Трибински програм СКД: Полетно читање рукописа
Позивамо вас на књижевну трибину
Полетно
читање рукописа
Четвртак, 25. јун 2026. у 19 сати
Француска 7, Београд
Najbolje medijske fotografije konačno pred publikom:
Otvara se izložba Press Photo Srbija 2025
Najbolje medijske fotografije 2025. godine konačno stižu pred publiku. Centar za razvoj fotografije sa ponosom najavljuje otvaranje izložbe fotografija Press Photo Srbija 2025 u nedelju, 21. juna 2026. u 19 časova u Gradskoj galeriji, KC Grad (Braće Krsmanović 4).
Izložba Press Photo Srbija 2025 donosi izbor 185 najboljih medijskih fotografija nastalih u periodu od novembra 2024. do novembra 2025. godine. Izložba predstavlja nagrađene, pohvaljene i druge odabrane radove sa 27. izdanja nacionalnog konkursa Press Photo Srbija, jednog od najznačajnijih fotografskih konkursa u zemlji.
Na izložbi će biti predstavljeni radovi koji su obeležili prethodnu godinu, nudeći snažan i slojevit vizuelni zapis društvenih, političkih, kulturnih i sportskih događaja u Srbiji. Stručni žiri je, nakon detaljnog uvida u više od 500 pristiglih radova, doneo odluku o dobitnicima nagrada u više kategorija, ocenjujući fotografije na osnovu autorskog pristupa, dokumentarne vrednosti, etičnosti i društvene relevantnosti.
Glavna nagrada Press Photo Srbija 2025
Glavna nagrada Press Photo Srbija 2025 jednoglasnom odlukom žirija dodeljena je Andreju Hložanu za fotografiju „Kobre“.
Fotografija je nastala u Novom Sadu tokom javnog protesta, u noći između 13. i 14. avgusta 2025. godine, i prikazuje pripadnike Odreda vojne policije specijalne namene „Kobre“ u trenutku sukoba sa demonstrantima.
U obrazloženju stručnog žirija, navodi se: „Stručni žiri konkursa Press Photo Srbija jednoglasno je odlučio da glavnu nagradu dodeli Andreju Hložanu za fotografiju „Kobre“, koja na izuzetno snažan, profesionalan i dokumentarno precizan način svedoči o jednom od najozbiljnijih trenutaka u javnom životu Srbije u protekloj godini.
Andrej Hložan zabeležio je jedan od ključnih trenutaka tokom masovnih demonstracija. Autor se nalazi u samom središtu događaja, ostvarujući kadar koji istovremeno poseduje izuzetnu informativnu vrednost i snažan vizuelni izraz. Uprkos ekstremnim uslovima u kojima je nastala, mraku, dimu i fizičkoj opasnosti, fotografija ostaje jasna, čitljiva i precizna u prenošenju događaja.
Likovno, scena je izuzetno sugestivna: niz napetih tela, improvizovana sredstva zaštite i figura sa vatrenim oružjem jasno artikulišu atmosferu straha, nesigurnosti i eskalacije. Fotografija ne zauzima stranu, već svedoči, ostajući verna osnovnim principima novinske i dokumentarne fotografije – nepristrasnosti, odgovornosti i istinitosti.
Rad „Kobre“ Andreja Hložana prevazilazi puku ilustraciju vesti i postaje vizuelni dokument vremena, koji jasno pokazuje zbog čega je fotografija i dalje jedan od najmoćnijih medija savremene komunikacije.
