Film

Nagrađivani film „Kristina“ Nikole Spasića na festivalima, VOD platformama i u bioskopima u Evropi i svetu

Posle skorašnje nominacije u Kanu za prestižnu godišnju DokAlliance nagradu, film „Kristina“ nastavlja svoju festivalsku turneju. Početkom juna predstoji mu švajcarska premijera na Bildrausch Film Festivalu u Bazelu u glavnom takmičarskom programu, gde će se takmičiti za Peter Liechti nagradu i za nagradu publike. Krajem juna film „Kristina“ će imati Belgijsku premijeru na Briselskom Internacionalnom Filmskom Festivalu, u takmičarskom programu Director’s Week, gde će se takimičiti za Grand Prix, nagradu žirija i nagradu publike. U pitanju je program za prve evropske filmove koji biraju predstavnici francuske asocijacije reditelja. Za sada je potvrđena i nemačka premijera na jednom od najstarijih evropskih festivala DOK Leipzig, koja će se desiti u novembru. Filmski centar Srbije podržao je nastanak i ovog filma.

U susret predstojećim festivalima objavljen je novi trejler koji možete pogledati na ovom linku:

Takođe, novost je da je film “Kristina” posle izuzetno uspešne i posećene južnoameričke premijere na argentinskom festivalu FICIC u maju mesecu, ušao u distribuciju u art bioskopima u Argentini. U junu se očekuje i specijalna projekcija u amsterdamskom bioskopu Kriterion pod pokroviteljstvom festivala Eastern Neighbors, a u sklopu najave za VOD distribuciju filma „Kristina“ na teritoriji Beneluksa. Bioskopska distribucija filma „Kristina“ u Srbiji se očekuje na jesen.

Što se VOD distribucije tiče, „Kristina“ je od maja postala deo projekta Streaming Europe, podržanog od strane potprograma MEDIA Kreativne Evrope. Streaming Europe okuplja četiri evropske striming kompanije – UniversCine, Sooner, LMC i Pickbox koje su se ujedinile oko najuzbudljivijih evropskih filmova. Ugovor podrazumeva šest meseci ekskluzivnog prikazivanja i šest meseci neekskluzivnog prikazivanja na teritorijama Beneluksa, GAS-a, Francuske, Ex-Yu i Bugarske. Tokom trajanja projekta, Streaming Europe će predstaviti 24 nova evropska filma, sveže prikazanih na poznatim filmskim festivalima, a koji nose potpis intrigantnih novih rediteljskih imena.

Distributer filma je britanska kompanija Reason8 iz Londona za čitav svet izuzev Balkana gde je isključivi nosilac prava produkcijska kuća Rezon koja je i proizvela film.

Do sada je film „Kristina“ prikazan na velikom broju značajnih filmskih festivala širom sveta i osvojio je brojne međunarodne nagrade i priznanja uključujući nagradu za najbolji prvi film na festivalu FIDMarseille u Francuskoj, nagradu za najboljeg evropskog reditelja u usponu na Seville European Film Festivalu u Španiji, specijalno priznanje mladog žirija na Muestra de Cinema de Lanzarote u Španiji, nagradu za najbolji domaći film i nagradu za najbolji međunarodni film na festivalu Merlinka, kao i nagradu za najbolju režiju na Martovskom festivalu. Srpsku premijeru film „Kristina“ imao je na Festivalu autorskog filma u programu Hrabri Balkan.

Gordan Matić o 76. Kanskom festivalu: „Naš posao je bio da predstavimo i promovišemo srpske autore i filmove“

Kanski filmski festival je završen, a za najbolji film proglašeno je ostvarenje „Anatomija pada“ francuske rediteljke Žistin Trije. Filmski centar Srbije, predvođen direktorom Gordanom Matićem, učestvovao je na ovoj najprestižnijoj svetskoj smotri sedme umetnosti. Srbija je ove godine imala svog predstavnika u jednom od zvaničnih kanskih programa. Dugometražni igrani film „Lost Country“, scenariste i reditelja Vladimira Perišića, prikazan je sa velikim uspehom u „Nedelji kritike“, pritom osvojiviši zvaničnu nagradu „Zvezda u usponu“ koja je pripala mladom glumcu-debitantu Jovanu Giniću.

Tim povodom razgovarali smo sa direktorom Matićem, koji ocenjuje da je „Kan odlična prilika za susrete filmskih profesionalaca, dogovore i planove“.

„Delegacija FCS je ove godine u Kanu imala mnogobojne sastanke, bilo je veoma živo i produktivno. Možda su najbitniji sastanci sa kolegama iz drugih filmskih centara, ministarstava i festivala. Istakao bih, pre svega sastanke sa kolegama iz Južne Koreje, zatim sa kolegom iz Francuske, i naravno iz celog regiona Jugoistočne Evrope.“

Pod okriljem Regionalnog paviljona (South-East European Pavilion) u Kanu su već tradicionalno predstavljene kinematografije Srbije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kipra, Severne Makedonije i Slovenije.

Matić posebno ističe: „Velika podrška je došla od svih kolega za vreme prikazivanja filma Vlade Perišića Lost Country. Bili smo jedina zemlja iz Centralne i Jugoistočne Evrope koja je imala film u zvaničnom programu ovogodišnjeg Kana, što nije mala stvar, a lepa je bila podrška od naših regionalnih partnera.“

Svake godine gotovo 15.000 poslovnih ljudi, producenata, finansijera, TV mreža i kanala, distributera, promotera, predstavnika medija i drugih filmskih profesionalaca poseti Kanski festival. Komunikacija i razgovori su ključ budućnosti, a Matić kao najvažnije izdvaja sastanke Evropske asocijacije filmskih agencija (EFAD), Godišnju skupšinu direktora filmskih fondova, zatim sastanak sa agencijom BPX (Best Practice Experience), koja ima najbolju praksu u menadžmentu filmskih fondova, ne samo u Evropi već i u Kanadi, Argentini i Australiji.

Matić dodaje: „Takođe bih istakao sastanak Evropske filmske akademije. Ono što je najbitnije za naše kolege producente za buduće filmove, jesu razgovori sa direktorima i selektorima festivala u Veneciji, Torontu, San Sebastijanu, i drugih važnih festivala koji predstoje. Naš posao u Kanu je pre svega i bio da predstavimo i promovišemo srpske filmove u nastajanju koji će se, nadamo se, pojaviti na ovim značajnim filmskim feštama.“

„Projekti naših producenata i reditelja su takođe predstavljeni u Kanu, sa željom da pronađu međunarodnu podršku i partnere, u čemu smo im mi, nadam se, bar malo pomogli“, kaže Matić. Na Kanskom filmskom marketu biće prestavljen projekat za novi film Filipa Kovačevića, distopijska naučno-fantastična priča „Absolution“, koja je pod naslovom „Deca bogova“, podržana 2021. godine od strane FCS na Konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.

Srpski autoru su ove godine bili izuzetno prisutni na Kanskom festivalu. Sedam vodećih evropskih festivala dokumentarnog filma tradicionalno je u Kanu objavilo listu filmova nominovanih za prestižnu, godišnju nagradu „Doc Alliance Award“. Među 16 nominovanih filmova našla su se i dva filma iz Srbije: dugometražni hibridni film „Kristina“, Nikole Spasića (predložen od strane festivala FIDMarseille) i „Prilagođeni“, Dejana Petrovića (nominovan za najbolji kratki dokumentarni film na predlog umetničkog direktora Dokufesta). Osim premijernog filma „Lost Country“, na 76. Kanskom festivalu u programskoj celini „Kanski klasici“ bila je prikazana i restaurirana verzija „Podzemlja“ u režiji Emira Kusturice, filmskog klasika i kanskog pobednika iz 1995. godine.

Panel „Filmska industrija/kinematografija u 21. veku“ u organizaciji Mreže kinoprikazivača Srbije

U utorak, 30. maja 2023. godine biće održan panel „Filmska industrija/kinematografija u 21. veku: Razvoj, perspektive, izazovi i novi trendovi“. Panelisti i publika će se okupiti u prostorijama Jugoslovenske kinoteke u Beogradu (Uzun Mirkova 1, Beograd) u 11 časova kako bi razmotrili ključna pitanja i izazove sa kojima se danas susreće srpska filmska industrija.

Panel „Filmska industrija/kinematografija u 21. veku: Razvoj, perspektive, izazovi i novi trendovi“ organizuje Mreža kinoprikazivača Srbije u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, a sa ciljem okupljanja predstavnika relevantnih institucija, ustanova i udruženja u oblasti kinematografije i filmske industrije, producenata, distributera i prikazivača. Moderator panela je Dragan Jovićević, filmski teoretičar i novinar NIN-a.

U trenutku kada srpski film učestvuje i osvaja nagrade na najznačajnijim filmskim festivalima, pravo je vreme da se osvrnemo na aktuelna pitanja naših filmskih pregalaca.  Kriza uzrokovana pandemijom Kovida jeste iza nas, ali tu su drugi izazovi. Кao rezultat velikih ulaganja u filmsku industriju, infrastrukturu i ogromnu podršku domaćoj kinematografiji naša zemlja je postala vodeća po broju snimljenih filmova i jedna od značajnijih destinacija za snimanje filmova.

Na panelu će biti razmatrane teme kao što su perspektive i razvoj kinematografije, finansiranje filmskih projekata, distribucija i promocija srpskih filmova, uloga prikazivača u podršci domaćem filmskom stvaralaštvu, kao i značaj obrazovanja i razvoja talenata.

Sam panel je podeljen u tri celine, i to: perspektive, razvoj kinematografije i novi izazovi; produkcija, distribucija i promocija srpskih filmova, fokus na prikazivačku delatnost i na ulogu bioskopa; razgovori o obrazovanju i razvoju talenata.

Cilj panela „Filmska industrija/kinematografija u 21. veku: Razvoj, perspektive, izazovi i novi trendovi“ je da se sagledaju novi izazovi i iniciraju novi načini za unapređenje poslovanja u filmskoj industriji. Domaći film mora da bude vidljiji, a da bi se to postiglo neophodno je pokrenuti inicijative za razvoj nove publike i povećanje gledanost u bioskopima. Tehnološki izazovi, suočavanje sa smanjenjem broja pubklike u bioskopima, privlačenje nove publike, promene navika gledalaca, filmska piraterija, finasiranje, samo su neki od izazova savremenog srpskog filma. To su izazovi koji mogu biti prepreke, ali i prilika za inovacije i razvoj novih poslovnih modela.

Panel „Filmska industrija/kinematografija u 21. veku: Razvoj, perspektive, izazovi i novi trendovi“ otvoren je za stručnu javnost.

Dva filma iz Srbije nominovana u Kanu za prestižnu Doc Alliance nagradu

U utorak, 23. maja, na Filmskom festivalu u Kanu, mreža sedam vodećih evropskih festivala dokumentarnog filma, objavila je listu filmova nominovanih za prestižnu, godišnju nagradu Doc Alliance Award 2023 tokom Doc Day-a.

Programeri i umetnički direktori festivala Doc Alliance, od 2008, svake godine za nagradu nominuju po jedan kratki i jedan dugometražni dokumentarni film. Među 16 filmova nominovanih za ovogodišnju nagradu nalaze se i dva filma iz Srbije  – dugometražni hibridni film „Kristina“, Nikole Spasića, koji je predložen od strane festivala FIDMarseille i „Prilagođeni“, Dejana Petrovića koji je nominovan za najbolji kratki dokumentarac na predlog umetničkog direktora Dokufesta.

 Film „Kristina“ portretiše izuzetno lepu ženu srednjih godina koja živi ugodno sama, ali nakon tri slučajna susreta sa Markom pita se da li je on duh ili njena srodna duša. Ovaj film premijerno je prikazan na festivalu FIDMarseille i tom prilikom je osvojio First Film Award, a sem toga osvojio je i nagradu za najboljeg reditelja u usponu na Festivalu evropskog filma u Sevilji, specijalno priznanje mladog žirija na Muestra de cinema de Lanzarote, dve nagrade na festivalu Merlinka, za najbolji domaći film i za najbolji međunarodni film i nagradu za najbolju režiju na Martovskom festivalu. Film je prikazan na brojnim festivalima širom sveta, a njegova turneja i dalje traje. Film je snimljen u produkciji producentske kuće Rezon, a distributer za svet je londonska kompanije Reason8.

Otkrivajući jedinstveno prihvatilište za pse u Evropi i uspostavljajući paralelu između azila za pse i društva, „Prilagođeni“ preispituje hijerarhije moći, kao i relativnost autoriteta koji nas uz pomoć nagrade i kazne čini poslušnima. Ovaj višestruko nagrađivani kratki dokumentarac, nakon svetske premijere na festivalu IDFA u Amsterdamu, prikazan je na više od 40 filmskih festivala (Visions du Réel, Millennium Docs Against Gravity Film Festival, Dokufest, Thessaloniki Documentary Festival, Beldocs itd.). Film je snimljen u koprodukciji Nezavisnog filmskog centra Filmart i producentske kuće Cinnamon Films, a distriber je austrijski Square Eyes.

Oba filma su snimljena uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Filmskog centra Srbije.

Filmovi nominovani za nagradu imaju priliku da, tokom godine, budu prikazani na nekim od festivala Doc Alliance – CPH:DOX, Docslisboa, DOK Leipzig, FIDMarseille, Ji.hlava, Millennium Docs Against Gravity, Visions du Réel, a žiri, sastavljen od filmskih kritičara i predstavnika filmske industrije, dodeljuju dve nagrade – za najbolji kratki i najbolji dugometražni film.

Proglašenje ovogodišnjih pobednika je avgustu u Prizrenu, na Kosovu i Metohiji, na Dokufestu, koji je ove godine gost festival Doc Alliance.

Ovacije u Kanu na premijeri filma „Lost Country“ reditelja Vladimira Perišića

Lep, sjajan odjek filma „Lost Conuntry“ na ovogodišnjoj kanskoj „Nedelji kritike“. Danas je na Kanskom filmskom festivalu održana svetska premijera novog filma scenariste i reditelja Vladimira Perišića. Sva mesta u bioskopu „Miramar“ bila su popunjena, a Perišić i njegova ekipa nagrađeni su dugim i srdačnim aplauzom. Vidno zadovoljni reditelj primio je tom prilikom brojne čestitke od filmskih profesionalaca i ljubitelja sedme umetnosti. Osim Perišića, publici su se poklonili i drugi članovi ekipe, a među njima scenaristkinja Alis Vinokur, mladi glumci Jovan Ginić i Miodrag Jovanović (koji u filmu tumače ključne uloge), hrvatska koproducentkinja filma Ankica Jurić Tilić, hrvatski glumci Marija Škaričić i Dušan Valentić… Karte za sve projekcije Perišićevog filma, kako one koje su održane danas, tako i sutrašnje, već su odavno rasprodate – što samo ukazuje da za „Lost Country“ vlada veliko interesovanje 

Među zvanicama na ovoj svetskoj premijeri našli su se i brojni filmski stvaraoci iz Srbije i regiona, uključujući Gordana Matića, direktora Filmskog centra Srbije i reditelja; Sandru Perović, filmsku kritičarku i autorku RTS-ove emisije o filmu „Velika iluzija“; Jugoslava Pantelića, direktora Jugoslovenske kinoteke; Krisa Maričića, direktora HAVC-a;  Aleksandra Protića, dizajnera zvuka i producenta…  Film „Lost Country“ uvršten je, podsećamo, u „Nedelju kritike“ („Semaine de la Critique“), prestižni takmičarski program koji je već tradicionano zvanični deo Kanskog filmskog festivala.

Sandra Perović je izjavila za sajt Filmskog centra Srbije da je u pitanju iskren, ličan, intiman i emotivan film, i dodala: „Ovo je jedna angažovana porodična drama sa snažnom društvenom i političkom pozadinom i intenzivnim emotinvim nabojem. Za reditelja je ovo očito bilo jedno veoma katarzično iskustvo. Tu je naravno i onaj njegav nepretenciozan, minimalistički rediteljski pristup priči koji smo zapazili još u filmu Ordinary People. Tu nema širokih planova, sve je dato krupno, što emotivna stanja protagonista čini tako uverljivim i proživljenim.“

Ove godine 62. izdanje „Nedelje kritike“ donosi jedanaest ostvarenja iz čitavog sveta, od kojih će se sedam, uključujući i „Lost Country“, takmičiti za Gran-pri i druge nagrade. Žirijem programa „Nedelja kritike“ ove godine presedava francuska rediteljka Odri Divan čiji je film „Događaj“ osvojio „Zlatnog lava“ 2021. godine u Veneciji. Program „Nedelja kritike“ traje od 17. do 25. maja 2023. godine.

„Lost Country“ je koproduckija Francuske, Srbije, Luksemburga i Hrvatske, i jedini film iz ovog dela Evrope u ovogodišnjim kanskim programima. Radnja filma je smeštena u Beograd 1996. godine, kada tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima, petnaestogodišnji Stefan prolazi kroz sopstvenu revoluciju i suočava se sa činjenicom da je njegova majka saučesnica korumpirane vlasti. Ulogu majke tumači istaknuta srpska glumica Jasna Đuričić.

Nastanak filma „Lost Country“ podržao je FCS na Konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, prepoznavši „potencijal za dug i uspešan život na najvažnijim internacionalnim festivalima, kao i u svetskoj arthouse distribuciji“.

Srpska kinematografija je svog predstavnika u Kanu poslednji put imala 2018. godine kada je u programu „Petnaest dana autora“ prikazan „Teret“ u režiji Ognjena Glavonića.

Svetska premijera filma „Lost Country“ Vladimira Perišića u ponedeljak u Kanu

FOTO: Oficijelni sajt kanskog festivala

Kao što smo ranije najavili, drugi dugometražni igrani film scenariste i reditelja Vladimira Perišića, „Lost Country“, uvršten je u „Nedelju kritike“ („Semaine de la Critique“), prestižni takmičarski program koji je deo 76. Kanskog filmskog festivala. Svetska premijera Perišićevog filma biće održana u ponedeljak, 22. maja, a dan kasnije su u Kanu planirane i reprizne projekcije.

Nastanak ove drame o odrastanju, je krajem 2016. godine podržao Filmski centar Srbije na Konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, prepoznavši „potencijal za dug i uspešan život na najvažnijim internacionalnim festivalima, kao i u svetskoj arthouse distribuciji“. Srpska kinematografija je svog predstavnika u Kanu poslednji put imala 2018. godine, kada je u programu „Petnaest dana autora“ prikazan „Teret“ u režiji Ognjena Glavonića.

Perišić, poznat po svom debitantskom filmu „Ordinary People“ iz 2009. godine, takođe premijerno prikazanom u okviru „Nedelje kritike“, napisao je scenario sa svojom proverenom saradnicom Alis Vinokur (Alice Winocour), istaknutom francuskom scenaristkinjom i rediteljkom koja je dala  autorski pečat nizu zapaženih i nagrađivanih ostvarenja, među kojima su „Mustang“ (2015), „Poremećaj“ (2015), „Proksima“ (2019) i „Sećanja na Pariz“ (2022). Ovo je, ističemo, četvrti put da Perišićeva režija bude zastupljena u kanskoj ponudi. Osim dva pomenuta dugometražna filma, na najpoznatijem svetskom filmskom fesitvalu, prikazani su i njegov kratki diplomski film „Dremano oko“ iz 2003. (u okviru selekcije „Kinofondacija“), kao i omnibus „Mostovi Sarajeva“ iz 2014. godine (prikazan u okviru specijalnih projekcija), u kojem je režirao segement „Naše će senke“.

