French VR Week od 9. do 25. novembra u Beogradu, Nišu i Novom Pazaru
Besplatan program virtuelne realnosti donosi francusko digitalno stvaralaštvo, evropsko kulturno nasleđe i animirane VR programe za decu.
Francuski institut u Srbiji i Evropska kuća organizuju French VR Week, program posvećen savremenim umetničkim i kulturnim sadržajima u virtuelnoj stvarnosti, koji će od 9. do 25. novembra biti predstavljen u Beogradu, Nišu i Novom Pazaru.
Program će u Beogradu biti održan od 9. do 13. novembra u Evropskoj kući i Francuskom institutu, u Nišu od 16. do 18. novembra u Naučno-tehnološkom parku, a u Novom Pazaru od 23. do 25. novembra u Evropskoj kući.
French VR Week pruža publici priliku da na inovativan način doživi sadržaje iz oblasti umetnosti i kulturnog nasleđa kroz virtuelnu stvarnost. Program obuhvata interaktivna VR iskustva, kao i 360° sadržaje koji povezuju savremeno francusko stvaralaštvo, evropsko kulturno nasleđe i programe namenjene porodicama sa decom.
Poseban segment posvećen je francuskim projektima iz oblasti digitalne umetnosti, koji istražuju mogućnosti virtuelne realnosti kao novog prostora umetničkog izražavanja i pripovedanja. Program evropskog kulturnog nasleđa omogućiće publici da kulturne sadržaje doživi iz drugačije perspektive, uz pomoć imerzivnih tehnologija.
U okviru porodičnog programa najmlađi posetioci moći će da se upoznaju sa novim načinima vizuelnog pripovedanja kroz adaptirane imerzivne programe.
Organizacija programa omogućava posetiocima da unapred odaberu konkretno interaktivno VR iskustvo i rezervišu termin na osnovu opisa dostupnih sadržaja. Na taj način svaki posetilac može da izabere iskustvo koje ga najviše zanima i planira svoju posetu.
Svi programi u okviru French VR Week-a su besplatni, uz obaveznu prethodnu rezervaciju termina.
Ovaj program deo je sezone French Pulse koju organizuje Francuski institut u Srbiji, a koja za cilj ima unapređivanje dijaloga između aktera iz oblasti savremenog stvaralaštva i novih tehnologija.
Informacije za posetioce
- Beograd: 9-13. novembar 2026, Evropska kuća i Francuski institut.
- Niš: 16-18. novembar 2026, Naučno-tehnološki park.
- Novi Pazar: 23-25. novembar 2026, Evropska kuća.
Ulaz je besplatan, uz obaveznu rezervaciju termina. Informacije o dostupnim sadržajima, terminima i načinu rezervacije biće objavljene putem komunikacionih kanala Francuskog instituta u Srbiji i Evropske kuće.
Katalog i rezervacije: https://frenchvrweek.com/
Muzej savremene Vojvodine – Gosti iz Italije u programu Urbani rituali
Program „Urbani rituali“, koji se realizuje u okviru izložbe „Kosamdesete“ Branislava Petrića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, nastavlja se u petak i subotu, 6. i 7. novembra, nizom koncerata improvizovane muzike, performansa i razgovora posvećenih alternativnim umetničkim scenama Novog Sada i Rima tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kao i njihovim vezama sa savremenim umetničkim praksama.
Ovog vikenda poseban akcenat stavljen je na goste iz Italije, umetnike Cesarea Pietroiustija, Giannija Piacentinija i Lucu Venituccija, koji su povezani sa umetničkim okruženjem u kojem je Branislav Petrić stvarao nakon odlaska u Rim početkom devedesetih godina. Njihovo učešće, zajedno sa umetnicima novosadske scene i drugim međunarodnim gostima, otvara prostor za susrete različitih umetničkih iskustava i izraza, od razgovora i prezentacija do slobodne muzičke improvizacije i izvođačkih akcija.
Program u petak, 6. novembra, počinje u 18 časova panelom „Rimska i novosadska alternativna scena 80-ih i 90-ih. Tačke i osobe dodira“, na kojem će učestvovati Cesare Pietroiusti, Gianni Piacentini, Luca Venitucci, Branislav Petrić, Boris Kovač i Aleksandar Carić. Razgovor će okupiti umetnike čiji su se stvaralački putevi razvijali u različitim, ali međusobno povezanim sredinama, pružajući priliku za osvrt na iskustva alternativnih scena, njihove međusobne kontakte i umetničke saradnje. Među učesnicima su Pietroiusti, italijanski konceptualni umetnik i pokretač brojnih kolektivnih umetničkih inicijativa, Piacentini, osnivač grupe Artisti Innocenti, kao i novosadski kompozitor i multimedijalni umetnik Boris Kovač, čiji rad povezuje avangardnu muziku sa različitim muzičkim tradicijama.