Upravo zbog svoje autentičnosti, profesionalne hrabrosti, etičke doslednosti i sposobnosti da u jednom kadru sažme složen društveni trenutak, žiri je ovu fotografiju prepoznao kao najznačajnije ostvarenje konkursa Press Photo Srbija 2025.“
Dobitnici nagrada i pohvala žirija
Nagrade po kategorijama dodeljene su sledećim autorima: Anđela Stevanović Živković (Vest) za fotografiju „Sazvežđe“, Armin Durgut (Vest reportaža) za reportažu „Studentski protesti“, Nenad Mihajlović (Blic reportaža) za reportažu „Blokada suda u Novom Sadu“, Uroš Arsić (Ljudi reportaža) za reportažu „Na korak do pravde“, Irfan Ličina (Život) za fotografiju „Studenti Sava iz Ćuprije i Nadija iz Novog Pazara“, Peđa Milosavljević (Sport), Konstantin Novaković (Sport reportaža) za reportažu „Buzkaši, nacionalni sport Avganistana“ i Mina Delić (Umetnost reportaža) za reportažu „La Beata“.
Žiri je dodelio i pohvale sledećim autorima: Anđelku Vasiljeviću (Ljudi reportaža), Milici Macanović (Portret), Mini Delić (Vest), Ani Batričević (Vest reportaža) i Anđeli Stevanović Živković (Život reportaža).
O nagradama je odlučivao stručni žiri u sastavu: Vladislav Mitić, urednik fotografije portala i novina Nova, Radar i Radar online; Marija Janković, urednica fotografije nedeljnika Vreme; Predrag Uzelac, diplomirani fotograf i predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu; Oliver Bunić, fotoreporter Blica; i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije.
Izložba se realizuju u okviru projekta „Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika“. Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert / Friedrich Ebert Stiftung. Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.
O konkursu Press Photo Srbija
Press Photo Srbija je nacionalni konkurs za najbolje fotografije u medijima sa tradicijom dužom od 25 godina, koji organizuje Centar za razvoj fotografije. Od osnivanja krajem devedesetih godina, konkurs je usmeren na promociju autorske i dokumentarne fotografije, razvoj profesionalnih i etičkih standarda u medijima, kao i na zaštitu autorskih prava fotografa.
Nacionalni konkurs Press Photo Srbija već više od 25 godina kontinuirano afirmiše autorsku, dokumentarnu i medijsku fotografiju, uz poseban fokus na profesionalne i etičke standarde u vizuelnom izveštavanju.
Трибински програм СКД: Вече кубанске поезије и музике
Позивамо вас на књижевну трибину
Петак, 19. јун 2026. у 18 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Вече кубанске поезије и музике
Учествују:
Њ. Е. Павел Оренсио Дијас Ернандес, амбасадор Републике Кубе
Ана Кратовац, професор шпанског језика
Роман Балвановић, председник Удружења латиноамериканиста
Програм води:
Ненад Милошевић
MSUB – Otvorena velika međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Izložba Lične priče / Političke realnosti, veliki međunarodni projekat ostvaren u saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu, svečano je otvorena u petak, 12. juna, u zgradi MSUB-a na Ušću. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Matje Lelijevr, kustos i šef zbirke muzeja macLYON, i Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju je rekla: „Ova izložba je mnogo više od susreta dva muzejska fonda. Ona predstavlja susret različitih istorijskih iskustava, kulturnih konteksta i umetničkih glasova koji, uprkos geografskoj udaljenosti, postavljaju slična pitanja o svetu u kojem živimo. Naslov izložbe – Lične priče / Političke realnosti – podseća nas da umetnost često nastaje upravo na mestu gde se lično iskustvo susreće sa istorijom. U vremenu društvenih promena, političkih preispitivanja i ubrzanih transformacija, umetnici su među prvima koji registruju promene oko sebe, ali i u sebi. Njihovi radovi govore o telu, identitetu, sećanju, odnosima, moći i odgovornosti. Govore o pojedincu, ali istovremeno i o zajednicama kojima pripadamo. Posebna vrednost ovog projekta leži u činjenici da omogućava dijalog između umetnika različitih generacija i geografija – od autora koji su oblikovali umetničku scenu nekadašnje Jugoslavije do značajnih međunarodnih umetnika čija su dela deo savremenog umetničkog kanona. U tom susretu prepoznajemo da pitanja identiteta, slobode, društvene odgovornosti i kolektivnog pamćenja prevazilaze nacionalne granice i postaju univerzalna”.
Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u i jedan od kustosa izložbe, na otvaranju je naveo: „Ova izložba je plod višegodišnjih susreta, putovanja i razgovora, koji su za mene započeli pre više od deset godina, prilikom mog prvog dolaska u Beograd. Nastavili su se kroz umetničku saradnju sa Marijanom Kolarić i naš projekat Estetike susreta, predstavljen na 60. Oktobarskom salonu 2024. godine. U želji da nastavimo ovaj višestruki dijalog, zajedno sa Marijanom Kolarić, Miroslavom Karićem i Izabel Bertoloti želeli smo da otvorimo novu etapu našeg zajedničkog rada, ovoga puta putem uspostavljanja dijaloga između kolekcija naše dve institucije, od kojih je svaka na svoj način simbol savremene umetnosti“.
Matje Lelijevr je istakao da su kustose izložbe spojila zajednička interesovanja: umetničke forme koje su angažovane i beskompromisne u suočavanju sa pitanjima svog vremena.
„Želeli smo da ispričamo angažovanu istoriju umetnosti, njenu političku priču. Međutim, vrlo brzo su se preplitanja geografskog, istorijskog i društvenog konteksta nametnula kao pitanje samog značenja „političkog“ u umetnosti. Tada smo se vratili suštini našeg pristupa: da pitamo same umetnike, da ih zamolimo da podele svoja iskustva, svoje priče i svoje usude“, rekao je Lelijevr.
Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji, u svom uvodnom obraćanju je istakla: „Veliko mi je zadovoljstvo i čast da vam se obratim povodom otvaranja izložbe Lične priče / političke realnosti. Početkom januara imala sam priliku da posetim lionsku verziju ove izložbe i ona je na mene ostavila snažan utisak. Nije potrebno posebno isticati uspeh izložbe predstavljene u Lionu od septembra 2025. do januara 2026, koja je francuskoj publici po prvi put omogućila da se upozna sa brojnim delima iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Posebno želim da istaknem prisustvo radova savremenih srpskih umetnika u lionskim kolekcijama“.
Ambasadorka Francuske u Srbiji zaključila je svoje izlaganje, u kome se osvrnula na brojne saradnje Srbije i Francuske u oblasti vizuelnih umetnosti, zahvaljujući se timovima oba muzeja na zajedničkom angažmanu u korist međunarodne saradnje, kulturne razmene i stvaranja novih narativa.
„Izložbom poput ove pomažete nam da bolje razumemo složenost naših društava i način na koji lične priče nastavljaju da oblikuju naše izazove. Posebnu zahvalnost upućujem direktorki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Marijani Kolarić, na gostoprimstvu, posvećenosti francusko-srpskim odnosima i ovoj divnoj večeri. Na kraju, želim vam da uživate u izložbi i dragocenim susretima – estetskim, ljudskim i interkulturalnim“, zaključila je Florans Ferari.
Nakon uvodnih obraćanja, na otvaranju izložbe izveden je reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.
Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba Lične priče / Političke realnosti istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote. Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.
Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.
Izložba je otvorena do 20. septembra 2026.
Od porodične trpeze do galerije: Otvorena regionalna izložba „Kadrovi ukusa“ u Skadru
Više od 40 radova iz tri zemlje i dokumentarni film prikazuju hranu kao zajednički jezik regiona.
Centar za razvoj fotografije uspešno je otvorio završnu izložbu regionalnog umetničkog projekta Frames of Flavours u petak, 5. juna, u Biblioteci „Marin Barleti“ u Skadru, gde je publici predstavljeno više od 40 radova 30 autora i autorki iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao i dokumentarni film koji prati projekat i njegov nastanak.
Završni događaj okupio je brojnu publiku, autore, mentore i partnere projekta.
Tokom događaja publici su se obratili mentori projekta Aleksandra Petruševska, vizuelna umetnica i profesorka na International Balkan University u Skoplju, Senad Xhexhovi, vizuelni umetnik, grafički dizajner i pedagog na Univerzitetu Luigj Gurakuqi u Skadru i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije i direktor Međunarodnog festivala fotografije Vizualizator iz Beograda.