Ove godine 62. izdanje „Nedelje kritike“ donosi jedanaest ostvarenja iz čitavog sveta, od kojih će se sedam, uključujući i „Lost Country“, takmičiti za gran-pri i druge nagrade. Pored Perišićevog filma, u takmičarskoj selekciji su i ostavarenja „Kiša pada u kući“ Palome Sermon-Dai (Belgija),  „Sin Inšalah“ Amdžada Al Rašida (Jordan), „San“ Džejsona Jua (Severna Koreja), „Power Alley“ Lilah Hele (Brazil), „The Rapture“ Iris Kaltenbek (Fracuska) i „Tigrove šare“ Amande Bel Iju (Malazija). Selektori predvođeni Avom Kahen pogledali su 1.000 prijavljenih fimova, i svoj odabir sveli na jedanaest.

Napominjemo da se u „Nedelji kritke“ prikazuju prvi ili drugi filmovi reditilja u usponu. Debitantski filmovi su u trci za nagradu „Zlatna kamera“ koja se dodeljuje najboljem prvom filmu prikazanom na festivalu. Žirijem programa „Nedelja kritike“ ove godine presedava francuska rediteljka Odri Divan, čiji je film „Događaj“ osvojio „Zlatnog lava“ 2021. godine u Veneciji. Program „Nedelja kritike“ traje od 17. do 25. maja.

„Lost Country“ je koprodukcija Francuske, Srbije, Luksemburga i Hrvatske, i jedini film iz ovog dela Evrope u ovogodišnjim kanskim programima. Radnja filma je smeštena u Beograd 1996. godine, kada, tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima, petnaestogodišnji Stefan prolazi kroz sopstvenu revoluciju i suočava se sa činjenicom da je njegova majka saučesnica korumpirane vlasti. Ulogu majke tumači istaknuta srpska glumica Jasna Đuričić koja je, podsećamo, za ulogu u filmu „Quo vadis, Aida?“ dobila nagradu za najbolju glumicu na dodeli 34-ih Evropskih filmskih nagrada. Osim Jasne Đuričić, u filmu glume Jovan Ginić i Miodrag Jovanović, kao i Dušan Valentić, Boris Isaković, Lazar Kocić, Ana Simeunović, Marija Škaričić, Pavle Čemerikić…

Film su producirali Omar El Kadi i Nađa Turincev (Easy Riders Films, Francuska), Vladimir Perišić (Trilema, Srbija) i Janja Kralj (KinoElektron, Francuska), u koprodukciji sa Žanom Gajben i Venasanom Kenoom (Red Lion, Luksemburg) i Ankicom Jurić Tilić (Kinorama, Hrvatska). Direktorke fotografije su Sara Blum i Luiz Botkaj, za montažu su bili zaduženi Marsijal Salomon i Jelena Maksimović, a za zvuk Roman Dimni (snimanje) i Olivije Goinard (miks). Film je sniman na 16-milimetarskoj traci, a podržali su ga: Filmski centar Srbije, CNC, Arte France Cinema, Luksemburški filmski fond i Hrvatski audiovizualni centar. Prava za međunarodnu prodaju filma pribavio je Memento International. Francuki distributer je Rezo Films, dok je srpski distributer MCF – MegaCom Film.

Film „Kajmak“ Milča Mančevskog ponovo u bioskopima

Novi film Milča Mančevskog „Kajmak“ biće ponovo prikazan publici u Beogradu u Dvorani Kulturnog centra Beograda (od srede, 17. maja u 20 časova) i bioskopu Akademija 28 (od četvrtka, 18. maja u 19 časova).

Milčo Mančevski reditelj filma je o „Kajmaku“ rekao da je u pitanju jedna bezobrazna priča o bogatima i siromašnima, i naglasio:

„Znajući da je svaki film politički film, htео sam da ispričam ljubavnu priču za odrasle. Život je prebogat, prepun mogućnosti, ljudi vole na previše različitih načina da bismo prihvatili licemernu bajku o momku koji je upoznao devojku, momku koji je izgubio devojku, momku koji je dobio devojku, a zatim su živeli srećno do kraja života (u misionarskom položaju). Ko odlučuje šta je ispravno, a što pogrešno? Što je normalno? Je li to društvo, porodica, pojedinac? „Progresivni“ Zapad ili „primitivni“ Istok?”

„Kajmak“ priča priču dva ljubavna trougla u jednom komšiluku. Film je smešten u moderno Skoplje i to na mestu gde se nova staklena zgrada izdigla pored male, trošne kuće i na taj način besramno približila dva različita sveta. U novoj zgradi živi bogati bračni par bez dece koji smisle (i plate) svoj način da prošire porodicu. U staroj, malenoj kući, živi drugi bračni par, naizgled bez ljubavi. I jedne i druge put vodi do treće osobe.

Izvanrednu glumačku podelu čine Sara Klimoska (dobitnica nagrade Evropska zvezda u usponu u Berlinu 2021), Kamka Točinovski, Aleksandar Mikić, Simona Spirovska, Ana Stojanovska, Filip Trajković. Publika ovogodišnjeg 51. FEST-a je prepoznala lepotu njihove igre i nagradila ih je dirljivo izuzetno dugim aplauzom.

Svetska premijera filma održana je na Međunarodnom filmskom festivalu u Tokiju. Na premijeri u Makedoniji film je dočekan ovacijama i imao rekordno prikazivanje u 30 gradova. Film će tokom 2023. godine biti prikazan u 40 zemalja.

Milčo Mančevski režirao je sedam igranih filmova (Pre kiše, Prašina, Senke, Majke, Bikini Moon, Vrba i Kajmak), 50 kratkih filmova i epizodu serije Žica. Osvojio je preko 50 međunarodnih nagrada (Zlatni lav u Veneciji, nominacija za Oscara, Independent Spirit, FIPRESCI, Srebrna palma u Valenciji, Raindance…). New York Times uvrstio je „Pre kiše“ na listu 1000 najboljih filmova ikada snimljenih. Časopis Rolling Stone uvrstio je njegov spot za Arrested Development’s Tennessee na listu 100 najboljih muzičkih videa svih vremena. Njegovi filmovi su deo nastavnog plana i programa na brojnim univerzitetima. Uz svoj rediteljski rad, objavljivao je i prozu, eseje, kao i tri knjige fotografija.

Distributer novog ostvarenja Milča Mančevskog je VANS film poznat po produkciji i distribuciji filmova Tango Argentino, Bolje od bekstva, Vizantijsko plavo, Bure Baruta, Božićna pesma, Bumerang, Lavirint, Profesionalac, Nije kraj, 72 dana… Istovremeno, kao distributer domaćih filmova (Original falsifikata, Bulevar revolucije, Ni na nebu ni na zemlji, Spasitelj, Balkanska pravila, Tito i ja, Mi nismo anđeli, Underground, Tuđa Amerika, Belo odelo, Nebeska udica, Nataša, TT Sindrom…) VANS je u velikoj meri doprineo proboju ovih filmova na domaće i strano tržište, a takođe je bio i ekskluzivni distributer kompanija: Paramount, Universal, United Artist, DreamWorks, MGM i mnogih drugih.

KAJMAK trejler: 

„Kajmak“ Milča Mančevskog od 27. aprila u bioskopima u Beogradu i širom Srbije

Novi film Milča Mančevskog „Kajmak“ počinje od 27. aprila svoju redovnu bioskopsku distribuciju u bioskopima u Beogradu i širom Srbije.

Dobitnik Zlatnog lava i nominovani za Oskara Milčo Mančevski bioskopskoj publici se vraća s još jednim filmom kojim provocira i šokira. Projekcije filma „Kajmak“ biće održane u Dvorani Kulturnog centra Beograda, kao i u bioskopima Cineplexx Ušće, Cineplexx Promenada u Novom Sadu, Cineplexx BIG Kragujevac, Cineplexx Niš, u bioskopu KVart u Kraljevu i bioskopu „Kruševac“. Publika će ovo ostvarenje imati priliku uskoro da pogleda i u drugim gradovima Srbije i regiona.

Milčo Mančevski reditelj filma je o „Kajmaku“ rekao da je u pitanju jedna bezobrazna priča o bogatima i siromašnima, i naglasio:

„Znajući da je svaki film politički film, htео sam da ispričam ljubavnu priču za odrasle. Život je prebogat, prepun mogućnosti, ljudi vole na previše različitih načina da bismo prihvatili licemernu bajku o momku koji je upoznao devojku, momku koji je izgubio devojku, momku koji je dobio devojku, a zatim su živeli srećno do kraja života (u misionarskom položaju). Ko odlučuje šta je ispravno, a što pogrešno? Što je normalno? Je li to društvo, porodica, pojedinac? „Progresivni“ Zapad ili „primitivni“ Istok?”

„Kajmak“ priča priču dva ljubavna trougla u jednom komšiluku. Film je smešten u moderno Skoplje i to na mestu gde se nova staklena zgrada izdigla pored male, trošne kuće i na taj način besramno približila dva različita sveta. U novoj zgradi živi bogati bračni par bez dece koji smisle (i plate) svoj način da prošire porodicu. U staroj, malenoj kući, živi drugi bračni par, naizgled bez ljubavi. I jedne i druge put vodi do treće osobe.

Izvanrednu glumačku podelu čine Sara Klimoska (dobitnica nagrade Evropska zvezda u usponu u Berlinu 2021), Kamka Točinovski, Aleksandar Mikić, Simona Spirovska, Ana Stojanovska, Filip Trajković. Publika ovogodišnjeg 51. FEST-a je prepoznala lepotu njihove igre i nagradila ih je dirljivo izuzetno dugim aplauzom.

Svetska premijera filma održana je na Međunarodnom filmskom festivalu u Tokiju. Na premijeri u Makedoniji film je dočekan ovacijama i imao rekordno prikazivanje u 30 gradova. Film će tokom 2023. godine biti prikazan u 40 zemalja.

Milčo Mančevski režirao je sedam igranih filmova (Pre kiše, Prašina, Senke, Majke, Bikini Moon, Vrba i Kajmak), 50 kratkih filmova i epizodu serije Žica. Osvojio je preko 50 međunarodnih nagrada (Zlatni lav u Veneciji, nominacija za Oscara, Independent Spirit, FIPRESCI, Srebrna palma u Valenciji, Raindance…). New York Times uvrstio je „Pre kiše“ na listu 1000 najboljih filmova ikada snimljenih. Časopis Rolling Stone uvrstio je njegov spot za Arrested Development’s Tennessee na listu 100 najboljih muzičkih videa svih vremena. Njegovi filmovi su deo nastavnog plana i programa na brojnim univerzitetima. Uz svoj rediteljski rad, objavljivao je i prozu, eseje, kao i tri knjige fotografija.

Distributer novog ostvarenja Milča Mančevskog je VANS film poznat po produkciji i distribuciji filmova Tango Argentino, Bolje od bekstva, Vizantijsko plavo, Bure Baruta, Božićna pesma, Bumerang, Lavirint, Profesionalac, Nije kraj, 72 dana… Istovremeno, kao distributer domaćih filmova (Original falsifikata, Bulevar revolucije, Ni na nebu ni na zemlji, Spasitelj, Balkanska pravila, Tito i ja, Mi nismo anđeli, Underground, Tuđa Amerika, Belo odelo, Nebeska udica, Nataša, TT Sindrom…) VANS je u velikoj meri doprineo proboju ovih filmova na domaće i strano tržište, a takođe je bio i ekskluzivni distributer kompanija: Paramount, Universal, United Artist, DreamWorks, MGM i mnogih drugih.

KAJMAK trejler: https://www.youtube.com/watch?v=KygSvq5qhVw

Projekat za novi film Filipa Kovačevića biće predstavlejn na Kanskom filmskom marketu

Na Filmskom marketu (Marché du Film) predstojećeg Kanskog filmskog festivala biće predstavljen i jedan srpski projekat u nastajanju. U pitanju je nova režija Filipa Kovačevića („Inkarnacija“), distopijska naučno-fantastična priča „Absolution“, koja je pod naslovom „Deca bogova“ podržana 2021. godine od strane Filmskog centra Srbije na Konkursu za sufinansiranjeproizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.

Projekat za ovaj film u nastajnju je uvršten u prestižnu platformu „Frontières“ za žanrovski naglašene projekte, koja se u Kanu organizuje u saradnji sa Međunarodnim filmskim festivalom Fantasia. „Frontières“ će ove godine filmskim profesionlacima u Kanu prezentovati četrnaest projekata (podeljenih u dve grupe) i održaće se od 20. do 21. maja 2023. godine.

Kovačevićev projekat se nalazi u selekciji „Dokaz koncepta“  („Proof of Concept“) u kojoj joj je okupljeno sedam  projekata u poodmakloj fazi prikupljanja sredstava za produkciju.  Učesnici ove selekcije će 20. maja predstaviti svoje projekte budućim potencijalnim partnerima: producentima, agentima prodaje i disitributerima.

„Absolution“ produciraju Filip Kovačević, Đorđe Stanković i Vukota Antunović (Void Pictures). „Varajeti“ je početkom meseca obzanio da će u filmu glumiti kanadska glumica srpskog porekla Nina Kiri, proslavljena ulogom Alme u popularnoj i nagrađivanoj seriji „Sluškinjina priča“.

Radnja filma je smeštena u daleku budućnost, u usamljenu naseobinu okruženu nemilosrdnom pustinjom. Maloborni preživeli su u teškoj situaciji, na samoj granici opstanka. Ali, stvari počinju da se menjaju iz korena kada mladi lovac u zakopanoj kapsuli pronađe misterioznu ženu čija sećanja – možda – kriju put ka spasenju.

„Absolution“ je koprodukcija Srbije sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, a nastaje uz podršku Filmskog centra Srbije i Telekoma. Planirano je da snimanje filma počne na jesen 2024. godine.

Premijera filma – Srpska premijera filma “Na kraju puta” Ivane Todorović na Beldocsu

Srpska premijera dokumentarnog filma “Na kraju puta” rediteljke Ivane Todorović biće održana u četvrtak, 11. maja u 19.30, u  Domu omladine Beograda u okviru selekcije Domaći takmičarski film na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs.

Ovo ostvarenje prati dvoje protagonista, Željka i Viki, koji su svoje živote posvetili obezbeđivanju mirnog i dostojanstvenog kraja za konje na samrti. Na malom imanju kod Lapova, oni žrtvuju sve što imaju kako bi osigurali da ova zaboravljena bića dobiju saosećanje i empatiju koje zaslužuju.

Rediteljka Ivana Todorović o svom filmu je rekla: “Kada se dođe do tačke u kojoj nisu od koristi za ljude, konji, divne i moćne životinje, imaju istu sudbinu kao i ljudi. Ako nemamo nikoga da se brine o nama, budemo ostavljeni da umremo sami. Željko i Viki su na svom malom imanju sačuvali konje koje su drugi ljudi odbacili, jer im više nisu od koristi ni za rad ni za trke, i koji bi završili u klanici. U ovom azilu oni su kreirali sigurno mesto za konje, da provedu svoje poslednje dane. Premda sa stalnim teretom svakodnevne borbe kako da obezbede novac, oni nastavljaju da pružaju nesebičnu ljubav ovim konjima. Zbog toga sam odlučula da napravim ovaj film – kako bih širila ljubav i brigu koju Željko i Viki pružaju konjima. “Nadam se da će ovaj film preneti poruku o empatiji za sva živa bića”.

Ekipu filma čine: Ivana Todorović (režija i produkcija), Marija Jelušić (montaža), Milan Vlaški (kamera), Douglas Oppedahl (ton), Boris Mijatović (muzika), Milan Mihajlović (dizajn zvuka), Jovana Radovanović (kolor filma), Isidora Nikolić i Miloš Deskoković (špica), Marta Cvetković (prevod), Kathleen McInnis (marketing producent), Milina Trišić i Jesper Osmund (supervizori montaže), Ljubinka Stojanović, Audrius Stonys i Melina Pota Koljević (supervizori dramaturgije). Film je nastao pod okriljem Blok Film produkcije, uz podršku Filmskog centra Srbije (FCS).

Film “Na kraju puta” je do sada prikazan na internacionalnim festivalima u Oregonu (Oregon Documentary Film Festival) gde je dobio nagradu za najbolji internacionalni film, Palm Springsu (Palm Springs International ShortFest, American Documentary and Animation Film Festival), Njuport Biču (NewPort Beach International Film Festival), i Finiksu (Phoenix Film Festival) u SAD, na Nepal International Film Festivalu, Dokufestu u Prizrenu i Makedox festivalu u Skopju. Film će biti prikazan i na Doc Edge festivalu u Oklandu na Novom Zelandu, u junu.

Ivana Todorović je rediteljka kratkih socijalno-angažovanih filmova koje je snimala u Beogradu i Njujorku. Fokus njenih filmova je istrazivanje  traume i oporavak kroz rad empatije. Njen najnoviji dokumentarni film „Na kraju puta“ (2022, Srbija)  je imao svetsku premijeru na Palm Spings International ShortFestu u Kaliforniji i osvojio je nagradu za najbolji internacionalni film na Oregon Documentary Film Festivalu. 

Igrani film “Kada sam kod Kuće” (Beograd, 2020) je osvojio mnogo nagrada širom sveta i prikazan je na izložbi “The Principle of Migration” u galeriji The New York Foundation for the Arts u Njujorku. Njeni dokumentarni filmovi “Ademovo ostrvo”, “Ja kada sam bila klinac, bila sam klinka”, “A Harlem Mother”, “Rapresent” i “Svakodnevica romske dece u Bloku 71” su prikazani na više od 200 međunarodnih filmskih festivala, između ostalih u Berlinu (u takmičarskom programu Berlinale Shorts), Roterdamu, Sarajevu.  Filmovi su osvojili više od 40 nagrada, prikazivani su u Anthology Film Archives u Njujorku, Cultura de Contemporiana de Barcelona i nalaze se u video biblioteci The New York Times and Aeon. 

Ivana Todorović trenutno radi na dokumentarnom filmu „Žene u Narodnom Frontu“ i  scenariju novog kratkog igranog filma “Prvi put kada sam videla noć”.

Trejlerhttps://vimeo.com/763907982

Srpski film dočekan ovacijama u Muzeju MoMA u Njujorku

Foto: Čarna Vučinić

Marina Abramović i oskarovac Čarli Kaufman prisustvovali američkoj premijeri filma „Da li ste videli ovu ženu“ na prestižnom festivalu New Directors/New Films u Njujorku

Njujork, 8. april – Američka premijera filma „Da li ste videli ovu ženu“ autora Matije Gluščevića i Dušana Zorića održana je na prestižnom festivalu New Directors/New Films u Njujorku. Srpsko ostvarenje prikazano je u Muzeju moderne umetnosti MoMA i u prostoru Walter Reade Theater (Lincoln Center).

