Film

Počelo snimanje filma „Izolacija“ u režiji Marka Backovića

U sredu, 6. oktobra, je na Tari počelo snimanje još jednog srpskog celovečernjeg igranog filma – autori scenarija za film naslovljenog kratko „Izolacija“ su Marko Backović i Marko Jocić, dok film režira Marko Backović, inače, autor scenarija za bioskopski hit „Taksi bluz“ od pre par godina. Glavnu ulogu tumači Miloš Biković, koji je, uz Marka Jocića, i producent ovog ostvarenja. Filmski centar Srbije (FCS) podržao je nastanak i ovog ostvarenja.

Sinopsis sročen u nekoliko rečenica otkriva sledeće: Jovan je mladi biolog pun entuzijazma koji iznenadno dobija dobro plaćeni posao nadgledanja migracija životinja u šumi. Na udaljenoj planini, daleko od civilizacije, smešten u drvenoj kolibi preuređenoj u naučnu stanicu, njegov posao je da vodi računa o održavanju kamera koje snimaju divlje životinje. Na snimcima se u jednom trenutku pojavljuje misteriozni čovek za koga Jovan počinje da sumnja da ga uhodi. Kako vreme u izolaciji bude odmicalo, Jovan će biti svedok noćnih poseta, čudnih telefonskih poziva i neobjašnjivih zvukova koji će početi da bude njegovu paranoju i strah. Suočen sa nejasnom pretnjom vodiće unutrašnju borbu sa samim sobom u kojoj neće biti siguran da li je ono što mu se dešava realnost ili plod straha. Počeće da preispituje svoju odluku ostanka u šumi. Tačka njegovog mentalnog pucanja biće situacija kada bude video ubistvo u šumi…

Autorsku ekipu filma čine i: direktor fotografije Đorđe Stojiljković, montažerka Andrijana Krčmar , scenografkinja Sanja Bulat, kostimografkinja Jelena Đorđević, maskerka Petra Macura, kompozitor muzike Nikola Jeremić. Uz Miloša Bikovića u ključnoj roli, u Izolaciji ćemo gledati i: Miodraga Mikija Krstovića, Anicu Dobru, Mladena Andrejevića,  Marka Maka Pantelića.

Fotografije: Miroslav Morača

EKSKLUZIVNO: Pogledajte prvi trejler za novi film Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”

Objavljen je prvi trejler za film “Nije loše biti čovek” legendarnog autora Dušana Kovačevića. Reditelj bioskopskih hitova “Balkanski špijun” i “Profesionalac” i autor kultnih klasika kao što su  “Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, “Underground”, „Radovan Treći“, „Urnebesna tragedija“, vraća se filmskoj publici nakon 18 godina u komediji sa elementima trilera, postavljajući večito pitanje – da li je kraj života i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku.

Priča prati profesora klavira Milana (Vojin Ćetković) 5 godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan odlučuje da razreši misteriju i konačno sazna šta se dogodilo sa Belim. Ne nalazeći podršku i razumevanje porodice i okoline, Milan razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom.

Zvezdanu glumačku ekipu, uz Ćetkovića i Kičića, čine Branka Katić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Srđan Žika Todorović, Gordan Kičić, Lena Kovačević, Andrija Milošević, Mira Banjac, Milan Lane Gutović, Andrija Kuzmanović, Boris Milivojević, Marko Gvero, Bojan Dimitrijević, Jelena Mihajlović, Nemanja Stamatović, Srđan Timarov i drugi.

Scenarista i reditelj Dušan Kovačević o svom novom ostvarenju kaže: “Od postanka sveta pa do dana današnjeg, svaki čovek se bar jednom upitao ima li života posle smrti. Postoji li neka nada da se još jednom pojavimo u ovom svetu i vidimo sve one koje smo voleli? Da li ćemo ovaj svet, možda, videti još jednom očima nekog drugog živog bića? I da li ćemo u tom nekom novom životu ispraviti greške učinjene za vreme ovog života? Filmska priča „Nije loše biti čovek“ daje jedan od mogućih odgovora u vidu reinkarnacije koja je inače prisutna u religijama, verovanjima i običajima mnogih naroda. Neko će u ovu tragikomičnu priču poverovati, neko će je gledati sa osmehom, ali će svi sigurno sa pritajenom nadom očekivati da naš ovozemaljski kraj nije večiti kraj, da postoji neka nada za još jednim životom. Moj film je pokušaj odgovora na dva egzistencijalna pitanja. Prvo je: Ima li života posle smrti?  i drugo: Ima li života pre smrti?”

Film je okupio i druge renomirane autore kao što su direktor fotografije Goran Volarević i scenograf Mile Jeremić, dok muziku potpisuje Momčilo Bajagić Bajaga. Film je realizovan u produkciji Art & Popcorn, u koprodukciji sa Contrast Studios, Terminal 3, Cinnamon Filmom i Momčilom Bajagićem Bajagom uz podršku Filmskog Centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra.

Datum premijere filma i početka bioskopske distribucije u Srbiji biće uskoro objavljeni.

Prvi trejler za film možete pogledati na linku:
https://www.youtube.com/watch?v=UnRgnBNaGAQ

Održana tribina “Debitantski film – Prepreke, neizvesnost, i kako doći do svog prvog filma” u Domu omladine Beograda

U sredu, 29. septembra u Sali Amerikana Doma omladine Beograda, održana je tribina “Debitantski film – Prepreke, neizvesnost, i kako doći do svog prvog filma”. Na tribini su govorili Nemanja Ćeranić (reditelj), Aljoša Ćeranić (producent), Milan Stojanović (producent), Milan Nikodijević (profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad, član konkursne komisije FCS-a za debitantski film), Мelina Pota Koljević ( scenarista, urednica i reditelj u Dramskom programu Radio Beograda), i Danilo Bećković (reditelj). Ovaj program održan je u okviru ciklusa tribina “Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” realizovanog u saradnji Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda.

Kao jedna od ključnih tema tribine nametnulo se pitanje konkursa Filmskog centra Srbije za debitantski film, odnosno drugih konkursa na koje se reditelji debitanti mogu prijaviti. “Cela ideja debitantskog konkursa je da ljudi ne moraju da dođu na konkurs i da se bore sa nekim vedetama, koje imaju i ozbiljnije producentske kuće i ozbiljnije biografije. Uvek će neko sa zvučnijim imenom imati polaznu prednost u odnosu na nekog debitanta, a debitantski konkurs je neka vrsta zaštite, posebnog prostora gde treba da vidimo ko je od mladih ljudi najspremniji da zakorači u kinematografiju”, istakao je Danilo Bećković, reditelj ostvarenja “Mali Budo” i “Jesen samuraja”.

Milan Stojanović, producent nagrađivanog ostvarenja “Oaza” koje je ovogodišnji srpski kandidat za Oskara, smatra da ovaj pojedinačni konkurs nije od presudnog značaja: “Ključ je u tome da se ide od konkursa do konkursa, i da se ne bira na koji će se ići. Mislim da strateški to nije toliko važno, koliko da se pogodi da bude komisija čijem će senzibilitetu prijati taj projekat. Dobro je da postoji konkurs za debitantske filmove, ali svaki projekat treba da pronađe svoju komisiju. Debitanti nisu ograničeni na jedan konkurs”.

Milan Nikodijević, profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad i član konkursnih komisija FCS-a za debitantski film, naglasio je da postoje i slučajevi kada uspešna ostvarenja nastanu i mimo konkursa. “Desilo se da smo 2020. odbili film Prolećna pesma. Mi smo ga odbili pre svega na nivou teksta, a potom sam u nekim žirijima ove godine dao nagradu tom filmu. Ali scenario je bitno izmenjen, uz te sugestije koje smo mi naveli u obrazloženju. Autorka je na neki način bila jako zahvalna. Može se dogoditi i da samo odbijanje na konkursu, na neki način, bude plodotvorno za samog autora”, istakao je Nikodijević. “Moje iskustvo govori da, uz dobru priču, mora da postoji vrlo ozbiljna producentska podrška koja će kanalisati tu dobru ideju, da bi se došlo do nekih početnih para”, dodao je on.

Producent Milan Stojanović je izneo mišljenje da se u trenutnom sistemu selekcije nedovoljno obraća pažnja na kredibilitet producenta. “Druga stvar je sistem selekcije reditelja, i to koliko se pažnje obraća na prethodni uspeh kratkometražnih filmova tih reditelja”, naglasio je Stojanović.

O značaju kratkometražnih filmova za mlade reditelje na početku karijere, govorio je i Nemanja Ćeranić, autor ovogodišnjeg uspešnog debitantskog filma “Lihvar”. On je o svom iskustvu rekao: “Ja sam kao montažer imao još teži put da dođem do svog prvog filma i da se profilišem kao reditelj. Mislim da su kratki filmovi ključna stvar. Kratki filmovi koje sam radio još na fakultetu bili su mi neka vrsta portfolija za FCS. To jeste problematika danas za mlađe reditelje: ja bih prvo uradio dva-tri kratka filma, skupio neku ekipu kojoj možeš da veruješ, poput direktora fotografije koji te razume i montažera. Mislim da je jako čudno da neki reditelj izađe na konkurs FCS-a ako pre toga nema bilo kakvu vrstu kratke forme”.

Danilo Bećković se takođe osvrnuo na tu temu: “Kratki filmovi su forma koja je kod nas zapravo oživela pre nekih 15-20 godina, kada su bili uspesi Pavla Vučkovića i Stefana Arsenijevića. Onda smo shvatili da kratki film može da ima funkciju u karijeri reditelja, da može biti neka vrsta lične karte. Morate sebi da stvorite neku vrstu reputacije, da vidite na koji način možete da postanete deo esnafa. Ima ljudi koji na fakultetu uspeju da naprave kratki film, ali i onih koji sa fakulteta ne izađu s tom ličnom kartom, i onda je jako komplikovano postati primećen.

Мelina Pota Koljević, scenarista, urednica i reditelj u Dramskom programu Radio Beograda, govorila je o izazovima saradnje sa rediteljima na početku karijere: “Sa scenaristima je takva stvar, da vam svaki reditelj priđe i ponudi da radimo, a da dobijemo honorar kad izađu na konkurs i dobiju novac. Uglavnom tako i radimo, naročito kada je reč o mladim rediteljima koji prvi put izlaze na scenu. Budžeti jesu ograničavajući i mislim da, koliko god da je dobro što je profilisano toliko kategorija u Filmskom centru Srbije, i dalje postoji pitanje ukupnog budžeta za filmove. Mislim da bi on mogao da bude veći, s obzirom na ulogu koju film igra ne samo u kulturi, već i u javnom mnenju”.

Saradnja Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda zamišljena je kao partnerstvo u kome se kroz seriju tribina pod zajedničkim nazivom “Identitet srpskog filma – Srpski film u 21. veku” strateški osmišljavaju, koncipiraju i problematizuju neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma. U prosečnom trajanju od jednog časa, moderator tribine pokušava da sa svojim gostima pruži neke odgovore na aktuelne srpske filmske upitnike. Izbor gostiju uključuje reditelje, scenariste, producente, teoretičare, pisce, distruibutere i prikazivače. Teme tribina prilagođene su najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu. 

Svetska premijera dokumentarnog filma „Čekajući Handkea“ Gorana Radovanovića na festivalu u Sankt Peterburgu

U takmičarskom programu predstojećeg, 31. Filmskog festivala Poruka čoveku (Message to Man) u Sankt Peterburgu, u Rusiji, koji je najavljen za period između 29. oktobra i 4. novembra, svetsku premijeru doživeće novi dugometražni dokumentarni film autora/reditelja Gorana Radovanovića, naslovljen „Čekajući Handkea“. Filmski centar Srbije (FCS) je u sklopu svoje konkursne dinamike podržao nastanak i ovog ostvarenja. 

Saznavši da je Petar Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, vinar Srđan Petrović iz Velike Hoče sa Kosova, odlučuje da postavi ploču sa reljefnim likom pisca na svojoj vinariji gde je slavni pisac više puta boravio. Postavljanje ploče zahvalnosti slavnom piscu u izopštenoj, izolovanoj i getoiziranoj enklavi okruženoj albanskom većinom kakva je Velika Hoča, postaje svojevrsna sizifovska akcija koja razotkriva svu dramu života preostalog srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Film je sniman tokom ove i prethodne godine u Velikoj Hoči u Metohiji.

Autor pomenutog filma, Goran Radovanović, o ovom svom najnovijem dokumentarnom ostvarenju rekao nam je sledeće: „Boravak Petera Handkea kod našeg naroda na Kosovu, u Orahovcu i Velikoj Hoči, imao je veliki uticaj i na moje opredeljenje da pre sedam godina snimim Enklavu. Ovim filmom želeo sam i da iskažem i zahvalnost Hadkeu za sva dobra dela koja je učinio prema našem narodu, od svog neupitniog moralnog stava spram ratova na prostoru bivše Jugoslavije do iskrene darežljivosti koja se još uvek prepričava medju Orahovčanima i stanovnicima Velike Hoče. Na kraju krajeva, ja sam i filmski vaspitavan i školovan na Novom nemačkom filmu krajem sedamdesetih i početkom osamdestih godina prošlog veka, čiji je Handke bio neodvojivi ako ne i najznačajniji deo. U ovom filmu pokušao sam da, za razliku od poslednjeg dokumentarnog filma Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali u kojoj je dominirao audio-zapis, napravim priču koja počiva isključivo na slici. Dakle, pokušao sam da napravim film koristeći svega nekoliko telefonskih razgovora kao „dijalog“. Velika Hoča je verovatno jedino urbano srpsko selo sa popločanim ulicama, kamenim kućama i desetak gradskih crkava. Dakle, gotovo mediteranska lepota mesta me je uputila na fotografiju kao osnovni element režije. U tome mi je pomogao direktor fotografije Milorad Glušica, sigurno jedan od najznačajnaijih srpskih snimatelja.“

U filmu učestvuju: Srđan Petrović, Luka Petrović, Ljubolmir Filijović, Sveštenik  Velja Stojković, Gavrilo Kujundžić, Živana Pavlović.

Film  je režirao Goran Radovanović, koji je, uz Borisa Trbića, i scenarista ovog filma.  Direktor fotografije je Milorad Glušica, montažer Nenad Pirnat. Autor muzike je Gavrilo Kujundžić. Za zvuk je zadužen bio Miroslav Jakovljević, dok je Aleksandar Protić dizajner zvuka. Protić, pored Gorana Radovanovića, i izvršni producent. Producentkinja je Jasenka Jasniger, a Čekajući Handkea nastao je u produkciji NAMA FILM-a, a u koprodukciji sa kućom Mir Media. 

Goran Radovanović je reditelj zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca KastingPileći izboriUz Fidela, do krajaSlučaj: Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali…, kao i dva celovečernja igrana filma – Hitna pomoć i EnklavaEnklava je bila nacioonalni kandidat u trci za nominacije za nagradu Oskar u kategoriji filmova sa neengleskog govornog područja. Ovaj autorje nedavno pobrao nekoliko priznanja svojim takođe dokumentarnim filmom Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali, koji je, između ostalog, ovenčan Beogradski pobednik, nagradom za najbolji ovdašnji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji) na beogradskom FEST-u 2019. godine.

Foto: NAMA FILM

Dizajn postera: Pavle Radovanović

Predstavljanjem radova polaznika završena Letnja filmska škola Beogradske internacionalne nedelje arhitekture

U nedelju, 26. septembra, poslednjeg dana Letnje filmske škole Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, u Kulturnom centru Beograda prikazani su filmovi polaznika nastali tokom desetodnevne radionice. Ovaj program realizovan je u okviru evropskog projekta The Future Architecture Platform, pod nazivom „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk”. Radionica je posvećena zgradi Doma štampe, a organizovana je u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda, Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT).

Dejan Petrović, filmski reditelj i glavni mentor radionice, osvrnuo se na prethodnih deset dana rada sa polaznicima Letnje filmske škole: “Ova radionica je bila jedna nova filmska edukativno-produkciona avantura. Spojili smo film i arhitekturu, a zapravo arhitektura i prostor su neodvojivi deo svakog filma. Filmovi naših učesnika nude svežinu, svi oni su talentovani mladi ljudi puni ideja i entuzijazma, ali nije bilo lako biti u njihovoj koži prethodnih deset dana. Vremena je bilo malo, izazova puno. Ipak zidovi ove zgrade u kojoj se nalazimo su kroz njihove filmove progovorili jezikom filma, a ono što je mnogo važnije i dobili smo deset kratkih vrlo interesantnih filmova. Još važnije je da smo otvorili vrata novim prijateljstvima, znanjima, iskustvima i istraživanjima, kao i budućoj saradnji mladih ljudi u oblasti filma i arhitekture”.

Danica Jovović Prodanović, članica autorskog tima BINE, povodom završetka ovog programa je istakla: “Radionica je nastala kao deo godišnjeg programa Future Architecture Platforme pod nazivom “Landscapes of Care”, gde je osnovna ideja bila da kroz sve programe provučemo ideju o brizi prema okolini, objektima, prema načinu života kojim živimo, a sve to sa refleksijom na stanje u kome smo se našli u poslednjih godinu dana. I to ne samo kroz pandemiju, nego uopšte kroz jedan promenjeni način života u kome smo se svi zajedno našli pomalo zbunjeni”. Danica Jovović Prodanović istakla je i kvalitet radova: “Polaznici su bili iz najrazličitijih obrazovnih, uzrasnih i profesionalnih bekgraunda, tako da su filmovi koji su nastali vrlo zanimljivi. Fascinantno je da su oni uspeli da u vrlo kratkom, intenzivnom radu od desetak dana, proizvedu filmske minijature od kojih su neke – kako mentori procenjuju – zaista izuzetne, čak i do nivoa festivalskih prikazivanja”.

Poslednjeg dana radionice, u okviru bonus programa Austrijskog filmskog festivala, publika je mogla da pogleda i kratkometražna ostvarenja “Testa” reditelja Karla Hajnca Klopfa i “Sabaduia” rediteljke Lote Šrajber

Namera organizatora bila je da se učesnici radionice upoznaju sa objektom Doma štampe, njegovom arhitekturom, istorijom, sadržajima i korisnicima i u kratkoj filmskoj formi daju svoj doživljaj/viđenje, komentar trenutnog stanja ili sugestiju njegovih potencijala u budućnosti. Radionica je bila posvećena edukaciji i produkciji kratkih filmova i video-radova kojima se sagledavaju i analiziraju raznovrsni potencijali filma i filmskog jezika za istraživanje arhitekture i njenih višeslojnih značenja.