Događaju je prisustvovala i Teuta Qyteza Shala, potpredsednica opštine Skadar, a prisutnima se obratila i Ledia Dushi, direktorka Biblioteke „Marin Barleti“, koja je ugostila izložbu.
Program je započeo projekcijom dokumentarnog filma koji prati proces zajedničkog stvaranja radova i beleži svakodnevne prizore vezane za hranu, porodične rituale, lokalne običaje i kulturne navike koje se prenose kroz generacije.
Nakon projekcije otvorena je izložba, koja kroz fotografiju i dokumentarni pristup istražuje kako hrana oblikuje odnose među ljudima, identitet i zajedničko kulturno nasleđe regiona.
Atmosfera tokom otvaranja bila je izuzetno topla i otvorena, a posebno je bilo primetno interesovanje mladih ljudi i studenata, koji su prisustvovali događaju i pokazali veliko interesovanje za projekat, njegove teme i dalji razvoj programa.
Projekat Frames of Flavours: A Photographic Journey Through Balkan Kitchens, Memories, and Identities trajao je od decembra 2025. godine i obuhvatio je radionice, mentorski rad i zajedničku produkciju izložbe i dokumentarnog filma sa mladima iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Kroz višemesečni proces rada, učesnici su zajedno sa mentorima razvijali fotografske i video radove koji se bave hranom kao prostorom susreta, sećanja i identiteta. Projektom su mladi autori pozvani da kroz sopstvene lokalne kontekste odgovore na zajedničku temu, a rezultati su pokazali raznovrsnost pristupa, običaja i načina pripreme hrane, ali i brojne sličnosti koje povezuju različite zajednice regiona. Upravo je ta mešavina lokalnih specifičnosti i zajedničkog iskustva jedna od ključnih vrednosti ove izložbe.
Zajednički rad rezultirao je izložbom i filmom predstavljenim u Skadru kao završnim događajem projekta. Nakon Skadra, planirano je da izložba i film budu predstavljeni i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, u okviru Festivala pomirenja.
Regionalna inicijativa „Frames of Flavours“ realizuje se kao deo programa Finansijske podrške lokalnim organizacijama civilnog društva (FSTP), koji Centar lokalne demokratije – LDA Subotica sprovodi u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, koordinatorom projekta „Distrikt pomirenja“, sufinansiranim od strane Evropske unije, kroz IPA III Program finansijske podrške za civilno društvo i medije Zapadnog Balkana.
—
Jedinstven događaj u Srbiji: Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ u Francuskom institutu
U čast Andre Bretona: Beograd domaćin velike nadrealističke izložbe
Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“, koja po prvi put u Srbiji predstavlja izuzetan izbor radova na papiru povezanih sa nadrealizmom i njegovim razvojem tokom 20. veka, biće otvorena 10. juna u 19 časova u Francuskom institutu u Beogradu. Postavka će biti dostupna publici do 10. jula.
Izložba prati razvoj nadrealizma od istorijskog pokreta do njegovih posleratnih nastavaka i zbog svog obima i koncepta predstavlja jedinstven kulturni događaj na domaćoj umetničkoj sceni.
Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važne figure kulturnih i umetničkih veza između Srbije i Francuske. Kao član beogradske nadrealističke grupe tridesetih godina 20. veka, Vane Bor zauzima značajno mesto u istoriji evropskih avangardi i predstavlja jedno od najvažnijih imena nadrealizma izvan Francuske. Njegova dela na ovoj izložbi osvetljavaju intenzivne veze između pariske i jugoslovenske umetničke scene i potvrđuju važnu ulogu Beograda u razvoju evropskog nadrealističkog pokreta.
Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ priređena je povodom 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andre Bretona (1896–1966), pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta. Svojim idejama o nesvesnom, snu i automatskom pisanju, Breton je snažno uticao na razvoj umetnosti 20. veka, a njegovo nasleđe i danas predstavlja jedno od ključnih uporišta moderne i savremene umetnosti.