Muzički deo večeri počinje u 19.30 časova zajedničkim improvizovanim nastupom Luce Venituccija, Mikea Coopera i Aleksandra Carića. Italijanski pijanista, harmonikaš i kompozitor Luca Venitucci od kraja osamdesetih godina istražuje mogućnosti slobodne improvizacije i odnose zvuka sa vizuelnim umetnostima i performansom. Bio je jedan od osnivača elektroakustičkog sastava Ossatura i član ansambla Zeitkratzer, a sarađivao je sa brojnim umetnicima eksperimentalne muzičke scene. Britanski gitarista Mike Cooper tokom višedecenijske karijere razvio je osoben izraz na razmeđu bluza, folka, improvizovane i elektronske muzike, dok Aleksandar Carić, novosadski muzičar i pozorišni stvaralac koji danas živi u Portugaliji, u svom radu posebno istražuje kolektivno stvaralaštvo i uključivanje različitih zajednica u muzičke procese.
Između muzičkih nastupa publika će moći da prati i kratke izvođačke intervencije Giangiannija Cartera Spinija, koji će predstaviti mikroperformans Palline statistiche (Statističke kuglice).
U 20.30 časova sledi koncert italijanskog pijaniste i harmonikaša Luce Venituccija i novosadske pijanistkinje Marine Džukljev, aktivne na evropskoj sceni slobodne improvizacije, fri-džeza i eksperimentalne muzike. Njen izvođački izraz karakterišu proširene klavirske tehnike i istraživanje zvučnih mogućnosti unutrašnjosti instrumenta. Nakon njihovog nastupa, Giangianni Carter Spini izvešće mikroperformans Palline belliche (Ratne kuglice).
Program u subotu, 7. novembra, počinje u 18 časova prezentacijom „Rimska performativna iskustva“, u kojoj će Gianni Piacentini i Branislav Petrić predstaviti iskustva umetničkog delovanja u Rimu. Piacentinijeva praksa obuhvata osmišljavanje instalacija, performansa i događaja zasnovanih na igri i interakciji sa publikom, dok je Petrić tokom devedesetih godina u Rimu razvijao neokonceptualne i relacione umetničke prakse, istražujući mogućnosti povezivanja umetnosti, svakodnevnog života i zajedničkog stvaranja.
Od 19.30 časova nastupiće Mike Cooper sa solističkim gitarskim koncertom. Njegov muzički izraz obuhvata širok raspon od tradicionalnog bluza do slobodne improvizacije i elektroakustičke muzike, uz korišćenje lap steel gitare, elektronike i proširenih izvođačkih tehnika. Pored muzike, Cooper se bavi i filmom i video-umetnošću, koje često uključuje u svoje koncertne nastupe. U nastavku večeri Giangianni Carter Spini predstaviće HulaNohope, izvođačku akciju koju autor opisuje kao „para-cirkusku“.
Program će u 20.30 časova zaokružiti Aleksandar Carić Car i Branislav Petrić reizvođenjem zvučno-video performansa Come sconfiggere la guerra…. Njihov zajednički nastup povezuje muzičko i vizuelno stvaralaštvo i vraća u fokus saradnje i eksperimentalne postupke koji su obeležili umetničko delovanje na relaciji Novi Sad – Rim.
„Urbani rituali“ predstavljaju izvođački segment izložbe „Kosamdesete“, koji kroz zvučne sesije, performanse, projekcije i javne razgovore preispituje nasleđe alternativne umetničke scene osamdesetih godina i njene veze sa savremenom produkcijom. Centralno mesto programa je instalacija u foajeu na spratu Muzeja, koja rekonstruiše idealizovani prostor Petrićevog ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi, jednog od važnih mesta okupljanja novosadske umetničke scene tokom druge polovine osamdesetih godina.
Izložba „Kosamdesete“, čiji je kustos Branko Popović, obuhvata različite faze stvaralaštva Branislava Petrića, od njegovih ranih radova i učešća na novosadskoj alternativnoj sceni, preko umetničkog delovanja u Italiji, do novije slikarske produkcije. Postavka u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je do 14. januara 2027. godine.
Otvorena izložba „Kosamdesete“ Branislava Petrića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Izložba „Kosamdesete“ umetnika Branislava Petrića otvorena je u četvrtak, 29. oktobra, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Prisutnima su se obratili Vladimir Mitrović, kustos iz MSUV, Branko Popović, kustos izložbe, Zoran Pantelić, kustos iz kuda.org, i umetnik Branislav Petrić.