Glavni mentor radionice bio je filmski reditelj Dejan Petrović – osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“. Ostali mentori iz oblasti filma bili su reditelj Vojin Vasović, snimatelj Dragan Vildović, i filmska autorka i montažerka Jelena Maksimović.  Mentori iz oblasti arhitekture bili su finalisti konkursa Future Architecture: Julia Udall, Alex De Little, Jon Orlek, Joe Gilmore i Richard Cook, Ana Ulrikke Andersen, Nina Bačun, Dea Widya, i Viktória Mravčáková. 

Radovi polaznika BINA Letnje škole filma 26. septembra u Kulturnom centru Beograda

U nedelju, 26. septembra u 16 časova, poslednjeg dana Letnje filmske škole Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, u Kulturnom centru Beograda biće prikazani filmovi polaznika nastali tokom desetodnevne radionice. Ovaj program realizovan je u okviru evropskog projekta The Future Architecture Platform, pod nazivom „Kad bi ovi zidovi govorili/If These Walls Could Talk”. Radionica je posvećena zgradi Doma štampe, a organizovana je u saradnji sa Računarskim fakultetom iz Beograda, Festivalom arhitekture iz Kopenhagena (CAFx), MAXXI muzejem iz Rima i Trijenalom arhitekture iz Osla (OAT).

Poslednjeg dana radionice, u okviru bonus programa Austrijskog filmskog festivala, publika će moći da pogleda i kratkometražna ostvarenja “Testa” reditelja Karla Hajnca Klopfa i “Sabaduia” rediteljke Lote Šrajber

Namera organizatora je da se učesnici radionice upoznaju sa objektom, njegovom arhitekturom, istorijom, sadržajima i korisnicima i u kratkoj filmskoj formi daju svoj doživljaj/viđenje, komentar trenutnog stanja ili sugestiju njegovih potencijala u budućnosti. Radionica je bila posvećena edukaciji i produkciji kratkih filmova i video-radova kojima se sagledavaju i analiziraju raznovrsni potencijali filma i filmskog jezika za istraživanje arhitekture i njenih višeslojnih značenja.

Glavni mentor radionice je filmski reditelj Dejan Petrović – osnivač Međunarodnog studentskog filmskog kampa „Interakcija“. Ostali mentori iz oblasti filma su reditelj Vojin Vasović, snimatelj Dragan Vildović, i filmska autorka i montažerka Jelena Maksimović.  Mentori iz oblasti arhitekture bili su finalisti konkursa Future Architecture: Julia Udall, Alex De Little, Jon Orlek, Joe Gilmore i Richard Cook, Ana Ulrikke Andersen, Nina Bačun, Dea Widya, i Viktória Mravčáková. 

Srpska premijera dokumentarnog filma „Srećna Nova, Jivu” Mladena Kovačevića na otvaranju festivala Sedam veličanstvenih

Dokumentarni film “Srećna nova, Jivu” reditelja Mladena Kovačevića imaće srpsku premijeru na otvaranju 17. Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma – Sedam veličanstvenih, 2. oktobra 2021. u 20 časova u Velikoj sali Kombank dvorane u Beogradu. Ovo je intiman film o svakodnevici kineskih radnika, između komunističke tradicije i novoustanovljenog kineskog sna o uspehu, koji nas vodi u Jivu, grad sa 600 fabrika božićnih i novogodišnjih ukrasa, u kojima se Božić i Nova godina proizvode za ceo svet.

Mladen Kovačević, reditelj ovog ostvarenja, povodom predstojeće srpske premijere je rekao: „Svakako je velika čast otvoriti festival Sedam veličanstvenih iako su vanredne okolnosti, ovo je tek drugi domaći film od nastanka festivala koji se našao u selekciji. Ali važnije od svega je da će domaća publika moći da vidi film, u manjem broju na premijeri, ali će uslediti i bioskopska distribucija. Iako premisa filma zvuči senzacionalno, ovo je zapravo intiman film u kome smo se trudili da izbegnemo i kuriozitete, i stereotipe, i spektakl, a okruženje novogodišnjih fabrika prvenstveno omogućuje direktniju emotivnu vezu gledaoca sa vrlo ličnim pričama, kroz koje upoznajemo jednu običnu savremenu Kinu”.

Film „Srećna Nova, Jivu” svoju svetsku premijeru je imao u 2020. godine, na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, u Brigth Future programu. Iste godine, nagrađen je Srcem Sarajeva za najbolji dokumentarni film 26. Sarajevo film festivala. Film je realizovan u okviru HOROPTER filmske produkcije iz Beograda, u produkciji Ive Plemić Divjak. Ključne članove autorskog tima čine jedna od trenutno najcenjenijih montažerki u regionu, Jelena Maksimović i mladi, perspektivni direktor fotografije, Marko Milovanović. Kompozitor je Olof Dreijer iz poznatog švedskog elektronskog dua The Knife.

Ovaj produkcijski ambiciozan projekat, sniman u Kini, rađen je u ko-delegaciji producenata iz Srbije i Švedske, u koprodukciji sa Francuskom, Nemačkom, Belgijom i Katarom, a televizijski koproducenti projekta su nemački kanal ARTE (NDR) i belgijski RTBF.

Mladen Kovačević je scenarista i reditelj međunarodno priznatih dugometražnih dokumentarnih filmova: “Anplagd” (2013), “Zid smrti i tako to” (2016), “4 godine u 10 minuta” (2018), “Srećna nova, Jivu” (2020). Njegova poetika, utemeljena je u jednostavnosti realizma, a filmovi istražuju različite stilove i idiosinkretičke dramske strukture uz nekonvencionalan pristup naturalističkoj estetici. Kovačevićevi prethodni filmovi, prikazivani su u selekcijama Visions du Réel, IDFA, Hot Docs, CPH:DOX, FIDMarseille, Sarajevo Film Festivala, Roterdam International Film Festival, nagrađivani su i distribuirani u zemlji i inostranstvu.

Sutra počinje Austrijski filmski festival

Austrijski filmski festival, manifestacija tokom koje će u Kulturnom centru Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci publici biti predstavljeno osam dugometražnih igranih ostvarenja iz austrijske savremene produkcije i pet filmova značajnih za istoriju kinematografije ove zemlje, počinje sutra, 23. septembra i traje do 27. septembra. Fokus oba programa je na ženama u kinematografiji – ispred i iza kamere, na velikom platnu i kroz teme koje nazivamo “ženskim”. Slogan ovogodišnjeg festivala je “Velika očekivanja”, a selektorka programa je filmska autorka, dramaturškinja i scenaristkinja Staša Bajac.

Na repertoaru u glavnom programu će biti filmovi “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer), “Ja, životinja” Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein), “Mali Džo” Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Ostajemo još malo” Araša T. Riahija (Arash T. Riahi), “Hvala na bombardovanju” Barbare Eder, “Stiks” Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer), “Kraljica Cigana” Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak) i “Koliba” u režiji Veronike Franc i Severina Fiale (Veronika Franz /Severin Fiala). Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani u Kulturnom centru Beograda.

Festival će u četvrtak 23. septembra u 19 časova otvoriti film “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer). U ovom ostvarenju Lola je džet-set poslovna konsultantkinja koji se ističe agresivnom taktikom i neprekidnim radom koji njen posao zahteva. Vezu sa svojom šeficom Elize čuva u tajnosti, kao i postojanje svoje starije sestre Koni, koja ima dugu istoriju mentalne bolesti. Ali, kada dobije vest da je Koni pokušala samoubistvo, Loline tajne prete da eksplodiraju u javnost.

U petak, 24. septembra na programu su dva ostvarenja. U 19 časova na programu je film “Ja, životinja” rediteljke Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein) o kontradiktornim silama koje vode naše živote: željama, strastima i razumu. Vozeći se na napucanim motorima, Mati i njeni drugari zastrašuju svoje susedstvo i maltretiraju devojke. U svom selu – oni vladaju. Ali kada se njen najbliži drug Sebastijan zaljubi u Mati, a neprijateljica Karla joj neočekivano postane prijateljica, Mati je u opasnosti da izgubi poziciju među drugarima. U 21 čas na programu je film “Mali Džo” rediteljke Jessice Hausner – upozoravajuća priča o vrhunskoj naučnici i samohranoj majci koja je previše zaposlena da bi primetila da je njen sin tinejdžer zaražen polenom zle biljke – biljke koju je ona dizajnirala, nazvala po njemu i donela kući na poklon.

Program u subotu 25. septembra u 19 časova otvara višestruko nagrađivani film “Ostajemo još malo” reditelja Araša T. Riahija (Arasha T. Riahi) prati decu Oskara i Lili, koje, kada njihova majka pokuša da izvrši samoubistvo kako bi sprečila deportaciju u Čečeniju, bivaju preseljeni u odvojene hraniteljske porodice. Odlučni su da učine sve da porodice opet bude na okupu. Igrani debi austrijske redateljke Barbare Eder “Hvala na bombardovanju” (21h) služi je mračna satira o novinarima koji izveštavaju o međunarodnim sukobima. Kada grupa američkih vojnika u Avganistanu zapali Kuran, incident izaziva svetsku kontroverzu i međunarodne novinske kuće šalju svoje ekipe. Čekanje da prva bomba ispadne pretvara se u bitku sa samim sobom i dovodi u pitanje mehanizme savremenog izveštavanja.

U nedelju 26. septembra, u 19 časova na programu je film “Stiks” reditelja Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer). Film prikazuje transformaciju snažne žene istrgnute iz svog uljuljkanog sveta tokom jedrenja. Kada postane jedina osoba koja će priteći u pomoć grupi izbeglica u olupini na otvorenom moru, uviđa ograničenja sopstvene važnosti i empatije sopstvenog kulturnog miljea. Dok nemoćno klizi iz jedne more u drugu, shvata da nema načina  da se suprotstavi okrutnostima stvarnog života. Od 21h na programu je film nagradama ovenčani film “Kraljica Cigana” reditelja Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak), u čijem središtu je Ali, hrabra žena i samohrana majka dvoje dece i bivša profesionalna bokserka, koja radi sa trenerom i vlasnikom zapuštenog boks kluba u Hamburgu kako bi obezbedila svoju porodicu. Istrošeni bokser Tane prepoznaje njen talenat i omogućava joj povratak u igru, za šta mlada majka mora da plati visoku cenu. Kraljica Cigana je omaž istoriji bokserskog flma i hrabra je studija miljea sa hrabrom ženskom figurom koja se retko viđa u bioskopu.

Festival u nedelju 27. septembra u 19 časova zatvara horor ostvarenje “Koliba” Veronike Franz i Severina Fiale. Nakon internacionalnog uspeha svog horor prvenca “Vidim, vidim” (“Goodnight Mommy”), reditelji su se okušali u holivodskoj produkciji koja ledi krv u žilama. Koliba po kojoj film nosi naziv je impresivna drvena konstrukcija koja podseća na kovčeg. Za brata i sestru Miu i Ejdena ovo neprivlačno mesto prepuno je lepih uspomena na njihovu majku koja je nedavno izvršila samoubistvo. Stoga njih dvoje nisu baš oduševljeni kada njihov otac Ričard insistira da njegova nova verenica Grejs, žena koju je upoznao istražujući za knjigu o ekstremističkom hrišćanskom kultu, tamo sa njima provede Božić.

Prateća selekcija u Jugoslovenskoj kinoteci posvećena je dvema prominentnim ženama sa početaka istorije austrijske kinematografije – glumici Hedi Lamar (Hedy Lamarr) i rediteljki i producentkinji Luize Kolm-Flek (Louise Kolm-Fleck).  Gost Jugoslovenske kinoteke 24. septembra biće izvršni direktor Austrijskog filmskog arhiva dr Nikolaus Vostri (u našoj javnosti poznat po zaslugama koje su dovele do pronalaženja prvog srpskog igranog filma „Karađorđe“). Dr Vostri će u razgovoru sa upravnikom muzeja Kinoteke Marjanom Vujovićem i urednicom filmskog programa Kulturnog centra Beograda Majom Uzelac govoriti na temu “Vek velikih očekivanja – Razgovor o ženama u istroji kinematografije kroz prominentne primere Austrijanki – Hedi Lamar i Luize Kolm-Flek”. Razgovor će se voditi uoči projekcije restaurirane kopije kontroverznog filma „Ekstaza“ (1933) Gustava Mahatija sa Hedi Lamar u glavnoj ulozi. Kinoteka će 25. i 26. septembra prikazati i dva američka filma sa Hedi Lamar – „Petrolej“ (1940) Džeka Konveja i „Moj špijunče“ (1951) Normana Mekleoda, u terminu od 19 sati. Prethodno će, od 17 sati, na programu biti dva filma austrijske rediteljke Luize Kolm-Flek, koja zajedno sa suprugom Jakobom Flekom potpisuje „Devojku na krstu“ (1929) i „Varšavsku citadelu“ (1930) i smatra se drugom ženom rediteljkom u istoriji kinematografije.

Dani austrijskog filma od 23. do 27. septembra

Dani austrijskog filma, manifestacija koja se održava od 23. do 27. septembra u Kulturnom centru Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci, publici će predstaviti osam dugometražnih igranih ostvarenja iz austrijske savremene produkcije i pet filmova značajnih za istoriju kinematografije ove zemlje. Fokus oba programa je na ženama u kinematografiji – ispred i iza kamere, na velikom platnu i kroz teme koje nazivamo “ženskim”.

Slogan ovogodišnjeg festivala je “Velika očekivanja” a selektorka programa je filmska autorka, dramaturškinja i scenaristkinja Staša Bajac.

Na repertoaru u glavnom programu će biti filmovi “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer), “Ostajemo još malo” Araša T. Riahija (Arash T. Riahi), “Mali Džo” Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Stiks” Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer), “Hvala na bombardovanju” Barbare Eder (Barbara Eder), “Ja, životinja” Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein), “Kraljica Cigana” Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak) i “Koliba” u režiji Veronike Franc i Severina Fiale (Veronike Franz , Severin Fiala. Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani u Kulturnom centru Beograda.

Staša Bajac, selektorka festivala, o ovogodišnjem konceptu je rekla: “Razrađujući koncept za ovogodišnji Austrijski filmski festival postavili smo sebi pitanje: Šta je zapravo ženski film? Film koji su pravile žene ili flmovi koji se bave “ženskim temama”? Samim tim, nametnulo se i pitanje šta su to “ženske teme”, zatim i ko ih određuje i da li one svoje autorke ograničavaju? Umetnost prvenstveno podrazumeva potpunu slobodu, bilo da je tematska ili u izrazu. Pa, ipak, kada govorimo o ženama, ideja slobode i njeno osvajanje sama se nameće. Uzevši u obzir sva ova pitanja i zamke, shvatili smo da njih kroz svoje filmove postavljaju i autorke i autori naše selekcije. Ni mi, ni oni, čini se, nemamo konačan odgovor na pitanje: „Šta je ženski film?“, ali čini nam se da je od njega mnogo važniji prostor za njegovo problematizovanje, istraživanje, diskusiju. Upravo to je cilj i želja ovog festivala”

Festival će svečano otvoriti sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl, u četvrtak 23. septembra u 19h nakon čega će uslediti film “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer). U ovom ostvarenju glavna protagonistkinja Lola je džet-set poslovni konsultant koji se ističe agresivnom taktikom i neprekidnim radom koji njen posao zahteva. Vezu sa svojom šeficom Elize čuva u tajnosti, kao i postojanje svoje starije sestre Koni, koja ima dugu istoriju mentalne bolesti. Ali, kada dobije vest da je Koni pokušala samoubistvo, Loline tajne prete da eksplodiraju u javnost.

U petak, 24. septembra na programu su dva ostvarenja. Višestruko nagrađivani film “Ostajemo još malo” (19h) reditelja Araša T. Riahija (Arasha T. Riahi) prati decu Oskara i Lili, koje, kada njihova majka pokuša da izvrši samoubistvo kako bi sprečila deportaciju u Čečeniju, bivaju preseljeni u odvojene hraniteljske porodice. Odlučni su da učine sve da porodice opet bude na okupu. U 21 čas na programu je film “Mali Džo” rediteljke Jessice Hausner – upozoravajuća priča o vrhunskoj naučnici i samohranoj majci koja je previše zaposlena da bi primetila da je njen sin tinejdžer zaražen polenom zle biljke – biljke koju je ona dizajnirala, nazvala po njemu i donela mu kući na poklon.

Program u subotu 25. septembra u 19 časova otvara ostvarenje “Stiks” reditelja Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer). Film prikazuje transformaciju snažne žene istrgnute iz svog uljuljkanog sveta tokom jedrenja. Kada postane jedina osoba koja će priteći u pomoć grupi izbeglica u olupini na otvorenom moru, uviđa ograničenja sopstvene važnosti i empatije sopstvenog kulturnog miljea. Dok nemoćno klizi iz jedne more u drugu, shvata da nema načina  da se suprotstavi okrutnostima stvarnog života. Igrani debi austrijske redateljke Barbare Eder “Hvala na bombardovanju” (21h) služi je mračna satira o novinarima koji izveštavaju o međunarodnim sukobima. Kada grupa američkih vojnika u Avganistanu zapali Kuran, incident izaziva svetsku kontroverzu i međunarodne novinske kuće šalju svoje ekipe. Čekanje da prva bomba ispadne pretvara se u bitku sa samim sobom i dovodi u pitanje mehanizme savremenog izveštavanja.

U nedelju 6. septembra, u 19 časova na programu je film “Ja, životinja” rediteljke Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein) o kontradiktornim silama koje vode naše živote: željama, strastima i razumu. Vozeći se na napucanim motorima, Mati i njeni drugari zastrašuju svoje susedstvo i maltretiraju devojke. U svom selu – oni vladaju. Ali kada se njen najbliži drug Sebastijan zaljubi u Mati, a neprijateljica Karla joj neočekivano postane prijateljica, Mati je u opasnosti da izgubi poziciju među drugarima. Od 21h na programu je film nagradama ovenčani film “Kraljica Cigana” reditelja Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak), u čijem središtu je Ali, hrabra žena i samohrana majka dvoje dece i bivša profesionalna bokserka, koja radi sa trenerom i vlasnikom zapuštenog boks kluba u Hamburgu kako bi obezbedila svoju porodicu. Istrošeni bokser Tane prepoznaje njen talenat i omogućava joj povratak u igru, za šta mlada majka mora da plati visoku cenu. Kraljica Cigana je omaž istoriji bokserskog flma i hrabra je studija miljea sa hrabrom ženskom figurom koja se retko viđa u bioskopu.