Premijeri filma prisustvovali su Marina Abramović i oskarovac Čarli Kaufman (Charlie Kaufman) scenarista filmova Being John MalkovichEternal Sunshine of the Spotless Mind I’m Thinking of Ending Things.

Nastao kao zajednički projekat muzeja MoMA i Filmskog udruženja Lincoln centra, festival New Directors/New Films nastao je sa idejom da prikaže filmove autora u usponu, a svoja debitantska ostvarenja u Njujorku su tokom godina prikazivali Pedro Almodovar, Spajk Li, Giljermo del Toro, Luka Gvadanjino, Vong Kar-vaj, Mihael Haneke, Agnješka Holand i drugi.

Autori filma su nakon projekcija svog filma u Njujorku izjavili: „Uvek smo mislili da neko kome naš film nije smešan ne može na pravi način da ga doživi – na projekciji u MoMA po prvi put smo čuli da publika reaguje na neke stvari i detalje u filmu koji su i nama bili smešni dok smo ih pravili. Hvala njujorškoj publici na „lošem“ ukusu!“

Čarna Vučinić, producentkinja filma je uoči američke premijere rekla da je velika čast što se jedan srpski film našao u izboru najboljih debitantskih ostvarenja iz celog sveta. “Ovo je veoma značajno dostignuće za celokupnu domaću kinematografiju, a očekujemo da će otvoriti vrata i za dalju distribuciju filma u Americi,” naglasila je producentkinja.

Razgovori posle projekcije filmova u Njujorku su organizovani u saradnji sa udruženjem Kontakt – Udruženje za podsticanje i istraživanje izvedbenih umjetnosti u BiH.

Narcisa Cvitanović, direktorka udruženja je povodom saradnje istakla: Zadovoljstvo nam je što smo ostvarili saradnju sa mladim umjetnicima iz Srbije koji se kroz svoj rad bave bitnim temama kao što je status žene u savremenom društvu u kojem i dalje dominira patrijarhat. Sigurna sam da ovaj film nikoga ne ostavlja ravnodušnim i divno je što će publika širom svijeta imati priliku da se upozna sa radom ovih talentovanih mladih ljudi koji su glasni zagovarači promjena u našim društvima“.

Svetska premijera filma „Da li ste videli ovu ženu“ održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji. Film je do sada prikazan na nekoliko festivala u svetu i dobitnik je nagrade za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku i nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ na 28. Festivalu autorskog filma.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Poslednja prilika da na velikom platnu pogledate drugi deo dokumentarnog diptiha Mile Turajlić

Zbog velikog interesovanja produženo emitovanje filma Filmske gerile Mile Turajlić u DKC-u

Foto: Poppy Pictures

Zbog velikog interesovanja publike dokumentarni film “Filmske gerile” Mile Turajlić biće prikazan od 7. do 11. aprila u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“ je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji nas vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsetnika Tita trideset godina. 

Projekcije u DKC prati i izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus”. Kustosi izložbe su Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn. Izložba se zasniva na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su počev od 1958. godine aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine. Postavka u MAU otvorena je na dan kada je 1962. potpisan istorijski Sporazum u Evijanu kojim je okončan Alžirski rat za nezavisnost (1954–1962) i koji označava kraj francuskog kolonijalizma u ovom delu Afrike. Izložba traje do 10. juna.

Svetska premijera Non-Aligned održana je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu – IDFA, Ciné-guerrillas je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), dok je srpska premijera diptiha održana na 28. Festivalu autorskog filma.

Mila Turajlić (Beograd, 1979) je rediteljka dokumentarnih filmova. Njen prethodni dokumentarni film „Druga strana svega“ premijerno je prikazan na festivalu u Torontu 2017. godine, a osvojio je 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivala za Najbolji dokumentarni film. Časopis The New Yorker je ovo ostvarenje uvrstio u najbolje u 2018. Njen debitantski dokumentarni film „Cinema Komunisto“ (2010), premijerno je prikazan na festivalima IDFA i Tribeca, a potom osvojio 16 nagrada. Mila Turajlić je 2020. godine pozvana u članstvo Američke filmske akademije (Oskar).

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=kbgj3IGAOGA

Ovacije za „MUNJE OPET“ pred beogradskom publikom

Autor fotografija – Antonio Ahel/ATA Images

Najavljujući urnebesnu filmsku avanturu o maturskoj ekskurziji u Beču, glumci su na premijeru stigli crvenim autobusom.

Beograd, 30.3.2023. – Beograd, 29.3.2023. – Svečana premijera dugoočekivanog nastavka kultne komedije Raše Andrića „Munje“ pod nazivom „Munje 05“ održana je u velikoj sali „MTS dvorane“. Da je vladalo ogromno interesovanje publike potvrđuje činjenica da su u rekordnom roku rasprodate obe projekcije. Glumačka i autorska ekipa na premijeru stigla je crvenim autobusom Niš Eskpresa i na taj način nagovestila deo zapleta u ostvarenju čiji scenario potpisuje Srđan Anđelić. 

Na poklon pred oduševljenom publikom pojavila se ekipa predvođena Sergejem Trifunovićem, Borisom Milivojevićem, Sekom Sablić, Majom Mandžukom, Milicom Vujović, Draganom Macom Marinkovićem, Mionom Marković, Vladom Kovačevićem, osnažena mladim glumcima: Ivanom Zečević, Markom Pavlovićem i Stojšom Oljačićem, ali i poznatim reperima Ivanom Ivanovićem Juiceom i Smoke Mardeljanom.  

Film “Munje opet” donosi priču o omiljenim junacima Popu i Maretu, u čijim životima se ništa puno nije promenilo i nakon toliko godina. Tu i tamo sanjare i ne razumeju ovaj svet. Ali, kada im Gojko S. ukrade deo starog hita i pozajmi popularnoj pevačici Mili Sili, to razbudi naše junake. Zaleću se na putovanje i nove doživljaje, sa veoma zanimljivim likovima, gde započinju novu i nezaboravnu avanturu.

Pored originalne i duhovite priče, kao i pre 2 decenije, film “Munje opet” će začiniti i prepoznatljiva muzika za koju su ovaj put zaduženi Prti Bege & Kojot, Vizelj, Coby, Sitzpinker, Sasha, Jarboli, Baby Motorolola i mnogi drugi.

Među poznatim ličnostima koje su veliki fanovi originalnih „Munja“, a koje su se pojavile na svečanoj premijeri drugog dela, bili su i Gordan Kičić, Marija Karan, Bojana Stamenov, Savo Milošević, profesor Predrag Marković, Danilo Ikodinović, Andrej Bjelogrlić, Milena Radulović, Andrija Kuzmanović, Zoran Kesi’ i mnogi drugi.

Film će od 30. marta biti u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom zemlje – Novi Sad, Niš (od 01.04.) i Kragujevac (02.04.). Interesovanje je ogromno, zbog čega su otvoreni dodatni termini za prikazivanje. U pohod na regionalne bioskope, film „Munje Opet“ kreće 05.04. od Banja Luke, a u Podgoricu stiže 08.04. 

Zanimljivo je da će film svoj bioskopski život imati i u Beču (20. i 21.04.) nakon koga sledi distribucija u Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj, Švajcarskoj.

Nakon pet godina aktivnog doprinosa očuvanju srpske kulturne baštine digitalnom restauracijom filmskih klasika, kompanija A1 prvi put, kao generalni sponzor, podržava snimanje nastavka kultnog ostvarenja koje je obeležilo početak 2000-ih godina.

Ecoscope – Program besplatnih projekcija filmova i razgovori na temu zaštite životne okoline

Fascinantan, ali i upozoravajući obilazak planete u dokumentarcima „Van prostora i vremena“ i „Tamni pokrov sveta“

Drugo izdanje Ecoscope, programa u organizaciji Mreže festivala Jadranske regije, koji ujedinjuje filmske projekcije i razgovor na temu ekologije i zaštite životne sredine, održaće se od 1. do 7. aprila na online platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.


U sklopu programa publika će imati priliku da besplatno pogleda dva najnovija dokumentarna ostvarenja, kao i razgovore stručnjaka o globalnom problemu upravljanja otpadom i zagađenja vazduha crnim ugljenikom (PM2.5).


Van prostora i vremena (Matter Out of Place) čuvenog austrijskog autora dokumentarnih filmova Nikolausa Geyrhaltera (Our Daily Bread, 7915 km, Homo Sapiens) dobitnik je nagrade Pardo verde WWF na Međunarodnom filmskom festivalu u Locarnu koja se dodeljuje za ostvarenja koja promišljaju ekološke teme i nude nova i izazovna tumačenja koja podstiču na promenu.


Autor prati tragove otpada širom planete – od planinskih vrhova Švajcarske sve do Nepala, Maldiva i pustinja Nevade, kako bi ovekovečio nastojanja ljudi da zagospodare nepreglednim količinama otpada. Jesu li prikupljanje i spaljivanje otpada sizifovski napori koji taj gorući problem rešavaju tek prividno?


U dokumentarcu Tamni pokrov sveta (Earth Beneath a Dark Lid) reditelj Amir Muratović prati pilota, fotografa, alpinistu i ekologa Matevža Lenarčića na putu oko sveta ultralakom letelicom. Matevževa putovanja dobijaju dublje značenje nakon što upozna naučnika Grišu Močnika koji istražuje uticaj crnog ugljenika, drugog najvećeg uzročnika klimatskih promena koje utiču na globalno zagrevanje. Kao deo projekta Green Light World Flight, Matevž i njegov tim putuju od Sarajeva i Milana preko Afrike, Patagonije, Antarktika sve do Indije i Butana stvarajući izvanrednu kolekciju informacija kako bi doprineli razumevanju gde se sve čestice crnog ugljenika zadržavaju.


U delu programa pod nazivom Ecoscope Talks učestvuju Jaka Kranjc koja vodi udruženje „Ekolozi bez granica“ (Slovenija) i Maja Prijatelj Videmšek, novinarka dnevnih novina „Delo“ iz Slovenije specijalizovanog za teme ekologije i zaštite životne sredine. Razgovor će, kao i filmovi, biti dostupan besplatno za vreme trajanja programa na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Slovenije.


Ecoscope je zajednički program filmskih manifestacija udruženih u Mrežu festivala Jadranske regije: Zagreb Film Festivala, Sarajevo Film Festivala, Festivala autorskog filma Beograd, Filmskog festivala Herceg Novi i Ljubljanskog filmskog festivala. Osmišljen je s ciljem jačanja svesti o očuvanju prirode i nastojanjem vodećih festivala iz regiona da svojim delatnostima doprinesu pozitivnim društvenim promenama. U okviru prvog izdanja ovog programa predstavljen je dokumentarac Tajni život drveća.


Projekt je podržan od strane Potprograma MEDIA Programa Kreativne Europe.
 

Trejleri:

Van prostora i vremena

https://www.youtube.com/watch?v=oPbTLnY1v08

Tamni pokrov sveta

https://vimeo.com/773943638

Produženo emitovanje filmova „Nesvrstani” i „Filmske gerile” Mile Turajlić u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Foto: Poppy Pictures

Projekcije u DKC prati izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus” u Muzeju afričke umetnosti

Prikazivanje dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas” (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić u Dvorani Kulturnog centra Beograda produženo je do utorka, 28. marta. Filmovi se prikazuju u terminima od 18.00 (Nesvrstani) i 20.30 (Filmske gerile: Scene sa Labudovićevih filmskih rolni).

„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels” je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsetnika Tita trideset godina.

Projekcije u DKC prati i izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus” koja je otvorena u subotu, 18. marta u Muzeju afričke umetnosti (Kustosi izložbe: Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević, Emilia Epštajn). Izložba se zasniva na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su počev od 1958. godine aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine. Postavka u MAU otvarena je na dan kada je 1962. potpisan istorijski Sporazum u Evijanu kojim je okončan Alžirski rat za nezavisnost (1954–1962) i koji označava kraj francuskog kolonijalizma u ovom delu Afrike. Izložba traje do 10. juna.

Mila Turajlić, rediteljka dokumentarna ostvarenja je povodom projekcije filmova izjavila: „Raduje me da će publika imati priliku da na redovnom repertoaru bioskopa DKC pogleda oba filma iz diptiha o Stevanu Labudoviću, jer je to način na koji smo zamislili da će filmovi cirkulisati. Rad na filmovima trajao je sedam godina, a u saradnji sa Filmskim novostima pronašli smo i digitalizovali materijale koji do sada nisu korišćeni, a koje je Stevan Labudović kao jedan od dva snimatelja zaduženih da prate Predsednika Tita na putovanjima mira, snimio u Aziji i Africi”.

Povodom prateće izložbe autorka je rekla: „Muzej afričke umetnosti nam je pružio priliku da upotrebimo materijale snimljene za projekat koji nisu korišćeni u filmovima, i da ih upotpunimo sa izuzetno zanimljivom dokumentacijom iz njihovih fondova, Filmskih novosti i privatnih arhiva”.

Svetska premijera „Non-Aligned” održana je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu – IDFA, „Ciné-guerrillas” premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), dok je srpska premijera diptiha održana na 28. Festivalu autorskog filma.

Mila Turajlić (Beograd, 1979) rediteljka je dokumentarnih filmova. Njen prethodni dokumentarni film „Druga strana svega” premijerno je prikazan na festivalu u Torontu 2017. godine, a osvojio je 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivala za Najbolji dokumentarni film. Časopis The New Yorker je ovo ostvarenje uvrstio u najbolje u 2018. godini. Njen debitantski dokumentarni film „Sinema Komunisto” (2010), premijerno je prikazan na festivalima IDFA i Tribeka, a potom osvojio 16 nagrada.

Mila Turajlić je 2020. godine pozvana u članstvo Američke filmske akademije (Oskar).

Nakon dve nagrade publike film „Ovuda će proći put“ nastavlja svetsku turneju

Ostvarenje Nine Ognjanović na 18. Filmskom festivalu „Evropa oko Evrope“ u Parizu

Foto: Pointess Films

Film „Ovuda će proći put“ rediteljke Nine Ognjanović biće prikazan u četvrtak, 23. marta na festivalu autorskog, dokumentarnog i eksperimentalnog filma „Evropa oko Evrope” koji se po 18. put održava u Parizu.

Projekcija debitantskog ostvarenja Nine Ognjanović održaće se u okviru selekcije THEMA van takmičarskog programa, nakon koje će biti održan razgovor sa autorkom.

Selekcija festivala „Evropa oko Evrope“ predstavlja autorske i art-house filmove nastale u produkciji u nekoj od zemalja članica Saveta Evrope. U fokusu festivala su afirmisani autori ali i mlade nade evropskog filma. Jedan od ciljeva festivala je jačanje kinematografske mreže širom Evrope, a osim projekcija i razgovora sa autorima organizuju se majstorski kursevi i panel diskusije sa prestižnim gostima.

Srpska premijera filma „Ovuda će proći put” održana je u okviru glavnog takmičarskog programa 51. FEST-a na kome je film osvojio nagradu publike za najbolji evropski film. Svetska premijera filma održana je na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.

Film će od jeseni biti u bioskopima širom Srbije.

Radnja filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila.

Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

„Ovuda će proći put” podržan je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Projekcija dokumentarnog diptiha Mile Turajlić u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Autorka fotografija: Tanja Drobnjak

Mila Turajlić: Jako mi je važno da se uživo sretnem sa beogradskom publikom i da razgovaramo o filmovima „Nesvrstani“ i „Filmske gerile“

Dokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić biće prikazan od 13. do 22. marta u 18 i u 20.30 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. U prvoj nedelji prikazivanja (od 13. do 17. marta u 19.30) između projekcija biće održani i razgovori sa autorkom. Projekcije u DKC pratiće izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ koja će u subotu, 18. marta u 12 časova biti otvorena u Muzeju afričke umetnosti. Kustosi izložbe su Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.

Na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak, 13. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda prisutnima se obratila autorka, Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti i Emilia Epštajn kustoskinja Muzeja afričke umetnosti.

Ivan Aranđelović, urednik filmskog programa DKC se u ime Kulturnog centra Beograda zahvalio autorki na ekskluzivitetu da film bude prikazan upravo u ovom bioskopu.

Mila Turajić, autorka diptiha je uzvratila zahvalnost Dvorani Kulturnog centra Beograda na tome što je već dugi niz godina kuća dokumentarnog filma i što je uspeo da održi jedan prostor u Beogradu gde autorski dokumentarni film može da igra na redovnom repertoaru i da postoji u bioskopskom životu grada.

Nakon što sam predstavila diptih na 28. Festivalu autorskog filma u Beogradu imala sam priliku da odem u Alžir, što bi verujem Stevanu Labudoviću bila najdraža projekcija. Film je na Festivalu angažovanog filma u Alžiru osvojio Grand Prix, učesnici koji su bili deo filma Filmske gerile su došli na projekciju, obratili se publici i to je bilo veoma emotivno. Prošle nedelje je bila premijera filma u Njujorku, tako da je ovaj diptih počeo da živi bioskopski život. Jako mi je bilo važno da se vratim u Beograd i da osmislim koncept u okviru koga ću svako veče da budem tu i da se susretnem sa publikom jer ovi filmovi otvaraju dosta tema,” rekla je autorka.  

„Pri tom se i jako lepo namestilo da je stigao i poziv od Muzeja afričke umetnosti da osmislimo i muzejski deo ovog projekta, jer priča o Stevanu Labudoviću od inicijalne filmske ideje je postala jedan koncept koji smo nazvali Filmski žurnali Nesvrtanih u saradnji sa Filmskim novostima i da je ovo jedan pravi umetničko-istraživački poduhvat. Mi ne stajemo na ovome već nastavljamo da istražujemo i skeniramo filmske materijale koje su snimatelji Filmskih novosti snimali za Nesvrstane zemlje,” dodatno je naglasila rediteljka ostvarenja.

Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti je na konferenciji izjavio: „Mila je na neki način u Filmskim novostima deo kolektiva, ona je vrhunski profesionalac i pre svega prijatelj. Njen dosadašnji opus je bio vezan za naš arhiv što je nama velika čast. Filmovi koje je ona snimila govore o njenoj temeljitosti, i naš arhiv poznaje dovoljno dobro i kao naša šefica arhiva. Dokumentarni film se ne može falsifikovati i zato su oni najbolji čuvari sećanja na neko prošlo vreme. Zato je važno da se arhivska građa putem projekata kao što je Milin učini dostupnim široj javnosti i da dožive satisfakciju koju zaslužuju. Publika se ne može prevariti.“  

Emilia Epštajn, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti je izrazila veliko zadovoljstvo povodom rada na izloži koja će u subotu biti otvorena i prisutnima se obratila rečima: „Izložbu ćemo otvoriti na dan potpisivanja primirja između Francuske i Alžira. Mnogo nam je značilo da u našem radu na arhivu pridodamo usmene istorije koje su došle preko Mile, tj. jedan ljudski momenat koji će biti važan deo ove izložbe. Imali smo posebnu priliku da nam Mila i Maja Medić ukažu na Maju Plavšić, službenicu Crvenog krsta koja je učestvovala u Alžirskom ratu. I sa jako puno ljudi smo dodatno bili u komunikaciji kako bismo što više saznali o gospođi Plavšić i čitavom tom periodu. Pored snimaka sa Majom Plavšić uvrstili smo i podatke koje je Mila snimila sa Borkom Lalović, suprugom Miloša Lalovića ambasadorom u Tunisu. U poslednje vreme našem muzeju postaje važan antikolonijalni kontekst, kao i tema dekolonijalizacije institucija i govora. U ovoj temi Alžira bilo je jako zanimljivo videti period završetka rata, ali je bilo i interesantno pratiti šta se posle desilo, tj. koji potencijali se nisu ostvarili. Naši osnivači muzeja Zdravko Pečar koji je bio ratni dopisnik i Veda Zagorac koja je bila na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj amabasadi u Tunisu su takođe bili savremenici Stevana Labudovića. Po određenim prepiskama i fotografijama sve smo ih zajedno našli u istom trenutku na istom mestu. Mila Turajlić će imati svoje autorsko vođenje kroz izložbu u nedelju, 19. marta u 11 časova.“

Konfereniciji za medije prisustvovao je i Radoslav Zelenović koji je istakao: „Ima mnogo ljudi koji su za života zaslužili da imaju film o sebi i o svom radu. I ta činjenica da Labudović nije doživeo premijeru filma u kome je glavni junak je nešto što ne bi trebalo da nam se često dešava. Pojavom Mile Turajlić je bilo potpuno jasno da imamo vanserijski filmski talenat. I drago mi je da je svoju karijeru opredelila prema filmskoj arhivistici. Dve stvari su u istoriji dostojanstveno ostarile, to su rokenrol i filmska traka. Činjenica da se Mila upustila u to da deo svoje karijere posveti jednom filmskom arhivu već je izrodila nekoliko fantastičnih rezultata, a to su ova dva filma. Kulturna dobra su neobnovljiv resurs, taj deo kulturnih dobara ko zna koga još mora da sačeka da bi postao dostupan javnosti. Ovaj deo je postao dostupan javnosti i ustalasao ju je. Naši autori iz Filmskih novosti su stvorili za mnoge zemlje dragocene materijale koje oni nemaju. Mnoge kinematografije su dobile svoj deo filmske istorije zahvaljujući ljudima sa ovih prostora. Nadam se da si Mila ovoga svesna i molim te da nastaviš da se baviš ovom temom i dalje.“

„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“ je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsetnika Tita trideset godina. 

Projekcija dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ Mile Turajlić i razgovori sa autorkom u Dvorani Kulturnog centra Beograda

 Foto: Poppy Pictures

 Projekcije u DKC pratiće izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ u Muzeju afričke umetnosti

Dokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić biće prikazan od ponedeljka, 13. do srede 22. marta u 18 i u 20.30 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. U prvoj nedelji prikazivanja (od 13. do 17. marta) između projekcija biće održani i razgovori sa autorkom.

Projekcije u DKC pratiće i izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ koja će u subotu, 18. marta u 12 časova biti otvorena u Muzeju afričke umetnosti (Kustosi izložbe: Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević, Emilia Epštajn). Izložba se zasniva na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su počev od 1958. godine aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine. Postavka u MAU se otvara na dan kada je 1962. potpisan istorijski Sporazum u Evijanu kojim je okončan Alžirski rat za nezavisnost (1954–1962)  i koji označava kraj francuskog kolonijalizma u ovom delu Afrike.

„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“ je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji nas vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsetnika Tita trideset godina.  

Mila Turajlić, autorka dva dokumentarna ostvarenja je povodom dolaska u Beograd i projekcije filmova izjavila: „Raduje me da će publika imati priliku da na redovnom repertoaru bioskopa DKC pogleda oba filma iz diptiha o Stevanu Labudoviću, jer je to način na koji smo zamislili da će filmovi cirkulisati. Rad na filmovima trajao je 7 godina, a u saradnji sa Filmskim novostima pronašli smo i digitalizovali materijale koji do sada nisu korišćeni, a koje je Stevan Labudović kao jedan od dva snimatelja zaduženih da prate Predsednika Tita na putovanjima mira, snimio u Aziji i Africi“.

“Prvi film u diptihu posvećen je nastanku Pokreta nesvrstanih i Samitom koji je održan u Beogradu 1961. godine, dok je drugi film uzbudljivo putovanje u arhivske materijale koje je Stevan Labudović snimio tokom 3 godina alžirskog rata za nezavisnost. Svaki film stoji za sebe kao iskustvo, ali gledanjem oba dobija se mnogo šira slika značaja filmske slike koja se čuva u Filmskim novostima. Posebno me raduje prilika da se susretnem sa gledaocima, da razmenimo utiske i emocije, tako da će tokom prve nedelje prikazivanja između filmova biti održani razgovori sa publikom,” istakla je autorka. Povodom prateće izložbe je precizirala: “Muzej afričke umetnosti nam je pružio priliku da upotrebimo materijale snimljene za projekat koji nisu korišćeni u filmovima, i da ih upotpunimo sa izuzetno zanimljivom dokumentacijom iz njihovih fondova, Filmskih novosti i privatnih arhiva”.

Svetska premijera Non-Aligned održana je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu – IDFA, Ciné-guerrillas je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), dok je srpska premijera diptiha održana na 28. Festivalu autorskog filma.

Mila Turajlić (Beograd, 1979) je rediteljka dokumentarnih filmova. Njen prethodni dokumentarni film „Druga strana svega“ premijerno je prikazan na festivalu u Torontu 2017. godine, a osvojio je 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivala za Najbolji dokumentarni film. Časopis The New Yorker je ovo ostvarenje uvrstio u najbolje u 2018. Njen debitantski dokumentarni film „Cinema Komunisto“ (2010), premijerno je prikazan na festivalima IDFA i Tribeca, a potom osvojio 16 nagrada. Mila Turajlić je 2020. godine pozvana u članstvo Američke filmske akademije (Oskar).

Dodatne projekcije filma “Ovuda će proći put” autorke Nine Ognjanović u okviru programa PostFESTum

Foto: Pointless Films

Nakon srpske premijere filma „Ovuda će proći put“ autorke Nine Ognjanović održane u mts Dvorani u okviru glavnog takmičarskog programa 51. FEST-a biće organizovane još dve dodatne projekcije ostvarenja mlade autorke u okviru programa PostFESTum.

“Ovuda će proći put” biće prikazan u bioskopu Cineplexx Ušće u sali 2 u utorak, 7. marta u 19 časova i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u subotu, 11. marta u 19.30 časova.

Program PostFESTum je prava prilika za sve one koji nisu stigli da pogledaju filmove koje su želeli tokom trajanja 51. FEST-a. U okviru ovog programa biće prikazani najgledaniji filmovi sa ovogodišnjeg festivala.

Svetska premijera filma “Ovuda će proći put” održana je na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.

Nina Ognjanović je diplomirala 2022. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za filmsku i televizijsku režiju. Njeni kratki filmovi „Novi televizor“ i „Plaču“ prikazivani su na mnogobrojnim festivalima širom sveta i u okviru prve sezone RTS-ove emisije „Rani kadrovi“

Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila.

Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.

 Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Srpski film u muzeju MoMA u Njujorku

Projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu“ na prestižnom festivalu New Directors/New Films u Njujorku

Film „Da li ste videli ovu ženu“ autora Matije Gluščevića i Dušana Zorića imaće američku premijeru na prestižnom festivalu New Directors/New Films u Njujorku. Projekcije će biti održane u četvrtak, 6. aprila u 20.45 časova u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, MoMA i u petak, 7. aprila u 18 časova u Walter Reade Theater (Lincoln Center).

Festival New Directors/New Films osnovan je 1972. godine i predstavlja zajednički projekat MoMA i Filmskog udruženja Lincoln centra u Njujorku. Nastao je sa idejom da prikaže filmove reditelja u usponu od kojih su većina tokom vremena postali poznati i veoma uspešni autori i autorke. Festival je do sada prikazao debitantska ostvarenja Pedra Almodovara, Spajk Lija, Giljerma del Tora, a predstavio je i danas značajne autore kao što su Luka Gvadanjino, Vong Kar-vaj, Mihael Haneke, Agnješka Holand, Keli Rajhart i mnogi drugi.

Povodom projekcije filma u Njujorku autori filma su izjavili: “Poziv da naš film prikažemo na festivalu na kome su započeli karijeru i neki od naših omiljenih reditelja je u isto vreme prelep, ali i zastrašujuć. Radujemo se razgovorima sa njujorškom publikom i deluje nam da će Draginja pronaći svoje mesto u tom divljem i magičnom gradu”.

Čarna Vučinić, producentkinja filma je povodom američke premijere rekla: “Velika nam je čast što će film iz Srbije biti prikazan u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, u izboru najboljih debitantskih ostvarenja iz celog sveta. Ovo je veoma značajno dostignuće za celokupnu domaću kinematografiju, a očekujemo da će otvoriti vrata i za dalju distribuciju filma u Americi”.

Razgovore posle projekcije filmova u Njujorku podržao je Kontakt – Udruženje za podsticanje i istraživanje izvedbenih umjetnosti u BiH.

Sledeća specijalna projekcija u Srbiji (Q&A sa rediteljima) biće održana u Kulturnom centru Pančeva u subotu, 1. aprila u 20 časova, dok će datum druge specijalne projekcije u Beogradu biti uskoro objavljen.

Svetska premijera filma „Da li ste videli ovu ženu“ održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji. Film je do sada prikazan na nekoliko festivala u svetu i dobitnik je nagrade za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku i nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ na 28. Festivalu autorskog filma.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Meni inspirisan filmom

Jelovnik iz filma “Ovuda će proći put” u ponudi restorana Tisa New Balkan Cuisine

Ostvarenje “Ovuda će proći put” premijerno je prikazano u ponedeljak, 27. februara u mts Dvorani u okviru takmičarskog programa 51. FEST-a. Publika je film dočekala ovacijama, a osim uživanja u filmu u bioskopskim salama, produkcija filma je najavila i jedan poseban kulinarski ekskluzivitet.

Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. Gazdarica Ruža (Brana Stefanović) i gazdaricin muž (Svetozar Cvetković) drže kafanu u kojoj se služe najukusnija jela Stare planine. Meni iz Ružine kafane, Đubek, Juneća čorba, Paprikaš i Tulumbe bio je inspiracija producentu filma, Davidu Jovanoviću da ovaj jelovnik predloži Vanji Puškaru osnivaču New Balkan Cuisine koncepta. Ružina jela će se naći od 28. februara u ponudi restorana Tisa New Balkan Cuisine.

Vanja Puškar je o ideji producenta filma da jelovnik iz filma uvrsti u ponudu svog restorana rekao: “Lično jako uživam u saradnji sa kreativnim ljudima iz drugih sfera. Hranu doživljavam kao univerzalni vid komunikacije I građenja odnosa. Upravo ovaj projekat to jako lepo oslikava. Davidova ideja da meni kafane iz radnje filma pretoči u opipljiv format kroz naš restoran je za nas jako zanimljiva i pre svega zabavna za ceo kolektiv. Kolaboracije ulivaju novu dinamiku i generišu iskustva. Mislim da ne postoji kreativniji način učenja. Delimo iste vrednosti u pogledu hrane i upravo to je napravilo ovu prirodnu sinergiju. Ružinu selekciju jela smo oblikovali kroz našu prizmu. To je naša interpretacija jelovnika Ružine kafane iz radnje filma smeštene u selu Topli Do na Staroj planini. Za sve one koji nisu pogledali film na FEST-u neka ova jela služe kao podsetnik i najava za njegovu bioskopsku distribuciju”.

David Jovanović producent filma je povodom uvođenja menija iz filma u beogradski restoran izjavio: “Volim da kuvam. Volim dobru hranu. Volim film. Hercog je rekao “Prilično sam ubeđen da je kuvanje jedina alternativa pravljenju filma” i ja se apsolutno slažem! Jako me privlači ideja da film može da se uživa i van bioskopa. Pa sam došao na ideju da Ružin jelovnik iz filma realizujem u svom omiljenom konceptu restorana New Balkan Cuisine. Velika mi je čast da je upravo Vanja Puškar ovu ideju realizovao jer za mene ovo ispunjenje nekog dečačkog sna. Još davnih dana sam govorio da će to biti prvi Mišelin u Srbiji i drago mi je da sam bio u pravu! Vidimo se u Tisi pa u bioskopima”.

Svetska premijera filma “Ovuda će proći put” održana je na festivalu Slamdance u Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić. Ostvarenje su podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Objavljen trejler za film “Ovuda će proći put” Nine Ognjanović

Srpska premijera na 51. FEST-u

Srpska premijera filma „Ovuda će proći put“ autorke Nine Ognjanović biće održana u
ponedeljak, 27. februara u 19.30 časova u mts Dvorani u okviru glavnog takmičarskog
programa 51. FEST-a.
Pred publiku stiže i trejler filma koji je svetsku premijeru imao na festivalu Slamdance u
Sjedinjenim Američkim Državama u januaru 2023. na kome je dobio nagradu publike i
specijalno priznanje žirija za najbolji igrani film.
OVUDA ĆE PROĆI PUT, TREJLER:
https://www.youtube.com/watch?v=oINl4jqTmtg
Radnja filma „Ovuda će proći put“ smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će
uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni
nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze
sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da
netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja
se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad
njim nadvila.
Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum,
Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta
Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.
Ostvarenje „Ovuda će proći put“ podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski
centar Srbije. Producent filma je Pointless Films, dok su koproducenti Fakultet dramskih
umetnosti i Radio Televizija Srbije.

Dodeljene diplome za sekretare i asistente režije u Filmskom centru Srbije

Foto: Nikola Marković

U prostorijama Filmskog centra Srbije, u sredu 8. februara 2023, svečano su dodeljene diplome
trećoj generaciji polaznika kurseva za sekretare i sekretarice režije, kao i asistente i asistentkinje
režije, deficitarna radna mesta u domaćoj filmskoj i televizijskoj produkciji. Ove kurseve
organizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, sa
ciljem da polaznicima pruže mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru. U
trećoj godini održavanja, na ove kurseve u organizaciji FCS i FDU javilo se preko 100 ljudi, od
kojih je 20 odabrano da pohađa nastavu.
Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, istakao je da u odnosu na prve organizovane
kurseve sada postoji ogromna konkurencija i veliko interesovanje ljudi: “To govori pre svega o
potrebi za ovim kadrom, o prepoznavanju kvaliteta ovih kurseva, i dobroj mogućnosti relativno
brzog zaposlenja. Ovde su odabrani najbolji kandidati koji su dobili priliku da rade sa
profesionalcima, i da njihove porodice pristojno žive od ovog časnog posla. Uvek je dobro imati
mlade, sveže ljude koji će raditi na sebi i u našoj kinematografiji, koji će doneti novu energiju i
svežinu. Ti ljudi su bitni za svaki projekat”.
Narcisa Darijević Marković, predavačica na kursu za sekretarice i sekretarice režije, o samom
programu je rekla: “Teorijski deo programa trajao je dva meseca. Polaznici i polaznice su svakog
vikenda imali najmanje po 6-8 časova. Prošli su kroz sve najvažnije stvari koje se tiču stvaranja
filma, od režije, produkcije, do montaže, snimanja i obrade zvuka”. O polaznicima kursa ona je
dodala: “Interesantno je što je prvi kurs bio potpuno za žene koje nisu imale nikakvog iskustva u
filmu. To im je jako značilo. Kada su se one ubacile u filmske ekipe, onda su i starije sekretarice
režije shvatile da im fali znanja. Oni koji su već uveliko u poslu, došli su da odslušaju teoriju koja
im je značajna. Očigledno im je to puno pomoglo”.
Aleksandra Beka Volf, mentorka ovog programa i jedan od osnivača Asocijacije sekretarica
režije, opisala je praktični deo: “Polaznici kursa su praktični deo obavljali na setu serije Igra
Sudbine 4 i tu smo imali svu gostoljubivost tima produkcije Innovative. Praktični deo je bio
organizovan u 40 časova: deo je organizovan na fakultetu, a deo na setu gde smo gledali kako
se zaista radi, od trenutka kad se dođe na set. Na kraju smo imali završni ispit gde smo proverili
sve to što smo naučili na praktičnoj obuci. U organizaciji sa Asocijacijom sekretarica režije, imali
smo kao stažiranje jednu snimajuću nedelju na raznim snimanjima – što serija što filmova”.
Almira Duraković, polaznica kursa za sekretarice režije, na program se prijavila sa već velikim
iskustvom u radu na filmovima kao asistent, garderober i kostimograf, a trenutno radi kao ko-
kostimograf na projektu “Vreme smrti” po romanu Dobrice Ćosića. “Za ovaj kurs sam se odlučila
jer treba raditi na sebi i probati nove stvari. Oduševljena sam kursom, profesori su bili
božanstveni i svi smo se zaljubili u njihova predavanja. Bez obzira što imam veliko filmsko

iskustvo, oni su nama još više približili ljubav prema filmu svojom predanošću, energijom,
toplinom”, istakla je ona.
Rediteljka Andrijana Stojković kao predavačica vodila je i teorijski i praktični deo obuke za
asistente i asistetkinje režije. “Imali smo ukupno 60 časova. Jedan deo bio je teorijski, dok smo
praktični deo radili na samom fakultetu u programu Movie Magic Scheduling. To je u stvari
pravljenje plana snimanja, razrade scenarija, i raznih drugih izveštaja u samom tom programu,
koji je dosta važan danas za nekog ko hoće da bude u sektoru režije. Polaznici su imali i test koji
su samostalno radili na osnovu jednog scenarija”.
O razvoju kursa od prve generacije do danas, Andrijana Stojković je rekla: “Kurs se menja u
odnosu na potrebe i iskustva ljudi koji su tu. Na ovom konkretno, imala samo možda najveći
broj ljudi do sada, koji su već imali dodira sa snimanjima, koji su radili u filmskim ekipama.
Izabrali smo ljude koji već imaju neka znanja, pa smo probali da ih produbimo i proširimo. Bilo
mi je zanimljivo što je među polaznicima bilo onih koji su već školovani za neke od dramskih
umetnosti, koji su završili dramaturgiju ili glumu. Ali osnova kursa je uvek ista. Asistent režije je
veza između produkcije i samog reditelja, i onda oni moraju da imju znanja i sa jedne i sa druge
strane”.
Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznali su polaznike sa procesom rada na
filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, montažom,
kamerom i snimanjem i dizajnom zvuka. Učešće na radionicama bilo potpuno besplatno za sve
polaznike, a prethodno iskustvo nije bilo neophodno.

Da li je moguće zvati se Džejms Bond?

Film „Neki drugi lik“ zatvara festival dokumentarnog filma DOK #5

Reditelj ostvarenja Metju Bauer gost na zatvaranju festivala

Ostvarenje „Neki drugi lik“ reditelja Metjua Bauera zatvoriće u nedelju, 5. februara u 20 časova u mts Dvorani peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5.