Vladimir Mitrović se obratio rečima: „Izložba koju danas otvaramo na neki način je vrhunac proslave 60. godišnjice Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Branislava Petrića smo odabrali za centralnu ličnost proslave jer smo imali dugu saradnju, ali i mogućnost da prikažemo sve njegove radove nastale u prethodnih 30-ak godina, koji ranije nisu bili prikazani na jednom mestu. Radovi su dolazili iz Italije, Severne Makedonije, privatnih kolekcija; čini mi se da smo uspeli da obuhvatimo njegovu čitavu karijeru. Posebno mi je drago što nastavljamo tradiciju MSUV da sarađujemo sa nezavisnim sektorom, bez kojeg ne bismo mogli da priredimo ovu izložbu.“
Branko Popović je u svom govoru istakao: „Branislav Petrić je jedna od najrelevantnijih figura sa novosadske scene iz generacije koja se formirala osamdesetih godina i apsolutno zaslužuje ovako veliku izložbu. Relevantan je ne samo u okviru novosadske, već i bivše jugoslovenske, pa rimske i italijanske scene, gde je takođe aktivan. Nadam se da će ova izložba doprineti tome da on bude još više prepoznat i u širim okvirima. Ideja je bila da imamo postavku od podruma do krova i da se ceo muzej transformiše u Muzej svete zgrade shodno viziji koju je autor predstavio u jednom svom izloženom radu. Stambena zgrada se kao lajtmotiv provlači kroz Petrićevu celu karijeru, a njegova vizija se sastoji u tome da stambena zgrada postane muzej i da funkcioniše kao mesto zajedničkog života i stvaralaštva.“
Zoran Pantelić je o svojoj ulozi u izložbi rekao: „Doprinos kuda.org u celoj priči proizilazi iz jednog procesa razgovora i sinhronizacije sa nastojanjem da utemeljimo društveni aspekt i koncept Petrićevog rada, a koji se zapravo kroz njega metaforički preslikava na novosadsku scenu. Kroz vremensku liniju ‚Lost & Found‘ koju smo napravili u prizemlju inicijalno prikazujemo scenu grada sa izraženim aspektima jedne periferijalne kulture, sa nefunkcionalnim institucijama kulture još od sedamdesetih godina prošlog veka. Prikazujemo sadržaj koji u suštini nije istražen; nudimo ga kao polje za istraživanje ne samo nama samima, nego i svima vama. U ovoj našoj sredini snaga volje individualaca i malih kolektiva gradi jednu snažnu scenu na margini.“
Branislav Petrić istakao je svoje zadovoljstvo saradnjom sa Muzejem savremene umetnosti Vojvodine kao institucijom, te da su ga svi primili „kao svojeg“. Takođe je posebno apostrofirao film koji je napravio sa Bojanom Đurišićem, koji se može pogledati i na izložbi, te pomoći u shvatanju i opservaciji njegovog rada.
„Hteo bih da podvučem kako postoje ljudi iz moje mladosti koji su bili mnogo talentovaniji. Osećam da sam imao možda više sreće da istrajem i da preživim, jer puno ljudi je otišlo koji su bili izuzetni. Sticajem okolnosti, ja sam neki posrednik, medij između onoga što je bilo nekada i onoga što je sada“, zaključio je Petrić i pozvao mlade ljude da se pozabave onim što je bila jedna od alternativnih scena u Novom Sadu.
Prateći programi se odvijaju vikendima tokom trajanja izložbe, a prva serija programa realizuje se u petak, 30. i subotu, 31. oktobra.
Program će u petak, 30. oktobra, početi u 18 časova performansom „Na taj veseli dan kulture“ slovenačkog umetnika Tomaža Groma, koji kombinuje zvuk, video i interakciju sa publikom. U 19 časova uslediće solistički klavirski koncert Stevana Kovacsa Tickmayera, dok će od 20 časova biti izveden performans „Furioso“, u kojem učestvuju Nataša Živković, Szymon Gąsiorek i Ilia Belorukov.
U subotu, 31. oktobra, program počinje u 17.30 časova okruglim stolom povodom knjige „Graničnim područjima zaboravljenih vremena“ Stevana Kovacsa Tickmayera, koju je 2025. godine objavio novosadski Noizac. Razgovor o knjizi biće prvi od tri predviđena panela o fenomenologiji alternativne scene 80-ih i predviđa učešće Branislava Petrića, Slobodana Tišme, Stevana Kovacsa Tickmayera, Zorana Pantelića, Gordane Nonin i Dušana Mihaleka. Muzički program nastavlja se u 19 časova koncertom dua Ilia Belorukov – Tomaž Grom, dok će od 20 časova biti izveden performans „Gravitacija tišine“ Tomaža Groma, u produkciji ljubljanskog Zavoda Sploh, uz učešće Nataše Živković i Szymona Gąsioreka.