Naslov izložbe preuzet je iz Bretonovog teorijskog teksta „Nadrealizam i slikarstvo“ (1928), u kojem piše da „oko postoji u divljem stanju“. Ova misao sažima jednu od centralnih ideja nadrealizma – pogled oslobođen racionalnih ograničenja, otvoren prema nesvesnom, imaginaciji i novim načinima sagledavanja stvarnosti.
Nadrealizam se razvija u kontinuitetu evropskih avangardi početka 20. veka, nadovezujući se na radikalne eksperimente pokreta Dada. U kontekstu intelektualnih i političkih previranja nakon Prvog svetskog rata, od 1924. godine oblikuje se oko Andre Bretona kao umetnički i poetski pravac zasnovan na istraživanju nesvesnog, sna, automatizma i imaginacije. Time postaje prostor radikalnog preispitivanja umetničkih formi i tradicionalnih načina predstavljanja.
U okviru izložbe posebno mesto zauzima papir, kao i u samoj nadrealističkoj praksi. Kao neposredan i dostupan medij, on postaje prostor slobodnog stvaranja u kojem se razvijaju automatsko pisanje i crtež, kolaž, grafika, tuš i eksperimentalna fotografija. Papir omogućava direktan izraz nesvesnog, slobodnih asocijacija i oniričkih slika, čineći ključni nosilac nadrealističke poetike.
Postavka obuhvata dela iz istorijskog nadrealizma i njegovih posleratnih transformacija, predstavljajući kontinuitet i razvoj ovog umetničkog pravca tokom 20. veka. Zastupljeni su umetnici kao što su Andre Mason, Maks Ernst, Salvador Dali, Roberto Mata, Hans Belmer, Oto Vols, Žak Baron, Žak Erold i Leonor Fini, kao i autori posleratnog perioda i novih reinterpretacija nadrealizma, među kojima su Jaroslav Serpan, Marijan Ivsić, Raul Ubak, Anri Mišo, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernandez Granel i Seigle. Izložba na taj način prikazuje kontinuitet nadrealističkih istraživanja i njihove transformacije u drugoj polovini 20. veka.
Izložba proširuje perspektivu nadrealizma izvan istorijske grupe i uključuje umetnike čiji rad pokazuje bliskost sa njegovim idejama. Njihova dela istražuju imaginarno, transformacije tela, hibridne forme i simboličke konstrukcije, kao i eksperimentalno slikarstvo, informel i apstrakciju. Među njima su Henri Kombi, Pjer de Marija, Dominik d’Ašer i Karel Mašalek, kao i umetnici povezani sa informelom i lirskom apstrakcijom, poput Kloda Vizea, Dragojle Vukadinović, Kristine Bumeester i Anrija Goeca.
U ovom kontekstu, nadrealizam se predstavlja kao trajna matrica moderne i savremene umetnosti – ne samo kao istorijski pokret, već kao živ prostor stvaranja i mišljenja koji i dalje oblikuje umetničke prakse i percepciju stvarnosti.
Na izložbi će biti prikazana dela sledećih umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel (Volf), Jacques Baron (Žak Baron), Jacques Hérold (Žak Erold), Leonor Fini, Stevan Živadinović (Vane Bor), Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux (Anri Mišo), Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell (Evgenie Fernandeza Granel), Seigle, Henri Combi (Henri Kombi), Pierre de Maria (Pjer de Marija), Dominique d’Acher (Dominik d’Ašer), Karel Mašálek (Karel Mašalek), Claude Viseux (Klod Vize), Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz (Anri Goec).
Трибински програм СКД: Страхиња Савић, Mind-game филмови Кристифора Нолана; Сусрамље
књижевнa трибинa:
Страхиња Савић
Mind-game филмови Кристoфeра Нолана; Сусрамље
Среда, 3. јун 2026. у 12 сати
Француска 7, Београд
(улаз из Доситејеве)
Говоре:
Мирољуб Стојановић и Ана Вучковић Денчић
Трибински програм СКД: Марко Аврамовић Сећање на изгубљени рај
Позивамо вас на књижевну трибину
Марко Аврамовић
Сећање на изгубљени рај:
понешто о књижевном делу Борислава Радовића
Издавач: Институт за књижевност и уметност, 2024.