Festival u nedelju 27. septembra u 19 časova zatvara horor ostvarenje “Koliba” Veronike Franz i Severina Fiale. Nakon internacionalnog uspeha svog horor prvenca “Vidim, vidim” (Ich seh, ich seh), reditelji su se okušali u holivodskoj produkciji koja ledi krv u žilama. Koliba po kojoj film nosi naziv je impresivna drvena konstrukcija koja podseća na kovčeg. Za brata i sestru Miu i Ejdena ovo neprivlačno mesto prepuno je lepih uspomena na njihovu majku koja je nedavno izvršila samoubistvo. Stoga njih dvoje nisu baš oduševljeni kada njihov otac Ričard insistira da njegova nova verenica Grejs, žena koju je upoznao istražujući za knjigu o ekstremističkom hrišćanskom kultu, tamo sa njima provede Božić.

Prateća selekcija u Jugoslovenskoj kinoteci posvećena je dvema prominentnim ženama sa početaka istorije austrijske kinematografije – glumici Hedi Lamar (Hedy Lamarr) i rediteljki i producentkinji Luize Kolm-Flek (Louise Kolm-Fleck). Gost Jugoslovenske kinoteke 24. septembra biće direktor Austrijskog filmskog arhiva dr Nikolas Vostri (u našoj javnosti poznat po zaslugama u našoj javnosti poznat po zaslugama koje su dovele do pronalaženja prvog srpskog igranog filma „Karađorđe“). Dr Vostri će u razgovoru sa upravnikom muzeja Kinoteke Marjanom Vujovićem i urednicom filmskog programa Kulturnog centra Beograda Majom Uzelac govoriti na temu “Vek velikih očekivanja – žene u istoriji kinematografije kroz prominentne primere Austrijanki – Hedi Lamar i Luize Kolm-Flek”. Razgovor će se voditi uoči projekcije restaurirane kopije kontroverznog filma „Ekstaza“ (1933) Gustava Mačatija sa Hedi Lamar u glavnoj ulozi. Kinoteka će 25. i 26. septembra prikazati i dva američka filma Hedi Lamar – „Petrolej“ (1940) Džeka Konveja i „Moj špijunče“ (1951) Normana Mekleoda, u terminu od 19 sati. Prethodno će, od 17 sati, na programu biti dva filma austrijske rediteljke Lujze Kolm-Flek, koja zajedno sa suprugom Jakobom Flekom potpisuje „Devojku na krstu“ (1929) i „Varšavsku citadelu“ (1930) i smatra se smatra drugom ženom rediteljkom u istoriji kinematografije.

Dve nagrade za film  NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

na 4. Valter festu u Mladenovcu

NAGRADA ZA NAJBOLJU MUŠKU I ŽENSKU ULOGU DRAGANU BJELOGRLIĆU I KATARINI RADIVOJEVIĆ

Tročlanu žiri nagradio čuvene glumce za uloge Hadži Trifuna i Cone

Sinoć je proglašenjem nagrada u Mladenovcu završen 4. Valter film festival. Tročlani žiri u sastavu Nemanja Ćipranić, reditelj, Sandra Perović, novinar i filmski kritičar i Aleksandar Dunić, glumac doneli su odluku da nagrade za najboljeg glumca i glumicu Dragana Bjelogrlića i Katarinu Radivojević za uloge koje su ostvarili u filmu Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka”.

Prenosimo u celosti obrazloženje žirija: “Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena je DRAGANU BJELOGRLIĆU za lik Hadži Trifuna u filmu NEČISTA KRV u kome se ceo glumački ansambl hrabro nosi sa svojim likovima. Nadahnutom, sugestivnom, harizmatičnom, odmerenom interpretacijom, Bjelogrlić je suvereno izgradio tragičnog junaka nastalog iz pera Bore Stankovića, kojim je dosegao vrhunac svoje raskošne filmske karijere.”

Nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je KATARINI RADIVOJEVIĆ, za ulogu Cone u filmu NEČISTA KRV. Na vrhuncu svoje glumače zrelosti, ulogom koja je obeležila njen veliki filmski povratak koji će savsim sigurno biti nastavljen, briljantno je otelotvorila upečatljiv, snažan intrigantan ženski lik koji hrabro i samovoljno prkosi životu u konzervativnom društvu.”

Katarina Radivojević sinoć je doputovala sa premijere ovog filma iz Ciriha i nakon dodele nagrada izjavila:” Hvala festivalu i žiriju, našem odličnom reditelju Milutinu Petroviću koji mi je dao ovakvu ulogu, Snežani Van Hauvelingen, na hrabrosti da isproducira ovako veliki film, u svetu filmskih vukova da se nasla ovakva vučica. Hvala partnerima Mladenu Leru, Milutinu Miloševiću i Draganu Bjelogrliću. Žao mi je što on kao dobitnik nije sa nama da zajedno slavimo i sećamo se velikog Bate Živojinovića.”

Film se prikazuje u bioskopima širom regiona i Evrope. Od početka prikazivanja u bioskopima, 26. avgusta do sada ga je videlo više od 60.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskim susretima u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značaja podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

14. Beldocs – izveštaj sa 3. festivalskog dana

Trećeg festivalskog dana, 11. septembra u okviru srpske takmičarske selekcije, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazan je film “Pejzaži otpora” Marte Popivode – putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Jugoslaviji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu.

Marta Popivoda je o ideji prikazivanja lokaliteta na kojima se odigravala antifašistička borba, ali u današnjem vremenu, rekla: “Osnovna ideja i emocija koju sam želela da prenesem od samog početka je da je otpor uvek moguć, čak i u jednoj tako totalitarnoj situaciji kao što je logor smrti – Aušvic. To je ono što je meni bilo najznačajnije i najinspirativnije u Sonjinoj priči. A Sonja je bila neverovatno moćna pripovedačica, njene priče su kreirale slike u mojoj glavi, kao da čitam filmski scenario. Želela sam da dam prostor tim verbalnim-slikama ili scenama-sećanja, kako smo ih Ana i ja kasnije nazvale i otuda dolazi rediteljski postupak vraćanja na pejzaže gde su se odigrali događaji iz Sonjinih priča i kako oni izgledaju danas”.

U okviru međunarodnog takmičarskog programa, u Kulturnom centru Beograda prikazan je film „Holgut“ rediteljke Liesbeth De Ceulaer, u kome se prepliću sudbine troje protagonista u sibirskoj divljini, kao i „Ono što ne smemo da radimo”, u kome reditelj Bruno Santamarija prati dečaka Artura koji se u tajnosti oblači kao žena, i sprema se da svoju veliku tajnu otkrije roditeljima u maloj seoskoj sredini. “Veliki strah od nasilja osećaju ljudi koji se plaše da se žive na određeni način, koji društvo ne prihvata. On vas natera da odrastete, jer morate da se konfrontirate, da se otkrijete u nekom trenutku. Teško je kad ne možete da kažete šta želite da budete, ko vam se dopada, koga želite da poljubite. Teško je govoriti kada postoji mogućnost da vas ubiju zbog onoga što jeste. To nije slučaj samo u mom filmu, već i u celoj zemlji“, rekao je meksički reditelj Bruno Santamarija o temi svog filma.

Gost festivala bio je i Reka Valerik, reditelj ostvarenja “Nemi glas” o mladom MMA borcu koji je pobegao iz Čečenije u Belgiju kada je njegov brat razotkrio da je on homoseksualac. “Pretrpeo je veliki šok i izgubio glas. Snimanje filma u tom trenutku bi za njega bila još jedna trauma. Bilo mi je važno da on razume šta radimo i da želi da podeli ovu priču. Nijednom nisam uključio kameru, sve dok mu nije bilo bolje. Čekao sam oko dve godine. Tokom tog vremena bolje smo se upoznali, pa je mogao da mi veruje i da ima poverenja. Na mene su jako uticale telefonske poruke njegove majke. Jedna od tih poruka mi je dala glavni emotivni impuls. Odlučio sam da snimim film ne o Kavaju, već sa njim”, rekao je Reka Valerik.

Dokumentarni film “Sava”, koji je prikazan u Domu omladine Beograda, govori o ljudima koji žive duž najduže reke u bivšoj Jugoslaviji, a posebnu čar ovom filmu daje učešće Mire Furlan u ulozi naratorke, odnosno “glasa reke”. Reditelj Matthew Somerville je o saradnji sa legendarnom glumicom rekao: “Tražio sam nekoga čija je lična priča povezana sa rekom. Poslao sam joj mejl i ona je odgovorila u roku od 24 sata, rečima da može da potpiše svoje ime uz izjavu da je priroda važnija od nacionalizma. Bila je zaista neverovatna osoba. Dala je toliko toga filmu. Postoji sličnost između toka reke i emocionalnog putovanja, njene lične priče. Bilo je dosta simbolike u tome“.

Reditelj Paweł Wysoczański, autor filma „Sutra nas čega dug dan” prikazanog na terasi Art bioskopa Kolarac, o svom boravku na festivalu je rekao: “Ponosan sam što sam gost na Beldocsu. Ovo mi je drugi put da dolazim u ovaj fascinantan grad. Deo mog novog filma snimam ovde. Uzbuđen sam i srećan, jer u ovim ludim vremenima skoro svi festivali su online i onda se ne oseti duh festivala. Ovo je prva fizička projekcija mog filma ove godine i zadovoljan sam što sam ovde”. Projekciji filma prisustvovao je i Rafal Perl, ambasador Poljske u Srbiji.

Četvrtog festivalskog dana, u nedelju 12. septembra u 20 časova, publika će u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije u srpskom takmičarskom programu moći da pogleda ostvarenje “Koreni” Tee Lukač. Ovaj intiman film sniman je u Dvoru na Uni, rodnom mestu rediteljke, koja ga je napustila sa šest godina usled rata. Tea Lukač će nakon projekcije učestvovati u razgovoru o filmu.

U međunarodnom takmičarskom programu, u 20h u Kulturnom centru Beograda na repertoaru će biti film “Dan današnji” reditelja Maxencea Stamatiadisa (uz razgovor sa autorom), hibridni dokumentarac o 88-ogodišnjoj Suzan iz predgrađa Pariza koja ne može da živi bez novih tehnologija i uz pomoć aplikacije vraća u život svog preminulog supruga. U okviru iste selekcije u 21:30 biće prikazan i film “Ski” Manquea La Bance, u kome se autor kroz osobeni rediteljski pristup dotiče tema važnih za argentinsko društvo, ali koje imaju univerzalni značaj – klasne nejednakosti i posledice kolonijalizma u kapitalističkom društvu današnjice.

Pored učesnika glavnih takmičarskih selekcija, gosti festivala u nedelju biće Lejla Kajić i Davorin Sekulić, autori filma “Džemo” (terasa Art bioskopa Kolarac, 20h), kao i Sashko Potter Micevski, reditelj filma “Svi ćemo umreti” (Amifiteatar ispred Muzeja Jugoslavije, 22h).

Najgledaniji film u bioskopima

u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini

50.000 GLEDALACA FILMA

NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

Film reditelja Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” (po motivima dela Bore Stankovića) od 26. avgusta do danas u bioskopima je pogledalo više od 50.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Film je snimljen u produkciji This and That Productions, a producent filma Snežana van Hauvelingen izjavila je ovim povodom: “50.000 gledalaca za manje od dve nedelje tokom pandemije korona virusa vraća veru svima nama koji se bavimo kinematografijom. Publika je pokazala da je željna kvalitetnih domaćih filmova sa nacionalnom temom i kao da smo svi jedva dočekali scenario čuvenog Vojislava Nanovića, koji je napisan pre 45 godina. Zahvaljujem se pre svega Filmskom centru Srbije, Ministarstvu kulture Republike Srbije, programu Kreativna Evropa MEDIJA i Delegaciji Evropske unije u Srbiji, koji su nam pomogli da snimimo film dostojan velikana domaće književnosti Bore Stankovića i pionira jugoslovenske kinematografije Voje Nanovića. Ponosni smo što će film “Nečista krv – Greh predaka” koji je trenutno u bioskopskoj distribuciji širom Evrope i uskoro Amerike i Kanade sada moći da pogleda ceo svet i da se upozna sa našom istorijom.”

Turneja glumačke ekipe filma ove nedelje se nastavlja prvo u Makedoniji, gde je premijera zakazana za sutra, 9. septembra u Skoplju, a zatim druženjem sa glumcima u bioskopu Cineplexx u Kragujevcu 10. septembra. Nakon toga, film će početi da se prikazuje u bioskopima u Hrvatskoj i Sloveniji.

Fantastičnu glumačku podelu predvode Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskim susretima u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Najgledaniji film u našim bioskopima

NEČISTU KRV – GREH PREDAKA

ZA NEDELJU DANA POGLEDALO 37.000 GLEDALACA

„Glumačka podela je izvanredna, ne zna se ko je bolji! Film deluje spektakularno i holivudski.“ – Milan Vlajčić, kritičar NOVA S

„Dobar i snažan glumački ansambl, raskošni kostimi, upečatljiva scenografija, izvrsna fotografija!“ – Dubravka Lakić POLITIKA

Film reditelja Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” (po motivima dela Bore Stankovića) za nedelju dana prikazivanja u bioskopima je pogledalo 37.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Ekipa filma otputovala je za Beč, gde će se večeras pokloniti publici na premijeri u glavnom gradu Austrije, u okviru Adria Film Fest-a. Naredne nedelje turneja glumačke ekipe se nastavlja, i to prvo u Makedoniji, gde je premijera zakazana 9. septembra u Skoplju, a zatim druženje sa glumcima u bioskopu Cineplexx u Kragujevcu 10. septembra. Nakon toga, film će početi da se prikazuje u bioskopima u Hrvatskoj i Sloveniji.

Fantastičnu glumačku podelu predvode Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskim susretima u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Najgledaniji film u našim bioskopima

NEČISTU KRV – GREH PREDAKA

POGLEDALO 22.000 GLEDALACA

„Bogata i zanosna slika jedne epohe, satkana od pažljivo odabranih i vešto upotrebljenih detalja…“ – Božidar Zečević, VEČERNJE NOVOSTI

„Ovaj film je pravi bioskop. Za uživanje pred velikim filmskim platnom.“ – Dubravka Lakić POLITIKA

„Dinamično i sočno filmsko iskustvo bez mesta za predah!“ – Đorđe Bajić, CITY MAGAZINE

Dugoočekivani film reditelja Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” prvog vikenda u bioskopima je pogledalo 22.000 gledalaca. Nakon velikog uspeha na letnjim festivalima širom naše zemlje, film je od 26. avgusta počeo da se prikazuje u bioskopima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Fantastičnu glumačku podelu predvode Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Milena Marković uradila je adaptaciju davno izgubljenog scenarija našeg čuvenog sineaste Vojislava Voje Nanovića, dok je za scenografiju bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. Veka. Veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio je i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu, a Feđa Štukan specijalnu nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje za ulogu Kolja u filmu „Nečista krv- Greh predaka“ na 56. Filmskom susretu u Nišu.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Ekipa filma na turneji

PREMIJERA FILMA NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

U BANJA LUCI

Ekipa filma “Nečista krv – Greh predaka” sinoć je prisustvovala premijeri filma u Banja Luci. Predvođeni rediteljem filma Milutinom Petrovićem, banjalučka publika pozdravila je glumce Katarinu Radivojević, Feđu Štukana, Aleksandra Ristoskog, Mladena Lera, Nedima Nezirovića, kao i kostimografkinju Marinu Medenicu. Publika u bioskopu Cineplex Palace toplo je pozdravila ekipu nakon projekcije filma.

Film je do sada proglašen za najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, osvojio je i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji (za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković), dok je čitav glumački ansabml dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Dunav Film Festu.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počela je istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvarila jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Održana premijera filma u bioskopima Kombank dvorana i Cineplexx Galerija Belgrade

NEČISTA KRV – GREH PREDAKA KONAČNO U BEOGRADU

Večeras je film “Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića doživeo dve bioskopske premijere u Beogradu, čime je zvanično otpočeo bioskopski život ovog dugoočekivanog filma. Premijere su održane u Kombank dvorani i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade. Nakon obe projekcije, ekipu filma i glumce publika je pozdravila ovacijama. Film će se prikazivati u bioskopima širom Srbije počev od četvrtka 26. avgusta.

Milutin Petrović,reditelj filma ovim povodom je izjavio: „Održana je premijera i što se mene tiče imamo konačno pravi bioskopski film, u pravim bioskopima, koji kreće od danas. Imali smo projekcije na otvorenom za festivalsku publiku i to je divno, to je posebna publika, ali smo mi film pravili za ono što sledi od danas.“

Katarina Radivojević,koja glumi jednu od glavnih uloga u filmu podelila je svoje utiske sa premijere: „Veoma sam uzbuđena što film ulazi u bioskope, jer verujem da će se publici dopasti, jer nemamo mnogo ovakvih filmova epohe. Ovakvi filmovi su drugačiji, bogatiji i naša publika ih izuzetno ceni.“

Anđela Jovanović odigrala je nezaboravnu ulogu Tašane: „Veoma sam uzbuđena i srećna zbog beogradske premijere, oseća se elektricitet u vazduhu. Mi smo film snimali pre skoro godinu dana, tako da je za mene posle toliko vremena važno da osetim reakcije i ljubav publike, jer smo ljubav ulagali u ovaj projekat.“

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada već nagrađen kao najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, kao i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značaja podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=-iFqVz-zhC0

Foto: Vidoje Manojlović

Sutra premijera filma u bioskopima

Kombank dvorana i Cineplexx Galerija Belgrade

NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

KONAČNO U BEOGRADU

Sutra, u utorak 24. avgusta film “Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića imaće bioskopsku premijeru u Beogradu. Svečana premijera zakazana je za 19.30 u Kombank dvorani i u 20.30 u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade. Nakon obe projekcije, ekipa filma i glumci će se pokloniti pred publikom. Premijere su rasprodate, a zbog velikog interesovanja u ovim bioskopima biće održane dodatne projekcije filma. Publika će moći da pogleda “Nečistu krv – Greh predaka” i od 19:15 u Sali 6 Kombank dvorane, odnosno u 20:40 u Sali 3 bioskopa Cineplexx Galerija Belgrade.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković, Vaja Dujović i Nikola Vujović.

Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Film je do sada već nagrađen kao najbolji film po izboru publike na 28. Evropskom filmskom festivalu Palić, kao i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, za scenaristu Vojislava Nanovića i autora adaptacije scenarija Milenu Marković.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Rasprodate premijerne projekcije filma Nečista krv – Greh predaka” u Kombank Dvorani i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade

Bioskopske premijere filma „Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića, zakazane za 24. avgust u 19:30 u Kombank dvorani i 20:30 u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade su rasprodate, a zbog velikog interesovanja u ovim bioskopima biće održane dodatne projekcije filma. Publika će moći da pogleda “Nečistu krv – Greh predaka” i od 19:15 u Sali 6 Kombank dvorane, odnosno u 20:40 u Sali 3 bioskopa Cineplexx Galerija Belgrade. Podsećamo, nakon premijernih projekcija u glavnim terminima, ekipa filma i glumci će se pokloniti pred publikom.

Bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

U ponedeljak svetska premijera domaćeg filma „Strahinja Banović“ u Glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima

Novi film Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović“ (međunarodni naslov „As Far As I Can Walk“) imaće svetsku premijeru u ponedeljak, 23. avgusta u 17 časova u velikoj festivalskoj sali na 55. Međunarodnom festivalu u Karlovim Varima, koji se ove godine održava od 20. do 28. avgusta.

Film će se, zajedno sa još 11 ostvarenja iz celog sveta, takmičiti za prestižnu nagradu Kristalni globus. Ovo je prvi put nakon 20 godina da Srbija ima predstavnika u glavnom programu Karlovih Vari. 

Film je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život.

U snažnoj i autentičnoj ljubavnoj priči glavne uloge igraju francuski glumac Ibrahim Koma, austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i sirijski glumac Maksim Kalil. Značajna uloga pripala je i Nebojši Dugaliću. Zanimljivo je da sve statiste i pojedine manje uloge u filmu tumače pravi migranti iz više izbegličkih kampova u Srbiji.

Film je nastao u koprodukciji Srbije, Francuske, Bugarske, Luksemburga i Litvanije. Srpski producent je Miroslav Mogorović ispred kuće Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon Filmom.

Da podsetimo, povodom premijernog prikazivanja filma u glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima, Stefan Arsenijević je izjavio: „Izuzetno sam uzbuđen i počastvovan što će svetska premijera našeg filma biti na festivalu u Karlovim Varima. Pre svega se radujem kontaktu sa publikom, pošto je festival najavio fizičko izdanje. Godinama sam radio na ovom projektu, prvo pišući sa koscenaristima Bojanom Vuletićem i Nikolom Dukrejom, a zatim sa fantastičnom, talentovanom međunarodnom i domaćom ekipom glumaca i saradnika. Veliku zahvalnost dugujemo i migrantima iz izbegličkih kampova koji su sa nama podelili svoja iskustva i neka od njih ponovo proživeli u filmu. Bio je to po mnogo čemu jedan poseban, neuobičajen projekat. Radujem što će konačno i publika moći da ga vidi.“

Reditelj Stefan Arsenijević slavu je stekao sa kratkim filmom „(A)torzija“ za koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara. „Strahinja Banović“ je njegov drugi dugometražni film, nakon ostvarenja „Ljubav i drugi zločini“ koji je premijerno prikazan na Berlinalu.

Film „Strahinja Banović“ podržali su Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar i Kreativna Evropa- MEDIA.

Film Elegija lovora” Dušana Kasalice premijerno prikazan na Sarajevo Film Festivalu

„Elegija lovora”, debitantski igrani film mladog crnogorskog reditelja Dušana Kasalice, premijerno je prikazan sinoć, 15. avgusta u Narodnom pozorištu Sarajevo, u Glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja Sarajevo Film Festivala. Ekipa filma prošetala je crvenim tepihom i poklonila se publici. Na konferenciji za medije povodom premijere filma, govorili su reditelj Dušan Kasalica, producentkinja Jelena Angelovski, glumci Frano Lasić i Draginja Voganjac.

Reditelj Dušan Kasalica je o nastanku filma rekao: „Proces snimanja je bio interesantan jer smo radili u maloj ekipi. Snimali smo bez veštačkog osvetljenja, ili samo kada je bilo baš neophodno. Za mene je najkomplikovanije bilo kreiranje dugačkih kadrova, poigravanje sa zum objektivima koje smo često koristili, kako bismo postavili ton filma. Sve svoje filmove radim s direktorom fotografije Igorom Đorđevićem, pa se jako dobro razumemo oko estetike filma i onoga što želimo. Volim da poznajem lokaciju na kojoj snimamo, tako da dok pišem scenario već znam gde će se odigrati. Ali otvoreni smo i za promene tokom snimanja, jer smo radili i sa životinjama, što je bilo veoma izazovno”. 

Jelena Angelovski, producentkinja „Elegije lovora”, govorila je o saradnji sa Dušanom Kasalicom: „Kao producent imam veliku sreću da radim s Dušanom, koji shvata rad u specifičnim produkcijskim okolnostima, bez bilo čega što nije neophodno. Poznajem ga skoro deset godina, radili smo i na filmu Ivana Salatića “Ti imaš noć”, gde smo uspostavili naš način rada. Uvek radimo sa našim prijateljima, sjajnim profesionalcima i saradnicima, koji razumeju naše ideje šta bi savremeni film trebalo da predstavlja”.

Frano Lasić se osvrnuo na iskustvo snimanja filma: „Interesantno je da smo snimali tokom punih godinu dana. Počeli smo po lepom vremenu, pa je u nekom trenutku padao sneg, pa smo morali da prekinemo i nastavimo sledeće godine. Reditelj Dušan Kasalica je tačno znao želi od filma. Od početka smo dosta razgovarali o tekstu i priči, tako da je bilo lako raditi. Veoma sam uživao”. O svoj ulozi i filmu je rekao: „Profesor koga igram beži od problema u fantaziju, radije nego da ostane u stvarnosti. Film je dublji nego što izgleda na prvi pogled – nije samo o odnosu glavnog lika i njegove žene, o njihovom braku, već govori o nestanku srednje klase u čitavom svetu”.

Draginja Voganjac, koja u filmu tumači majku lika koji igra Frano Lasić, izrazila je zadovoljstvo radom na filmu: „Bilo je fantastično. Ekipa je bila divna. Pored razumevanja gde idemo i šta želimo, imali smo jako lepog partnera u prirodi. Durmitor je fantastičan i moram da pomenem našeg kolegu jarca, koji nam je bio inspiracija i odličan partner. Lepo je igrati arhetip a ta majka to jeste, veliki je kontrast između nje i sina. S jedne strane imamo egocentrični princip, a sa druge nekoga ko daje bezuslovnu ljubav, i to je zapravo veoma inspirativno.

U ostvarenju „Elegija lovora” uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” nastala je u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Film Nečista krv – Greh predaka” nakon nagrade na Paliću i pred publikom na festivalima u Vrnjačkoj Banji, Smederevu i Nišu

Nakon uspešne festivalske premijere na Festivalu evropskog filma Palić, publika u Srbiji imaće priliku da film „Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića pogleda u Vrnjačkoj banji, 13. avgusta, na otvaranju 45. Festivala filmskog scenarija, u Smederevu, 20. avgusta na svečanom otvaranju četvrtog Dunav Film Festa i 22. avgusta u Nišu, na 56. Festivalu glumačkih ostvarenja – Filmski susreti. Film će se naći u glavnom takmičarskom programu ova tri festivala. Glumci i ekipa filma pokloniće se publici nakon sve tri festivalske projekcije.

Beogradska bioskopska premijera zakazana je za 24. avgust u Kombank dvorani i dvorani Cineplexx Galerija Belgrade, a bioskopska distribucija u Srbiji i celoj Evropi počinje istovremeno, 26. avgusta, i sa velikim iščekivanjem bioskopske publike otvara jesenju sezonu bioskopa.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio rekonstrukciju Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Producent filma je Snežana van Hauvelingen, a film je nastao u produkciji This and That Productions.

Ovaj film od nacionalnog značala podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, MEDIA fond Kreativne Evrope i Delegacija EU u Srbiji.

Filmski festival u Lokarnu: Premijere novih filmova Dragojevića, Grbe Singa i Popadića

Filmski festival u Lokarnu počinje 4. avgusta 2021. godine i na njegovom 74. izdanju će biti premijerno prikazana i ostvarenja naših autora: dugometražni igrani film „Nebesa“ Srđana Dragojevića (u „Glavnom takmičarskom programu“), dokumantarni film „Rampart“ Marka Grbe Singa (van konkurencije) i kratki švajcarsko-srpski film „Vesti“ Luke Popadića (program „Leopradi budućnosti“). Filmove „Nebesa“, „Rampart“ i „Vesti“ podržao je Filmski centar Srbije.

U „Glavnom takmičarskom međunarodnom programu“ („Internazionale Concorso“) biće prokazano 17 filmova iz čitavog sveta koji će se takmičiti za glavnu nagradu festivala – „Zlatnog leoparda“ („Pardo d’oro“) – i druge prestižne nagrade. U ovoj selekciji se nalaze najbolji predstavnici savremene kinematografije, odabrani u skladu sa istorijom i tradicijom Filmskog festivala u Lokarnu. Pored Dragojevićevih „Nebesa“, u „Glavnom takmičarskom programu“ našle su se nove režije Ejbela Ferare („Nule i jedinice“), Aksel Roper („Mala Solanž“), Lorenca Merca („Duša zveri“), Aleksandra Zeldoviča („Medeja“), Pitera Brunera („Lucifer“)…

Novi film Srđana Dragojevića je priča o čudima. U pitanju je neobična i provokativna komedija o izazovima hrišćanstva u 21. veku i o tome kako prava, autentična čuda poslata ljudima sa nebesa danas kod njih mogu da izazovu zabunu i  često, suprotan efekat. Scenario za film „Nebesa“ je zasnovan je na prozi Marsela Emea (1902-1967) i kombinuje crnu komediju sa elementima fantastike. Radnja  prati isprepletene sudbine šest glavnih likova u tri različita vremenska perioda. Svetska premijera „Nebesa“ je zakazana za 5. avgust, a reprize na fesitalu će biti 6. i 7. avgusta 2021.

U jednosatnom dokumentarnom filmu „Rampart“ Marka Grbe Singa, autor provodi vreme u napuštenom stanu svog detinjstva u Beogradu. Naviru sećanja, idilična i traumatična. Porodična VHS arhiva prikazuje Markov svet tokom 1998. i 1999. godine: porodični skupovi, kućni ljubimci, video igre i trenuci neizvesnosti dočaravaju dečakov život u vrtlogu istorisjkih događaja.  Svetska premijera filma „Rampart“ je zakazana za 9. avgust 2021, a reprize u Lokarnu slede 10. (dve projekcije) i 11. (jedna projekcija) avgusta.

U programu „Leopradi budućnosti“ biće prikazan švajcarsko-srpski kratki film „Vesti“ (u originalu: „Real News“, ranije poznat pod naslovom „Smena“) u režiji Luke Popadića. Ovaj sedamnaestominutni igrani film prati mladog američkog TV reportera koji 1999. godine dolazi u Beograd sa jakim profesionalnim ubeđenjima i verom u slobodu. Popadićev film biće premijerno prikazan 12. avgusta, dok su reprize planirane za 13. i 14. avgust 2021. godine.

Đorđe Bajić

Srbija u fokusu na 20. Međunarodnom filmskom festivalu Transilvanija u Klužu

U okviru specijalnog programa “Fokus Srbija” na Međunarodnom filmskom festivalu Transilvanija u rumunskom gradu Kluž-Napoka, prikazano je šest filmova mladih srpskih reditelja nastalih u poslednje dve godine. U programu najpoznatijeg rumunskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 23. jula do 1. avgusta, našla su ostvarenja „Asimetrija“ Maše Nešković, „Lihvar“ Nemanje Ćeranića, „Reži!“ Koste Đorđevića, „Mamonga“ Stefana Maleševića, „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića, i „Oaza“ Ivana Ikića.


Međunarodni filmski festival u Transilvaniji (TIFF – Festivalul internațional de film Transilvania) prvi je međunarodni festival igranog filma u Rumuniji, osnovan 2002. godine. Međunarodni filmski festival u Transilvaniji je brzo rastao i postao najvažniji filmski festival u ovoj zemlji. TIFF se smatra jednim od najvažnijih takmičarskih festivala u svetu specijalizovanih za prvi i drugi igrani film. „Indivajer“ ga je uvrstio među 50 vodećih svetskih filmskih festivala.

Pala prva klapa dugometražnog igranog filma „Žal“ u režiji Koste Đorđevića

U Beogradu je danas, 28. jula,  otpočelo snimanje novog, trećeg po redu dugometražnog igranog filma reditelja Koste Đorđevića; film je naslovljen „Žal“ i nastaje uz podršku Filmskog centra Srbije i programa MEDIA Kreativna Ervropa.

Dostupan kraći sinospis ovog ostvarenja upućuje nas na sledeće: Tinejdžer organizuje sahranu svoje bake pokušavajući da na taj način zavede devojku u koju je zaljubljen, varajući sve oko sebe, a najviše svoju majku sa kojom je u kompleksnom odnosu i konstantnom sukobu, na kraju shvatajući da je jedina osoba koju je prevario – on sam.

Kosta Đorđević je i auitor scenarija za ovaj svoj film, a ekipu filma čine i: Bojana Andrić SAS, direktorka fotografije, Miloš Ivanović, producent, Marko Stanković, direktor filma, Damjan Paranosić, scenograf, Lidija Andrić, kostimografkinja, Vladimir Gojun, montažer, Uroš Todorović, snimatelj zvuka, Darko Koenig, autor šminke.

A uloge tumače: Pavle Čemerikić, Denis Murić, Alisa Radaković, Branka Katić, Pavle Mensur, Dubravka Kovjanić, Jovana Berić, Milica Vraneš, Buda Stošić, Teodor Vinčić, Melita Bihali, Draginja Voganjac, Radoslav Milenković, Boris Ilić.

U obrazloženju odluke stručne komisije na tadašnjem Konkursu Filmskog centra Srbije istaknuto je ovo: „Žal je veoma zаnimljiv scenаrio reditelja/scenariste Koste Đorđevića koji nа аutentičаn nаčin otkrivа jedаn novi pogled nа generаciju аdolescenаtа, koji se tek spremаju dа zаkorаče u život. Mladi junаci su аutentični i veomа dobro pozicionirаni u vremenu oko njih. Ovisni su o društvenim mrežаmа, koje ponekаd znаju dа postаnu reаlnost  zа sebe uprkos stvаrnoj reаlnosti. U pitanju je strаsnа pričа o ljubаvimа, odnosno o tome kаko u osnovi svаke ljubаvne priče stoji potrebа zа kontrolom. S obzirom nа S/Kidanje, prvi film mlаdog rediteljа Koste Đorđevićа, Komisija je sigurna da je Žal odličаn temаtski nаstаvаk, problemаtike koju je u svom prvom filmu već nаčeo.“

Film nastaje u produkciji Kinematografske kuće iz Beograda , a u koprodukciji sa kućom Marinis Media iz Hrvatske. Planirano je da se Žal snima do kraja avgusta na lokacijama u našem glavnom gradu.

Kosta Đorđević je režirao itakođe celovečernje igrane filmove S/Kidanje i Reži.

FOTO: Emilija Stanišić

 „Pucnji u Marseju“ Gordana Matića premijerno u Herceg Novom

„Istorija je ispisana krvlju… i blatom – ponekad.“

Novi film Gordana Matića, „Pucnji u Marseju“, imaće svetsku premijeru u glavnom programu Filmskog festivala u Herceg Novom, 5. avgusta 2021. godine. Ovo ostvarenje baca novo svetlo na tragičan događaj koji se zbio 9. oktobra 1934. godine – ubistvo kralja Aleksandra u francuskom gradu Marseju.

Povodom predstojeće premijere, Gordan Matić je rekao sledeće: „Pucnji u Marseju će nakon Herceg Novog biti prikazani na još nekoliko letnjih festivala u regionu, a domaću premijeru će imati na Festivalu u Nišu. Planirano je da film u srpske bioskope stigne od oktobra, na godišnjicu atentata.“

Devetog oktobra 1934. godine u Marseju, u Francuskoj, dogodio se atentat na kralja Aleksandra. Film „Pucnji u Marseju“ prati sudski proces teroristima koji su bili saučesnici atentatora Vlade Georgijeva Černozemskog, glavnog atentatora na Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Glavni junaci su tužioci, advokati, sudije, optuženi i svedoci samog događaja, čiji je atentator bio Vlado Černozemski, pripadnik VMRO, koji je sa četiri metka na licu mesta likvidirao kralja Aleksandra. Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju.

Velika očekivanja su bila da će se tokom suđenja doći do otkrića ko je zapravo stajao iza ubistva. Trojica terorista, Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi su za saučesništvo u atentatu. Ipak, tokom promena koje se dešavaju u Evropi između atentata i početka suđenja unosi  nespokoj i bojazan od mogućnost da će ubice biti oslobođene jer pozadina celog procesa je tajnovita i dirigovana od samog vrha kako francuske tako i nove jugoslovenske vlasti. Ubistvo kralja je jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji, a oko atentata kružile su mnoge priče i legende.

Gordan Matić objašnjava: „Pucnji u Marseju pored igrane rekonstrukcije onoga što se odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, donose kao dramaturški važan element pseudo-dokumantarne delove u kojima aktera događaja iz 1934. godine, koji govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu vremena i saznanja do kojih su naknadno došli. Ova ne svakidašnja struktura filma otvorila je brojne mogućnosti da što detaljnije prikažemo šta se zaista dogodilo tog sudbnosnog dana i kasnije tokom istrage.“

Film „Pucnji u Marseju“ napisao je i režirao Matić, dok je na scenariju radio i Vladimir Andrić. Dušan Ivanović je direktor fotografije, a film je montirao Aleksandar Popović. Autorsku ekipu čine i scenograf Nenad Marković, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitor Marko Matović… U filmu glume: Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar Cvetković, Gordan Kičić, Strahinja Blažić, Đorđe Đoković, Nikola Šurbanović, Nikola Milojević, Vladan Živković, David Tasić Daf, Marko Marković i drugi. Film traje 74 minuta.  Gordan Martić je rođen 1971. u Kragujevcu. Radi kao reditelj na filmu, televiziji i teatru od 1998. godine, dobitnik  je 16 nagrada na međunarodnim festivalima. Projekat „Pucnji u Marseju“ je u junu 2017. godine podržan od strane Filmskog centra Srbije. Matić je direktor Filmskog centra Srbije od jula 2019. godine.

