ostaje jasna, čitljiva i precizna u prenošenju događaja.
Likovno, scena je izuzetno sugestivna: niz napetih tela, improvizovana sredstva zaštite i figura sa vatrenim oružjem jasno artikulišu atmosferu straha, nesigurnosti i eskalacije. Fotografija ne zauzima stranu, već svedoči, ostajući verna osnovnim principima novinske i dokumentarne fotografije – nepristrasnosti, odgovornosti i istinitosti.
Rad „Kobre“ Andreja Hložana prevazilazi puku ilustraciju vesti i postaje vizuelni dokument vremena, koji jasno pokazuje zbog čega je fotografija i dalje jedan od najmoćnijih medija savremene komunikacije.
Upravo zbog svoje autentičnosti, profesionalne hrabrosti, etičke doslednosti i sposobnosti da u jednom kadru sažme složen društveni trenutak, žiri je ovu fotografiju prepoznao kao najznačajnije ostvarenje konkursa Press Photo Srbija 2025.“
Dobitnici nagrada i pohvala žirija
Nagrade po kategorijama dodeljene su sledećim autorima: Anđela Stevanović Živković (Vest) za fotografiju „Sazvežđe“, Armin Durgut (Vest reportaža) za reportažu „Studentski protesti“, Nenad Mihajlović (Blic reportaža) za reportažu „Blokada suda u Novom Sadu“, Uroš Arsić (Ljudi reportaža) za reportažu „Na korak do pravde“, Irfan Ličina (Život) za fotografiju „Studenti Sava iz Ćuprije i Nadija iz Novog Pazara“, Peđa Milosavljević (Sport), Konstantin Novaković (Sport reportaža) za reportažu „Buzkaši, nacionalni sport Avganistana“ i Mina Delić (Umetnost reportaža) za reportažu „La Beata“.
Žiri je dodelio i pohvale sledećim autorima: Anđelku Vasiljeviću (Ljudi reportaža), Milici Macanović (Portret), Mini Delić (Vest), Ani Batričević (Vest reportaža) i Anđeli Stevanović Živković (Život reportaža).
O nagradama je odlučivao stručni žiri u sastavu: Vladislav Mitić, urednik fotografije portala i novina Nova, Radar i Radar online; Marija Janković, urednica fotografije nedeljnika Vreme; Predrag Uzelac, diplomirani fotograf i predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu; Oliver Bunić, fotoreporter Blica; i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije.
Izložba se realizuju u okviru projekta „Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika“. Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert / Friedrich Ebert Stiftung. Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.
O konkursu Press Photo Srbija
Press Photo Srbija je nacionalni konkurs za najbolje fotografije u medijima sa tradicijom dužom od 25 godina, koji organizuje Centar za razvoj fotografije. Od osnivanja krajem devedesetih godina, konkurs je usmeren na promociju autorske i dokumentarne fotografije, razvoj profesionalnih i etičkih standarda u medijima, kao i na zaštitu autorskih prava fotografa.
Nacionalni konkurs Press Photo Srbija već više od 25 godina kontinuirano afirmiše autorsku, dokumentarnu i medijsku fotografiju, uz poseban fokus na profesionalne i etičke standarde u vizuelnom izveštavanju.
MSUB – Otvorena velika međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Izložba Lične priče / Političke realnosti, veliki međunarodni projekat ostvaren u saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu, svečano je otvorena u petak, 12. juna, u zgradi MSUB-a na Ušću. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Matje Lelijevr, kustos i šef zbirke muzeja macLYON, i Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju je rekla: „Ova izložba je mnogo više od susreta dva muzejska fonda. Ona predstavlja susret različitih istorijskih iskustava, kulturnih konteksta i umetničkih glasova koji, uprkos geografskoj udaljenosti, postavljaju slična pitanja o svetu u kojem živimo. Naslov izložbe – Lične priče / Političke realnosti – podseća nas da umetnost često nastaje upravo na mestu gde se lično iskustvo susreće sa istorijom. U vremenu društvenih promena, političkih preispitivanja i ubrzanih transformacija, umetnici su među prvima koji registruju promene oko sebe, ali i u sebi. Njihovi radovi govore o telu, identitetu, sećanju, odnosima, moći i odgovornosti. Govore o pojedincu, ali istovremeno i o zajednicama kojima pripadamo. Posebna vrednost ovog projekta leži u činjenici da omogućava dijalog između umetnika različitih generacija i geografija – od autora koji su oblikovali umetničku scenu nekadašnje Jugoslavije do značajnih međunarodnih umetnika čija su dela deo savremenog umetničkog kanona. U tom susretu prepoznajemo da pitanja identiteta, slobode, društvene odgovornosti i kolektivnog pamćenja prevazilaze nacionalne granice i postaju univerzalna”.
Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u i jedan od kustosa izložbe, na otvaranju je naveo: „Ova izložba je plod višegodišnjih susreta, putovanja i razgovora, koji su za mene započeli pre više od deset godina, prilikom mog prvog dolaska u Beograd. Nastavili su se kroz umetničku saradnju sa Marijanom Kolarić i naš projekat Estetike susreta, predstavljen na 60. Oktobarskom salonu 2024. godine. U želji da nastavimo ovaj višestruki dijalog, zajedno sa Marijanom Kolarić, Miroslavom Karićem i Izabel Bertoloti želeli smo da otvorimo novu etapu našeg zajedničkog rada, ovoga puta putem uspostavljanja dijaloga između kolekcija naše dve institucije, od kojih je svaka na svoj način simbol savremene umetnosti“.
Matje Lelijevr je istakao da su kustose izložbe spojila zajednička interesovanja: umetničke forme koje su angažovane i beskompromisne u suočavanju sa pitanjima svog vremena.
„Želeli smo da ispričamo angažovanu istoriju umetnosti, njenu političku priču. Međutim, vrlo brzo su se preplitanja geografskog, istorijskog i društvenog konteksta nametnula kao pitanje samog značenja „političkog“ u umetnosti. Tada smo se vratili suštini našeg pristupa: da pitamo same umetnike, da ih zamolimo da podele svoja iskustva, svoje priče i svoje usude“, rekao je Lelijevr.
Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji, u svom uvodnom obraćanju je istakla: „Veliko mi je zadovoljstvo i čast da vam se obratim povodom otvaranja izložbe Lične priče / političke realnosti. Početkom januara imala sam priliku da posetim lionsku verziju ove izložbe i ona je na mene ostavila snažan utisak. Nije potrebno posebno isticati uspeh izložbe predstavljene u Lionu od septembra 2025. do januara 2026, koja je francuskoj publici po prvi put omogućila da se upozna sa brojnim delima iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Posebno želim da istaknem prisustvo radova savremenih srpskih umetnika u lionskim kolekcijama“.
Ambasadorka Francuske u Srbiji zaključila je svoje izlaganje, u kome se osvrnula na brojne saradnje Srbije i Francuske u oblasti vizuelnih umetnosti, zahvaljujući se timovima oba muzeja na zajedničkom angažmanu u korist međunarodne saradnje, kulturne razmene i stvaranja novih narativa.
„Izložbom poput ove pomažete nam da bolje razumemo složenost naših društava i način na koji lične priče nastavljaju da oblikuju naše izazove. Posebnu zahvalnost upućujem direktorki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Marijani Kolarić, na gostoprimstvu, posvećenosti francusko-srpskim odnosima i ovoj divnoj večeri. Na kraju, želim vam da uživate u izložbi i dragocenim susretima – estetskim, ljudskim i interkulturalnim“, zaključila je Florans Ferari.
Nakon uvodnih obraćanja, na otvaranju izložbe izveden je reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.
Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba Lične priče / Političke realnosti istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote. Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.
Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.
Izložba je otvorena do 20. septembra 2026.
Otvorena izložba “Koliko snage je potrebno…” Tanje Ostojić u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
U sredu, 20. maja, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba „Koliko snage je potrebno…” umetnice Tanje Ostojić. Na otvaranju su se prisutnima, uz umetnicu, obratili i Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao i kustos izložbe Miroslav Karić.