Четвртак, 4. јун 2026. у 19 сати
Француска 7, Београд (улаз из Доситејеве)
О књизи разговарају: Марко М. Радуловић
Катарина Пантовић
и аутор
Води: Дејан Симоновић
U petak počinje Naučni piknik, najveći do sada
Festival nauke i Šumarski fakultet pozivaju vas u Arboretum 29. i 30. maja na najveći do sada, četvrti po redu Naučni piknik.
Pod sloganom „Misli zeleno“, ovaj događaj pretvara jednu od najlepših zelenih oaza Beograda u veliku učionicu na otvorenom. Arboretum Šumarskog fakulteta nalazi se u ulici Kneza Višeslava 1, i tokom trajanja manifestacije biće otvoren za posetioce od 11 do 19 časova.
Ulaz na Naučni piknik je besplatan.
Ovogodišnji Naučni piknik predstaviće četiri programske celine: Polje inovacija – zonu interaktivnih postavki, Baštu ideja – gde sejemo prva znanja kroz radionice za najmlađe, Ekspertinejdžere – naše najmlađe učesnike i najveće nade kao i Naučno-fantastičnu binu.
Kroz Polje inovacija i Baštu ideja, posetioci svih uzrasta učiće kako da usvoje „zeleni kod“ razmišljanja. Dok će najmlađi istraživati svet nauke kroz igru, srednjoškolci i studenti imaće priliku za ozbiljniji naučni pristup temama koje oblikuju našu budućnost. Roditelji će na Naučnom pikniku istražiti kako da kroz svakodnevne navike svojoj deci postanu vodiči ka održivom načinu života.
Naši Ekspertinejdžeri uvode vas u svet u kome eksperimenti oživljavaju, a mladi postaju pravi naučnici. Spremite se da vas iznenade neobične pojave poput Krivog tornja i moćne Koriolisove sile, ali i da shvatite kako formule nisu samo u knjigama – one su svuda oko nas, žive i pokreću svet koji nas okružuje.
Na Naučnoj bini imaćemo pozorišnu predstavu, goste iz Francuske i Švedske, kao i interaktivni naučni šou program „Eksplodirajuća otkrića“ našeg Milana Popovića koji uvek privlači posebnu pažnju – u poslednjih deset godina izveden je nekoliko stotina puta u sedam zemalja!
Arboretum Šumarskog fakulteta je jedinstveno zaštićeno prirodno dobro od 3,5 hektara koje sa velikom pažnjom, ljubavlju i predanošću održavaju profesori i studenti ovog fakulteta. Ova zelena površina specifične namene ima izuzetnu botaničku, ali i pejzažno-arhitektonsku vrednost.
Naučni piknik se održava u organizaciji Festivala nauke, u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Partner ovogodišnjeg Naučnog piknika je Yettel fondacija. Prijatelj manifestacije je Ball Corporation, a ostali prijatelji nauke i prirode su Erste banka, McDonalds Srbija, National Geographic Srbija, RNIDS i Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu.
Detalje o programu možete naći na sajtu www.festivalnauke.rs i na društvenim mrežama Festivala nauke.
Otvorena izložba “Koliko snage je potrebno…” Tanje Ostojić u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
U sredu, 20. maja, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba „Koliko snage je potrebno…” umetnice Tanje Ostojić. Na otvaranju su se prisutnima, uz umetnicu, obratili i Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao i kustos izložbe Miroslav Karić.