Beldocs na N1

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i Televizija N1 nastavljaju saradnju i ove godine, kao uvod u 14. Beldocs koji će biti održan od 9. do 16. septembra. Počevši od 24. jula, svake subote od 20 sati, na TV N1 biće prikazivani filmovi koji su premijerno viđeni na prethodnim izdanjima Beldocsa, a koji su privukli veliku pažnju gledalaca, stručne javnosti i filmskih kritičara. Na programu će biti filmovi: “RGB”, “Grad smoga”, “Pavlenski: Čovek i moć”, “Forum”, “Dobro došli u Sodomu”, “Zemlja kartela”, “Za Samu” i “Zemlja je plava kao pomorandža”. Prethodno je već u okviru ovog programa saradnje na N1 prikazan film “Suđenje Ratku Mladiću”.

Američki film “RBG” Džuli Koen i Betsi Vest je hronika života nedavno preminule sudije Vrhovnog suda SAD-a Rut Bejder Ginsberg, od njenog rođenja u porodici jevrejskih imigranata u Bruklinu preko borbe za jednakost polova i pravnih trijumfa, pa sve do njenog današnjeg statusa kao ikone pop kulture. “RBG” je bio nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film i dobitnik je brojnih nagrada.

Kineski “Grad smoga” (Smog Town) Menga Hana je priča o Langfangu, nadomak Pekinga, jednom od najzagađenijih gradova u Kini, u čijem se Zavodu za zaštitu životne sredine naporno trude kako bi to promenili.

Nemački “Pavlenski: Čovek i moć” (Pavlensky: Man and Might) Irene Langeman prikazuje umetnika Pjotra Pavlenskog i njegovu zabrinutost za slobodu pojedinca suočenog sa državnom moći u Rusiji, koji je posle performansa zašio usta, svoj skrotum ekserima zakucao na Crvenom trgu i zapalio vatru na vratima štaba ruske tajne službe kako bi izrazio protest protiv “državnog terora”, zbog čega je sedam meseci proveo u zatvoru.

Nemačko-švajcarski “Forum” (The Forum) Markusa Vetera prati 81-godišnjeg osnivača Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba tokom dve godine, dok radi na ostvarenju svoje misije – poboljšanje stanja u svetu, i nakon pisma aktivistkinji Greti Tunberg.

Austrijski “Dobro došli u Sodomu” (Welcome to Sodom) Kristijana Krenesa i Florijana Vajgensamera je mračni film o deponiji u Gani, mestu gde se reciklira elektronski otpad sa Zapada i gde tehnologija postaje metafora kapitalističkog luksuza.

Meksičko-američka “Zemlja kartela” (Cartel Land) Metjua Hajnemana prateći meksičku paramilitarnu grupu Autodefensas priča o propasti zakona i nevidljivoj liniji između dobra i zla, u kojoj se odmetnici nalaze sa dve strane granice. “Zemlja kartela” je bio u konkurenciji za Oskara za najbolji dokumentarni film.

Dokumentarno delo “Za Samu” Vad Al-Kateab i Edvarda Votsa, koje je osvojilo nagradu Britanske akademije za filmsku i TV umetnost (BAFTA) i bio nominovan za Oskara, intimno je putovanje kroz ratno iskustvo u Alepu u Siriji i izraz ljubavi mlade majke prema kćerki prikazan kroz potresnu priču o životu Vad Al-Kateab, koja se zaljubljuje i udaje za doktora Hamzu i rađa Samu, dok se oko nje vodi strašan sukob. Ovaj film je dobitnik nagrade za najbolji evropski dokumentarac i brojnih drugih nagrada. Takođe je bio u najužem izboru za Oskara za najbolji dokumentarni film.

Ukrajinsko-litvanski “Zemlja je plava kao pomorandža” (The Earth Is Blue as an Orange) Irine Cilik je slika ratnog područja u Ukrajini, u kojem samohrana majka i njeno četvoro dece uspevaju da održe svoj dom kao sigurno utočište, gajeći strast prema filmu.

Film “Suđenje Ratku Mladiću” režirali su Robert Miler i Henri Singer koji su su imali nesmetan pristup braniocima, tužiocima i svedocima, kao i Mladićevoj porodici. Film je istovremeno ljudska priča i svedočenje o suđenju, ali i o nasleđu koje nam Haški tribunal ostavlja, kao i kratka istorija devedesetih godina.

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 120 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana, Udarni termin i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

Program:

24.07. RBG, režija  Julie Cohen, Betsy West, SAD, 2018, 98’

31.07. Grad smoga, režija Meng Han, Kina, Južna Koreja, Holandija, 2019, 89′

7.08. Pavlensky: Čovek i moć, režija Irene Langemann, Nemačka, 2016, 99’

14.08. Dobrodošli u Sodomu, režija Florian Weigensamer, Christian Krönes, Austrija, 2018, 90′

21.08. Zemlja kartela, režija Matthew Heineman, SAD, 2015, 100’

28.08. Za Samu, režija Waad al-Kateab, Edward Watts, Velika Britanija, 2019, 95′

4.09. Zemlja je plava kao pomorandža, režija Iryna Tsilyk, Ukrajina, Litvanija, 2020, 74′

Svetska premijera srpske koprodukcije Elegija lovora” Dušana Kasalice na Sarajevo Film Festivalu

„Elegija lovora”, debitantski igrani film mladog crnogorskog reditelja Dušana Kasalice, svoju svetsku premijeru imaće u Glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja Sarajevo Film Festivala, koji se održava od 13. do 20. avgusta.

Jelena Angelovski, producentkinja filma, povodom premijere filma je istakla: „Elegija lovora je pre tri godine bila deo Sarajevskog filmskog festivala svojim učešćem na platformi CineLink Industry Days, dok je reditelj Dušan Kasalica u prethodnim godinama, sa svojim kratkim filmovima, osvojio nagrade Srce Sarajeva i Specijalno priznanje žirija. U tom smislu, naša povezanost sa ovim festivalom i njegovom organizacijom prirodno je dovela do toga da se Dušanov debi nađe u zvaničnoj takmičarskoj selekciji i zato se veoma radujemo. Publika se vraća na festivale i divno je videti sve prijatelje i kolege nakon toliko vremena baš u Sarajevu”.

U ovom ostvarenju uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” nastala je u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Pala poslednja klapa serije Složna Braća – The Nekst Đeneration”

Nakon više od dva meseca snimanja u studiju i na različitim lokacijama u okolini Beograda, danas je u ranim jutarnjim časovima, na veliku radost celokupne ekipe, uspešno završeno snimanje serije „Složna braća – The Nekst Đeneration”.

Uprkos snažnoj oluji i upornoj kiši, koja je poslednjih nekoliko noći zadavala prilične poteškoće i bila svojevrstan izazov, kako glumcima tako i svim članovima ekipe, jutros je u ranu zoru, u kišom okupanom ambijentu Lipovičke šume, odjeknula poslednja klapa dugo očekivanog nastavka čuvene humorističke serije.

Scenarista i idejni kreator serije, Dr Nele Karajlić, sa neskrivenim uzbuđenjem zahvalio se svim članovima ekipe, svim sektorima počev od producenata, glumaca, statista, snimatelja, scenografa, kostimografa, šminkera, vozača i svih drugih, koji su svojim predanim radom doprineli uspešnom završetku snimanja. Istakao je da će ga pamtiti po neverovatnoj količini smeha, vedroj i pozitivnoj atmosferi koja je pratila skoro svaki snimljeni kadar. „Napravili smo jako dobru stvar, ali nemojte o tome suditi odmah, već za jedno 30 godina, toliko traju garancije koje ja dajem, a to više ne može ni mercedes”, izjavio je Karajlić u svom prepoznatljivom maniru.

Jedan od izvršnih producenata serije, Nenad Okanović, izrazio je svoje ogromno zadovoljstvo što je imao priliku da bude deo ovako zanimljivog i za njega lično vrlo značajnog projekta, čiju je prvu fazu realizacije pratio i u njoj uživao tokom svih 50 i nešto snimajućih dana, i to u godini koju su pratili mnogi izazovi. Druga faza postprodukcije tek predstoji, a potom se emitovanje serije očekuje u kasnu jesen ili proleće naredne godine.

Impozantna glumačka ekipa iz čitavog regiona predvođena Natašom Ninković, Andrijom Kuzmanovićem, Raletom Milenkovićem, Sergejem Trifunovićem, Nikolom Pejakovićem, Markom Gverom, Ljubišom Savanovićem, Nenadom Okanovićem, Mimom Karadžićem, Darkom Ostojićem i drugima, tokom poslednja dva meseca snimala je u studiju u Šimanovcima, Lipovačkoj šumi i na drugim zanimljivim lokacijama u okolini Beograda. Scenario i ovoga puta potpisuje dr Nele Karajlić, uz Srđana Jankovića, dok je režija poverena Miloradu Milinkoviću. Sponzor serije je Telekom, a za izvršnu produkciju ove komedije zadužena je ETM Produkcija.

Žiri Takmičarskog programa – igrani film 27. Sarajevo Film Festivala

Glumica Jasna Đuričić (predsjednica žirija), reditelj i scenarist Mike Cahill, rediteljica i scenaristica Lili Horvát, umjetnička direktorica Viennalea – Međunarodnog filmskog festivala u Beču Eva Sangiorgi te izvršni direktor u AFC – Austrian Film Commision Martin Schweighofer, članovi su žirija Takmičarskog programa – igrani film 27. Sarajevo Film Festivala.

Predsjednica žirija

Jasna Đuričić

Glumica, Srbija

Jasna Đuričić rođena je 16. aprila 1966. godine u Rumi, Srbija. Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše 1989. godine. Od 1990. do 2005. godine bila je stalna članica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gdje je bila i prvakinja drame. Profesorica je glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Brojne pozorišne uloge u Srbiji i regionu donijele su joj sve značajnije teatarske nagrade, među kojima se izdvajaju četiri Sterijine nagrade i Zlatni lovorov vijenac na MESS-u. Godine 2014. dodijeljen joj je Dobričin prsten, najveća nagrada koja se u Srbiji dodjeljuje pozorišnim glumcima i glumicama za životno djelo. Ostvarila je i niz zapaženih uloga na filmu i televiziji. Za ulogu u filmu BELI, BELI SVET reditelja Olega Novkovića dobila je Srebrnog leoparda za najbolju glumicu na Filmskom festivalu u Locarnu 2010. godine, a za istu ulogu osvojila je i nagradu za najbolju glumicu na Les Arcs Film Festivalu. Naslovna uloga u filmu QUO VADIS, AIDA? rediteljice Jasmile Žbanić, donijela joj je nagrade za najbolju glumicu na festivalima London Film Week i El Gouna Film Festivalu u Egiptu.

Mike Cahill

Reditelj i scenarist, SAD

Michael Cahill rođen je 5. jula 1979. godine. Kao reditelj i scenarist potpisuje tri dugometražna igrana filma: DRUGA ZEMLJA (2011.), PORIJEKLO OČIJU (2014.) i SREĆA (2021.). Jedini je filmaš koji je dva puta osvojio prestižnu nagradu Sloan na Sundance Film Festivalu. National Board of Review uvrstio je 2011. godine njegov prvi film među deset najboljih neovisnih filmova godine. Cahill je studirao ekonomiju na Univerzitetu Georgetown i samouki je filmaš. Filmsku karijeru započeo je kao snimatelj, terenski producent i urednik za National Geographic Television and Film. Također je bio urednik u dva muzička dokumentarna filma,

LEONARD COHEN JA SAM TVOJ ČOVJEK (2005.) i SVI BULJE: ‘THE POLICE’ IZNUTRA (2006.). Bio je izvršni producent i režirao je pilot epizode za nekoliko televizijskih serija, uključujući MAĐIONIČARI (2015) i PUT (2016). Kao pisca i reditelja, Cahilla najviše zanima preklapanje nauke i duhovnosti. Otac je, suprug, vegetarijanac i ljubitelj tenisa.

Lili Horvát

Rediteljica i scenaristica, Mađarska

Lili Horvát rođena je 1982. godine, odrasla je u Budimpešti. Studirala je audiovizualne umjetnosti na Sorbonne Nouvelle u Parizu i filmsku režiju na Univerzitetu za pozorište i film u Budimpešti. Njen prvi igrani film DIJETE SRIJEDE pobijedio je u takmičarskoj selekciji Istočno od Zapada (East of the West) na festivalu u Karlovym Varyma 2015. godine. Uslijedila su priznanja širom svijeta. Horvát je 2016. godine bila suosnivačica produkcijske kuće Poste Restante, koja je producirala njen drugi igrani film PRIPREME ZA ZAJEDNIČKI ŽIVOT NA NEODREĐENO VRIJEME, premijerno prikazan na filmskom festivalu u Veneciji 2020. godine. Film je, među brojnim festivalima, predstavljen i na festivalima u Torontu i Busanu, i osvojio je mnoge vrijedne nagrade širom svijeta. Nominiran je za Independent Spirit Award.

Eva Sangiorgi

Umjetnička direktorica Viennalea – Međunarodnog filmskog festivala u Beču, Austrija

Eva Sangiorgi je spisateljica i filmska selektorica, živi i radi u Beču. Sarađivala je s različitim festivalima u Latinskoj Americi, a u Mexico Cityju je osnovala FICUNAM, festival na čijem je čelu bila do 2018. Bavila se i distribucijom filmova, a radila je i u filmskoj i televizijskoj produkciji. U Meksiku je pokrenula i koordinirala nekoliko publikacija o savremenoj kinematografiji za Nacionalno autonomno sveučilište u Meksiku (UNAM). Trenutno je umjetnička direktorica Viennalea, Međunarodnog filmskog festivala u Beču.

Martin Schweighofer

Izvršni direktor u AFC – Austrian Film Commission, Austrija

Martin Schweughofer studirao je žurnalistiku i historiju umjetnosti na Univerzitetu u Beču. Radio je kao filmski kritičar i uredik za umjetnost u različitim periodičnicima u Austriji do 1993. godine. Od 1993. je izvršni direktor u AFC – Austrian Films. Osnivač je i direktor Festivala austrijskog filma Diagonale. Jedan je od osnivača panevropske organizacije European Film Promotion (EFP) sa sjedištem u Hamburgu, u kojoj je prvo obavljao funkciju potpredsjednika, a od 2013. do 2019. bio je predsjednik organizacije. Suosnivač je i dramski savjetnik pozorišne trupe Theater im Kopf. Bio je član žirija na brojnim međunarodnim filmskim festivalima, među kojima se izdvajaju Buenos Aires, Kopenhagen, Dubai, Sydney, Solun, Trst, Wroclav, Yerevan i Zagreb. Živi u Beču.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta 2021.

Predstavljanje Filmskog centra Srbije na Festivalu evropskog filma Palić

Na 28. Festivalu evropskog filma Palić, koji se održava od 17. do 23. jula, Filmski centar Srbije predstaviće se brojnim programima i aktivnostima, među kojima su Dani knjige FCS-a i izložba filmskih plakata. Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, tim povodom govorio je i o saradnji FCS-a sa Festivalom evropskog filma Palić i novoosnovanoj Asocijaciji filmskih festivala Srbije (AFIFS).

Gordan Matić je o AFIFS-u rekao: “To je asocijacija kojoj pripada i Palić. Tu su još i Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Festival glumačkih ostvarenja – Filmski susreti u Nišu, LIFFE u Leskovcu, beogradski Festival autorskog filma, Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma u Kragujevcu i novosadski festival Slika u pokretu. Sedam gradova, sedme umetnosti, sedam nagrada. Ove godine će prvi put biti dodeljena i nagrada kritike za najbolji domaći film u prethodnih godinu dana.

Gordan Matić je naročito apostrofirao novo izdanje Filmskog centra Srbije “Robert Meki: Priča – Sadržaj-struktura, stil i principi pisanja scenarija”, koje je pre samo nekoliko dana izašlo iz štamparije: “Na ovu knjigu sam izuzetno ponosan, kako ja, tako i svi u Filmskom centru Srbije, jer smo prvi preveli Mekija kod nas. Ova knjiga je jedna od scenarističkih biblija u svetu, jedno od najčitanijih i najtraženijih štiva, koje je obavezno i na našem Fakultetu dramskih umetnosti. Ali ova knjiga nije namenjena samo studentima. Ona predstavlja vrstu putokaza za prepoznavanje potreba gledalaca, ali i za prepoznavanje problema koji imaju filmske priče i scenariji u nastajanju”.

U utorak 20. jula u 12 časova na Velikoj terasi na Paliću biće promovisana i knjiga Slobodana Šijana „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“, koja donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma. U knjizi se nalaze tekstovi Ive Andrića, Branislava Nušića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Boška Tokina, Miloša Crnjanskog, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Petrovića, Danila Kiša, Dubravke Ugrešić i drugih.

U galeriji Otvorenog univerziteta u Subotici otvorena je i izložba filmskih plakata “Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1945-1970”, na kojoj su predstavljeni filmski plakati iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije. Za potrebe izložbe odabrano je 50 filmskih plakata filmova koji su nastali 40-tih, 50-tih i 60-tih godina prošlog veka i predstavljaju značajna dela jugoslovenske kinematografije, kao što su „Skupljači perja”, „Kad budem mrtav i beo”, „Rani radovi”, „Marš na Drinu”, „Kapetan Leši” i mnogi drugi. Izložba će za publiku biti dostupa do 1. avgusta.

O ovoj izložbi je Gordan Matić rekao: “To su plakati koji nam govore o nekadašnjem načinu komuniciranja nekada sa publikom, kako se tada tretirao gledalac, i kako su se odnosili prema žanrovima producent i dizajneri . Sa ove vremenske distance mi često mislimo da je to bilo rigidno vreme i da su postojale neke zagrade, ali videćemo da su to dizajnerski jako interesantne i šarolike ideje”.

Ovog leta gledaj omiljene filmove i osvoji projektor

Počeo još jedan krug Evropskog filmskog izazova

Novi krug evropskog filmskog izazova, takmičenja koje filmofilima približava atmosferu najvećih evropskih filmskih festivala i evropsku kinematografiju, počeo je 15. jula  i trajaće do 23. septembra 2021.

U novom krugu takmičenja filmofilima se pruža prilika da osvoje premium home cinema experience koje uključuje filmski projektor i godišnju pretplatu na sajtu dafilms.com, koji u svojoj bazi nudi najbolje evropske i svetske dokumentarne filmove.