Marijana Kolarić je u svom uvodnom obraćanju navela: „Večerašnja izložba predstavlja važan trenutak ne samo za Muzej savremene umetnosti već i za dugogodišnji odnos i saradnju koju naša institucija razvija sa umetnicom čiji je rad već decenijama prisutan i prepoznat i na domaćoj i na međunarodnoj umetničkoj sceni. Nakon njenih značajnih izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti 2004. godine – „Salon for Body & Soul“, i potom 2017. sa „Leksikonom Tanje Ostojić“, ova izložba dolazi kao svojevrsni nastavak dijaloga između umetnice, Muzeja i publike, ali i kao prilika za novo čitanje jedne izuzetno kompleksne, dosledne i hrabre umetničke prakse“.
Direktorka MSUB je dodala: „Ono što rad Tanje Ostojić čini posebno važnim jeste njena sposobnost da lično iskustvo transformiše u prostor društvenog i političkog promišljanja. Njeni radovi nikada ne ostaju samo u polju reprezentacije; oni nas pozivaju na suočavanje, učešće, razmenu i odgovornost. Kroz različite medije – performans, video, tekstil, crtež, vez, instalaciju i participativne projekte – umetnica kontinuirano otvara pitanja granica, privilegije, rada, tela, migracije i vidljivosti žena u savremenom društvu“.
Miroslav Karić, kustos izložbe, na otvaranju izložbe je rekao: „Izložba je deo posebne tematske linije koju već nekoliko godina unazad razvijamo upravo kroz izlagački program Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a koja je posvećena tematski fokusiranim retrospektivnim pregledima, novim čitanjima opusa i praksi prvenstveno umetnica čija su delovanja obeležila dešavanja na lokalnoj, regionalnoj i internacionalnoj umetničkoj sceni. Za ovu izložbu krenuli smo da razvijamo koncept oko različitih aspekata materijalnosti u Tanjinom radu, angažovanoj i feministički angažovanoj praksi imajući u vidu njene rane skulptorske radove iz devedesetih godina, preko njenog dugogodišnjeg profesionalnog delovanja u domenu performansa, pa do najrecentnije produkcije i umetničinog povratka istraživanju kvalitativnih i interpretativnih mogućnosti tekstila i prirodnih materijala.“
Tanja Ostojić zahvalila se celom timu Muzeja i svim saradnicima koji su doprineli realizaciji ove izložbe. „Prikazujemo i radove koji nisu bili izlagani dvadeset godina, ali i jako veliki broj radova koji su prvi put izloženi, što je bilo posebno zahtevno“, dodala je umetnica. Tanja Ostojić je pozvala prisutne i da učestvuju u dvodnevnoj radionici pod nazivom „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje“, koja će biti održana u dvorištu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u nedelju, 24. maja, odnosno na Savskom jezeru u ponedeljak, 25. maja.
Izložba se prostire na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i strukturirana je u tematske celine, problemski razvijane oko tri umetničina rada: Lični prostor, Mis(s)placed Women? i Izmenjena vodom. Pomenute celine obuhvataju izbor autorkinih ranih radova i eksperimente sa skulptorskim materijalima, performanse u kojima sopstveno telo koristi kao medij, ispitujući granice između umetnosti, rada, intime i odnosa pozicija moći, zatim istraživačko-aktivističke i kolaborativne prakse, kao i bogatu produkciju nastalu u prethodnih nekoliko godina, okrenutu ka proučavanju tela kao transformativne materije, a koja uključuje brojne radove koji se predstavljaju prvi put (u našoj sredini).
Nastali u različitim vremenskim periodima (1992–2026) i životnim fazama, u raznovrsnim medijima (skulptura, objekat, crtež, performans, instalacija, video, fotografija, vez, kolaž, kao i procesualni i konceptualni radovi, interdisciplinarno umetničko istraživanje, interaktivni i kolaborativni projekti, intervencije i akcije), izloženi radovi Tanje Ostojić idejno su objedinjeni kontinuiranim otvaranjem brojnih osetljivih pitanja savremenog društva vezanih za pozicije pojedinki i zajednica unutar vladajućih ideoloških sistema koji reprodukuju i normalizuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije.
Izložba je otvorena do 7. septembra 2026. godine.
Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Institut für Auslandsbeziehungen (ifa), Štutgart. Muzej savremene umetnosti i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra“ i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.