„Neki drugi lik“ (The Other Fellow) odgovara na jedno pitanje: Da li je ikako moguće zvati se Džejms Bond?Film prati istraživanje identiteta kroz živote, ličnosti i avanture različite grupe muškaraca, pravih muškaraca širom sveta koji dele isto ime – Džejms Bond.

Metju Bauer autor filma je povodom premijere na festivalu izjavio:

„Veoma sam oduševljen što ćemo srpsku premijeru filma imati na zatvaranju DOK festivala. Zahvalan sam našem distributeru MCF MegaCom filmu što je pomogao da se ovo dogodi i što mi je omogućio da dođem da predstavim svoj film u jedan od mojih omiljeni delova sveta. Nažalost u filmu nema srpskih muškaraca po imenu Džejms Bond, ali ako neko ovo pročita i želi da dođe na premijeru, častiću ga martinijem“.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=EAIXFGYRkHU

Na zatvaranju festivala biće dodelje i nagrade najboljima. U okviru takmičarske selekcije biće dodeljena dva priznanja: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film.

Peti festival dokumentarnog filma DOK #5 održava se od 2. do 5. februara u mts Dvorani. Program festivala nalazi se na sajtu https://dokfest.rs/, dok se ulaznice za festival mogu nabaviti na blagajni mts Dvorane i online putem sajta: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/dok5

„Pazi, vazduh!” – premijera filma o zagađenju vazduha u produkciji Oblakoder magazina

Nakon projekcije filma biće održan razgovor sa autorima i učesnicima u filmu

U četvrtak, 2. februara u 19 sati, u Spratu (Cetinjska 15) biće održana premijera kratkometražnog dokumentarnog filma Pazi, vazduhu produkciji Oblakoder magazina, a u saradnji sa organizacijom RERI.

Ovo kratko dokumentarno ostvarenje bavi se problemom zagađenosti vazduha u Beogradu kroz razgovore sa različitim stručnjacima, a prikazuje i anketu sa sugrađanima i sugrađankama koji su iskazali svoj stav o ovom problemu.

Snežana Katunac, novinarka Oblakoder magazina i idejna kreatorka filma je povodom projekcije filma rekla:

Iako je tema o zagađenosti vazduha prisutna u pojedinim medijima, smatram da se o tome ne govori dovoljno jer je reč o problemu koji direktno utiče na živote svih nas i ugrožava nam zdravlje. Ovim filmom smo želeli da ukažemo ne samo na postojanje problema, već smo pokušali da ponudimo i određena rešenja kako bismo informisali građane o tome na koje načine bi moglo da krene da se radi na poboljšanju kvaliteta vazduha, a poseban izazov bio je kako nešto nematerijalno, kao što je vazduh, predstaviti vizuelno. Kažem „krenulo“, jer zagađenje ne može da nestane preko noći, te ovo najverovatnije neće biti jedina saradnja Oblakodera i RERI-ja.

U filmu se pravi poseban osvrt i na aktuelni Plana kvaliteta vazduha koji je donet 2021. godine, koji propisuje određene mere za rešenje ovog problema, ali koji ujedno ima i mnogobrojne manjkavosti.

Film je nastao u sklopu projekta „Breathe deep – Clean Air Initiative” koji Oblakoder magazin realizuje uz podršku British Council-a.

Nakon projekcije filma uslediće razgovor sa autorima i učesnicima u filmu.

Učesnici razgovora:

Snežana Katunac, novinarka Oblakoder magazina i idejna kreatorka filma
Milena Dragović, organizacija RERI
Predrag Momčilović, autor publikacije „Vazduh kao zajedničko dobro”

Moderatorka: Marija Todorović

Nakon projekcije i razgovora, muziku za sve prisutne bira DJ Samosmireno.

Linka ka događaju: https://www.facebook.com/events/684148843489837

Specijalna projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu?“ u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Specijalna projekcija filma „Da li ste videli ovu ženu?“ autora Matije Gluščevića i Dušana Zorića biće održana u nedelju, 5. februara u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC). 

Nakon projekcije biće održan razgovor sa ekipom fillma.

Foto: Non-Aligned Films Promo

„Da li ste videli ovu ženu?“ u 2022. godini privukao je veliku pažnju publike i filmske kritike. Film je osvojio Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ na 28. Festivalu autorskog filma (FAF), a autorima je pripala i nagrada za najbolju režiju na 15. Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku (Tajland). Svetska premijera održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači jedna od najangažovanijih glumica regiona Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i do sada su se publici predstavili svojim kratkim filmovima „Strano telo“ (2018) i „Loop“ (2017) koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu.

POZIV ZA PRIJAVE

Edukativni program za mlade kritičare u okviru Mreže festivala Jadranske regije

Mreža festivala Jadranske regije (Sarajevo Film Festival, Filmski festival Herceg Novi, Zagreb Film Festival, Festival autorskog filma Beograd i Ljubljana International Film Festival), poziva studente filmskih akademija i srodnih fakulteta, koji su zainteresovani da uče o pisanju filmske kritike, da se prijave na radionicu koju će organizovati Filmski festival Herceg Novi, a koja će se održati od 24. do 28. februara 2023. godine.

Na poziv mogu da se prijave studenti filmskih akademija, fakulteta vizuelnih umetnosti, filoloških i filozofskih fakulteta iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije, koji bi voleli da se bave pisanjem filmske kritike.

Zainteresovani treba da do utorka, 1. februara 2023. pošalju:

  • kratku biografiju
  • motivaciono pismo (do 1200 karaktera sa razmacima, objasniti zašto vas zanima filmska kritika i navesti nekoliko novijih filmskih naslova o kojima biste pisali tokom radionice)
  • kritiku filma po želji (do 600 reči)

Radionicu će voditi profesionalni filmski kritičari i autori, a po završenoj radionici, najuspešniji radovi polaznika radionice biće predstavljeni na svim festivalima iz Mreže festivala Jadranske regije.

Prijave se nalaze na sledećem linku: 

https://vp.eventival.com/sarajevoff/2023/custom-form/competition_info_sff_ba/edit

Za dodatna pitanja zainteresovani se mogu obratiti putem mejla: info@filmfestival.me

Velika podrška projektu filma „Narodna drama” u režiji Mirjane Karanović od strane francuskog Nacionalnog centra za film i pokretne slike

Mirjana Karanović: Osećam ogroman ponos zato što je scenario iz naše zemlje privukao pažnju i dobio podršku najzahtevnijeg filmskog fonda na svetu

Beograd, 4. januar – Filmski projekat „Narodna drama“ u režiji Mirjane Karanović i produkciji This and That Productions podržan je na konkursu francuskog Nacionalnog centra za film i pokretne slike (Centre national de cinema et de l’mage animee – CNC).

Nacionalni centar za film i pokretne slike iz Francuske objavio je rezultate plenarnih sesija održanih u novembru 2022. godine na kojima je, kao jedan od pet projekata iz celog sveta, podržan filmski projekat „Narodna drama“ iz Srbije.

Mirjana Karanović rediteljka ostvarenja je povodom ove veoma važne podrške filmskom projektu iz Srbije izjavila: „Osećam ogroman ponos zato što je scenario iz naše zemlje izabran među nekoliko stotina iz celog sveta i koji je uspeo da dobije podršku najzahtevnijeg filmskog fonda na svetu. Za mene je to najbolji dokaz kvaliteta našeg filmskog projekta. Narodna drama je odmah privukla pažnju svojom provokativnom i emotivnom pričom. Sigurna sam da ćemo napraviti dobar i atraktivan film“.

Producentkinja filma Snezana  van  Hauvelingen je istakla da je „Narodna drama“ prvi filmski koprodukcioni projekat podržan od strane CNC kao rezultat bilateralnog sporazuma Vlade Republike Srbije i Republike Francuske koji je potpisan 2019. sa ciljem unapređenja kulturne saradnje dve zemlje i promovisanja srpske kulture i umetnosti u svetu. „Jako je teško dobiti podršku Cinema du monde fonda, a još je veći presedan da ta podrška dođe pre podrške za produkciju u sopstvenoj zemlji. Nadam se da će i Filmski centar Srbije prepoznati važnost i podržati projekat,“ naglasila je producentkinja filma.

Bojan Vuletić, scenarista, rad na tekstu je opisao rečima: „Bio je veliki izazov adaptirati izuzetno uspešnu dramu Olge Dimitrijević i svojevremeno pozorišni hit s obzirom da ženski likovi u srpskoj kinematografiji do sada nisu imali prostora da iskažu sve probleme s kojima se žene nose u savremenom srpskom društvu. Čast mi je da sam kao scenarista doprineo uspehu ovog po svemu ultimativno ženskog projekta, u kom su pored glavnih junakinja, glavni kreativni autori i producenti žene“.

Dramaturškinja Olga Dimitrijević je rekla da joj je veoma drago da se pripreme za film uspešno odvijaju. „Narodna drama je na pozorišnim scenama pomerila granice, u tematskom i estetskom smislu. Za mene je važno da umetnost i emancipacija idu ruku pod ruku, stoga mislim da je značajno da će ovim putem priča, i sve što ona nosi, doći do još većeg broja ljudi,“ izjavila je Dimitrijević.

„Narodna drama“ Olge Dimitrijević, a prema adaptaciji scenariste Bojana Vuletića je priča o slobodi i ljubavi u konzervativnom i patrijarhalnom društvu. U središtu filma je ljubavna priča između Anke, mlade žene koju je njena porodica primorala da se uda, i Branke, folk pevačice u koju se zaljubljuje. Projekat je do sada dobio podršku za razvoj Media Kreativne Evrope i Filmskog centra Srbije, a francuski producent je renomirana produkcija Elzevir Films.

Podsećamo da je producentska kuća This and That Productions u 2022. realizovala uspešne projekte “Mrak” Dušana Milića, ovogodišnjeg srpskog kandidata za nagradu Oskar, “Nečista krv – greh predaka” prvi film na srpskom jeziku na Netflixu, “Dnevnik Diane Budisavljevic”, TV seriju “Jutro će promeniti sve”, kao i druge, a producenti sa ponosom najavljuju i projekte u 2023. i to “Majka Mara”, “Ekskurzija” i “Oče nas” koji su međunarodne koprodukcije između najmanje četiri zemlje.

Rezultati konkursa Nacionalnog centra za film i pokretne slike:

https://www.cnc.fr/professionnels/aides-et-financements/resultats-commissions/aide-aux-cinemas-du-monde–resultats-des-commissions-plenieres-des-3-7-et-21-novembre–2022_1864941

Objavljeni rezultati konkusa Filmskog centra Srbije

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u više kategorija.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Marko Jocić, Dušan Jovović, Marko Krstić, Kosta Peševski i Nenad Pavlović. Na konkurs je prijavljeno ukupno 23 projekta, a podržana su četiri, i to: KUĆA, rediteljke Tanje Brzaković, producentske kuće Talas Film; JUŽNI VETAR 3, reditelja Miloša Avramovića, producentske kuće Režim; RIBAR I BALERINA, reditelja Lazara Ristovskog,
producentske kuće Zillion Film; i film JA LI GRMI, JA L’ SE ZEMLJA TRESE? reditelja Siniše Cvetića, producentske kuće Košutnjak Film.

Kompletak tekst rešenja pročitaje ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova. Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Miloš Škundrić (predsednik), Čarna Radoičić, Nenad Pirnat, Nikola Lorencin i Feti Dautović. Na konkurs je prijavljeno ukupno 14 projekta, a podržano je pet, i to: A ŠTA SAD, A ŠTA TAD?, reditelja Borisa Mitića, produkcija: Dribbling Pictures; JAGODE I PEPEO, rediteljke Gabrijele Nikolić, produkcija: Servia film – Miloš Ljubomirović PR; ZA MILION GODINA, reditelja Gregora Zupanca, produkcija: Gregor Zupanc- PR Filmska i TV produkcija; NA POČETKU BEŠE KAMERA, reditelja: Bojana Vuka Kosovčevića, produkcija: Nama film; FABRIKA NE SME DA STANE, reditelja Marka Nikolića, produkcija: Talas film d.o.o.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova za decu i omladinu.

Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova za decu i omladinuraspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Milica Tomović (predsednica), Vladislava Vojnović, Miroslav Mogorović, Stefan Arsenijević i Darko Lungulov. Na konkurs je prijavljeno ukupno šest projekta, a podržana su dva, i to: GIGA PRAVI MORE po scenariju Strahinje Savića i Filipa Vujoševića u režijo Strahinje Savića, produkcija: Ground; DO KRAJA DANA, po scenariju Jelene Maksimović i Ivana Salatića, u režiji Jelene Maksimović, produkcija: Taurunum Film.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje manjinskih koprodukcija. Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje manjinskih koprodukcijaraspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Biljana Prvanović (predsednica), Vuk Ršumović, Kristina Đuković, Čedomir Kolar i Natalija Avramović. Podržano je 9 projekata, i to: NEŠTO JAČE OD MENE: PRIČA O DRAŽENU PETROVIĆU – Hrvatska – dugometražni igrani film, režija: Danilo Šerbedžija, produkcija: Living Pictures; PLAVOOKI DEČAK – Grčka – dugometražni igrani film, režija: Tanasis Neofotistos, produkcija: Sense Production; SVE ŠTO S TOBOM NIJE U REDU – Slovenija – dugometražni igrani film, režija: Urša Menart, produkcija: Thalia Production – Dušica Novaković PR; PRIJE LJETA – Hrvatska – dugometražni igrani film, režija: Danis Tanović, produkcija: Baš Čelik; DRUGI KRUG – Hrvatska – dugometražni igrani film, režija: Josip Lukić , produkcija: Non-Aligned Films; ČOVEK PROTIV JATA – Severna Makedonija – dugometražni igrani film, režija: Tamara Kotevska, produkcija: Filmoskopija – Jordančo Petkovski PR; PANK POD KOMUNISTIČKIM REŽIMOM – Slovenija – dugometražni dokumentarni film, režija: Andrej Košak, produkcija: Nama film; PORODIČNI PORTRET – Hrvatska – kratkometražni animirani film, režija: Lea Vidaković, produkcija: Biberche Productions; BULETA – Hrvatska – kratkometražni igrani film, režija: Ivana Marinić Kragić, produkcija: Set Sail Films.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih kratkometražnih igranih filmova. Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih kratkometražnih igranih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Srđan Dragojević (predsednik), Đorđe Arambašić, Ivan Jović, Milena Predić i Nedeljko Kovačić. Na konkurs je prijavljeno ukupno 18 projekta, a podržana su tri, i to: STANICA, reditelj: Danilo Lučić, producentska kuća: MIR MEDIA GROUP; MOŽDA POSLE, reditelj: Damjan Radovanović, producentska kuća: KARANTIN; GENERACIJA, reditelj: Đorđe Vojvodić, producentska kuća: BIBERCHE PRODUCTIONS.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih kratkometražnih dokumentarnih filmova. Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih kratkometražnih dokumentarnih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Miloš Škundrić (predsednik), Čarna Radoičić, Nenad Pirnat, Nikola Lorencin i Feti Dautović. Na konkurs je prijavljeno ukupno deset projekta, a podržana su četiri, i to: MAKSA, reditelj: Goran Musić, orodukcija: Centar za gerilski film; SVAČIJI BAZEN , rediteljka: Milica Drakulić Obrenov, produkcija: Milica Drakulić-PR Proizvodnja kinematografskih dela; RUPA, reditelj: Danilo Stanimirović, produkcija: REZON- Inkubator multimedijalne umetnosti i kreativnih industrija; UZLET, reditelj: Miljan Gogić, produkcija: POINT PRODUCTION.

Kompletan tekst odluke pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Finansiranje unapređenja i razvoja filmskih scenarija. Konkurs za Finansiranje unapređenja i razvoja filmskih scenarija raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Ivica Vidanović (predsednik), Maja Todorović, Srđan Anđelić, Dušan Spasojević i Goran Stanković, Na konkurs je prijavljeno ukupno 46 projekata, a podržano su osam, i to: TIRESIJIN SIN – igrani film, autor: Mladen Đorđević; NEĆEMO O TOME – dokumentarni film, autor: Ognjen Isailović; SLETANJE – igrani film, autor: Vladimir Petrović; SKC (Studentski kulturni centar) – dokumentarni film, autorka: Marija Vukić; DO POSLEDNJEG DANA – igrani film, autor: Bogdan Zlatić;

SILVIJA – igrani film, autorka: Ana Rodić; NEVIDLJIVI – igrani film, autor: Bojan Tasić; PSI I OSTALI – igrani film, autor: Teodora Marković.

Kompletan tekst rešenja odluke pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje razvoja projekata domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova. Konkurs za Sufinansiranje razvoja projekata domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Miloš Ivanović, (predsednik), Andrijana Stojković, Igor Turčinović, Mirko Bojović i Zoran Janković,. Na konkurs je prijavljeno ukupno 19 projekta, a podržano je pet, i to: PRODUŽENI VIKEND – dugometražni igrani film, režija: Katarina Koljević, produkcija: Dart Film & Video; CHORORO – dugometražni igrani film, režija: Dušan Lazarević, produkcija: Viktorija film; BLJESAK – dugometražni igrani film, režija: Natalija Avramović, produkcija: Art & Popcorn; DRUŠTVENE NEPOGODE – dugometražni igrani film, režija: Dean Radovanović, produkcija: Nulta tačka; KONJI PEVAJU – dugometražni igrani film, režija: Luka Papić, produkcija: Ranč Production – Srđa Vučo PR.

Kompletan tekst odluke procitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje razvoja projekata domaćeg dugometražnog animiranog filma. Konkurs za Sufinansiranje razvoja projekata domaćeg dugometražnog animiranog filma raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Mileta Poštić (predsednik), Predrag Joldić, Ivan Privićević, Miloš Tomić i Nikola Purić. Na konkurs je prijavljeno ukupno četiri projekta, a podržana su tri, i to: KADA SE VOLGA ULIVALA U SAVU, reditelj: Nebojša Miljković, producentska kuća: TALAS FILM; BRANIN ČUDESNI FORUM, autor: Vera Vlajić, producentska kuća: MOVIE DRUM; KĆI ŽENE PUNOG MESECA, autor: Sanja Savić Milosavljević, producent: PRABABA.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Stimulacija distribucije domaćih filmova. Na osnovu pregleda prijava, komisija Filmskog centra Srbije za Stimulaciju distribucije domaćih filmova – u sastavu: Nina Latinović (predsednica), Predrag Bambić, Milan Todorović, Branislav Jević i Ivan Aranđelović, članovi – jednoglasno je donela predlog za dodelu sredstava po konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022 godinu – Stimulacija distribucije domaćih filmova, i to: Art Vista (2.239.568 RSD), Taramount Film (819.644 RSD), MCF Megacom Film (505.389 RSD) i Fame Solutions (215.399 RSD).