U okviru pratećeg programa izložbe biće održane i radionice za decu „Reciklažom do umetnosti“, koje vode stalni saradnici MSUV – Studio Mano i akademska slikarka Dejana Nešović. Termini radionica biće subotom od 11.30 do 13 časova, od 7. novembra do 19. decembra. Pored radionica za decu, biće upriličena i vođenja kroz izložbu sa umetnikom, kustosima i njihovim gostima.
Branislav Petrić (1959) je diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Jovana Rakidžića (1983). Tokom osamdesetih se bavi slikarstvom i skulpturom, samostalno i kao član grupe EMISAO. Početkom devedesetih odlazi u Italiju, gde aktivno učestvuje u umetničkom životu Rima, ulazeći u novu, neokonceptualnu i relacionu fazu u kojoj primat preuzimaju instalacije i performans. Sarađuje sa stvaraocima iz oblasti muzike, filma, video-arta, pozorišta i nauke i izlaže u brojnim međunarodnim institucijama kao što su Galerija ŠKUC (Ljubljana), Galerija ULUS-a i Doma omladine (Beograd), Muzej Makedonije (Skoplje), La Chambre Blanche (Kvebek), Museo Luigi Pigorini i MAXXI (Rim), Biennale di Venezia (Venecija) itd. Od sredine devedesetih sarađuje sa naučnikom i umetnikom Stanišom Dautovićem na projektima u kojima se ukrštaju umetnost i tehnologija. Od početka dvehiljaditih deluje u okviru multimedijalnog kolektiva Happy Trash Production (HTP). Uz opsežnu izlagačku delatnost, sa četrdesetak samostalnih i preko pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, Petrić se bavi i video-scenografijom za koncerte i pozorišne predstave. Aktivan je i kao restaurator ikona i slika. Od 2014. Petrić se paralelno sa navedenim aktivnostima vraća slikarskom postupku koji je karakterisao početak njegove umetničke prakse. Živi i deluje na relaciji Rim – Novi Sad. Sebe definiše kao IJ (Image Jockey).
Izložbu su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Ministarstvo za kulturu Republike Slovenije i Grad Ljubljana uz učešće gostiju iz Zavoda Sploh, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, kao i Pro Helvetia.
French VR Week od 9. do 25. novembra u Beogradu, Nišu i Novom Pazaru
Besplatan program virtuelne realnosti donosi francusko digitalno stvaralaštvo, evropsko kulturno nasleđe i animirane VR programe za decu.
Francuski institut u Srbiji i Evropska kuća organizuju French VR Week, program posvećen savremenim umetničkim i kulturnim sadržajima u virtuelnoj stvarnosti, koji će od 9. do 25. novembra biti predstavljen u Beogradu, Nišu i Novom Pazaru.
Program će u Beogradu biti održan od 9. do 13. novembra u Evropskoj kući i Francuskom institutu, u Nišu od 16. do 18. novembra u Naučno-tehnološkom parku, a u Novom Pazaru od 23. do 25. novembra u Evropskoj kući.
French VR Week pruža publici priliku da na inovativan način doživi sadržaje iz oblasti umetnosti i kulturnog nasleđa kroz virtuelnu stvarnost. Program obuhvata interaktivna VR iskustva, kao i 360° sadržaje koji povezuju savremeno francusko stvaralaštvo, evropsko kulturno nasleđe i programe namenjene porodicama sa decom.
Poseban segment posvećen je francuskim projektima iz oblasti digitalne umetnosti, koji istražuju mogućnosti virtuelne realnosti kao novog prostora umetničkog izražavanja i pripovedanja. Program evropskog kulturnog nasleđa omogućiće publici da kulturne sadržaje doživi iz drugačije perspektive, uz pomoć imerzivnih tehnologija.
U okviru porodičnog programa najmlađi posetioci moći će da se upoznaju sa novim načinima vizuelnog pripovedanja kroz adaptirane imerzivne programe.
Organizacija programa omogućava posetiocima da unapred odaberu konkretno interaktivno VR iskustvo i rezervišu termin na osnovu opisa dostupnih sadržaja. Na taj način svaki posetilac može da izabere iskustvo koje ga najviše zanima i planira svoju posetu.
Svi programi u okviru French VR Week-a su besplatni, uz obaveznu prethodnu rezervaciju termina.
Ovaj program deo je sezone French Pulse koju organizuje Francuski institut u Srbiji, a koja za cilj ima unapređivanje dijaloga između aktera iz oblasti savremenog stvaralaštva i novih tehnologija.
Informacije za posetioce
- Beograd: 9-13. novembar 2026, Evropska kuća i Francuski institut.