Marijana Kolarić je u svom uvodnom obraćanju navela: „Večerašnja izložba predstavlja važan trenutak ne samo za Muzej savremene umetnosti već i za dugogodišnji odnos i saradnju koju naša institucija razvija sa umetnicom čiji je rad već decenijama prisutan i prepoznat i na domaćoj i na međunarodnoj umetničkoj sceni. Nakon njenih značajnih izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti 2004. godine – „Salon for Body & Soul“, i potom 2017. sa „Leksikonom Tanje Ostojić“, ova izložba dolazi kao svojevrsni nastavak dijaloga između umetnice, Muzeja i publike, ali i kao prilika za novo čitanje jedne izuzetno kompleksne, dosledne i hrabre umetničke prakse“.
Direktorka MSUB je dodala: „Ono što rad Tanje Ostojić čini posebno važnim jeste njena sposobnost da lično iskustvo transformiše u prostor društvenog i političkog promišljanja. Njeni radovi nikada ne ostaju samo u polju reprezentacije; oni nas pozivaju na suočavanje, učešće, razmenu i odgovornost. Kroz različite medije – performans, video, tekstil, crtež, vez, instalaciju i participativne projekte – umetnica kontinuirano otvara pitanja granica, privilegije, rada, tela, migracije i vidljivosti žena u savremenom društvu“.
Miroslav Karić, kustos izložbe, na otvaranju izložbe je rekao: „Izložba je deo posebne tematske linije koju već nekoliko godina unazad razvijamo upravo kroz izlagački program Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a koja je posvećena tematski fokusiranim retrospektivnim pregledima, novim čitanjima opusa i praksi prvenstveno umetnica čija su delovanja obeležila dešavanja na lokalnoj, regionalnoj i internacionalnoj umetničkoj sceni. Za ovu izložbu krenuli smo da razvijamo koncept oko različitih aspekata materijalnosti u Tanjinom radu, angažovanoj i feministički angažovanoj praksi imajući u vidu njene rane skulptorske radove iz devedesetih godina, preko njenog dugogodišnjeg profesionalnog delovanja u domenu performansa, pa do najrecentnije produkcije i umetničinog povratka istraživanju kvalitativnih i interpretativnih mogućnosti tekstila i prirodnih materijala.“
Tanja Ostojić zahvalila se celom timu Muzeja i svim saradnicima koji su doprineli realizaciji ove izložbe. „Prikazujemo i radove koji nisu bili izlagani dvadeset godina, ali i jako veliki broj radova koji su prvi put izloženi, što je bilo posebno zahtevno“, dodala je umetnica. Tanja Ostojić je pozvala prisutne i da učestvuju u dvodnevnoj radionici pod nazivom „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje“, koja će biti održana u dvorištu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u nedelju, 24. maja, odnosno na Savskom jezeru u ponedeljak, 25. maja.
Izložba se prostire na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i strukturirana je u tematske celine, problemski razvijane oko tri umetničina rada: Lični prostor, Mis(s)placed Women? i Izmenjena vodom. Pomenute celine obuhvataju izbor autorkinih ranih radova i eksperimente sa skulptorskim materijalima, performanse u kojima sopstveno telo koristi kao medij, ispitujući granice između umetnosti, rada, intime i odnosa pozicija moći, zatim istraživačko-aktivističke i kolaborativne prakse, kao i bogatu produkciju nastalu u prethodnih nekoliko godina, okrenutu ka proučavanju tela kao transformativne materije, a koja uključuje brojne radove koji se predstavljaju prvi put (u našoj sredini).
Nastali u različitim vremenskim periodima (1992–2026) i životnim fazama, u raznovrsnim medijima (skulptura, objekat, crtež, performans, instalacija, video, fotografija, vez, kolaž, kao i procesualni i konceptualni radovi, interdisciplinarno umetničko istraživanje, interaktivni i kolaborativni projekti, intervencije i akcije), izloženi radovi Tanje Ostojić idejno su objedinjeni kontinuiranim otvaranjem brojnih osetljivih pitanja savremenog društva vezanih za pozicije pojedinki i zajednica unutar vladajućih ideoloških sistema koji reprodukuju i normalizuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije.
Izložba je otvorena do 7. septembra 2026. godine.
Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Institut für Auslandsbeziehungen (ifa), Štutgart. Muzej savremene umetnosti i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra“ i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.