Svi stariji od 18 godina sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije mogu se priključiti takmičenju kreiranjem naloga na europeanfilmchallenge.eu i postavljanjem filmova. Da bi bio prihvaćen, film mora biti duži od 52’, odgledan na legalnoj platformi u periodu trajanja izazova i jedna od zemalja produkcije mora biti evropska. Na postavljenoj fotografiji jasno mora biti vidljiv naziv platforme, TV kanala, datum projekcijie u bioskopu ili datum VoD kupovine. Bodovi se dodeljuju po sistemu 4 za film i 3 za svaku različitu platformu. U periodu trajanja izazova organizator zadržava pravo da za određene filmove dodeli dodatne bodove o čemu se učesnici mogu informisati na društvenim mrežama takmičenja (@europeanfilmchallenge) i organizatora (@beldocsfest) i na sajtu europeanfilmchallenge.eu.

European film challenge se istovremeno odvija u 8 evropskih zemalja: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Španiji, Portugalu, Italiji, Litvaniji i Letoniji.  Organizator takmičenja u Srbiji je Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs čije se 14. izdanje održava u septembru 2021.

Projekat se realizuje uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Prihvati izazov, gledaj omiljene evropske filmove i osvoji premium home cinema experience.

Projekat debitantskog filma Radivoja Raše Bukvića i na koprodukcionom marketu u Rumuniji

Projekat prvog dugometražnog igranog filma ,,Antitalenti’’ glumca, reditelja i scenariste Radivoja Raše Bukvića i producentkinje Jovane Jovičić odabran je među 10 projekata za koprodukcionu platformu ,,Transilvania Pitch Stop’’ u okviru jubilarnog 20. Međunarodnog filmskog festivala Transilvanija, a koja će biti održana od 29. do 31. jula u u Rumuniji (Cluj-Napoca).

Projekat ,,Antitalenti’’ je ranije bio odabran i u kategoriji ,,Plus Minus One’’ koprodukcionog marketa Sofia Meetings u okviru 25. Međunarodnog filmskog festivala u Sofiji 2021. godine.

Antitalenti je to coming-of-age/ priča o odrastanju i sazrevanjudrama sa elementima mjuzikla nadahnuta istinitim događajem koji se odigrao 1993. godine u gradu Somboru u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Priča je o matematičkom geniju, stidljivom četrnaestogodišnjem dečaku koji se u osvit ratova devedesetih uključuje u trgovinu oružjem kako bi kupio bas gitaru, a sve sa nadom da će se kao u muzičara školskog benda, u njega zaljubiti najlepša devojčica u školi.

Priča reditelja i scenariste Radivoja Raše Bukvića sa koscenaristima Vukom Ršumovićem i Igorom  Latinovićem nastaje u okviru mlade producentske kuće Prikaz Film, kao koprodukcija Srbije, Hrvatske, Slovenije, Francuske i Mađarske. Projekat su do ovog trenutka podržali  grad Sombora, kao i Filmski cetntar Srbije (na svojim konkursima za razvoj scenarija 2018. i razvoj projekta 2020. godine).

Radivoje Raša Bukvić je igrao u ovdašnjim filmovima: 011 Beograd, Mali svet, Besa, Povratak,Tihi kutak Hristov,  a gledaćemo ga i u srpskim filmovima Ključ i Trag divljači. Igrao je i u serijama Stižu dolari, Cvat lipe na Balkanu, Moj rođak sa sela, Prvaci sveta, Vojna akademija, Besa, Slučaj porodice Bošković, Aleksandar od Jugoslavije … Glumio je i u brojnim inostranim, mahom francuskim i američkim, filmovima i serijama: La Californie, 96 sati, Largo Vinč, Koko Šanel i Igor Stravinski, La Femme Invisible, Les bien-aimés, Trois Mondes, Mains armées, Goodbye Morocco, Dobar dan da se umre muški, Diši, Noćna potera, Transporter: Nasleđe, Orage, Izdajnjik po našem ukusu, Braquo, Cannabis, Maryline, Coffee Wars...

Projekat novog filma rediteljke Maje Miloš podržao i panevropski koprodukcioni fond Euroimages

Poznati su rezultati glasanja 169. zasedanja Upravnog odbora panevropskog koprodukcionog fonda, Eurimagespodržano je ukupno 49 dugometražnih projekata (uključujući i projekte šest dokumentarnih i tri animirana filma), a među tom prilikom odabranima je i projekat filma „Pukotina u ledu“, projekta novog igranog filma naše scenaristkinje i rediteljke Maje Miloš. Ovom projektu je odobrena podrška u iznosu od 225 hiljada evra. Projekat ovog većinskog srpskog filma ranije su podržali Filmski centar Srbije (FCS) i nacionalni fondovi Holandije, Slovenije, Italije i Hrvatske.

Prema u ovom trenutku dostupnim informacijama, kratak sinopsis pomenutog filma glasi: Marija je klizačica koja živi sa ocem, kamiondžijom, na obodu Beograda. Skrhana bolom zbog gubitka majke koja je umrla tri godine ranije, ona  ne može da izrazi svoju rasplamtalu seksualnost. Ona to doživljava kao veliku tajnu koja je progoni i oseća se bezvrednom. Marijin otac se zbližava sa ženom koja se potom useljava u njihovu kuću zajedno sa svoje dve kćerke. Marija podržava svog oca ali shvata da ne može da veruje svojoj novoj maćehi…

U svojoj ekplikaciji projekta autorka Maja Miloš je ovaj svoj projekat pojasnila i sledećim rečima: „Pukotina u ledu se bavi pitanjima integriteta žena u materijalistički i takmičarski ustrojenom svetu šunom agresije. Film prati junakinjino intimno putovanje samoprihvatanja i integriteta, potcrtavajući obim degradacije i eksploatacije žena kroz razne društvene slojeve, s ciljem da na sirov način oslika stvaran život bez  propratnog moralisanja. Narativni modeli bajki su uronjeni u savremenu priču kako bi se istražilo kako humanističke ideje bajki funkcionišu u današnjem svetu…“

Pukotina u ledu je kao projekat razvijana na radionicama i koproducentskim sastancima na Torino FilmLab-u i kanskom L`Atelier programu. Dobila je i podršku za razvoj projekta CE Media fonda. Film se radi u produkciji beogradske filmske kuće Baš Čelik, a  u koprodukciji sa producentskim kućama Spok Production i Vertigo (Slovenija), Nightswim (Italija), Volya Films (Holandija) i Propeler film (Hrvatska).

Maja Miloš je diplomirala na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Učestvovala je u programu Berlinale Talent Campus, kao i u dokumentarističkom programu La Femis. Režirala je jedanaest kratkometražnih filmova, od kojih je većina nagrađena na nacionalnom i internacionalnom nivou. Njen prvi dugometražni film Klip (2012) prikazan je na međunarodnim filmskim festivalima u Roterdamu, San Sebastijanu, Torontu, Moskvi, Karlovi Varima, Solunu, Minhenu, Tansilvaniji…. i osvojio je brojne nagrade, uključujući Nagradu Tigar u Roterdamu. Bila je članica žirija festivala u Roterdamu, Sarajevu, Karlovi Varima, Pančevu, Leskovcu… Radi kao asistentkinja na katedri filmske i televizijske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Film „Gradska skupština“ na Beldocsu – epska studija života jednog grada

Jedna od filmofilskih poslastica predstojećeg, četrnaestog po redu, Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 9. do 16. septembra, biće film „Gradska skupština“ (“City Hall”) legendarnog američkog dokumentariste Frederika Vajzmana (91), koji će biti prikazan u programu Udarni termin. Od strane Njujork Tajmsa proglašen za „jednog od najznačajnijih i najoriginalnijih filmskih autora današnjice“, ovaj slavni autor i u svojoj desetoj deceniji pomni je hroničar globalnog društva.

Nakon filmova o Njujorškoj biblioteci i Nacionalnoj galeriji u Londonu, Vajzman pod lupu stavlja svoj rodni grad, filmom o administraciji demokratskog gradonačelnika Bostona. U trajanju od četiri i po sata, reditelj sprovodi studiju demokratije na delu. Tokom perioda od nekoliko meseci, Vajzman je snimao sve što se događalo u Gradskoj kući u Bostonu, uporno beležeći baš svaki vid funkcionisanja jednog velikog grada. U korak je pratio rukovodstvo ove metropole na sastancima o beskućnicima, skupovima podrške zavisnicima, tokom priprema za posledice klimatskih promena, kao i akcija poboljšanja pristupačnosti za osobe sa invaliditetom. Neumorni reditelj s jednakom pažnjom beleži inspekciju velikog građevinskog projekta, jutarnje brifinge policije, odvoz smeća i rešavanje problema glodara. „Gradska skupština“ temeljno i epski nas uvodi u svet života jednog grada iza njegovih kulisa autentičnim i prepoznatljivim Vajzmanovim stilom.

“Snimio sam „Gradsku skupštinu“ da bih ilustrovao zašto je uprava neophodna da bi ljudi uspešno živeli zajedno. Film prikazuje gradsku upravu koja nudi širok spektar važnih i potrebnih usluga velikom američkom gradu čije stanovništvo predstavlja svu istoriju raznolikosti Amerike. Gradska uprava Bostona trudi se da ove usluge nudi na način koji je u skladu sa Ustavom i demokratskim normama i ona je suprotna onome za šta se zalagao Donald Tramp”, objasnio je reditelj Vajzman koji je tokom 54 godine bavljenja filmom (za sada),  snimio 43 dokumentarna filma koji zajedno čine izvesni portret savremenog društva, pa svoje celokupno delo smatra jednim filmom koji traje više od 100 sati.

„Gradska skupština“ propagira istinsku veru u američku demokratiju, na način kako je to definisao još Abraham Linkoln u svom obraćanju u Getizburgu – “vlada naroda, od naroda i za narod” – i pokazuje alternativni model u koji reditelj Vajzman istinski veruje. Baš kao što gradonačelnik Bostona u filmu kaže: “Shvatam da u Bostonu ne možemo rešiti probleme Sjedinjenih Američkih Država. Ali, nekada je dovoljan samo jedan grad…”

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 120 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana, Udarni termin i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

Domaći film Strahinja Banović u Glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima

Novi film Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović“ (međunarodni naslov „As Far As I Can Walk“) uvršten je u glavni takmičarski program 55. Međunarodnog festivala u Karlovim Varima, koji se ove godine održava od 20. do 28. avgusta.

Film će se, zajedno sa još 12 ostvarenja iz celog sveta, takmičiti za prestižnu nagradu Kristalni globus. Ovo je prvi put u poslednjih pet godina da Srbija ima dugometražni igrani film u glavnom takmičarskom programu festivala A kategorije i prvi put nakon 20 godina u glavnom programu Karlovih Vari.

Film je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život.

U snažnoj i autentičnoj ljubavnoj priči glavne uloge igraju francuski glumac Ibrahim Koma, austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i sirijski glumac Maksim Kalil. Značajna uloga pripala je i Nebojši Dugaliću. Zanimljivo je da sve statiste i pojedine manje uloge u filmu tumače pravi migranti iz više izbegličkih kampova u Srbiji.

Film je nastao u koprodukciji Srbije, Francuske, Bugarske, Luksemburga i Litvanije. Srpski producent je Miroslav Mogorović ispred kuće Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon Filmom.

Povodom premijernog prikazivanja filma u glavnom takmičarskom programu festivala u Karlovim Varima, Stefan Arsenijević je izjavio: „Izuzetno sam uzbuđen i počastvovan što će svetska premijera našeg filma biti na festivalu u Karlovim Varima. Pre svega se radujem kontaktu sa publikom, pošto je festival najavio fizičko izdanje. Godinama sam radio na ovom projektu, prvo pišući sa koscenaristima Bojanom Vuletićem i Nikolom Dukrejom, a zatim sa fantastičnom, talentovanom međunarodnom i domaćom ekipom glumaca i saradnika. Veliku zahvalnost dugujemo i migrantima iz izbegličkih kampova koji su sa nama podelili svoja iskustva i neka od njih ponovo proživeli u filmu. Bio je to po mnogo čemu jedan poseban, neuobičajen projekat. Radujem što će konačno i publika moći da ga vidi.“

Reditelj Stefan Arsenijević slavu je stekao sa kratkim filmom „(A)torzija“ za koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara. „Strahinja Banović“ je njegov drugi dugometražni film, nakon ostvarenja „Ljubav i drugi zločini“ koji je premijerno prikazan na Berlinalu.

Film „Strahinja Banović“ podržali su Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar i Kreativna Evropa- MEDIA.

Glavni program na Somborskom filmskom festivalu u znaku domaćeg i evropskog filma

U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 13. do 16. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, Glavni program će predstaviti pet ostvarenja iz naše zemlje i Evrope: „Koncentriši se, baba“ Pjera Žalice, „Oaza“ Ivana Ikića, „Mater“ Jure Pavlovića, „Undine“ Kristijana Pecolda  i „Znoj“ Magnusa fon Horna. Žiri glavne, takmičarske selekcije, čine glumac Petar Strugar, glumica Marija Bergam, i filmski producent Filip Feti Dautović.

Dejan Dabić, selektor festivala, o Glavnom programu kaže: „Ovogodišnji glavni takmičarski program, kako bi sportski novinari rekli, biće spoj mladosti i iskustva, ali svakako da je reč o ostvarenjima sa značajnim festivalskim i stručnim referencama, ali i potencijalom da budu zanimljivi i istinskim filmofilima. U fokusu većine filmova je potreba za nalaženjem istinske ljubavi, ali su tu i filmovi koji se bave ličnim i porodičnim preispitivanjima. Većina filmova sa savremenom tematikom, ali tu su i filmovi iz bliske prošlosti, bez velikih istorijskih tema. Kao da su se autori odlučili da glavni junaci, pre svega, budu obični ljudi”.

Radnja filma „Koncentriši se, baba“ događa se u aprilu 1992. godine uoči rata u SFRJ. Mnogobrojna porodica koja živi širom nekadašnje zajedničke države, okuplja se u Sarajevu oko postelje stare majke koja je na samrti, ali prognoza porodičnog lekara da je njena smrt pitanje minuta, pretvara se u sate, a na kraju i u dane. Počinju spletke oko nasledstva, a naročito oko velike porodične kuće u Sarajevu. Intrige većini članova porodice postaju važnije od zastrašujućih znakova nadolazeće kataklizme. Film je otvorio prošlogodišnji Sarajevo Film Festival.

Film „Oaza” prati troje protagonista u instituciji za mlade sa posebnim potrebama, Marija se ubrzo sprijatelji sa podjednako neustrašivom devojkom Draganom. Kada postane jasno da su obe zaljubljene u povučenog mladića Roberta, njihov odnos biva ugrožen i postepeno prerasta u opasnu igru žmurke sa ciljem da se on osvoji. Film je imao premijeru na festivalu u Veneciji 2020. godine, gde je dobio nagradu Label Europa Cinemas, a na ovogodišnjem Festu proglašen je i najboljim filmom glavnog takmičarskog programa.

U filmu „Mater”, nakon godina provedenih u Nemačkoj, Jasna se vraća u Hrvatsku kako bi se brinula o majci, koja je na samrti. Majčino oslabljeno telo čak i prikovano za krevet zrači zastrašujućim autoritetom koji se nadvija nad svima u njenoj blizini. Kako dani prolaze, Jasna se zapliće u mrežu zameranja od kojih je očajnički pokušavala pobeći. „Mater“ je debitantski celovečernji igrani film autora Jure Pavlovića koji je za kratkometražni igrani film „Piknik“ svojevremeno dobio nagradu Evropske filmske akademije, a hrvatski kritičari proglasili su ga i za najbolji hrvatski film u prošloj godini.

„Undine” je film o istoričarki koja radi kao kustoskinja u jednom od muzeja u Berlinu. Nestvarno lepa, zna sve o Humbolt Forumu, a način na koji iznosi svoje znanje o istoriji grada koji je izgrađen na močvari, posetiocima muzeja je impresivan. Njena stara ljubav Johanes odlazi i ceo njen svet se raspada. Sasvim slučajno upoznaje Kristofa, ronioca koji radi na podvodnim istraživanjima. Zaljubljuje se u njega i čini se da novi život za nju tek počinje. Film je dobio nagradu FIPRESCI na festivalu u Berlinu, a nominovan je i za nagradu Evropske filmske akademije dok je glavna glumica Paula Bir nagrađena nagradom Evropske filmske akademije i nagradom za najbolju glumicu na festivalu u Berlinu.

Film „Znoj” o usamljenosti i potrebi za intimnošću u vreme društvenih mreža, imao je premijeru na online filmskom festivalu u Kanu 2020. godine. Prati život influenserke i fitnes instruktorke, Silvije Zajec. Ona je zgodna, popularna, okružena vernim saradnicima i pratiocima, ali u stvarnosti i sama traga za ljubavlju i nežnošću. Producent filma smatra da ovo ostvarenje postavlja brojna pitanja u doba instagram ere, a jedno od važnijih je – „da li ljubav u životu može biti zamenjena brojem lajkova na društvenim mrežama?“

Na repertoaru Trećeg somborskog filmskog festivala će se naći 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu, a selektor programa je Dejan Dabić. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova, radionice i koncerti.

Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a filmovi i prateći programi će se održavati u Atrijumu Gradske kuće, Dvorištu Gradskog muzeja Sombor, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor, i na Trgu Svetog Đorđa.

Tribina Filmskog centra Srbije:

O KNJIŽEVNOSTI NA FILMU GOVORE SLOBODAN ŠIJAN, SRDAN GOLUBOVIĆ, VLADIMIR KECMANOVIĆ, LJUBICA ARSIĆ, SANJA SAVIĆ MILOSAVLJEVIĆ I IVAN ŽIVKOVIĆ

Druga u nizu tribina u okviru ciklusa „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” pod nazivom „Književnost na filmu: U susret novom konkursu Filmskog centra Srbije“ biće održana sutra, u sredu, 23. juna u 19 sati u Sali Amerikana Doma omladine Beograda. Ovim tribinskim programom, kao i prethodnim, Filmski centar Srbije u saradnji sa Domom omladine Beograda želi da strateški osmisli, koncipira i problematizuje neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma.

Na tribini će govoriti Slobodan Šijan, filmski reditelj, Ljubica Arsić, književnica, Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista, kolumnista, Srdan Golubović, filmski reditelj, Sanja Savić Milosavljević, dramaturg i Ivan Živković, filmski reditelj.