- Niš: 16-18. novembar 2026, Naučno-tehnološki park.
- Novi Pazar: 23-25. novembar 2026, Evropska kuća.
Ulaz je besplatan, uz obaveznu rezervaciju termina. Informacije o dostupnim sadržajima, terminima i načinu rezervacije biće objavljene putem komunikacionih kanala Francuskog instituta u Srbiji i Evropske kuće.
Katalog i rezervacije: https://frenchvrweek.com/
Počeo Digital Art Week Belgrade: umetnost, tehnologija i društvo u fokusu programa
Do 31. oktobra, umetnici, istraživači i tehnološki stručnjaci razgovaraće o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj umetnosti, ekologiji i uticaju tehnologije na savremeno društvo.
Digital Art Week Belgrade počeo je otvaranjem izložbe In a Grain of Light umetnice Sanje Šikoparije u Francuskom institutu u Srbiji. Do 31. oktobra, kroz izložbu, radionice, razgovore, umetničke prezentacije i simpozijum, manifestacija će otvoriti pitanja odnosa umetnosti i tehnologije, uticaja veštačke inteligencije na kreativni rad i posledica digitalnog razvoja po društvo i životnu sredinu.
Amos Rajhman, direktor Francuskog instituta u Srbiji, istakao je na otvaranju događaja da Digital Art Week zauzima posebno mesto u okviru programa French Pulse, novog programskog segmenta Instituta koji povezuje umetnost i tehnologiju i otvara pitanja njihovog uticaja na stvaralaštvo i život u zajednici. Posebno je izdvojio ovogodišnju saradnju sa umetničkim kolektivom kojem je prvi put ustupljen prostor Instituta uz slobodu da samostalno osmisli program.
Uroš Krčadinac, profesor Fakulteta za medije i komunikacije, partnera projekta, je istakao značaj stvaranja prostora u kojem umetnici, istraživači i stručnjaci iz različitih oblasti mogu zajedno da promišljaju savremene tehnologije. „Ovaj festival je važan kao prostor susreta umetnosti, tehnologije i društva, u kojem možemo da otvaramo pitanja savremenih tehnologija, nadzora, veštačke inteligencije i sveta u kojem živimo. O ovim temama moramo da razgovaramo, a u taj razgovor treba uključiti ljude iz različitih oblasti“, poručio je Krčadinac.
Umetnica Sanja Šikoparija naglasila je važnost zajedničkog promišljanja ovih tema i izrazila nadu da će razgovori započeti tokom manifestacije biti nastavljeni i nakon njenog završetka.
Program se nastavlja u sredu, 28. oktobra, radionicom Mundane AI, koju vode Jacques Laroche i Uroš Krčadinac. Od 10 do 17 časova, učesnici će istraživati praktične i kritičke pristupe upotrebi veštačke inteligencije u umetničkom i kulturnom radu, dok će rezultati radionice biti predstavljeni u 18.30 časova.
U četvrtak, 29. oktobra, Demagog Studio predstaviće svoj kreativni proces kroz program Studio Residency / Open Gameplay u Evropskoj kući, od 13 do 17 časova. Istog dana, u 18.30 časova, Igor Simić govoriće o razvoju video-igara, kreativnim procesima i mogućnostima ovog medija da otvori pitanja savremenog društva.
U petak, 30. oktobra, program Studio Residency / Open Gameplay nastavlja se u Evropskoj kući, od 10 do 15 časova. U 18.30 časova, u Francuskom institutu u Srbiji, profesor i istraživač Vladan Joler održaće uvodno predavanje o nevidljivim infrastrukturama digitalnog sveta, algoritamskoj transparentnosti, eksploataciji digitalnog rada i odnosima moći koji oblikuju savremene tehnologije.
Digital Art Week završava se u subotu, 31. oktobra, simpozijumom Protocologies, koji će se od 10 do 18 časova održati u Francuskom institutu u Srbiji. Umetnici, istraživači, pisci, kustosi i tehnološki stručnjaci razgovaraće o protokolima u umetnosti i kulturi, materijalnim i nematerijalnim ekologijama i tehnološkoj autonomiji.
Digital Art Week Belgrade organizuju Center for Digital Curiosity i Kinopravda Institute, u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji i Evropskom kućom, u okviru programa French Pulse.
Otvorena izložba „Zemlja – vazduh” Predraga Neškovića u Muzeju savremene umetnost
Izložba „Zemlja – vazduh“ uglednog srpskog umetnika Predraga Neškovića otvorena je 20. oktobra u Muzeju savremene umetnosti na Ušću. Prisutnima su se na otvaranju obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, kao i autorke koncepcije i kustoskinje izložbe – Svetlana Mitić i Una Popović. Izložbu je svečano otvorio Predrag Nešković.