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Stimulacija gledanosti domaćih filmova. Konkurs za Stimulaciju gledanosti domaćih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a komisija FCS-a odlučivala je u sastavu: Nina Latinović (predsednica), Predrag Bambić, Milan Todorović, Branislav Jević i Ivan Aranđelović, članovi. Imajući u vidu broj gledalaca koji je ostvario svaki prijavljeni film, članovi komisije su doneli sledeći predlog za dodelu sredstava u kategoriji stimulacije gledanosti: LE FILM DOO LESKOVAC (BILO JEDNOM U SRBIJI – 199.917,83 RSD), THIS & THAT PRODUCTIONS (NEČISTA KRV: GREH PREDAKA – 329.998,99 RSD), REŽIM DOO BEOGRAD (JUŽNI VETAR 2 – 1.689.504,82 RSD), COBRA FILM DOO (TOMA – 2.858.848,67 RSD), OGNJEN JANKOVIĆ; UGLJEŠA JOKIĆ (ZLATNI DEČKO – 728.457,20 RSD) i SENSE PRODUCTION (LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM – 808.272,49 RSD).

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Stimulacija učešća domaćih filmova na inostranim festivalima.

Konkurs za Stimulaciju učešća domaćih filmova na inostranim festivalima raspisao je Filmski centar Srbije, a komisija FCS-a odlučivala je u sastavu: Nina Latinović (predsednica), Predrag Bambić, Milan Todorović, Branislav Jević i Ivan Aranđelović, članovi. Uzimajući u obzir ukupan budžet po ovom konkursu, komisija je utvrdila da na osnovu bodovne liste festivala, koja čini sastavni deo teksta konkursa, postoji ukupan broj ostvarenih bodova. U skladu sa tim, a imajući u vidu broj bodova koji je ostvario svaki pojedinačni prijavljeni film, komisija je donela predlog o dodeli sredstava za sledeće prijavljene projekte na konkursu: “Bez” (Srđa Vučo, PR – ”Ranč Production” – 952.941 dinara), “Nebesa” (Delirium Film – 317.647 dinara), “Mir” (Lula Barajević PR – 635.294 dinara), “Rampart” (Ivan Marković PR, Nanslafu Films – 158.824 dinara), “Strahinja Banović” (Art & Popcorn – 1.230.882 dinara), “Heroji radničke klase” (Agencija ”Altertise” – 476.471 dinara), “Linije” (Nezavisni filmski centar ”Vorky Team” – 476.471 dinara), “Koreni” (PR Nana 143 – 79.412 dinara) i “Prilagođeni” (Nezavisni filmski centar Film Art – Dejan Petrović – 397.059 dinara).

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategoriji Sufinansiranje distribucije domaćeg dugometražnog igranog filma u Republici Srbiji.

Konkurs za Sufinansiranje distribucije domaćeg dugometražnog igranog filma u Republici Srbiji raspisao je Filmski centar Srbije, a komisija FCS-a odlučivala je u sastavu: Dragan Marinković (predsednica), Andrija Lucić, Jordančo Petkovski, Srđan Bajski i Marko Stanković. Članovi komisije utvrdili su da je na konkurs pristiglo šest prijava, podnetih od strane tri distributerske kuće, i odlučili da sa po 600.000 dinara budu podržani filmovi: “Ala je lep ovaj svet” (distributer Art Vista), “Sveta Petka – Krst u pustinji” (Art Vista), “Vera” (Art Vista), “Komedija na tri sprata” (Art Vista), “Trag divljači” (Taramount film) i “Da li ste videli ovu ženu?” (Metamorfoze).

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

FCS konkursi 2022: Stimulacija samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu, u kategoriji Stimulacija samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma.

Konkurs za Stimulaciju samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma raspisao je Filmski centar Srbije, a komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Dobrivoje Tanasijević, predsednik, Filip Čolović, Vladimir Vidić, Nevena Đonlić i Dejan Dabić, članovi.

Na konkurs je prijavljeno ukupno pet projekta, a podržano je četiri, i to: “Pored tebe” (producentska kuća “Hypnopolis DOO) u režiji Stevana Filipovića, “Mudbrick” (producentska kuća “MIR Media Group”) u režiji Nikole Petrovića, “Bora Stanković – Igra mog života” (producentska kuća “Cineesport”) u režiji Ivice Vidanovića, i “Cine-Guerrillas” (producentska kuća “Poppy Pictures”) u režiji Mile Turajlić.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Delegacija Filmskog centra Srbije na snimanju filma “Munje: Opet!”

Foto: Đorđe Bajić

Novi film u režiji Radivoja Raše Andrića, koji je dobio podršku Filmskog centra Srbije na konkursu za komercijalni repertoarski film, nastavak je voljene komedije “Munje!” iz 2001, koju je bioskopima pogledalo 600.000 gledalaca

Završeno je snimanje filma “Munje: Opet!” scenariste Srđana Anđelića i reditelja Radivoja Andrića. Ekipu filma je pred kraj ovog dela snimanja posetio Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije. Matića je u PFI studijima u Šimanovcima dočekao producent Milko Josifov, i u srdačnom razgovoru otkrio da snimanje teče po planu.

Nakon Beča, gde su snimane scene proslave godišnjice mature, Andrić i njegova ekipa su u trenutku Matićeve posete snimali u studiju u okolini Beograda, i to scene putovanja autobusom. Nova Anrićeva režija je, podsetimo, u junu prošle godine dobila podršku Filmskog centra Srbije na konkursu za sufinansiranje proizvodnje žanrovskih domaćih dugometražnih igranih filmova sa komercijalnim potencijalom (komercijalni repertoarski film). Film “Munje: Opet!” je nastavak voljene komedije “Munje!” iz 2001. godine, velikog hita koji je u bioskopima pogledalo gotovo 600.000 gledalaca.

“Šta reći o ‘Munjama’?”, zapitao je Gordan Matić po dolasku u Šimanovce: “Mnoge generacije su odrasle na ovoj Andrićevoj komediji koja se pojavila u pravom trenutku i donela jednu potpuno novu energiju u srpski film. Tragovi te energije su i dan-danas prisutni u našoj kinematografiji. Pošto na nastanku drugog dela radi ista ekipa koja nam je podarila prvi film, siguran sam da neću pogrešiti ako kažem da možemo da očekujemo još jedan kultni film. Znam koliko su autori dugo i pažljivo radili na ovom projetku, i siguran sam da on neće korespondirati samo sa starijim generacijama, nego i sa mladima koji u vreme prvih ‘Munja!’ još nisu bili rođeni. Već sledeće godine možemo da očekujemo veliku zabavu u bioskopima širom Srbije.”

“Sada se već nazire kraj snimanja”, rekao je Radivoje Andrić za sajt Filmskog centra Srbije. “Do sada smo završili otprilike tri četvrtine filma, a danas u zelenom studiju snimamo vožnju autobusom. Kratka je obdanica, pa nismo mogli da ove scene realizujemo na pravom auto-putu, pošto bi nam to znatno skratilo naše radno vreme.”

Imajući u vidu da je prethodni film jedna od najvoljenijih srpskih komedija svih vremena, pitali smo Andrića da li je bilo treme pred snimanje nastavka: “Prve ‘Munje!’ nisam gledao od montaže, znači već 22 godine”, otkrio je reditelj i nastavio: “Pa nastavku pristupim kao potpuno novom filmu da se ne bih opterećivao onim što je bilo. Naravno, tu su poznati likovi, ali oni su se za ovih dvadeset godina malo promenili. U novom filmu je upleteno više žanrova. U prvom redu to je komedija, ali ima tu i nešto malo akcije, muzičkog filma, roud muvija, i ima nešto malo kritike društva – ne u prvom planu, zabava nam je primarna, ali u drugom planu postoji i taj angažovani sloj, što se od nastavka ‘Munja!’ i očekuje.”

Sinopsis za film “Munje: Opet!” glasi: Prošlo je 20 godina, a Pop (Segej Trifunović) još uvek mašta o muzičkom uspehu, iako tezgari svirajući obrade osamdesetih. Njegov drug Mare (Boris Milivojević) je praktičniji, zarađuje za život tako što noću, od kluba do kluba, razvozi nargile za tinejdžere. Sve je isto u životima njih dvojice: nemaju devojke i doživljaje, ali zato imaju stomake. Nova muzika vlada svetom, a njen kralj, stacionarian u Beču, je Gojko Sisa (Nikola Đuričko). Gojko vlada dijasporom i određuje ukus mladih. Na snimanju spota prespektivne pevačice, Gojko insistira da se ubaci sempl iz jedne prastare pesme. Da, baš pesme njegovih školskih drugova Mareta i Popa. Pesma preko noći postaje jutjub hit. Mare i Pop saznaju da Gojko koristi njihov stari snimak i da još uvek poseduje kasetu sa originalnom pesmom. Iste noći sreću druga iz odeljenja koji se sprema na put za Beč, jer Gojko organizuje godišnjicu mature (ogromna većina odeljenja ionako živi u inostranstvu). Naravno, jedino njih dvojica nisu dobila pozivnice.

Radivoje Raša Andrić i ovog puta režira po scenariju Srđana Srđe Anđelića, a film snima direktor fotografije Dušan Joksimović. Kostimografkinja je Jelena Stefanović, a scenografkinja Nevena Mijušković. Producenti filma su Milko Josifov i Srđan Anđelić, izvršna producentkinja je Biljana Anđelić. Direktorka filma je Nataša Višić. Ovo ostvarenje nastaje pod okriljem producentskih kuća “Romario” i “Yodi Movie Craftsman”, a koproducent je TV Prva. Film je podržao Filmski centar Srbije.

Glumački ansambl predvodi udarna petorka iz prvih “Munja!”: Sergej Trifunović, Boris Milivojević, Nikola Đuričko, Maja Mandžuka i Milica Vujović. U ostalim ulogama gledaćemo Ivanu Zečević, Marka Pavlovića, Stojšu Oljačića, Vladu Kovačevića, Dragana Marinkovića Macu, Zlatiju Ocokoljić Ivanović, Bojana Veljovića

Srpska glumačka legenda Jelisaveta Seka Sablić u filmu glumu Smilju Torturu – razrednu Mareta, Popa i Gojka.“Tumačim novi lik, ali ona već ima uspotavljen odnos sa likovima iz prvog dela”, objašnjava proslavljenja glumica u izjavi za sajt Filmskog centra Srbije i dodaje: “Svi koji prate moj rad, znaju da sam poznata po strogim i odsečnim likovima, pravim pravcatim opasnicama. Već dugo ih glumim, što i ne čudi pošto imam tu potrebnu vrstu glumačke i privatne strogosti. Najviše od svega volim istinu, a pravdu bez strogosti nije lako isterati… Što se saradnja sa Rašom tiče, sve ide odlično; svi ga vole pa tako i ja. Atmosfera na snimanju je veoma dobra. Snimali smo neke posebno zahtevne scene i zadovoljna sam kako je sve ispalo. Iskreno mislim da će nove ‘Munje’ biti veoma zanimljiv film, veliki hit koji će privući mnogobrojne gledaoce u bioskop. Prvo zato što u njemu igraju majstori iz prethodnog filma, a i zato što su tu sada i novi likovi koji donose jednu novu dinamiku. Među tim likovima je i Smilja Torutra.”

U filmu jednu od važnih novih uloga tumači Marko Pavlović, mladi glumac koga je proed mnogih serija igrao i u filmu “Zaspanka za vojnike”. “U pitanju je prilično važna uloga. Sa svojim kolegama Stojšom Oljačićem i Ivanom Zečević glumim mlade hemičare koji se isprva baš neće dobro složiti sa Maretom i Popom. Jedna od važnih tema u ovom filmu je sukob generacija. Imao sam pet godina, kada su se ‘Munje’ pojavile, tako da sam ih gledao kasnije, kad sam malo porastao, i odmah zavoleo. Za mene je to kultni film. Prvi film Raše Andrića koji sam zavoleo jeste ‘Kad porastem biću Kengur’, pa preko njega stigao i do ‘Munja!’. Volim te filmove jer je u njima uverljivo prikazan Beograd i gradski život. Dugo sam živeo u Rusiji i Andrićevi filmovi su mi pomogli da upoznam našu prestonicu, prilagodim se njenom mentalitetu.“

Zlatija Ocokoljić Ivanović u “Munjama: Opet!” glumi Jelenu Jovanović, srednoškolsku drugaricu Mareta, Popa i Gojka, koja putuje na Beč kako bi tamo proslavila godišnjicu mature u Gojkovoj organizaciji. Bojan Veljović, član ansambla Kruševačkog pozorišta, u filmu glumi njenog supruga. “Bojan i ja smo zajedno studirali glumu u Novom Sadu”, kaže glumica i dodaje: “Ali je ovo prvi puta da, na veliku obostranu radost, glumimio zajedno, i to bračni par Jovanović. Snimanje odlično prostiče. Lepo je zato što je u pitanju komedija i nastavak filma koji je ostavio veliki pečat na čitav niz generacija. Lepo je i zato što kada nekom kažete da snimate ‘Munje’ odmah dobijete jedan veliki osmeh od uha do uha. Veliko je zadovoljstvo biti deo jednog ovakvog projekta, a posebna je čast sarađivati sa jednom takvom glumačkom veličinom kao što je Seka Sablić, ženom koja je legenda srpske komedije. Biti sa njom u kadru je ostvarenje sna. Kompletna ekipa je izuzetno prijatna i nadam se da će publika uživati u ovom filmu barem onoliko koliko smo mi uživali dok smo ga stvarali.“

Bioskopska distribucija ove dugoočekivane komedije očekuje se tokom 2023. godine.

„Da li ste videli ovu ženu?“ od 1. decembra u bioskopima širom Srbije

„Da li ste videli ovu ženu?“ film Dušana Zorića i Matije Gluščevića počinje od 1. decembra da se prikazuje u bioskopima širom Srbije.

Dugo očekivano ostvarenje koje je publika na premijeri u Beogradu dočekala s ovacijama biće prikazano u Novom Sadu, Pančevu, Subotici, Zrenjaninu, Lazarevcu, Gornjem Milanovcu, i u nekoliko bioskopskih dvorana u Beogradu. Film će publika imati priliku uskoro da pogleda i u drugim gradovima Srbije.

„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. U pitanju je žanrovski neobično ostvarenje koje su autori okarakterisali kao “egzistencijalnu dramu sa elementima nadrealnog” dok je glavna glumica, Ksenija Marinković, o filmu rekla da je “brutalno iskren, namenjen svima koji žude za promenom, da pobegnu ili  nestanu, bez obzira na godine i pol.”

Ona je o radu na ovom filmu rekla da je snimanje koje je trajalo 5 godina u svakom smislu bila avantura u kojoj su učestvovali brojni filmski profesionalci, prijatelji i glumačke zvezde.

U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.

Svetska premijera ovog ostvarenja održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina. Film je premijerno u Srbiji prikazan na 28. Festivalu autorskog filma u Beogradu.

Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i do sada su se publici predstavili svojim kratkim filmovima „Strano telo“ (2018) i „Loop“ (2017), koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu.

 Trejler: https://vimeo.com/745536165

„Da li ste videli ovu ženu?“ u bioskopima: https://media.nonalignedfilms.com/2022/11/DLSVOZ_bioskopi.jpg

Filmski centar Srbije dogovorio saradnju sa Aleksandrom Sokurovim

FAF promo

Jedan od najznačnijih sineasta svetskog filma, reditelj Aleksandar Sokurov gost je Beograda i Festivala autorskog filma (FAF) koji je u toku. Sokurov se u ponedeljak, 28. novembra sastao sa direktorom Filmskog centra Srbije Gordanom Matićem. Na tom sastanku, kome su takođe prisustvovali direktor FAF-a Igor Stanković i šef sektora za međunarodnu saradnju, plasman i promociju FCS-a Miroljub Vučković, ugovorena je zajednička saradnja između FCS-a i Sokurova.

Aleksandar Sokurov je proslavljeni ruski reditelj, scenarista, snimatelj i filmski teoretičar. Autor je brojnih kultnih filmova, među kojima su: “Glas usamljenog čoveka”, “Dani pomračenja”, “Mati i sin”, “Otac i sin”, “Moloh”, “Taurus”, “Sunce”, “Aleksandra”, “Faust”, “Frankofonija”, za koje je osvojio brojna festivalska priznanja.

Sokurovu je uručena nagrada “Pogled u svet: Vojislav Vučinić” Festivala autorskog filma koja se dodeljuje za celokupan doprinos filmskoj umetnosti i unapređenje shvatanja filma kao ličnog stvaralačkog čina autora. Nagrada za životno delo Festivala autorskog filma, dodeljivana najvažnijim filmskim stvaraocima kao što su Puriša Đorđević, Želimir Žilnik, Goran Marković, ove godine dobila je ime po Vojislavu Vučiniću, osnivaču i prvom direktoru Festivala autorskog filma. Ovo priznanje prvi put na FAF-u je uručeno stranom laureatu.

Na programu Festivala autorskog filma nalazi se najnovije ostvarenje ruskog sinesaste, eksperimentalni animirani fantastični film “Bajka” koji prati razgovore Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, Josifa Staljina i Vinstona Čerčila u čistilištu, koristeći arhivske snimke i dipfejk tehnologiju, a prikazuje i Isusa i Napoleona.

Uspesi Filmskog centra Srbije i srpskog filma u Talinu

Delegacija FCS-a, predvođena direktor Gordanom Matićem, na festivalu “Black Nights” u Estoniji održala važne sastanke sa estonskim i evropskim kolegama, dogovorila da Srbija bude u fokusu festivala 2023. i predstavila dva projekta u nastajanju

U glavnom gradu Estonije završeno je 26. izdanje Filmskog festivala “Black Nights” (PÖFF). Festival je trajao od od 11. do 27. novembra 2022. godine, a deligacija Filmskog centra Srbije, predovođena direktorom Gordanom Matićem, održala je u Talinu važne sastanke i razgovorima sa česlnicima estonskog i evropskog filma, kao što su Tina Lok (direktorka festivala), Marge Liske (rukovodilac Industry dela festivala), Aleks Traila (rukovodilac projekta Eurimages Drama Series), Edit Sep i Eda Kopel (Estonski filmski institut)… Dogovoreno je da sledeće godine upravo Srbija bude zemlja u fokusu ovog najznačajnijeg baltičkog filmskog festivala, kao i to da se od marta sledeće godine intenzivira saradnja Estonskog filmskog instituta i Filmskog centra Srbije (FCS).

U takmičarskom programu filmova za decu prikazan je srpski hit “Leto kada sam naučila da letim”, u režiji Radivoja Raše Andrića, kome je pripala nagrada Evropske asocijacije filmova za decu (ECFA Award), uz obrazloženje žirija da je ECFA nagrada dodeljena “prelepo snimljenom, višeslojnom filmu od odrastanju”. Ovaj film, nastao uz podršku FCS-a, producirala je beogradska filmska kuća “Sense Production”, uz pomoć koproducentskih kuća “Kinorama” (Hrvatska), “Art Fest” (Bugarska) i “Silverart” (Slovačka), a na festivalu je prikazan sinhronizovan na estonski jezik. U konkurenciji kratkih animiranih filmova prikazan je sprski film “O novcu i sreći” u režiji Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg, a u Talinu su svoje mesto našle i dve manjinske srpske kopridukcije: “Probudi me” u režiji Marka Šantića i “Tragovi” Dubravke Turić, obe podržane sredstvima FCS-a na konkursu za sufinansiranje proizvodnje manjinskih koprodukcija.