Urednik serijala je Aleksandar Gatalica, pisac, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar, a moderator Dragan Nikolić, filmski reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda.

„Susret filmskih scenarista, pisaca i reditelja, treba da otvori razgovor na temu „filmičnosti“ srpske književnosti danas. Pitanja na ovoj tribini moraju ići u dva smera. Prvi: Jesu li srpski pisci danas spremni da pišući svoje književno delo, u fakturi romana razmišljaju filmski, odnosno daju primat pripovedanju u književnim slikama? I drugi: Da li su srpski sineasti danas spremni da, praveći film po domaćem književnom tekstu, načine pomak od komercijanom pristupu filmu i svoju naraciju približe autorskom filmu (montaža slike, motaža tona, specijalni efekti koji mogu da dočaraju fantastiku sličnu književnom delu i slično)? Sagovornici tribine nalaze se sa obe strane ovog čvora koji treba da razveže novi konkurs FCS. Hoće li oni učestvovati na novom konkursu „Književnost na filmu?“, rekao je Aleksandar Gatalica.

Ideja ciklusa tribina pod objedinjujućim nazivom Identitet srpskog filma, ima za cilj da problematizuje, rasvetli, produbi i kvalitativno doprinese sagledavanju  svih  bitnih aspekata savremenog srpskog filma. Teme tribine definisane su kao presek aktuelnih upitnika srpskog filma i prilagođene su  najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu.   

Potpisan sporazum o saradnji Filmskog centra Srbije i Ministarstva odbrane Republike Srbije

Filmski centar Srbije i Ministarstvo odbrane Republike Srbije potpisali su sporazum o saradnji, sa ciljem razmene iskustava, sprovođenja zajedničkih aktivnosti edukacije i promocije kinematografskih dela nastalih pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije i Ministarstva odbrane, poslova i zadataka iz oblasti kinematografije, i opštih pitanja od značaja za razvoj domaće kinematografije. 

Ovim sporazumom se projektima podržanim od strane Filmskog centra Srbije olakšava pristup i korišćenje dobara Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, a koja su neophodna za njihovu realizaciju. Filmski centar Srbije će razmatrati zahteve za korišćenje dobara Ministarstva odbrane, i potom ih prosleđivati ovom ministarstvu na odlučivanje.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom potpisivanja sporazuma sa Ministarstvom odbrane je rekao: “Ovim sporazumom će biti pojednostavljene procedure i ubrzano angažovanje resursa Ministarstva odbrane. To je od izuzetnog značaja za produkcijske kuće i autore kinematografskih dela, koji će moći da računaju na racionalizaciju svojih aktivnosti i brže snimanje. Sa druge strane, sporazum će garantovati i racionalnu upotrebu resursa Ministarstva, tako da će obe strane biti na dobitku”.

Matić je podsetio i na prethodno potpisan protokol sa Srpskom pravoslavnom crkvom: “Filmski centar Srbije aktivno razmišlja o potrebama srpske kinematografije. Mi smo prepoznali potrebu za jasno definisanom saradnjom sa značajnim institucijama u srpskom društvu, što će pomoći da se lakše pristupi realizaciji filmova koji zahtevaju pristup specifičnim institucionalnim resursima”.

Ciklus tribina „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku”

KNJIŽEVNOST NA FILMU

U susret novom konkursu Filmskog centra Srbije

Druga u nizu tribina u okviru ciklusa „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” pod nazivom „Književnost na filmu: U susret novom konkursu Filmskog centra Srbije“ biće održana u sredu, 23. juna u 19 sati u Sali Amerikana Doma omladine Beograda. Ovim tribinskim programom, kao i prethodnim, Filmski centar Srbije u saradnji sa Domom omladine Beograda želi da strateški osmisli, koncipira i problematizuje neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma.

Na tribini će govoriti Slobodan Šijan, filmski reditelj, Ljubica Arsić, književnica, Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista, kolumnista, Srdan Golubović, filmski reditelj, Đorđe Milosavljević,  dramaturg, stripski i filmski scenarista, reditelj i kritičar i Ivan Živković, filmski reditelj.

Urednik serijala je Aleksandar Gatalica, pisac, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar, a moderator Dragan Nikolić, filmski reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda.

„Susret filmskih scenarista, pisaca i reditelja, treba da otvori razgovor na temu „filmičnosti“ srpske književnosti danas. Pitanja na ovoj tribini moraju ići u dva smera. Prvi: Jesu li srpski pisci danas spremni da pišući svoje književno delo, u fakturi romana razmišljaju filmski, odnosno daju primat pripovedanju u književnim slikama? I drugi: Da li su srpski sineasti danas spremni da, praveći film po domaćem književnom tekstu, načine pomak od komercijanom pristupu filmu i svoju naraciju približe autorskom filmu (montaža slike, motaža tona, specijalni efekti koji mogu da dočaraju fantastiku sličnu književnom delu i slično)? Sagovornici tribine nalaze se sa obe strane ovog čvora koji treba da razveže novi konkurs FCS. Hoće li oni učestvovati na novom konkursu „Književnost na filmu?“, rekao je Aleksandar Gatalica.

Ideja ciklusa tribina pod objedinjujućim nazivom Identitet srpskog filma, ima za cilj da problematizuje, rasvetli, produbi i kvalitativno doprinese sagledavanju  svih  bitnih aspekata savremenog srpskog filma. Teme tribine definisane su kao presek aktuelnih upitnika srpskog filma i prilagođene su  najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu.   

Gordan Matić i delegacija FCS-a posetili snimanje igranog filma „Heroji Halijarda“ Radoša Bajića

Delegacija Filmskog centra Srbije, predvođena direktorom Gordanom Matićem, postila je snimanje igranog filma „Heroji Halijarda“, ambicioznog projekta koji nastaje prema scenariju i u režiji Radoša Bajića. U središtu igranog filma „Heroji Halijarda“ je ratna drama, priča koja je inspirisana najvećom pojedinačnom akcijom spasavanja savezničkih pilota iza neprijateljskih linija u istoriji svetskog vazduhoplovstva, poznatom pod kodnim imenom „Operacija Halijard“.

Nakon dolaska na snimanje, Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije rekao je: „Ovaj film je dobio sredstva na konkursu za filmove sa nacionalnom temom prošle godine, i drago mi je da su ovako brzo uspeli da uđu u pripreme, što zapravo pokazuje posvećenost ekipe i same producentske kuće ovom projektu. To me izuzetno raduje, ne samo kao direktora Filmskog centra Srbije, već i kao budućeg gledaoca“.

Radoš Bajić je o filmu rekao: „Mi se pre svega trudimo da napravimo ozbiljan, dubok, iskren, pošten i čestit film. Ovo je projekat koji se radi na način kako su se nekada radili veliki projekti. Činjenica je da smo se spremali i radili na više od tri godine, a da će biti sniman dve godine. To nešto govori, a samim tim predstavlja i izvesnu dozu obaveze i odgovornosti. S druge strane, na bazi 20 dana snimanja, želim da kažem da smo na najboljem putu. Bez mnogo talasanja i samohvale, vrlo teško i naporno radimo. Snimamo izuzetne scene. Moji koscenaristi su Duško Kovačević i Strahinja Madžarević, vojni konsultant Miloš Timotijević, konsultant za vazduhoplovstvo je general Dragan Katanić, imamo i eksperte epohe. Imamo vrhunsku glumačku ekipu i okružen sam sjajnim saradnicima. S obzirom da sam dugo akumulirao celu ovu stvar u svojstvu autora i reditelja, mislim da ćemo napraviti film koji će mnoge iznenaditi. Napravićemo veliki film.“

Pored pomenutih, na nastanku projekta učestvuju: direktor fotografije Predrag Jočić, montažer Stevan Marić, scenografkinja Jelena Mirković, kostimograf Boris Čakširan, maskerka Mirjana Stevović, snimatelj zvuka Vladica Budić, dizajner zvuka Igor Perović… Izvršni producenti su Nedeljko Bajić, Jelena Bajić Jočić i Predrag Jočić. Istovremeno kad i film „Heroji Halijarda“, snima se I TV serija od šest jednosatnih epizoda „Vazdušni most“ za svoj centralni motiv ima priču o tragici jednog vremena, o herojstvu i beznađu, o porodici,ljubavi i stranputicama, o žudnji za slobodom, o podelama i raskolima – o nametnutoj budućnosti koja je voljom moćnih i velikih oteta srpskom narodu.

U filmu i TV seriji o operaciji „Halijard“ nastupa više od stotinu glumaca, među kojima glavne i velike uloge igraju: Petar Božović, Žarko Laušević, Nela Mihailović, Radovan Vujović, Nikola Rakočević, Vučić Perović, Milan Vasić, Aleksandar Đurica, Isidora Minić, Jovo Maksić, Ivan Vučković, Nenad Heraković, Dragan Petrović Pele, Ljiljana Blagojević, Ljiljana Stjepanović, Radoje Čupić, Slobodan Boda Ninković, Nedeljko Bajić, Vanja Ejdus, Aleksandar Stojković, Đorđe Marković, Branko Janković, Nebojša Kundačina, kao i veliki broj talentovanih mladih glumaca – Nina Nešković, Teodora Dragičević, Čubrilo Čupić, Marko Radojević, Mihailo Perišić, Ognjen Nikola Radulović i dr. Pored umetnika iz Srbije i regiona, glumačku postavu će sačinjavati značajan broj stranih glumaca sa engleskog govornog područja – Stiven Mur, Majkl Stoki, Adam Devenport, Jadran Malkovič, Pol Kles, Nikola Кent, Karl Varton, Pol Marej, Hari Natanijel Epli, Aleks Papke i mnogi drugi.

Žarko Laušević je za sajt Filmskog centra Srbije rekao: „Uvek volim istorijske teme, pogotovu ako su bazirane na realnim događajima. Moj lik u filmu je fiktivna ličnost, jedan otac koji ima tri sina. Jedan je u partizanima, drugi u četnicima, a treći ima tek 17 godina. Tu je i ćerka koja će se zaljubiti u jednog pilota, koga ćemo mi spasiti. Taj rascep je prikaz vremena, raspolućenosti ljudi u tom dobu. To je nešto što moja generacija nažalost nije mogla da pročita u udžbenicima. Mislim da je ova priča značajna zbog toga što otkriti i neke druge stvari, makar zaintrigirati da jednog dana krenemo i o takvim stvarima da pričamo. Jer ako nešto ne naučimo, ne zapamtimo, bojim se da ćemo ponoviti to isto.“

Lauševiićev američki kolega Steven Mur o svojoj ulozi kaže: „Moja žena, koja je srpska glumica, upoznala me je sa ljudima koji su radili na kastingu za ovaj film. Bio sam na kastingu za prethodni projekat, koji je doveo do ovog, i na kraju sam dobio ulogu. Rad sa Radošem je izuzetan. Veoma je dobar s glumcima, njegovo prisustvo je neverovatno, inspiriše i nadahnjuje. Veoma ga poštujem. Veoma je proračunat i pametan u pogledu načina snimanja filma. Izvlači najbolje iz vremena koje imamo na raspolaganju. U filmu glumim poručnika Edvarda Volša. On je američki mitraljezac čiji se avion srušio u Srbiji, nakon čega se o njemu brine jedna predivna srpska porodica.“

„Normalno, sredstvima koje je ovaj projekat dobio od Filmskog centra Srbije, bilo je nemoguće pokrenuti projekat“, objašnjava Radoš Bajić“. „Ali ta sredstva su strahovito bitna. Od njih je važnija ta stručna, profesionalna, društvena verifikacija. Veoma cenim sve to i vrlo smo zahvalni.“ Na Bajićeve reči se nadovezao i Gordan Matić: „Bez obzira na kovid, mi nijednog trenutka u poslednjih godinu i po dana nismo stali. Nijedan dan Filmski centar Srbije nije bio zatvoren. Mi smo sve vreme dolazili, radili. Kolege koje rade u FCS-u su divne i daju sve od sebe. Nikada veći broj filmova u istoriji srpske kinematografije nije finansijski podržan.“

Snimanje filma i TV serije odvijaće se u dve faze – tokom 2021. i 2022. godine. Premijera filma planirana je za proleće 2023. godine, dok će prikazivanje TV serije biti na programima Radio televizije Srbije i kanala SUPERSTAR TV u jesen 2023. Godine. Igrani film „Heroji Halijarda“ realizuje se uz podršku Filmskog centra Srbije i Pokrajinske Vlade AP Vojvodine.

„Američka utopija” Dejvida Birna u režiji Spajka Lija na Beldocs-u

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće održano od 9. do 16. septembra u Beogradu. Kao i ranije, na festivalu će biti prikazani najbolji svetski dokumentarni filmovi iz prethodne godine, među kojima će se tradicionalno naći brojni naslovi prikazani na najvećim svetskim festivalima i dobitnici najprestižnijih nagrada. Jedan od takvih, koji je svetsku premijeru imao na prošlogodišnjem festivalu u Torontu, jeste „Američka utopija” (American Utopia) u režiji američkog reditelja Spajka Lija.

Reč je o filmskoj verziji brodvejskog mjuzikla „American Utopia” Dejvida Birna, koji je na svoj način filmski obradio Spajk Li. Koristeći kao lajtmotiv istoimeni, sedmi samostalni studijski album iz 2018, Birn je početkom oktobra 2019. okupio 11 muzičara, uključujući i Brajana Ina, na sceni brodvejskog Hadson teatra. Napravivši melanž nekoliko numera sa poslednjeg studijskog albuma i čuvenih hitova sastava Talking Heads, Birn je izvodio mjuzikl, sa velikim uspehom i uz odlične kritike, sve do polovine februara 2020. godine, kada su zbog pandemije korona virusa spuštene zavese na svim pozorištima na Brodveju.

Film Spajka Lija izvrsno je režiran, i premda savršeno fokusiran na 12 izuzetnih izvođača, Li na ovom materijalu ostavlja pečat svog prepoznatljivog senzibiliteta. Mudar izbor uglova kamere daje na dinamici teatarskom izvođenju, a bosi Dejvid Birn u sivom odelu, okružen muzičarima i pratećim vokalima, propoveda o razvoju inteligencije, upoznavanju i komunikaciji, odnosima u modernom društvu, Talking Headsu, politici, ličnoj i kolektivnoj odgovornosti.  Birn pretvara svoju muziku i poeziju u protivotrov za trenutne američke društvene podele, dok Li na veliki ekran prenosi svu lepotu scenske umetnosti, pozivajući na protest zbog nepravde, ali i na slavljenje života.

„Američka utopija” jedan je od bisera ovogodišnjeg Beldocs-a koji donosi više od 120 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana, Udarni termin i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth, Beldocs Market.

U prostorijama FCS-a dodeljene diplome polaznicima kurseva za švenkere i šarfere

U prostorijama Filmskog centra Srbije, uz prisustvo Gordana Matića, direktora i Miloša Pavlovića, dekana Fakulteta dramskih umetnosti, svečano su dodeljene diplome polaznicima kurseva za švenkere i šarfere.

Kursevi za za ova dva deficitna filmska zanimanja počeli su 22. aprila ove godine teorijskim predavanjima na FDU. Nakon uspešno održanih kurseva za sekretare i asistente režije, ovo su treća i četvrta obuka za deficitna zanimanja u filmskoj industriji koje se organizuju, a koje polaznicima pružaju mogućnost da steknu znanje i započnu filmsku i TV karijeru. Teorijskom nastavom na Fakultetu dramskih umetnosti rukovodili su redovni profesori Fakulteta dramskih umetnosti – Aleksandar Kostić (šef katedre kamere) i Petar Popović, kao i ugledni stručnjak iz prakse Mihailo Dobrić. Praktični deo nastave bio je organizovan  od 3. do 8. maja u rental studiju Sineplanet, gde je polaznicima bila dostupna najsavremenija oprema za rad na filmskom setu.

Profesor Aleksandar Kostić smatra da su ovi kursevi od fundamentalne važnosti kako za kinematografiju i druge vrste medijskih praksi, tako i za kulturu zemlje u opštem kontekstu. „Cilj kurseva nije sticanje profesionalnih zvanja koja se stiču visokim obrazovanjem, niti proglašavanje amatera profesionalnim autorima“, ističe profesor Kostić, „što je čest slučaj u vremenu instant edukacije i mnoštva privatnih edukativnih centara, već upravo uspostavljanje i zaštita profesionalnih principa unutar kompleksne oblasti filma, televizije i medija generalno.“

Kursevi za deficitarna zanimanja na filmu, u organizaciji Filmskog centra Srbije, a koja realizuje Fakultet dramskih umetnosti, ključni su podstivaj za stvaranje profesionalne baze zanatskih i specijalizovanih delatnosti neophodnih za funkcionisanje filmske i medijske industrije, sa ciljem sistematskog i isplaniranog obrazovanja ovih kadrova, kroz opšte i usko stručno osposobljavanje unutar pojedinačnih disciplina.

O potrebi za organizovanjem obuke ove vrste, Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, rekao je: „Filmski centar Srbije prati vibrantnost filmske scene i potreba koje imaju naše produkcije. Na taj način je prepoznato da postoji problem na tržištu rada, tj. na tržištu radne snage u sektoru organizacije režije, naročito na poziciji asistenta režije. Tako smo u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti odlučili da organizujemo kurs deficitarnih zanimanja kako bi neki novi mladi ljudi koji žele da rade u kreativnoj industriji, na filmu i seriji mogli da pronađu kako sebe, tako i posao.”

Profesor Petar Popović objašnjava: „Kurs za kamera asistente i kamera operatore je šansa za usavršavanje i sticanje znanja potrebnog za rad u filmskim ekipama u sektoru kamere na domaćim i stranim produkcijama igranog programa. Tokom praktičnog dela upravo završenog kursa, znanje i iskustvo polaznicima prenosili su profesori FDU-a i profesionalni asistenti kamere koji su angažovani u aktuelnim filmskim i tv produkcijama. Vežbajući sa najsavremenijom filmskom tehnikom, polaznici su naučili postupke, procedure, i veštine koje se od njih očekuju u filmskoj ekipi. Nakon kursa polaznici su osposobljeni da se priključe sektoru kamere i uspešno odgovore na zadatke tokom faze priprema i tokom snimanja na domaćim i stranim filmskim i tv projektima.“

Kandidati su nakon završenog kursa sposobni da unutar pohađanih profesionalnih delatnosti budu sastavni deo profesionalnih ekipa u polju kinematografije, televizije i drugih medijskih praksi“, dodaje profesor Kostić. „Oni stiču osnovu i opšteg i specijalizovanog znanja, terminologije i komunikacije unutar ekipe, a kroz praktični deo kursa i elementarna operativna iskustva. Ovako osposobljeni spremni su da budu angažovani u profesionalnoj produkciji, a za njihov napredak i dalje usavršavanje neophodan je kontinuirani rad i češći angažman, što bi FCS trebao da ima u vidu i da možda pronađe način da ih organizovano uključi u tekuću produkciju uz učešće i angažovanje strukovnih udruženja i asocijacija (u ovom slučaju SAS-a i UFUS-a).“

Miloš Pavlović, dekan Fakulteta dramskih umetniosti, izrazio je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Filmskim centrom Srbije u edukaciji za deficitarna zanimanja na filmu: „Pre svega, vrlo je važno kako su zadovoljni sami polaznici. Mi uvek posle kursa napravimo anketu sa polaznicima, i do sada su rezultati te ankete pokazivali da su kursevi bili izuzetno korisni i efikasni, i da je komunikacija sa svim nastavnicima koji su vodili kurs bila na visokom nivou, i da su polaznici dobili i više nego što je bilo planom i programom potvrđeno. Samim tim i mi smo zadovoljni. Naša saradnja sa Filmskim centrom Srbije se vidi kroz rezultate. Ako postoji potreba tržišta za takvom obukom i tim tipom edukacije iz oblasti filma, televizije i multimedije, Fakultet dramskih umetnosti će uvek izaći u susret.”

Podsećamo, Filmski centar Srbije je 2020. godine, u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, započeo organizaciju obuka koje polaznicima pružaju mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru. Profesori Fakulteta dramskih umetnosti koji poseduju iskustvo i znanje iz raznih filmskih oblasti, zaduženi su za teorijsku i praktičnu nastavu. U narednom periodu biće organizovane i obuke za još dva deficitna zanimanja: rasvetljivač – gafer i scenski radnik – farmajstor. Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznaće polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, i ostalim članovima filmske ekipe na snimanju. Učešće na radionicama je besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije neophodno.

Specijalna projekcija dokumentarnog filma POTREBA ZA MRŽNJOM

9. juna u Dvorani Kulturnog centra

Beograd, 3. jun –Dokumentarni film reditelja Filipa Čolovića „Potreba za mržnjom“ biće prikazan 9. juna u 20h u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Nakon projekcije organizovan je razgovor sa autorom filma koji će voditi Tihomir Stanić. Čolović je snimao ovaj film pet godina, nakon tragičnog ubistva brata – tridesetogodišnjeg mladića Fedora Frimermana, koje je potreslo čitavu našu zemlju. Fedor je svirepo ubijen 2013. godine tako što ga je obezbeđenje beogradskog splava Sound tuklo do smrti, jer je pokušao da odbrani druga naočigled posetilaca. Film kroz intimnu ispovest reditelja istražuje korene bezrazložnog nasilja i mržnje u našem društvu.

Film „Potreba za mržnjom“ proglašen je najboljim dugometražnim filmom na nedavno završenom 68. Martovskom festivalu.

U filmu su pored svirepog ubistva Fedora Frimermana, obrađeni tragični slučajevi od 2000. do 2015. godine, počev od prebijanja glumca Dragana Maksimovića, ubistva Slobodana Vukića, zatim slučaj keruše Mile i Brisa Tatona, kao i vršnjačko nasilje i tragedija mladog Alekse Jankovića iz Niša. Kroz ove i druge slučajeve reditelj istražuje kako se stvara i širi mržnja, i kako smo kao društvo lako pristali na nasilje koja nas okružuje.

Muziku za film radio je Srđan Marković, montažer je Bojan FIlipović, a direktor fotografije Gojko Despotović, dok scenario i režiju potpisuje Filip Čolović. Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije, a od 10. juna će moći da se pogleda u nekim bioskopima širom Srbije, distributer filma je FAME Solutions. 

Trejler možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=_G2XyxwsDn4

Nove nagrade Sarajevo Film Festivala: Srca Sarajeva za TV serije

Sarajevo Film Festival uspostavlja novu kategoriju nagrada: Srca Sarajeva za TV serije, sa željom da promovira najkvalitetnije regionalne televizijske serije i njihove autore, glumce i glumice, te da potakne njihov međunarodni plasman.

U konkurenciju za nagrade ulaze TV dramske serije i komedije premijerno prikazane u periodu od 1. septembra 2019. do 31. maja 2021. iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Kosova i Slovenije.

O dobitnicima nagrada u kategoriji TV serija odlučivat će žiri od više stotina filmskih i televizijskih profesionalaca sa područja bivše Jugoslavije. Najbolja ostvarenja izabrat će online glasanjem po uzoru na slične svjetske godišnje nagrade filmskih i televizijskih akademija. Ovogodišnji žiri će biti nukleus strukovne akademije koja će u budućnosti donositi odluke o nagradama.

Nagrade za najbolja ostvarenja bit će dodijeljene u kategorijama: najbolja dramska serija, najbolja komedija, najbolji kreator/i serije, najbolja glumica, najbolji glumac i zvijezda u usponu. Posebna ceremonija dodjele nagrada biće održana za vrijeme 27. Sarajevo Film Festivala.

Sarajevo Film Festival u CineLink Drama programu već nekoliko godina radi na razvoju i promociji visokokvalitetnih televizijskih serija. U sklopu programa Pretpremijere serije na Sarajevo Film Festivalu ekskluzivno se prikazuju premijerne epizode serija iz regiona, među kojima su prikazane i prve epizode serija “Besa”, “Senke nad Balkanom”, “Grupa”, “Novine”, “Jezero” i mnogih drugih.

“Novim nagradama za TV serije Festival odaje priznanje radu i dostignućima autora i producenata televizijskih serija te potvrđuje opredjeljenje Sarajevo Film Festivala kao mjesta otkrića, razvoja i promocije kvalitetnih audio-vizualnih sadržaja. Sarajevo Film Festival regionalne tv serije prati od same ideje kada su tek bile projekt na jednoj ili dvije stranice teksta, pa do premijernog prikazivanja. Cilj nam je pomoći ‘izvozu’ regionalnih serija na međunarodno tržište, povezati producente s agentima za međunarodni plasman kako bi se regionalni sadržaj našao i na globalnim platformama ili na programu televizijskih mreža širom svijeta. Sarajevo Film Festival će nastaviti kroz program Pretpremijere serije biti mjesto promocije novih regionalnih serija, a uspostavljanjem godišnjih nagrada postaje mjesto potvrđivanja njihove kvalitete od strane struke iz cijele regije”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Industrijskog odjela Sarajevo Film Festivala.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta 2021.

Ciklus tribina „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku”

FILM I KNJIŽEVNOST: KOLIKO SE POZNAJEMO

SUSRET PRODUCENATA, REDITELJA I PISACA

Ciklus tribina „Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku”, kojim Filmski centar Srbije u saradnji sa Domom omladine Beograda želi da strateški osmisli, koncipira i problematizuje neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma počeće u ponedeljak, 31. maja u 18.00 časova, u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Prva u nizu je tribina pod nazivom FILM I KNJIŽEVNOST: KOLIKO SE POZNAJEMO – SUSRET PRODUCENATA, REDITELJA I PISACA.

Urednik serijala je Aleksandar Gatalica, pisac, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar, a moderator Dragan Nikolić, filmski reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda. Učesnici tribine su: Vladimir Kecmanović, pisac, scenarista, kolumnista, Srdan Golubović, filmski reditelj, Miroslav Mogorović, producent, Nikolina Vučetić, producentkinja, Gorčin Stojanović, filmski reditelj, Saša Radojević, scenarista, Milutin Petrović, filmski reditelj i Muharem Bazdulj, pisac, novinar i prevodilac.

„Susret producenata, reditelja i pisaca, treba da otvori razgovor na temu sličnosti odnosno razlika između romana i filma, umetničkih vrsta koje su koliko slične toliko različite. Zbog čega srpski film ima najmanje ostvarenja na predloške romana i drugih dela? Da li je film Marko Kraljević koji se priprema, izuzetak koji potvrđuje pravilo? Da li srpski pisci s jedne strane pišu romane koji planski ne mogu biti ekranizovani jer time čuvaju “čistotu” umetničke vrste zvane roman ili pripovetka? Da li su sineasti toliko zaraženi “kratkim rezovima” i uzročno-posledičnim filmskom jezikom, da im se čini da bilo kakvo odstupanje od te norme, vodi u pravljenje nekomercijalnog filma? Može li književnost da ponudi scenario za pravi bioskopski film? Ovo su pitanja na koja trougao pisci-producenti-reditelji svakako imaju različite odgovore i poglede“, rekao je Aleksandar Gatalica.


Ideja ciklusa tribina pod objedinjujućim nazivom Identitet srpskog filma, ima za cilj da problematizuje, rasvetli, produbi i kvalitativno doprinese sagledavanju  svih  bitnih aspekata savremenog srpskog filma. Teme tribine definisane su kao presek aktuelnih upitnika srpskog filma i prilagođene su  najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu.   

„Moj jutarnji smeh“ u Sali srpskog filma Kombank dvorane od 20. maja do 3. juna

Zapaženi film „Moj jutarnji smeh“ scenariste i reditelja Marka Đorđevića, nastao i uz podršku Filmskog centra Srbije, a višestruko nagrađivan na nizu festivala u zemmbji i inostranstvu, od četvrtaka, 20. maja, pa sve do 3. juna ove godine biće na repertoaru ponovo pokrenute Sale srpskog filma u beogradskoj Kombank dvorani. Tokom perioda između četvrtka, 20. maja, i srede, 26. maja, pomenuto celovečernje igrano ostvarenje prikazivaće se svakog dana u terminu od 16:20.

Ovaj debitantski film Marka Đorđevića je izazvao istinsku senzaciju i niz specijalnih i dupke punih projekcija nakon srpske premijere na Festivalu autorskog filma u Beogradu krajem 2019.godine, a ovo srpsko ostvarenje je učestvovalo i u zvaničnom programu 49. Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu, gde je Moj jutarnji smeh imao internacionalnu premijeru.  Film je u Srbiji potom nagrađen na tri festivala: na Festivalu autorskog filma u Beogradu, Pančevo Film Festivala i Šumadijskom internacionalnom filmskom festivalu u Kragujevcu.

To je priča o zakasnelom odrastanju tridesetogodišnjaka Dejana koji konačno gubi nevinost. Sve to, u širem smislu, govori o jednoj generaciji koja je odrastala „pod staklenim zvonom“ i čiji su roditelji pokušavali da sačuvaju decu od surove realnosti. Sada, kada su roditelji izgubili dostojanstvo i snagu i kada su porodice počele da se urušavaju, njihova deca, već odrasli ljudi, konačno moraju da preuzmu odgovornost i suoče se sa životom.

Između ostalog, Marko Đorđević je i sledećim rečima pojasnio kako je nastajala ideja za ovaj film: „Ideja za ovaj film mi je došla kada sam iz čiste radoznalosti otišao kod lokalnog vidovnjaka. Razgovor ni najmanje nije tekao u pravcu u kom sam ja to očekivao. On, vidovnjak, je proveo podosta vremena ne predviđajući budućnost, već pričajući o mom seksualnom životu. Neke stvari koje je on izgovorio su bile istinite, neke nisu, ali reči koje je koristio i strast sa kojom ih je izgovarao su bili tako snažni da sam ih, čim sam stigao nazad kući, zapisao, strahujući da bih mogao da ih zaboravim. Tu je sve otpočelo, i ubrzo sam krenuo da se prisećam prizora, kako iz mog tako i iz života  ljudi iz mog okruženja, prizora koji su po autentičnosti mogli da se mere sa tom ’scenom sa vidovnjakom’. Onda sam, kada je scenario bio završen, shvatio  da sve scene govore o mladom čoveku koji se bori sa sumnjom u samoga sebe i to u po njega veoma stresnim i neprijatnim situacijama.“

Film je delo produkcijske kuće Altertise, u koprodukciji sa Cinnerent produkcijom, a uz podršku Filmskog centra Srbije i Grada Kragujevca. Producent filma je Miloš Pušić, koproducent Ivica Vidanović, a izvršni producent je Stefan Jevđenijević. Film traje 94 minuta.

Moj jutarnji smeh je nastao po scenariju Marka Đorđevića, koji je film režirao i montirao. Od saradnika treba izdvojiti: producenta Miloša Pušića, direktora fotografije Stefana Milosavljevića, kostimografkinju Lilu Vuković i scenografkinju Mariju Kojić; kao i dizajnera zvuka Stevana Miloševića, montažere zvuka Borisa Zaborskog i Prvoslava Živanovića, miksera zvuka Kostasa Fylaktidisa i koloristkinju Eszter Nagy. Glavnu ulogu, Dejana, tumači Filip Đurić. Njegove partnerke su Jasna Đuričić i Ivana Vuković, dok zapaženu epizodu vidovnjaka tumači Nebojša Glogovac, kome je ovo jedna od poslednjih uloga na filmu. U Mom jutarnjem smehu glume i Bratislav Slavković, Stefan Trifunović, Momčilo Simić, Snežana Tatalović, Sonja Isailović i drugi.

ZAVRŠENO SNIMANJE FILMA „TRAGA DIVLJAČI“, GORDAN MATIĆ POSETIO EKIPU

U Beogradu je u četvrtak, 15. aprila 2021. godine, završeno snimanje debitantskog dugometražog filma scenariste i reditelja Nenada Pavlovića, trilera koji nastaje u okviru produkcijske kuće „Režim“ Miloša Avramovića i uz podršku Filmskog centra Srbije. Impresivnu glumačku ekipu predvode Radivoje Raša Bukvić, Predrag Miki Manojlović, Nada Šargin i Miloš Timotijević.

Tokom jednog od poslednjih dana snimanja, u čuvenom skadarlijskom lokalu „Dva jelena“, ekipu filma je posetila delegacija Filmskog centra Srbije sa direktorom Gordanom Matićem na čelu. Matić je pozdravio reditelja, producenta i druge članove ekipe, tom prilikom ima poželevši uspešan i bezbedan rad. Producent Miloš Avramović, poznat po filmsko-serijskom hit serijalu „Južni vetar“, veoma je zadovoljan urađenim. U razgovoru sa Matićem i urednicima sajta FCS-a, Zoranom Jankovićem i Đorđem Bajićem, Avramović je otkrio: „Što se tiče producentskog dela i samog snimanja, bilo je dosta naporno i puno izazova. Snimali smo u jeku novog talasa korone i morali smo da ’vozimo slalom’ izbegavajući sve mogućnosti da se neko zarazi i poštujući sve propisane mere. Imali smo, na žalost, situaciju da smo neke glumce morali da zamenimo zbog toga što su se razboleli. Imali smo i nesreću sa vremenom koje nas nije baš poslužilo, ali fantastična ekipa je uspela da rotacijom u planu i prilagođavanjima ’u hodu’ izgura sve do kraja bez ugožavanja samog snimanja.“

Scenario za „Trag divljači“ napisao je reditelj Nenad Pavlović u saradnji sa Đorđem Milosavljevićem i Dimitrijem Vojnovom. Scenario je nastao po motivima proze Živojina Žike Pavlovića, jednog od naših najznačajnijih književnih i filmskih autora. Nenad Pavlović je u intervjuu za sajt Filmskog centra Srbije rekao da je iz romana „Trag divljači“, zapravo, pre svega pozajmljen naslov, i pojasnio: „Zvučalo mi je kao dobro ime za film, koje istovremeno ostvaruje vezu sa stvaralaštvom mog oca i simboliše radnju na više nivoa, dok se adaptacija zapravo oslanja na nekoliko drugih Žikinih romana, kao što su Lapot, Lov na tigrove, Vašar na Svetog Arandjela…“

Film „Trag divljači“ je priča o perspektivnom novinaru Jugoslavu (glumi ga Raša Bukvić) koji otkriva mrežu skrivenih porodičnih tajni i komunističkih zločina, izveštavajući o svirepom ubistvu u Jugoslaviji. Radnja filma se odvija u 1979. godine, u izmišljenom gradu Vranovcu u istočnoj Srbiji. Pored Jugoslava, ambicioznog novinara u državi koja strogo kontroliše medije, važno mesto u filmu zauzima i Blagoje (Manojlović), potpukovnik Udbe pred penzijom. Putevi im se ukrštaju kada brutalno ubistvo u srpskoj varošici potrese jugoslovensku javnost. Obojica odlaze da istraže slučaj, ali iz različitih pobuda.

Na nastanku „Traga divljači“ radili su direktorka fotografije Bojana Andrić, scenografkinja Jovana Grahovac Sujić, maskerka Marija Kovačević Jovanović, kostimografkinja Momirka Bailović, pomoćni režije Ivan Grubin. Pored Bukvića, Manojlovića, Timotijevića, Milivojevića i Nade Šargin, u filmu glume  Boris Milivojević, Milena Pavlović, Jovo Maksić, Nenad Heraković, Gagi Nikolić, Petar Zekavica, Milan Čučilović, Filip Šovagović, Mirko Vlahović, Sanja Marković, Pavle Čemerikić, Novak Bilbija, Igor Filipović, Milena Radulović i Dragan Bjelogrlić.

O planovima, Avramović kaže: „Očekujemo dosta i na dobrom putu smo da napravimo jedan zaista kvalitetan film, što i ne čudi imajući u vudu da smo imali zaista vrsnu ekipu i iza i ispred kamere. Mislim da Trag divljači može da bude veoma zanimljiv našoj bioskopskoj publici zato što je u pitanju jedan intrigantan žanrovski film. Sada ulazimo u montažu i post. Ne žurimo nigde, tako da je plan da premijera bude početkom 2022. godine. U međuvremenu ćemo radne verzije slati na festivale pošto verujem da će tema filma biti zanimljiva ljudima širom Evrope, možda čak i više nago ovde nama, zato što na komunikativan način pruža perspektivu jednog vremena, kroz prizmu žanra prikazujući događaje od 1945. pa do raspada Jugoslavije…“

„Trag divljači“ se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Filmskog centra Srbije, Telekoma Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, kao i Potprograma MEDIA u okviru programa Kreativna Evropa za podsticaj razvoja evropskog audiovizuelnog i multimedijalnog sektora. Snimanje filma je trajalo od 1. marta do 15. aprila 2021. godine, a odvijalo se na autentičnim lokacijama u Knjaževcu, Nišu, Zaječaru i Beogradu.