Marijana Kolarić je u svom uvodnom govoru navela: „Postoje umetnički opusi koji se mogu razumeti kroz pojedine periode, stilske promene ili karakteristične radove. A postoje i oni koji nas, uprkos svim promenama, iznova vraćaju suštinskim pitanjima. U slučaju Predraga Neškovića, to je pitanje same prirode slike: kako ona nastaje, od čega se gradi i na koji način oblikuje našu misao i razumevanje sveta. Upravo zato ova izložba nije samo susret sa jednim izuzetno bogatim umetničkim opusom, već prilika da ga sagledamo iz današnje perspektive i prepoznamo koliko su njegova istraživanja i dalje otvorena i relevantna“.
Direktorka MSUB istakla je i da ova izložba ima posebno značenje za Muzej, jer je Nešković sa Muzejom povezan decenijama. Njegovi radovi ovde su predstavljani još šezdesetih godina, kasnije su izlagani na brojnim grupnim i samostalnim izložbama, a 1988. Muzej mu je priredio i retrospektivnu izložbu, podsetila je Marijana Kolarić i istakla: „Ovom izložbom ne obeležavamo samo kontinuitet jednog značajnog umetničkog stvaralaštva, već i sposobnost Muzeja da se vraća svojim umetnicima, da ih sagledava iz novih perspektiva i da u poznatim delima prepoznaje nova pitanja“.
Svetlana Mitić je o izložbi rekla: „Izložba je koncipirana kroz šest tematskih celina čiji naslovi upućuju na ključne probleme i tematske okosnice kojima se umetnik bavi u različitim segmentima svog stvaralaštva. Ove celine, međutim, nisu zamišljene kao strogo razgraničene i međusobno isključive kategorije, već kao dinamični i međusobno povezani segmenti koji nam omogućavaju da sagledamo različite aspekte ovog jedinstvenog umetničkog opusa. Jedan od važnih principa u oblikovanju izložbene postavke jeste mogućnost da isti motiv, predmet ili vizuelna referenca zadobije različita značenja u zavisnosti od konteksta u kojem se pojavljuje i odnosa koji uspostavlja sa drugim radovima. Tako, na primer, motiv letelice, Kosovke devojke ili figurine pronađene na buvljoj pijaci mogu se različito tumačiti u zavisnosti od tematske celine u kojoj su predstavljeni. Na taj način pojedinačni motivi postaju svojevrsna čvorišta kroz koja se povezuju i reflektuju različiti tematski i značenjski slojevi Neškovićevog opusa“.
Una Popović je u svom obraćanju istakla: „Nešković odlično poznaje istoriju umetnosti i veštinu, ali ga podjednako zanimaju popularna kultura, masovni mediji, folklor, kič, obične stvari sa pijace i buvljaka. Sve ono što pronalazi u kulturi prisvaja, preoblikuje kroz sliku i predmet i ponovo u istu tu kulturu i vraća. Takvu umetnost ne može da stvara neko ko nije duboko zainteresovan za život. Zato je ova izložba problemsko sagledavanje Predragovog stvaralaštva, a ne retrospektiva. Kroz šest celina pokušali smo da pokažemo kako se iza velikih promena stilova, motiva i postupaka nalazi jedan kontinuitet umetničkog mišljenja, neprestanog preispitivanja prirode slike, mogućnosti i slikarstva“.
Umetnik Predrag Nešković je pozdravio sve prisutne i zvanično otvorio izložbu.
Izložbu najvećim delom čine radovi pozajmljeni od umetnika. Pored dela Predraga Neškovića iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, predstavljena su i dela pozajmljena iz Narodnog muzeja Srbije i Muzeja grada Beograda, kao i jedno delo iz kolekcije Atlas banke.
Izložba je otvorena do 22. februara 2027. godine.
Predrag Nešković (1938, Bijela, Crna Gora) jedan je od najznačajnijih slikara i predstavnika srpske i nekadašnje jugoslovenske umetničke scene druge polovine 20. i početka 21. veka. Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu završio je 1965. godine, u klasi profesora Mihaila S. Petrova.
Na umetničku scenu stupa početkom šezdesetih godina prošlog veka. Iako slikarstvo predstavlja osnovu njegove umetničke prakse, njegov opus obuhvata i objekte – asamblaže, redimejd objekte, instalacije i video-radove. Njegova umetnička praksa formira se kroz iskustva postenformelske nove figuracije i pop-arta, preko slikarstva „novog prizora“, do postmodernističkog pluralizma. Promene medija, umetničkog jezika, žanra i postupaka, iako naizgled predstavljaju različite linije njegovog rada, zapravo pripadaju kontinuiranom mišljenju slikarstva, ispitivanju prirode slike i njenog statusa u kulturi.