U okvru Evropskog žanrovskog foruma (EGF) u Talinu predstavljena su dva srpska projekta: “Zubi na grbači” Damira Romanova i “Nakaze” Momira Miloševića. Evropski žanrovski forum je panevropski projekat u organizaciji Filmskog festivala “Black Nights”, Filmskog festivala “Imagine Film” iz Amsterdama i Filmskog festivala “Fantastic” iz Zagreba. Osnovni cilj ovog međunarodnog projekta je povezivanje mladih evropskih filmskih talenata u usponu. Ovaj forum je program obuke koji se se sastoji od tri radionice za talente, mentorskih panela i sesija na kojima će evropski autori biti u prilici da predstave svoje projekte. Laboratorija za pisanje i režiju (“”Fantastic Zagreb) bila je usredsređena na umetničke aspekte projekata, dok je producentska laboratorija (“Imagine Film” Festival) bila usmerena na poslovnu stranu i na njoj je, između ostalog, bilo reči o prednostima koprodukcija i pravnim aspektima. Poslednja u nizu bila je laboratorija u Talinu, od 21. do 23. novembra 2022. godine, na kojoj je u fokusu bio marketing i “pakovanje” projekta, reklamiranje i prodaja.

Reditelj Damir Romanov (režirao segment “Priče iz groba” u omnibusu “Oktobar”) predstavio je projekatat za svoj debitantski dugometražni film – komediju sa elementima fantastike i horora pod naslovom “Zubi na grbači” (engleski naslov “The Burden of Fangs”) koju produciraju Dušan Sinđić i Ivana Mitrović u ime filmske kuće “Samo sekund”. “Zubi na grbači” su crna komedija o srpskim vampirima koji je zasnovan na slovenskoj mitologiji i srpskim legendama.

“Naš film je podržao FCS na konkursu za razvoj projekta”, objašnjava Damir Romanov i dodaje: “A učešće na programu EGF pomogla nam je da unapredimo scenario i projekat. Tokom festivala u Talinu smo ostvarili kontakte sa zainteresovanim internacionalnim koproducentima i agentima koji bi plasirali naš film na evropsko i svetsko tržište. Nakon predstavljanja našeg projekta uvideli smo da postoji veliko interesovanje za priču o balkanskoj vampirskoj porodici. To je za nas veliko ohrabrenje i potvrda da je buduća publika našeg filma i izvan okvira regiona.”

“Nakaze” (engleski naslov “Freaks”) je novi horor Momira Miloševića (autor film “Otvorena”) smešten na početak milenijuma, u srcu romantičan film o eskapizmu, ali i o hororima eksploatacije ljudske nesreće.

Milošević je otkrio: “Nikola Šurbanović će tumačiti glavnu ulogu i već godinama kako sam razvijao ideju i on je uključen u projekat. A što se tiče iskustva na Evropskom žanrovskom forumu, sve radionice su bile korisne, sesije sa skript doktorima pogotovo, i meni posebno važne radionice za marketing kroz koje sam rešavao nedoumice vezane za način na koji film treba da predstavim i reklamiram, s obzirom da inače osećam napor da svoje filmove klasifikujem kao određeni žanr. Vrlo sam zadovoljan i iskustvom steknutim u Talinu gde sam vežbao da, kroz pič, ideje svedem na suštinu, i bio u prilici da održim sastanke sa ljudima iz industrije koji su zainteresovani za projekat i tako već ostvario kontakte sa potencijalnim saradnicima na polju finansiranja, koprodukcije i prodaje filma. Rekao bih da mi je prijalo da svedočim kako su ljudi otvoreni za žanrovski projekat na srpskom jeziku, jer je jezik nešto čega uporno ne želim da se odreknem, makar ne kad sam od samog početka koncipirao film na srpskom.”

Zanimljivo je da je među odabranim projektima i nova režija Predraga Ličine, reditelja koji je skrenuo na sebe pažnju zombi komedijom “Poslednji Srbin u Hrvatskoj” nastaloj u hrvatsko-srpskoj koprodukciji. Radnja njegovog novog filma “Hrvojka Horvat: Bilo jednom u budućnosti” smeštena je u isti univerzum, a predviđeno je da superherojski kostim ponovo obuče srpska glumica Hristina Popović.

Pet filmova autora iz Srbije na 14. Merlinka festivalu

Foto: Stilovi iz filmova

Na 14. izdanju Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, koji će biti održan od 8. do 11. decembra 2022. godine u Domu omladine Beograda, biće prikazano i pet ostvarenja autora iz Srbije.

U selekciji igranih filmova naći će se ostvarenje “Kristina” reditelja Nikole Spasića, zasnovano na stvarnoj ličnosti Kristini koja u filmu glumi samu sebe. Kristina je transrodna seks radnica koja živi sa mačkom, sakuplja antikvitete i prolazi kroz sesije regresije bez hipnoze. Posle jedne seanse, slučajno upoznaje Marka i u tom trenutku se rađa platonska ljubav između ovo dvoje ljudi čiji slučajni susreti tek predstoje.  Na nedavno završenom 19. Festivalu evropskog filma u Sevilji, je Nikola Spasić sa filmom „Kristina“ osvojio je nagradu za najboljeg reditelja prvog ili drugog filma, a svetsku premijeru imao je na čuvenom festivalu FID u Marseju u julu ove godine, gde je osvojio Grand Prix.

U selekciji dokumentarnih filmova na programu je film “Do daske” Aleksandra Reljića, koji se bavi hapšenjem i sudskim procesom protiv Srđana Švelja, modnog fotografa, stiliste i DJ-a iz Novog Sada, sagledavajući slučaj iz drugačije perspektive od one koja je tokom poslednjih par godina bila zastupljena u većini medija.

Kratkometražni filmovi “Drvo tamjana” i “Peder POP” reditelja Stefana M. Mladenovića biće premijerno prikazani na Merlinka Festivalu. Inspirisan istinitim događajima, ”Drvo tamjana” je kratki igrani film o prirodi koji povlači paralelu između životne sredine i zaštite ljudskih prava; o zakonu prirode koji čovek neprestano krši; o Vukašinu Drakuliću, tridesetogodišnjem mladiću koji dolazi da spozna ovu vezu. Film “Peder POP” bavi se istoimenom pevačkom igrom koja će otkriti prevaru u vezi.

Kratki dokumentarni film “Borba i dalje traje” reditelja Aleksandra Nikolića prikazuje istoriju epidemije HIV-a u Srbiji, personalizujući je putem životnih priča i ispovesti pojedinaca. Sagovornici u filmu sa HIV-om žive različiti broj godina, te film oslikava istorijske promene i razvoj epidemije: značenje reči “pozitivan” drastično je drugačije bilo devedesetih godina prošlog veka nego danas.

Tokom četiri dana Merlinka festivala biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, među kojima su izraelski „Zabrinuti građanin“ Idana Haguela koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, iranski „Drugo ja“ Amira Tavakolija, austrijski „Ajsmajer“ Davida Vagnera nagrađen u Veneciji, portugalski „Varljiva svetlost“ Žoa Pedra Rodrigeša premijerno prikazan u Kanu, odlično ocenjeni holivudski romkom „Burazeri“ Nikolasa Stolera (Preboleti Saru Maršal, Samo ga dovedi, Loše komšije…), kanadski dokumentarac „Agnes u kadru“ Čejsa Džointa nagrađen na Sandens festivalu i mnogi drugi.

Program festivala Merlinka će biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada od 9. do 12. decembra.

„Karavan srpskog filma“ u osam srpskih gradova u decembru

Manifestacija “Karavan srpskog filma”, u okviru koje će biti prikazano devet aktuelnih srpskih filmova, tokom decembra 2022. će gostovati u osam gradova: Kniću, Mrčajevcima, Prijepolju, Ivanjici, Brusu, Blacu, Sečnju, i Aleksandrovcu. Svakog vikenda će u odabranim gradovima na repertoaru biti filmovi “Leto kada sam naučila da letim”, “Strahinja Banović”, “Komedija na tri sprata”, “Sveta Petka – Krst u pustinji”, “Bilo jednom u Srbiji”, “Zlatni dečko”, “Heroji radničke klase”, “Mrak”, i “Trag divljači”.

Prvog decembarskog vikenda, od 2. do 4. decembra, karavan će biti u Aleksandrovcu i Ivanjici. Od 9. do 11. decembra filmovi će biti prikazani u Kniću i Blacu, od 16. do 18. decembra u Prijepolju i Brusu, a od 23. do 25. decembra u Sečnju i Mrčajevcima. Svakog petka će, u terminima od 17h, 19h i 21h, na programu biti “Leto kada sam naučila da letim”, “Strahinja Banović” i “Komedija na tri sprata”. Repertoar subotom će činiti ostvarenja “Sveta Petka – Krst u pustinji”, “Bilo jednom u Srbiji”i “Zlatni dečko”. Na programu nedeljom će se naći filmovi “Heroji radničke klase”, “Mrak”, i “Trag divljači”.

Filmski centar Srbije organizuje manifestaciju pod nazivom „“Karavan srpskog filma“ sa željom da da prikaže domaće filmove koji su trenutno aktuelni, odnosno koji su ove godine ušli u distribuciju.

U fokusu su gradovi koji nemaju bioskopsku opremu za prikazivanje filmova, pa tako ni bioskopski repertoar. Ideja Filmskog centra je da iznajmi najbolju bioskopsku opremu i omogući publici iz ovih gradova da pogleda domaće aktuelne filmove u bioskopu. Cena karte iznosiće 200 dinara za sve filmove.

Dodeljene diplome za šarfere, rasvetljivače, i tehničare digitalnog vizuelnog sadržaja u Filmskom centru Srbije

Foto: Đorđe Bajić

U prostorijama Filmskog centra Srbije, u ponedeljak 21. novembra, svečano su dodeljene diplome trećoj generaciji polaznika kurseva za šarfere, rasvetljivače, i tehničare digitalnog vizuelnog sadržaja, deficitarna radna mesta u domaćoj filmskoj i televizijskoj produkciji. Ove kurseve organizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, sa ciljem da polaznicima pruže mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru. U trećoj godini održavanja, na kurseve u organizaciji FCS i FDU javio se dvostruko veći broj prijavljenih kandidata u odnosu na prethodne dve godine.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom ovolikog interesovanja je rekao: “Porast interesovanja govori nekoliko stvari. Kao prvo, da su ovi kursevi jako kvalitetni i da su retki. Drugo, da naša kinematografija i njena infrastruktura imaju potrebe za ovim kursevima. I treće, bitno je da zaista uspevamo da pomognemo mnogim porodicama koje žive od ovog posla, tako što ljude prekvalifikujemo za ono što je deficitarno. Pre par godina niste mogli da zamislite ovoliku potražnju. Mi smo školovali već preko sto ljudi za ove dve i po godine koliko traje saradnja sa FDU-om. To je preko 100 porodica koje imaju sigurna primanja od zanata koji su naučili”.

Miloš Pavlović, dekan Fakulteta dramskih umetnosti je istakao: “Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se ideja o organizovanju kurseva na FDU, koja je potekla od Filmskog centra Srbije, ali i profesionalaca i producenata, pokazala kao veoma dobra i korisna. Fakultet je do sada organizovao više kurseva i većina polaznika je odmah posle završetka našla svoje mesto u profesionalnoj industriji. Mislim da je to korisno i za državu i za našu filmsku industriju. Imamo nameru da nastavimo sa svim kursevima koji obezbeđuju da se popune deficitarna radna mesta, ali i da se neki kursevi apgrejduju ka višim pozicijama i višim znanjima, ne bi li se pratila i tehnologija, želje i inovacije unutar filmske industrije”.

Aleksandar Korom, jedan od diplomaca kursa za rasvetljivače, tokom svog profesionalne karijere bavio se produkcijom, snimanjem i montažom. “Rasveta je bila segment produkcije u koji sam želeo da se više  uputim, pošto mi je to bila najslabija tačka oko snimanja i montaže. Vrlo sam zadovoljan i mislim da je program kursa na FDU odlično i ozbiljno osmišljen, da je jako dobra prilika za svakoga da se upozna sa nekim osnovnim terminima. Nakon toga je usledio i praktičan deo sa ljudima koji su iz sveta filma i produkcije, gde polaznici mogu sretnu sa svim aktuelnim rasvetnim telima, opremom koja se koristi na setu, ali i ljudima koji su u tom svetu”, preneo je utiske Korom.

Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznali su polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, montažom, kamerom i snimanjem i dizajnom zvuka. Učešće na radionicama bilo potpuno besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije bilo neophodno.

U Milanu nagrađen film „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“

Foto: Ognjen Rakčević

Na upravo završenom jubilarnom 40. Festivalu sportskog filma FICTS u Milanu, u konkurenciji filmova iz 130 država sa pet kontinenata,  kratkometražni srpski dokumentarni film „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“ dobio je specijalnu nagradu u kategoriji kratkometražnog dokumentarnog filma. “Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta” je doktorski umetnički rad producenta Ognjena Rakčevića, docenta na Katedri za filmsku i TV produkciju, realizovan pod mentorstvom profesora Gorana Pekovića. Film je dobio značajnu podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

Svetozar Gligorić je naš najbolji šahista svih vremena. Njegova varijanta kraljeve indijske odbrane iz 1953. godine se i dalje igra na šahovskim turnirima i ona je glavna tema ovog multimedijalnog i interaktivnog filma. Zvučna pozadina filma je u potpunosti delo Svetozara Gligorića i to tako što je od mnogobrojnih Gligorićevih intervjua, izmontiran glas naratora, a njegova originalno komponovana muzika iskorišćena je za muziku u filmu. Tokom gledanja filma, a na posebno određenim mestima, gledaoci će imati mogućnost da se upoznaju i sa ličnim Gligorićevim fotografijama, njegovim šahovskim partijama i intervjuima, ali i njegovim muzičkim stvaralaštvom.

Film je dostupan na sajtu www.gliga.rs

Glumci Radomir Nikolić i Nikola Krneta, zajedno sa maskerkom Draganom Injac, oživeli su likove Svetozara Gligorića i Miguela Najdorfa. Izvršni producent filma je Andrija Lucić, igrane delove režirao je Milan Todorović. Na fimu su radili direktor fotografije Vladimir Pavić, montažer Vladimir Marković i kostimografkinja Jovana Božović. 

Premijera filma Da li ste videli ovu ženu? na Festivalu autorskog filma


Nakon svetske premijere u Veneciji debitantsko ostvarenje Dušana Zorića i Matije Gluščevićapred beogradskom publikom
 

Premijera filma „Da li ste videli ovu ženu?“ autora Dušana Zorića i Matije Gluščevića biće održana u subotu, 26. novembra u 19 časova u mts Dvorani u okviru takmičarskog programa 28. Festivala autorskog filma.
 
Svetska premijera filma održana je na 79. Filmskom festivalu u Veneciji na kojem je Olga Košarić, montažerka ovog ostvarenja dobila specijalnu priznanje u kategoriji umetnika do 40 godina.
 
Dušan Zorić i Matija Gluščević su povodom srpske premijere svog dugometražnog debija izjavili da s nestrpljenjem očekuju reakciju publike na FAF-u.
 
„Srećni smo što smo deo festivala čija smo verna publika bili i pre studiranja režije. Neke od filmova naših najdražih reditelja smo imali priliku da gledamo upravo na Festivalu autorskog filma, a sada mi imamo tu čast da predstavimo svoj film publici,“ istakao je ovaj rediteljski dvojac.
 
„Da li ste videli ovu ženu?“ je priča o sredovečnoj ženi Draginji, koja kroz tri različita života pokušava da iskoči iz svoje kože. Glavnu ulogu u filmu tumači hrvatska glumica Ksenija Marinković. U pratećim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović, Boris Isaković, Vlasta Velisavljević, Goran Bogdan, Jasna Đuričić, Radoje Čupić, Olga Odanović, Milica Mihajlović, Ivana Vuković, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Alex Elektra i drugi.
 
Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i do sada su se publici predstavili svojim kratkim filmovima „Strano telo“ (2018) i „Loop“ (2017), koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu.
 
Ulaznice za srpsku premijeru filma „Da li ste videli ovu ženu?“ u prodaji su od utorka, 8. novembra na blagajni mts Dvorane i online putem servisa tickets.rs.
 
Festival autorskog filma (FAF) biće održan od 25. novembra do 2. decembra u nekoliko bioskopskih dvorana u Beogradu: mts Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Dom kulture „Studentski grad“ i bioskop Cine Grand Rakovica.
 
Više o programu na sajtu festivala www.faf.rs i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.

Počelo snimanje filma “Kruna”

Fotografije Marija Nikitović
Fotografije Marija Nikitović

Muzička bajka sa elementima trilera, u režiji Vasilija Nikitovića, dobila je podršku Filmskog centra Srbije u novembru 2021. na konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova

Snimanje filma “Kruna”, u režiji Vasilija Nikitovića, počelo je tokom oktobra 2022. godine u Beogradu i okolini. Film nastaje pod okriljem produkcijskih kuća “Kinooko film” i “100 Strong Production”, uz koprodukciju Telekoma Srbije, a podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Filmskog centra Srbije. Ovaj filmski projekat dobio je podršku FCS-a u novembru 2021. godine na konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.

Komisija FCS-a u obrazloženju je istakla: “Scenaristički i ne samo scenaristički ambiciozan projekat baziran na ideji kreativne revitalizacije tradicije filmske obrade  romskog sveta, veoma bogate u srpskoj kinematografiji. Jednostavno rečeno – reditelj i scenaristički tim koji je okupio očigledno su jedinstveni u nameri da, uz poštovanje domaće i ne samo domaće relevantne baštine, i sa svešću o obrascima karakterističnim za prikaz ovog miljea koji poprimaju obrise žanra, ispričaju novu, svoju priču smeštenu u bajkoviti mikrokosmos u kom su egzotični kraljevi i princeze, prosjaci, ratnici i ljubavnici značajno različiti od svojih filmskih prethodnika koji su sakupljali perje i u domovima za vešanje leteli u nebo.”

“Kruna”, muzička bajka sa elementima trilera, prati život četvoro muzički nadarenih vršnjaka koji osamdesetih godina beže iz doma za nezbrinutu decu, jer im uprava ne dozvoljava da pevaju i sviraju. Kada se upuste u nepoznato, upoznaće Romana – kralja muzike, koji će im promeniti živote… Mnogo godina kasnije, doći će na prag velike slave i popularnosti, a njihovi zaveti iz detinjstva biće zaboravljeni. Svaki uspeh slličan je jedan drugom, ali je svačiji pad priča za sebe. U dramatičnom finalu u pokušaju da spasu šta se spasti može, shvatiće da – sve što im je ostalo – jeste ono što su bili jedni drugima.