Posebno podsticajni za formiranje Neškovićeve umetničke i intelektualne pozicije bili su kontakt i dugogodišnje druženje sa Radomirom Konstantinovićem, filozofom i piscem Filosofije palanke (1969). Radomir Konstantinović je pratio Neškovićev rad i pisao predgovore za kataloge njegovih samostalnih izložbi u Galeriji Kulturnog centra Beograda 1973. i Galeriji Forum u Zagrebu 1974. godine.
Od prve samostalne izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1965. godine, Predrag Nešković je kontinuirano prisutan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni. Među njegovim značajnim samostalnim izložbama izdvajaju se one u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1967, 1978, 1983), Galeriji Kulturnog centra Beograda (1973), Grabowski Gallery u Londonu (1974), Centro Culturale Giorgio Morandi u Rimu (1979), Galeriji Forum u Zagrebu (1980) i Galeriji SANU u Beogradu (1985). Predrag Nešković predstavljao je Jugoslaviju na Bijenalu u Veneciji 1978. godine, a Muzej savremene umetnosti u Beogradu priredio mu je 1988. retrospektivnu izložbu. Njegov višedecenijski opus obuhvatnije je sagledan i u skorašnjim monografskim publikacijama Ovo nikada nije bilo (2014, autor B. Dimitrijević, Fondacija Vujičić kolekcija) i Sloboda najjačem (2018, autor J. Denegri, Fondacija Vujičić kolekcija).
Muzej savremene – Sutra otvaranje Izložbe „Zemlja – vazduh” Predraga Neškovića u Muzeju savremene umetnosti
Izložba Zemlja – vazduh uglednog srpskog umetnika Predraga Neškovića u Muzeju savremene umetnosti na Ušću biće otvorena 20. oktobra 2026. godine u 18 časova. Autorke koncepcije i kustoskinje izložbe su Svetlana Mitić, muzejska savetnica, i Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti.
Izložba predstavlja problemsko sagledavanje umetnikovog opusa. Tokom proteklih šest decenija Muzej je u više navrata predstavljao Neškovićev rad, kroz samostalne izložbe šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, kao i grupne izložbe i stalne postavke. Gotovo četiri decenije nakon retrospektive priređene 1988. godine, ponovni susret sa njegovim opusom omogućava da se različite faze rada sagledaju kao delovi kontinuiranog, promenljivog, ali dosledno istraživačkog umetničkog mišljenja.
Krećući se kroz složenu genezu srpske i jugoslovenske umetnosti od sredine šezdesetih godina do danas, Predrag Nešković svoj prepoznatljiv izraz započinje u okviru domaće varijante nove figuracije i ranog pop-arta, dok se njegov odnos prema slici vremenom transformiše kroz postmodernu ironiju, aproprijaciju, citat i estetizaciju kiča. Slikarski postupak i prostorna instalacija/objekat pri tome nisu odvojene linije njegovog rada, već proističu iz srodne logike sakupljanja, prisvajanja, montiranja i transformacije postojećeg.
Kroz šest tematsko-problemskih celina izložba u prvi plan postavlja Neškovićevo mišljenje slikarstva, koje polazi od slike i predmeta kao delova šireg znakovnog i simboličkog repertoara kulture. Prati se njegov odnos prema neposrednom okruženju, tehnologiji, popularnoj i medijskoj kulturi, kiču, pronađenom predmetu sa buvljaka kao redimejdu, kao i postupci prisvajanja, citiranja i ponavljanja slika iz sveopšteg vizuelnog repertoara kulture, od popularne i medijske slike do reprodukcija iz istorije umetnosti. Poslednja celina povezuje radove sa Bijenala u Veneciji 1978. sa praksom tokom dvehiljaditih, prateći kretanje od figuralne predstave ka apstrahovanju, predmetu, prostoru i samom postupku slikanja. Tako se, uprkos velikim stilskim i medijskim promenama, opus Predraga Neškovića čita kao kontinuirano preispitivanje prirode slike, njenog statusa u kulturi i mogućnosti samog slikarskog medija.
Izložbu najvećim delom čine radovi pozajmljeni od umetnika. Pored dela Predraga Neškovića iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, predstavljena su i dela pozajmljena iz Narodnog muzeja Srbije i Muzeja grada Beograda, kao i jedno delo iz kolekcije Atlas banke.
Izložba će biti otvorena do 22. februara 2027. godine.
Predrag Nešković (1938, Bijela, Crna Gora) jedan je od najznačajnijih slikara i predstavnika srpske i nekadašnje jugoslovenske umetničke scene druge polovine 20. i početka 21. veka. Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu završio je 1965. godine, u klasi profesora Mihaila S. Petrova.
Na umetničku scenu stupa početkom šezdesetih godina prošlog veka. Iako slikarstvo predstavlja osnovu njegove umetničke prakse, njegov opus obuhvata i objekte – asamblaže, redimejd objekte, instalacije i video-radove. Njegova umetnička praksa formira se kroz iskustva postenformelske nove figuracije i pop-arta, preko slikarstva „novog prizora“, do postmodernističkog pluralizma. Promene medija, umetničkog jezika, žanra i postupaka, iako naizgled predstavljaju različite linije njegovog rada, zapravo pripadaju kontinuiranom mišljenju slikarstva, ispitivanju prirode slike i njenog statusa u kulturi.
Posebno podsticajni za formiranje Neškovićeve umetničke i intelektualne pozicije bili su kontakt i dugogodišnje druženje sa Radomirom Konstantinovićem, filozofom i piscem Filosofije palanke (1969). Radomir Konstantinović je pratio Neškovićev rad i pisao predgovore za kataloge njegovih samostalnih izložbi u Galeriji Kulturnog centra Beograda 1973. i Galeriji Forum u Zagrebu 1974. godine.
Od prve samostalne izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1965. godine, Predrag Nešković je kontinuirano prisutan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni. Među njegovim značajnim samostalnim izložbama izdvajaju se one u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1967, 1978, 1983), Galeriji Kulturnog centra Beograda (1973), Grabowski Gallery u Londonu (1974), Centro Culturale Giorgio Morandi u Rimu (1979), Galeriji Forum u Zagrebu (1980) i Galeriji SANU u Beogradu (1985). Predrag Nešković predstavljao je Jugoslaviju na Bijenalu u Veneciji 1978. godine, a Muzej savremene umetnosti u Beogradu priredio mu je 1988. retrospektivnu izložbu. Njegov višedecenijski opus obuhvatnije je sagledan i u skorašnjim monografskim publikacijama Ovo nikada nije bilo (2014, autor B. Dimitrijević, Fondacija Vujičić kolekcija) i Sloboda najjačem (2018, autor J. Denegri, Fondacija Vujičić kolekcija).
SESTRINSKI ODNOSI U DRUŠTVU I KULTURI
Francuski institut u Srbiji najavljuje novi događaj u okviru svog debatnog programa.
Francuska esejistkinja i profesorka na Sciences Po u Parizu, Blanš Leridon, pozvana je da u Beogradu i Novom Sadu učestvuje u razgovorima o ženskoj solidarnosti, koja se može sagledavati u mnogim društvenim sferama. Diskusija o književnosti, umetnosti i feminizmu, od sestara Bronte do sestara Kardašijan, biće pokušaj istraživanja različitih lica sestrinskih odnosa, suparništva, bliskosti, razumevanja, solidarnosti. Ove posebne, a istovremeno univerzalne veze, otvaraju pitanja njihovog kulturnog i političkog značaja.
Diskusija u Beogradu biće održana u utorak 20. oktobra 2026. od 18:30 u Francuskom institutu (Knez Mihailova 31). Sagovornice Blanš Leridon biće Ivana Ivković, vizuelna umetnica, Stanislava Barać, naučna savetnica na Institutu za književnost i umetnost i Lidija Foster, atašeica za saradnju Francuskog instituta u Srbiji.
Diskusija u Novom Sadu zakazana je za sredu 21. oktobra 2026. u 18 sati u Francuskom institutu (Bulervar despota Stefana 5). U razgovoru sa gošćom iz Francuske učestvovaće Nebojša Vlaškalić, profesor književnosti i Simon Šonbrot, direktor Francuskog instituta u Novom Sadu.
Razgovori će se voditi na francuskom i srpskom uz obezbeđen prevod. Ulaz je slobodan.
OTVORENA IZLOŽBA „ZHARKO BASHESKI: KORPOREALNOST“
u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Hiperrealističke skulpture, telo i psihološka napetost
U petak, 2. oktobra, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je izložba ZHARKO BASHESKI: KORPOREALNOST, realizovana u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije, koja će pred publikom biti do 9.novembra 2026. godine.
Izložbu čine monumentalne hiperrealističke skulpture ljudskog tela, rasopređene u prostoru prizemlja Muzeja i Sali Protić. Kroz izuzetno precizno oblikovane figure, Žarko Bašeski istražuje granicu između fizičke prisutnosti i unutrašnjih stanja, otvarajući prostor za razmišljanje o emocijama, ranjivosti i psihološkoj napetosti.
Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, Narona Luma Veseli, direktorka Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, kao i kustoskinje izložbe Zlata Vučetić i Maja Krstevska.