Producenti “Krune” su Dušan Stojaković i Vasilije Nikitović, reditelj i koscenarista filma, koga je domaća publika upoznala zahvaljujući njegovom debitantskom filmu “Četiri ruže”. Pored Nikitovića, scenario su pisali i Dragoljub Stojković, Dragan Jovanović, Balša Labović, Dušan Bulić i Aleksandar Karajović. U ekipi su i kompozitor Goran Bregović, direktor fotografije Dimitrije Džima Joković, scenografkinja Ivana Protić, šminkerka i dizajnerka maske Dušica Vuksanović, kostimografkinja Elena Nikolaevna, montažer Stevan Marić….

U filmu i TV seriji od 12 epizoda, koja se istovremeno snima, glume: Dragan Gagi Jovanović, Sonja Kolačarić, Nikola Vujović, Srđan Žika Todorović, Vanja Ejdus, Gordan Kičić, Goran Bregović, Antonije Pušić, Jana Ilić Milić, Nada Macanković, Vuk Kostić, Nenad Stojmenović, Nikola Kolja Pejaković, Vahid Džanković, Iva Štrljić, Radoje Čupić…

Planirano je da se premijera film “Kruna” održi na jesen 2023. godine.

Fotografije Marija Nikitović

Otvorena retrospektiva filmova Marka Reće u Jugoslovenskoj kinoteci

Foto: Snežana Krstić

Retrospektiva filmova istaknutog katalonskog reditelja Marka Reće, svečano je otvorena u Jugoslovenskoj kinoteci, u subotu 29. oktobra, u organizaciji Katalonskog Instituta Ramon Llull. Tokom pet dana retrospektive pod nazivom “Prozori života”, na repertoaru su filmovi ovog reditelja koji odražavaju specifičan duh katalonskog podneblja, povezujući tradicionalno i savremeno shvatanje života i međuljudskih odnosa.

Povodom početka retrospektive, Mark Reća je o svojim filmovima rekao: “U njima posmatram sve ono što nas okružuje, a to je život. Kroz tu opservaciju, odnosno posmatranje svega što je u okruženju, stvaram svoj pogled i perspektivu. Taj lični pogled je mešavina fikcije i autobiografije. Svaki film mi je bitan zato što čini deo onoga što sam proživeo. Rastemo i razvijamo se uz filmove koje kreiramo.”

Marjan Vujović, upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke, na otvaranju retrospektive je rekao: “Prošle godine smo po prvi put imali priliku da u Beogradu organizujemo Dane katalonskog filma. Iako u jeku pandemije, ipak smo uspeli da napravimo izuzetnu manifestaciju, i da postavimo osnove da se ona ponovi ove godine, kada imamo priliku da ugostimo izuzetnog stvaraoca iz Katalonije, Marka Reću”.

Gospodin Rafael Rodríguez-Ponga, savetnik ambasade Španije u Beogradu, prisutnima se obratio rečima: “Zadovoljstvo je biti ovde, i srećni smo što ambasada Španije može da podrži ovaj projekat. Nadamo se da će postati tradicionalan”.

Susana Millet, koordinatorka za ples i film u Katalonskom institutu Ramon Llull, na otvaranju je rekla: “Hvala vam što ste došli, u ime Instituta Ramon Llull koji promoviše katalonski jezik, književnost i kulturu. Prošle godine smo vam prikazali reviju šest katalonskih filmova, a ove godine fokusiramo se na filmove koje je režirao Mark Reća”.

Eric Hauck, delegat Vlade Katalonije u jugoistočnoj Evropi, o stvaralaštvu Marka Reće je rekao: U Kataloniji imamo Mišelinove zvezde u 50 restorana, ali nemamo 50 režisera ovog kvaliteta. Nadamo se da će biti sve više režisera kao što je Mark Reća, i da ćemo moći da uživamo u ovakvim delima”.

Publika je nakon uvodnog govora prisustvovala projekciji Rećinog filma “Sloboda”, nakon čega je održan Q&A razgovor s rediteljem.

Rođen u Hospitalet de Ljobregatu (Barselona) 1970. godine, Mark Reća je reditelj, scenarista i producent sa deset dugometražnih filmova u svojoj karijeri. On je jedini reditelj koji je učestvovao sa filmovima na katalonskom jeziku u zvaničnoj selekciji na Filmskom festivalu u Kanu.

Njegov prvi dugometražni film “El Cielo Sube” (Nebo se diže) učestvovao je na međunarodnim festivalima u Lokarnu i Veneciji 1991. godine  gde je dobio jednoglasno priznanje kritike. Nakon što je prisustvovao projekciji filma na Međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu, Manoel de Oliveira izjavio je da je film Marka Reće jedan od najlepših filmova koje je ikad gledao.  Njegovi kasniji filmovi bili su uvršteni u zvanični izbor glavnih međunarodnih festivala: Kan, Lokarno, Venecija, San Sebastijan, Toronto, Njujork, London, Buenos Aires, Valjadolid, Sićes, Hihon, i mnogih drugih, uz veliko priznanje kako od strane kritičara, tako i od publike.

Mark trenutno radi na tri dugometražna filma: “Divlja ruta” (Ruta Salvatge), “Kentauri noć”i i “Lucija i Zoran”. ”Divlja ruta”, trenutno u postprodukciji, triler je snimljen na katalonskom i srpskom jeziku uz učešće Borisa Isakovića, Sergeja Trifunovića i Kemala Rizvanovića. Snimljen je u februaru ove godine u katalonskim Pirinejima.

28. Festival autorskog filma od 25. novembra do 2. decembra

28. Festival autorskog filma (FAF) biće održan od 25. novembra do 2. decembra u Beogradu i širom Srbije.

Vizuelni identitet festivala posvećen je Žan-Lik Godaru, velikanu francuske i svetske kinematografije. Najznačajniji predstavnik „Novog talasa” i jedan od najuticajnijih autora ostaće zapamćen po svojim smelim i snažno političkim delima među kojima su „Do poslednjeg daha“ (1960) i „Ludi Pjero“ (1965), ali i po večnoj želji za traganjem za novim filmskim jezikom.

Plakat festivala je dizajnirao Marko Vuleta-Đukanov (aka Floating Bstrd). Za svoje vizuelno rešenje ovaj beogradski umetnik je rekao da je bio inspirisan filmom „Ludi Pjero” i plakatom na kome se nalazi upečatljiv lik Žan-Pol Belmonda.

„S obzirom da će festival deo svog programa posvetiti Godaru plavo lice sa originalnog plakata sam vizuelno prikazao kao da je obrisano, jer Festival autorskog filma i jeste mesto gde se odbacuju uzori i kreće u nešto svoje,” istakao je Vuleta.

Na FAF-u će biti održana tribina posvećena Godarovom opusu, kao i projekcija filma „Zbogom jeziku” (3D).

Festival autorskog filma će i ove godine predstaviti najbolja savremena filmska ostvarenja koje odlikuje jedinstven stil i različiti tematski koncepti autora i autorki. Publika će imati priliku da pogleda pobednike svetskih festivala, kao i filmove reditelja koje šira javnost voli i odlično poznaje. Kroz filmske priče će nas voditi centralne programske celine, glavni i takmičarski program, dok će selekcije Hrabri Balkan, Bande à part, Sirovo i Mreža jadranskih festivala predstaviti nove tokove u autorskom filmu.

Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Bioskopu Fontana, Jugoslovenskoj kinoteci, Domu kulture „Studentski grad” i bioskopu Cine Grand Rakovica.

Sve informacije o festivalu biće uskoro objavljene na sajtu www.faf.rs. Festivalski program može se pratiti i preko zvaničnih naloga na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Panel posvećen saradnji italijanske i srpske kinematografije održan u Rimu

Foto: Miroljub Vučković

Na panelu Međunarodnog filmskog festivala u Rimu govorilo se o prednostima snimanja u Srbiji, potencijalima srpske kinematografije, modelima podrške naše države filmu i poreskim olakšicama, kao i o podsticajima za snimanje stranih filmova u Srbiji

U okviru tekućeg Međunarodnog filmskog festivala u Rimu, danas, 16. oktobra 2022. godine, održan je panel na kome je predstavljen Festival italijansko-srpskog filma i na kome se govorilo o prednostima snimanja u Srbiji, potencijalima srpske kinematografije, modelima podrške naše države filmu i poreskim olakšicama, kao i o podsticajima za snimanje stranih filmova u Srbiji.

Na panelu su govorili: ambasador Srbije u Italiji Goran Aleksić, organizatorka Festivala italijansko-srpskog filma Gabrijela Karluči, direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić, predstavnik sektora za međunarodnu saradnju, plasman i promociju FCS-a Miroljub Vučković, šef marketinga i komunikacija “Iervolino” studija Peter Nali, savetnik u Ministarstvu kulture Republike Srbije Rade Vojnović i predsednik Filmske komisije Rim-Lacio Lučijano Sovena.

Na palenlu je bilo govora o mogućim italijansko-srpskim koprodukcijama, finansiranju, prilikama i mogućnostima.

Panel je bio odlično posećen, a među prisutnima je bilo najviše filmskih profesionalaca – pre svega italijanskih producenata i reditelja.

Panel je zvanično trajao dva sata, nakon čega su razgovori, zbog velikog interesovanja prisutnih, trajali još toliko, uz dogovor da italijanska filmska delegacija u najskorijem roku poseti Beograd i na licu mesta se uveri u predočene potencijale i mogućnosti.

Predstavnici produkcije “Catalyst Studios” u poseti Filmskom centru Srbije

Mark Penel i Pol Kampf, čelni ljudi novoosnovane američko-srpske produkcijske kuće “Catalyst Studios” u Beogradu, posetili su Filmski centar Srbije i u razgovoru sa direktorom Gordanom Matićem podelili svoje dosadašnje iskustvo rada u Srbiji, izazove sa kojima se susreću kao i planove za dugoročno investiranje ovde.

Trenutna investicija “Catalyst Studios” u Srbiji je više od 13 miliona evra za četiri filma koja će do kraja godine biti snimljena kod nas, uz angažovanje više od 800 ljudi, kako filmskih autora i radnika tako i profesionalaca iz drugih oblasti poslovanja. Svi filmovi će od početka do kraja u potpunosti biti realizovani u Srbiji, zaključno sa montažom i postprodukcijom, a uz učešće svetskih i srpskih glumaca i autora.

Penel i Kampf su napomenuli da će iskustvo snimanja i produkcije ova četiri filma u Srbiji biti predstavljeno u dokumentarnoj seriji od šest epizoda. Serija će biti predstavljena u okviru različitih panela i programa na vodećim svetskim festivalima tokom iduće godine. U serijalu je, kako je rečeno, poseban akcenat stavljen na uslove rada i prednosti koje Srbija kao filmska destinacija nudi, od izuzetno talentovanih i vrednih filmskih radnika preko lokacija do svih drugih pogodnosti i finansijskih podsticaja koji su deo društveno-ekonomske klime i strategije, što je sve zajedno ove producente opredelilo da baš Srbiju izaberu za sedište svog evropskog ogranka.

Predstavnici Filmskog centra Srbije upoznali su producente sa daljim planovima u razvoju filmskog sektora u Srbiji, a zajednički zaključak je da je rad na edukaciji i stvaranju novih kadrova u svim segmentima filmske industrije neophodan, jer se zbog velikog broja projekata koji se realizuju već oseća deficit radne snage.

Trenutno su u toku snimanja dva filma, dok su ekipe preostala dva u neposrednim pripremama. Filmovi su žanrovski potpuno različiti, od akcionih i psiholoških trilera preko drama do horora, a kuriozitet je da sva četiri filma režiraju žene. Upravo je pružanje šanse autorkama, kao i dodatna pažnja usmerena na poboljšanje položaja žena i njihovo osnaživanje u filmskoj industriji i u Holivudu i širom sveta, deo poslovne filozofije koji je ovoj produkciji izuzetno važan. S tim u vezi je i podatak da među zaposlenim u ekipama “Catalyst Studiosa” koje rade na ova četiri filma veliki procenat čine žene.

Prvi film kuće “Catalyst Studios” čije je snimanje počelo u Beogradu je “Telo” (Switch and Bait) u kome glavne uloge tumače Otmara Marero i Keti Klarkson Hil. Ovaj akcioni triler režira Mišel Salsedo, a po scenariju Rasela Gevirtca, scenariste filmova “Čovek iznutra” sa Denzelom Vošingtonom, “Pravično ubistvo” sa Robertom de Nirom i Alom Paćinom.

Više o ovom filmu možete da pročitate ovde: https://variety.com/2022/film/global/catalyst-studios-switch-and-bait-1235381922/

U Beogradu je 25. septembra počelo snimanje psihološkog trilera “Prati me” (Follow me) u kome glavnu ulogu tumači istaknuta holivudska glumica Koni Nilsen, zvezda hitova “Gladijator” i “Čudesna žena”. Film režira Siri Rodnes, a u najavi je opisan kao “napeti psihološki triler sa svim preokretima klasičnog hičkokovskog trilera, pomeranjem granica i zamagljivanjem linija između odnosa kako bi se otkrilo da su novac, tajne i obmana smrtonosna mešavina.”

Više o ovom filmu možete da saznate ovde: https://variety.com/2022/film/news/connie-nielsen-follow-me-catalyst-studios-1235385187/

Retrospektiva filmova Marka Reće u Jugoslovenskoj kinoteci

Foto Mark Reća – Lucia Faraig Zmaya
Foto ostale fotografije – Stilovi iz filmova 

Retrospektiva filmova istaknutog katalonskog reditelja Marka Reće, biće održana u Jugoslovenskoj kinoteci od 29. oktobra do 2. novembra, u organizaciji Instituta Ramon Llull, konzorcijuma koji na internacionalnom nivou promoviše katalonski jezik i kulturu.

Tokom pet dana retrospektive pod nazivom “Prozori života”, biće prikazano 16 dugometražnih i kratkih ostvarenja ovog reditelja, čiji filmovi odražavaju specifičan duh katalonskog podneblja, povezujući tradicionalno i savremeno shvatanje života i međuljudskih odnosa.

“Većina Rećinih filmova govori o običnom narodnom čoveku zahvaćenom procesima modernosti, industrijalizacije i marginalizacije, koji se naročito odražavaju na sudbinu porodice i porodičnih veza. Deca i mladi po pravilu odrastaju u ekonomski nesigurnom okruženju, uz bolnu odsutnost roditelja i nemogućnost odraslih da im pruže svu potrebnu brigu. Uprkos teškim okolnostima, nenametljivi junaci ovih priča upuštaju se strasno u avanturu života, tragajući za sazrevanjem, prijateljstvom i bliskošću, sa humorom i hrabrošću”, navodi filmska kritičarka Ivana Kronja.

Tokom retrospektive biće prikazani Rećini dugometražni filmovi “Sloboda”, “Nebo se diže”, “Trešnjevo drvo”, “Pau i njegov brat”, “Praznih ruku”, “Avgustovski dani”, “Mali Indijanac”, “Savršen dan za puštanje zmaja” i “Mostovi Sarajeva”. U selekciji kratkometražnih ostvarenja Marka Reće naći će se “Poslednji trenutak”, “Stražar”, “Strah od pada”, “La Maglana”, “Kasno je”, “Obalska patrola” i “Viđene stvari”.

Rođen u Hospitalet de Ljobregatu (radnički grad na periferiji Barselone) 1970. godine, Mark Reća je reditelj, scenarista i producent sa deset dugometražnih filmova u svojoj karijeri. On je jedini reditelj koji je učestvovao sa filmovima na katalonskom jeziku u zvaničnoj selekciji na Filmskom festivalu u Kanu.

Njegov prvi dugometražni film “El Cielo Sube” (Nebo se diže) učestvovao je na međunarodnim festivalima u Lokarnu i Veneciji 1991. godine  gde je dobio jednoglasno priznanje kritike. Nakon što je prisustvovao projekciji filma na Međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu, Manoel de Oliveira izjavio je da je film Marka Reće jedan od najlepših filmova koje je ikad gledao.  Njegovi kasniji filmovi bili su uvršteni u zvanični izbor glavnih međunarodnih festivala: Kan, Lokarno, Venecija, San Sebastijan, Toronto, Njujork, London, Buenos Aires, Valjadolid, Sićes, Hihon, i mnogih drugih, uz veliko priznanje kako od strane kritičara, tako i od publike.

Mark trenutno radi na tri dugometražna filma: “Divlja ruta” (Ruta Salvatge), “Kentauri noć”i i “Lucija i Zoran”. ”Divlja ruta”, trenutno u postprodukciji, triler je snimljen na katalonskom i srpskom jeziku uz učešće Borisa Isakovića, Sergeja Trifunovića i Kemala Rizvanovića. Snimljen je u februaru ove godine u katalonskim Pirinejima.

Film “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića u bioskopima širom Srbije

Bioskopska distribucija nagrađivanog filma “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića u Srbiji počinje 13. oktobra u 20 časova, specijalnom projekcijom u Kulturnom centru Beograda. Ova projekcija biće upriličena uz prisustvo reditelja i autorske ekipe, i razgovor nakon filma. Karte su u pretprodaji na blagajni Kulturnog centra Beograda.

Istog dana, otpočeće prikazivanje ovog filma i u bioskopima širom Srbije.

Stefan Arsenijević je povodom početka domaće bioskopske distribucije filma izjavio: “Jako sam uzbuđen i srećan što će domaća publika konačno moći da vidi naš film u bioskopima širom zemlje. Do sada je film prikazivan na festivalima, a sada ga očekuje susret sa najširom publikom, kojoj je i namenjen. Meni je, naravno, posebno važna domaća publika jer ona ovaj film može da razume mnogo bolje i dublje nego publika u svetu. Inspirisani najlepšom ljubavnom pričom naše kulture trudili smo se da napravimo nešto novo i drugačije, nešto savremeno i izazovno, a da istovremeno ostanemo verni izvornom duhu narodne pesme. Nadam se da će publici naše viđenje „Banović Strahinje“ biti uzbudljivo i emotivno“.

 „Strahinja Banović“ se trenutno nalazi i u redovnoj bioskopskoj distribuciji u Mađarskoj, a u oktobru će biti prikazan na festivalima u Južnoj Koreji, Poljskoj i Bosni, kao i na afričkom kontinentu – u Južnoj Africi, Lesotu i Esvatiniju.  

Višestruko nagrađivana ljubavna priča inspirisana srpskom epskom pesmom „Banović Strahinja“, smeštena je u kontekst savremene izbegličke krize.

Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život. Ababuo nestaje bez objašnjenja. U potrazi za njom, Strahinja kreće balkanskom migrantskom rutom iz potpuno drugih razloga od svih ostalih – iz ljubavi.

Snažna i autentična ljubavna priča, film ”Strahinja Banović” je svetsku premijeru imao na jednom od najvažnijih evropskih festivala, 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije. “Strahinja Banović” je do sada učestvovao na 50 međunarodnih filmskih festivala i osvojio 24 nagrade.

Evropska filmska akademija uvrstila je “Strahinju Banovića” u izbor 30 najboljih evropskih filmova i jedini većinski film iz našeg regiona u konkurenciji za ovogodišnjeg “evropskog Oskara”.

Novi trejler za film pogledajte ovde: