Film

Pala prva klapa mediteranske komedije „Živi i zdravi“ u režiji Ivana Marinovića

Foto: Maja Medić

Počelo je snimanje novog igranog dugometražnog filma scenariste i reditelja Ivana Marinovića,  široj publici poznatog po prvencu „Igla ispod praga“ iz 2016. godine. Ostvarenje „Živi i zdravi“ nastaje u manjinskoj srpskoj koprodukciji (Sense Production), uz podršku Filmskog centra Srbije.

Scenama na lokacijama u Portonovi rizortu u Crnoj Gori počelo je snimanje novog filma hercegnovskog reditelja Ivana Marinovića „Živi i zdravi“. Ova živopisna mediteranska komedija počinje kada Dragana, buntovna mlada, samo dva dana pred venčanje odluči da ipak ne želi da se uda. A sve je spremno: rodbina pozvana, pokloni kupljeni, pršuti isfetani. Za oca porodice Lesa, nema govora o otkazivanju. Njegova surova priroda će naterati mladence da se svadba ipak desi, a sutradan neka se razilaze ako treba. Mladoženja Momo se ne predaje i boriće se do kraja da mlada ne ode, te tako kreće najveća farsa ikad priređena na poluostrvu, začinjena velikom količinom naoružanja i dinamita, kako tradicija i običaji nalažu.

Kao i u slučaju prethodnog filma Ivana Marinovića, podelu čine glumci iz celog regiona. Draganu, glavnu žensku ulogu tumači Tihana Lazović, mladoženju Moma igra novljanski glumac Goran Slavić, njegovog kuma Goran Bogdan, a mladoženjine roditelje igraju Snježana Sinovčić Šiškov i Momčilo Pićurić. Sa mladine strane, tu su u ulogama roditelja Mirjana Joković i Dejan Đonović, dok kumu igra Dragana Dabović.

„Živi i zdravi“, većinski crnogorski film, ko-produkcija je sa još pet zemalja. Partneri su Sense Production iz Srbije, Analog Vision iz Češke, Kinorama iz Hrvatske, Krug Film iz Severene Makedonije i Spok Film iz Slovenije.  Film su podržali Filmski centar Crne Gore, Opština Herceg Novi, Portonovi rizort, Turistička organizacija Herceg Novi, Filmski centar Srbije, Češki filmski fond, Hrvatski audiovizuelni centar, Filmska agencija Severne Makedonije, Slovenski filmski centar, Eurimages, Kreativna Evropa MEDIA i See Cinema Network.

Premijera filma „Živi i zdravi“ se očekuje u toku 2023. godine.

Novi ciklus radionica „Kako se gleda film: Mala škola filmskog bontona“ počinje u Tršiću

U subotu, 14. maja 2022. godine, počinje drugi ciklus edukativnih radionica za mlade filmofile „Kako se gleda film: Mala škola filmskog bontona“. U sklopu 51. Đačkog Vukovog sabora, u Kući za pisce u Tršiću pokraj Loznice, biće održana prva radionica iz novog ciklusa. Radinica će početi u 11 časova i planirano je da traje tri sata. Đački Vukov sabor organizuje Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice uz pokroviteljstvo Grada Loznice i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Najmasovnija đačka manifestacija u Srbiji se ove godine održava se od 13. do 15. maja.

Projekat „Kako se gleda film: Mala škola filmskog bontona“ odvija se pod okriljem Mreže kinoprikazivača Srbije, a uz pomoć i podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Tim projekta čine predavači i koordinatori programa filmski kritičari Zoran Janković i Đorđe Bajić, organizator projekta Nemanja Boškov, dok je koordinatorka projekta Nevena Đonlić.  U pitanju je edukativni program namenjen deci osnovnoškolskog uzrasta od 8 do 15 godina i posvećen edukaciji u oblasti audiovizuelne kulture i umetnosti, a čiji su ciljevi obrazovanje i stimulacija kritičkog mišljenja.

Cilj radionice je da se povrati kultura odlaska u bioskope i kultura gledanja audiovizuelnih sadržaja, ali i da se znanje polaznika potkrepi teorijskim osnovama iz navedenih oblasti. Radionica se održava sa grupom dece koja, kroz gledanje filma i razgovor kao i vežbe u kojima učestvuju, samostalno i uz pomoć predavača dolaze do zaključaka. Kroz upoznavanjem sa osnovnim metodama i tehnikama analize filma, polaznicima se omogućava da sagledaju strukturu audiovizuelnog dela, a to treba da im pomogne da shvate unutrašnju strukturu filma.

ODRŽANA BEOGRADSKA PREMIJERA FILMA NE IGRAJ NA ENGLEZE

Emotivna posveta Marku Živiću

Beograd, 11. maj – Sinoć je u mts dvorani održana beogradska premijera filma reditelja i scenariste Slobodana Pešića „Ne igraj na Engleze“. Premijera filma posvećena je jednom od glavnih glumaca, nedavno preminulom Marku Živiću, a ekipa filma ispraćena je višeminutnim ovacijama pune dvorane.

Pešić je za ovaj film dobio nagradu Udruženja filmskih umetnika Srbije za najbolju režiju  prošle godine, a scenario za ovu duhovitu priču napisao je na osnovu dramskog teksta Vladimira Đurđevića, i istoimene hit predstave Beogradskog dramskog pozorišta.

Filmska verziju priče o trojici dugogodišnjih prijatelja koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige, i koja će tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u dramu i nazad, nenedano izbaciti na površinu sav “prljav veš” njihovog odnosa, oduševila je gledaoace u svim segmentima.

Sjajnom igrom Ivana Tomića, Daniela Siča, Isidore Građanin, Frana Lasića, Milorada Kapora, Mariane Aranđelović, Vesne Čipčić, Đorđa Kreća i Irene Mišović, fotografijjom Predraga Bambića, montažom Milana Jakonića, kostimima Dragice Laušević, dizajnom zvuka Velibora Hajdukovića, i posebno, muzikom slavnog džez trubača Duška Gojkovića. Marko Živiću je u „Ne igraj na Engleze“ bravurozno odigrao svoju poslednju ulogu, lik Piksija, jednog od glavnih junaka.

Zanimljivo je da je na crvenom tepihu u MTS dvorani bio postavljen i luksuzni Bentley automobil, koji u ovom filmu takođe „tumači“ jednu od glavnih uloga. Među mnogim gostima premijere bili su pretežno bliski prijatelji i kolege Marka Živića, dramski i muzički umetnici koji su obogatili ovo emotivno i posebno veče sa televizije, pozorišta i filma među kojima su bili su, Ivana Zarić, Mirjana Bobić Mojsilović, Mima Karadžić, Paulina Manov, Zoran Živković, Zoran Kesić,  Petar Janjatović, Monika Romić, Stefan Radonjić, i drugi brojni predstavnici našeg kulturnog i javnog života.

Novosadska premijera „Ne igraj na Engleze“ zakazana je večeras, a od četvrtka, 12. maja, stiže na redovni repertoar bioskopa širom Srbije.

SVEČANA PREMIJERA FILMA “NE IGRAJ NA ENGLEZE”

danas  u 20 časova u MTS dvorani

Beograd, 9. maj – Svečana premijera filma “Ne igraj na Engleze” reditelja Slobodana Pešića održaće se sutra, 10. maja u 20h u mts dvorani (bivšoj Kombank dvorani). Crvenim tepihom od 19.30 prošetaće se glavni glumci filma Ivan Tomić i Daniel Sič, u pratnji ostalih glumaca među kojima su Isidora Građanin, Frano Lasić, Milorad Kapor, Mariana Aranđelović, Đorđe Kreća i Irena Mišović.

Kako jednu od glavnih uloga u filmu tumači i luksuzni Bentley automobil, ispred mts dvorane biće postavljen na posebnom mestu tokom premijere filma. A, među ostalim gostima premijere najavljeni su Dragan Bjelogrlić, Mima Karadžić, Jug Radivojević, Miloš Timotijević, Mirjana Bobić Mojsilović, Petar Janjatović, Monika Romić, Stefan Radonjić, Ivana Zarić, Zoran Kesić I mnogi drugi.

Premijera filma snimljenog na osnovu istoimene kultne pozorišne predstave biće posvećena nedavno preminulom Marku Živiću.

„Ne igraj na Engleze“ prati trojicu dugogodišnjih prijatelja Buleta, Piksija i Pauna (Ivan Tomić, Marko Živić i Daniel Sič) koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige. Tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u parodiju i nazad, neizvesnost rezultata će izbaciti nenadano na površinu sav “prljav veš” njihovog odnosa. 

Trejler možete pogledati i skinuti putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=Ism4TbXSJrc

Film će nakon beogradske premijere u sredu, 10. maja imati i svečanu novosadsku premijeru u bioskopu Arena Cineplex, a u bioskope širom Srbije stiže od četvrtka 12. maja.

Reditelj Slobodan Pešić ujedno je napisao i scenario na osnovu dramskog teksta Vladimira Đurđevića. Direktor fotografije je Predrag Bambić, montažer Milan Jakonić, kostimograf Dragica Laušević, dizajner zvuka Velibor Hajduković. Originalnu muziku iz filma je komponovao i dirigovao Duško Gojković (u izvođenju RTS Big Benda), što je prvi put da neko u svetu koristi njegovu muziku u filmu. Film je snimljen u produkciji producentske kuće Eden Rock production, a producent filma je Ivana Pešić.

Tribina o filmu „Leto kada sam naučila da letim“

Jubilarna dvadeseta tribina u okviru ciklusa „Gnevni filmovi“, i četvrta u 2022. godini, biće održana u petak, 6. maja u Tribinskoj sali na prvom spratu Doma omladine Beograda. Tema 20. „Gnevnih filmova“ biće nagrađivani bioskopski hit „Leto kada sam naučila da letim“, a gosti kritičara Zorana Jankovića i Đorđa Bajića su reditelj Radivoje Raša Andrić, književnica Jasminka Petrović i mlada glumica Klara Hrvanović.  Tribina počinje tačno u 20 časova, a ulaz je slobodan.

„Leto kada sam naučila da letim”, adaptacija istoimenog romana Jasminke Petrović, trenutno se sa velikim uspehom prikazuje u bioskopima širom Srbije. Ova duhovita, vesela priča, obojena emocijama, u režiji Radivoja Raše Andrića, u bioskope je do sada privukla više od 180.000 gledalaca u Srbiji i regionu. Radnja filma prati morske avanture dvanaestogodišnje Sofije (glumi je Klara Hrvanović) na jednom od najsunčanijih mesta na Jadranu. Film je nedavno u Malemeu osvojio Nagradu Evropske asocijacije filma za decu koja se dodeljuje najboljem evropskom filmu.

Film „Leto kada sam naučila da letim’’ realizovan je u srpsko-hrvatsko-slovačkoj koprodukciji, uz podršku Filmskog centra Srbije i panevropskih fondova Kreativna Evropa i Eurimaž. Scenario je napisala Ljubica Luković, producenti filma su Maja Popović Milojević i Milan Stojanović (Sense Production), direktor fotografije je Dušan Joksimović, montažer filma Dejan Urošević, kompozitor Vasil Hadžimanov, dizajner zvuka Vladan Korać, kostimografkinja Momirka Bailović, a scenografkinja Tajana Čanić Stanković. Glumačku ekipu prevodi talentovana mlada glumica Klara Hrvanović, a podršku su pružaju iskusne kolege Olga Odanović, Žarko Laušević i Snježana Sinovčić. U filmu se u ulozi Sofijinih rođaka pojavljuju i mladi hrvatski glumci Luka Bajto i Ema Kereta Rogić.

Podsećamo… Dom omladine Beograda je u februaru 2020. godine pokrenuo ciklus filmskih tribina koji vode filmski kritičari Zoran Janković i Đorđe Bajić, dugogodišnji hroničari srpskog filma. Treći ciklus „Gnevnih filmova“ će tokom 2022. godine predstaviti osam tribina u čijem će fokusu biti najnovija filmska i serijska ostvarenja srpskih autora, kao i na probleme i fenomene savremenog društva koje oni problematizuju i koji se u njima oslikavaju. Kako živimo u turbulentna vremena puna buke i besa, taj sveprožimajući gnev je neretko pokretačka snaga filmskih autora. Ovaj ciklus tribina i u novoj sezoni predstavlja svojevrsnu hronologiju aktuelnih filmskih dešavanja u Srbiji i svetu, a istovremeno će, sagledavano kroz vizure naših stvaralaca, biti i svedočanstvo vremena u kome živimo.

Bajić i Janković duže od dve decenije pasionirano i kontinuirano prate srpski i svetski film. Već četiri godine uređuju portal Filmskog centra Srbije, a zajedno sa Ivanom Velisavljevićem autori su nagrađivanih knjiga „Kritički vodič kroz srpski film“ i „Najbolji srpski filmovi XX veka“. O filmu i popularnoj kulturi pišu za „City Magazine“, „Vreme“, „Film New Europe“ i „Optimist“; a njihovi tekstovi objavljivani su na „Popboksu“, u „NIN-u“, „Filažu“, „Presingu“… Zoran Janković je stalni saradnik RTS-ove „Velike iluzije“, dok je Bajić autor četiri romana. Janković i Bajić su svoje prve filmske tribine počeli da osmišljavaju i moderiraju još 2010. godine, upravo u Domu omladine Beograda.

ODRŽANA BEOGRADSKA PREMIJERA FILMA PLAVI CVIJET

          Reditelj Zrinko Ogresta i srpski koproducent Lazar Ristovski

na konferenciji za medije

foto – Vidoje Manojlović

Beograd, 29. april – Sinoć je u dvorani Kulturnog centra Beograda održana beogradska premijera filma PLAVI CVIJET, reditelja Zrinka Ogreste. Pre premijere organizovana je konferencija za medije kojoj su prisustvovali reditelj Ogresta i srpski producent filma Lazar Ristovski.

Zrinko Ogresta doputovao je u Beograd ovim povodom, koji kaže da posebno voli i posebno njegovu filmsku publiku. Povodom teme svog filma je izjavio: “Svi moji filmovi se bave ljudskim odnosima. Nameću nam se globalni sadržaji kao što su pandemije, nasilje, etnički sukobi, sadržaji koji nas guše ili se bar ja tako osećam. Upitao sam sebe da li sam ja deo tog sveta. Svojim filmovima, a posebno ovim se vraćam temeljima koji čine čoveka, a to su pre svega porodica i majka. To su sadržaji koji imaju plemenitu dimenziju I čine društvo boljim. Kada bismo više razmičjali o tome verujem da bismo svi bili bolji ljudi.”

Lazar Ristovski je izjavio ovim povodom: “Saradnja producentske kuće Zillion film sa producentskom kućom Interfilm iz Zagreba je dugogodišnja. Ovo je šesti film koji smo snimili zajedno. Naš prethodni film ‘S one strane’ odneo je mnogobrojne nagrade na hrvatskim, srpkim, ali i svetskim festivalima, kao što je slučaj i sa filmom ‘Plavi cvijet’. Zadovoljan sam zbog naše saradnje i hrvatske i srpske koprodukcije. Verujem da ona služi kao primer u regionu.“

Film PLAVI CVIJET apsolutni je pobednik prošlogodišnjeg filmskog festivala u Puli na kojem je nagrađen „Zlatnom arenom“ za najbolji film, režiju (Zrinko Ogresta) i najbolju glumicu (Vanja Ćirić). Snimljen je u koprodukciji Srbije i Hrvatske, a glavne uloge tumače Vanja Ćirić, Anja Šovagović, Tea Harčević, Nikša Butijer…

PLAVI CVIJET je film o ženi, majci i ćerki, a u njegovom središtu je sredovečna Mirjana, službenica u zagrebačkoj fabrici konca. Na dan proslave 20 godina rada, Mirjanini susreti i razgovori s bližnjima osvetljavaju delove njenog života: onaj iza nje, onaj koji vodi i onaj koji joj tek predstoji. PLAVI CVIJET govori o porodici, ljubavi, sebičnosti i samoći i podstiče nas da se dugo zagledamo u sebe.

Trejler filma možete pogledati i preuzeti putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=OByu5uQesBg   

Film će se prikazivati u bioskopima širom Srbije od 28. aprila.

SVEČANA PREMIJERA FILMA “NE IGRAJ NA ENGLEZE”

10. maja u 20 časova u MTS dvorani

foto: Eden Rock production

Beograd, 28. april – Svečana premijera filma “Ne igraj na Engleze” reditelja Slobodana Pešića održaće se 10. maja u 20h u MTS dvorani (bivšoj Kombank dvorani). Glavne uloge u filmu tumače Ivan Tomić, Daniel Sič i nedavno preminuli Marko Živić. Ostale uloge u filmu snimljenom na osnovu istoimene kultne pozorišne predstave tumače Isidora Građanin, Frano Lasić, Vesna Čipčić, Milorad Kapor, Marija Vicković, Pavle Veselinović, Mariana Aranđelović, Đorđe Kreća i Irena Mišović.

„Ne igraj na Engleze“ je orginalni, beogradski, mangupski film o trojici drugara, koji stavljaju na kocku svoju ljubav, veru, nadu i prijateljstvo. Iz komedije u parodiju i nazad, film vas vozi (bukvalno) kroz drugačiji i neobičniji Beograd.

Kako pišu Film Star magazin i Immigrant Daily u svom kulturnom dodatku, reditelj se probudio posle tridesetogodišnje filmske kome i snimio, što bi Pajtonovci rekli: „A sada, nešto sasvim drugačije“. Nešto što ne postoji u srpskom filmu i ne liči ni na jedan drugi (srpski) film. Pišu i da od kultne predstave, sa kultnim glumcima, sa „kultnim“ rediteljem kultnog filma… može samo nešto kultno da se očekuje… a „ja tu ne bi’ ništa dir’o“…

Y***ga, izgleda da ćete morati da pogledate film i sami odlučite. Ipak je to film sa geografskim poreklom u kome samo jedna obična reč ima više od 100 značenja. A film počinje i završava sa njom…”, tvrdi reditelj Slobodan Pešić.

„Ne igraj na Engleze“ prati trojicu dugogodišnjih prijatelja Buleta, Piksija i Pauna koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige. Tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u dramu i nazad, neizvesnost rezultata će izbaciti nenadano na površinu sav “prljav veš” njihovog odnosa. 

Trejler možete pogledati i skinuti putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=Ism4TbXSJrc

Karte za premijeru mogu se nabaviti putem na blagajni mts dvorane  ili online prodaje na sajtu MTS dvorane i tickets.rs

Reditelj Slobodan Pešić ujedno je napisao i scenario na osnovu dramskog teksta Vladimira Đurđevića. Direktor fotografije je Predrag Bambić, montažer Milan Jakonić, kostimograf Dragica Laušević, dizajner zvuka Velibor Hajduković. Originalnu muziku iz filma je komponovao i dirigovao Duško Gojković (u izvođenju RTS Big Benda), što je prvi put da neko u svetu koristi njegovu muziku u filmu. Film je snimljen u produkciji producentske kuće Eden Rock production, a producent filma je Ivana Pešić.

U Grčkoj završeno snimanje fima „Senoviti Mediteran“ u režiji Ivana Jovića

Foto Milan Kolarski

Ekipa „Senovitog Mediterana“ završila je drugi, završni deo snimanja na lokacijama u Grčkoj, a poslednja klapa pala je 9. aprila 2022. godine, na kikladskom ostrvu Folegandros. „Senoviti Mediteran“ je sniman i na lokacijama na Santoriniju i, ranije, tokom jula 2021. godine, u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi, u Belom Blatu i Banoštoru.Podsećamo da je Filmski centar Srbije ovaj projekat podržao u maju 2019. godine, u konkursnoj kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.

Reditelj Ivan Jović je u izjavi za sajt Filmskog centra Srbije rekao o završetku snimanja: „Na Senovitom Mediteranu radimo već dugo, i zahvaljujući situaciji sa kovidom imali smo odlaganja koja su uticala na tok produkcije. U tom smislu morali smo biti spremni da činimo ustupke i dovoljno fleksibilni za promene, koje ja uvek doživljavam kao kreativni izazov. Sa ove tačke sam prezadovoljan odlukom da deo produkcije uradimo u Novom Sadu, i moram priznati da mi je Novi Sad pružio u kreativnom pogledu prilično mnogo – počevši od saradnje sa sjajnom ekipom scenografa koji su napravili zaista izuzetne enterijere na Petrovaradinskoj tvrđavi, u koje smo smestili ovu priču. O lokacijama u Grčkoj nema se šta reći – one su po svojim geografskim i kulturnim odlikama same po sebi izuzetne i filmski neverovatno ubedljive. Osećam potrebu da se zahvalim ekipi koja je i jedne i druge sa mnom osvajala – jer to je zaista najtačnija reč. Kao što je trebalo osvojiti lagume ispod Petrovaradina i napraviti od njih poseban filmski svet, tako je trebalo preploviti vrlo neprijatno more da bi se snimile scene pod udarima vetra na ostrvu kakvo je Folegandros, koje nije baš usput, i sa kog naposletku nismo uspeli na vreme ni da se vratimo zbog vremenskih uslova.“

Iza ovog filmskog projekta stoji produkcijska kuća Terirem koja je izrasla iz rada na filmu „Isceljenje“, i koja stoji iza velikog arhivsko-dokumentarnog projekta „Zaveštanje“. Režiju „Senovitog Mediterana“ potpisuje Ivan Jović, scenario Monja Jović, direktor fotografije je Simon Tanšek, dok montažu radi Aleksandar Jaćić. Scenografija i kostim povereni su ekipi iz novosadskog Srpskog narodnog pozorišta (Mladen Stojanović, Željko Piškorić, Marina Sremac, Senka Ranosavljević). Enterijeri su kreirani u lagumima Petrovaradinske tvrđave, i predstavljaju poseban, likovno izazovan rad scenografa Mladena Stojanovića i Željka Piškorića, kojim su odgovorili na specifične zahteve autora projekta. Autor Ivan Jović  zamislio je film začudne atmosfere, koja se gradi kroz neobične kikladske pejzaže i na koju se nadovezuju karakteristična rešenja u enterijerima.

Priča filma prati Lazara, koji se, nakon niza godina koje je proveo kao putujući ulični umetnik, igrajući nepomičnu skulpturu, obreo i na malom mediteranskom ostrvu. U njemu se javlja čežnja za povratkom kući, ali njegov odlazak sa ostrva komplikuje se nemogućnošću sporazumevanja sa ostrvskom administracijom. Klaustrofobično zarobljen u pomerenoj kafkijanskoj realnosti, Lazar obilazi od jednog do drugog službenika na ostrvu, strpljivo odgovara na pitanja i ispunjava njihove zahteve. Mučno sakupljanje dokumentacije prerasta u preispitivanja smisla života, dubokih tajni skrivenih od samog sebe.

Glavnu ulogu u filmu, pantomimičara Lazara, tumači naš popularni gumac Ivan Bosiljčić. „Bilo mi je veoma izazovno da tumačim ulogu Lazara u projektu koji se razlikuje od mojih dosadašnjih angažmana, i tematski i po preovlađujućoj atmosferi“, otkriva Bosiljčić. „Osetio sam da imam priliku da u ovom radu pokažem sad već nataloženo ne samo glumačko već i određeno duhovno iskustvo i da upotrebim i ono što sam poneo iz pozorišta. U tom smislu su za glumca ovakvi projekti dragoceni. Rad sa Ivanom Jovićem se pokazao kao izuzetno detaljan. Svaki dijalog smo produbljivali, i pripreme za snimanje bile su veoma opsežne za svakog učesnika. Zahvaljujući saradnicima nijednog trenutka nisam osetio opterećenje. Možda bi najtačnija reč bila radost, radost u radu i osećanje istinske slobode i dubinske glumačke kreacije.“

Pored Bosiljčića, u „Senovitom Mediteranu“ glume: Žarko Radić, Nebojša Dugalić, Judita Franković Brdar, Bojan Žirović, Anđela Popović, Ana Ćuk, Dejan Stojaković, a u ekipi se ističu novosadski glumci – Jugoslav Krajnov, Sanja Ristić Krajnov, kao i Marina Medenica.

Scenaristkinja Monja Jović ističe da je uvek je uzbudljivo i na momente možda čak i emotivno izazovno gledati kako drugi oživljavaju reči koje ste jednom stavili na papir. „One se tada nekako od vas odvoje i više ih ne posedujete“, objašnjava ona, „to je valjda normalan deo kreativnog procesa u stvaranju filma. Veoma sam privilegovana da je ono što sam napisala – scene, dijalozi, tretirano u ovom procesu sa tako mnogo kreativne pažnje, sa kojom prvo Ivan radi sve što radi – ali i sa kojom su svi ostali na ovom projektu pristupili oživljavanju zamisli Senovitog Mediterana. U ovoj priči je obrađena većina meni opsesivno važnih tema – tema smrti, pre svega, a zatim tema čovekove slobode, drame odnosa između čoveka i Boga, čoveka i bližnjih – koju ja pre svega vidim kao dramu slobode. Gledajući snimljeni material mogu samo da slutim film, za koji znam da je u rediteljevoj glavi već izgrađen, sa svakim kadrom koji ima svoje mesto, i radujem se tom završnom proizvodu,  možda sad već malo i nestrpljivo.“

O svojoj filmskoj ekipi, Ivan Jović je rekao: „Ljudi sa kojima sam radio bili su zaista izuzetno motivisani, profesionalni i sposobni da u trenutku i bez roptanja rešavaju probleme i prelaze prepreke, i ja sam im na tome veoma zahvalan. Želim da verujem da su tako radili i zato što veruju u smisao ovog projekta, ili zato što sam ja uspeo da ih tom verom zarazim. Tako da imam nakon svega osećanje ogromne zahvalnosti za posvećenost svih učesnika, za ozbiljnost glumaca koje sam birao, za spremnost svih da od sebe traže više. Prezadovoljan sam materijalom koji je nastao kao rezultat saradnje sa direktorom fotografije Simonom Tanšekom i mnogo se radujem procesu montaže sa svojim sada već oprobanim saradnikom Sašom Jaćićem.“

Na ove Jovićeve reči se nadovezao Ivan Bosiljčić: „Ekipa je bila sjajna, počevši od kolega sa kojima sam delio kadar, koji su odreda pristupili ovome veoma posvećeno. Pošto su mi sada najsvežiji utisci sa snimanja u Grčkoj osećam zaista potrebu da se javno zahvalim izuzetno pripremljenoj i profesionalnoj ekipi koja je svoj posao uradila sa posebnom srčanošću, iako je na trenutke bilo, na nepoznatom terenu, izuzetno izazovno. Kako sam se, zbog vere u ovaj projekat prihvatio i dela producentskih dužnosti – nadam se pre svega dobrom i smislenom filmu, što se možemo nadati od reditelja kakav je Ivan Jović – a zatim se nadam i dobrom prijemu od strane publike.“

Film „Senoviti Mediteran“ je podržan od strane Filmskog centra Srbije, Kreativne Evrope – Medije i SEE Cinema Network-a. Koprodukcijski je u projekat uključena atinska producentska kuća Viewmaster films, koja je radila i na filmu „Božji čovek“. „Senoviti Mediteran“ je ušao u fazu postprodukcije, nakon čega ga očekuje festivalski život i bioskopska distribucija. Premijera filma se očekuje tokom 2023. godine.

U susret 9. Bašta Festu osnovana Balkanska mreža kratkog filma

Bašta Fest, u saradnji sa partnerima iz regionalnih zemalja, Drim Short Film Festival (Struga, Severna Makedonija) i Seanema Film Festival (Ulcinj, Crna Gora), osnovao je BALKAN SHORT FILM NETWORK, Balkansku mrežu kratkog filma za edukaciju mladih filmskih autora, kao i promociju kratkog filma u regionu.

Prvi i trenutno najveći projekat mreže je regionalno proširenje edukativnog programa Bašta Pitch, u okviru kojeg će se okupiti mladi filmski autori iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. Biće izabrano pet projekata za kratki igrani film do 30 minuta koji će učestvovati na tri radionice: Bašta Pitch na Bašta Festu, Fund Ready na Drim Short Film Festivalu i Festival Ready na Seanema Film Festivalu. Svaki projekat imaće dva predstavnika – reditelja i producenta, a u okviru ovog programa biće ukupno 10 učesnika. Nakon završene tri radionice, u oktobru će biti održana web konferencija na kojoj će se sumirati utisci i predstaviti projekti široj publici nakon završenog rada na radionicama.

Prijave su otvorene do 20. maja 2022, a detaljne informacije o uslovima konkursa nalaze se na sajtu Bašta Festa na linku: https://www.bastafest.com/otvorene-prijave-za-balkan-short-film-network/

9. Bašta Fest je internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, koji će se ove godine održati od 30. juna do 3. jula. Festival je, između ostalog zbog profesije osnivača glumaca Jovana Jelisavčića i Maje Šuše, usko orijentisan na zajednički rad reditelja i glumaca, a fokus na kvalitetnim glumačkim interpretacijama ima veliki uticaj na pozitivno pozicioniranje Bašta Festa među internacionalnim festivalima kratkometražnog filma.

Projekat Balkan Short Film Network je podržan od strane Western Balkans Fonda i Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Western Balkans Fond grant šema za region je osnovana od strane Evropske unije, IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć.

westernbalkansfund.org
wbfeuproject.org

Srpska koprodukcija u selekciji 75. Filmskog festivala u Kanu

Film „Brana“ libanskog reditelja Ali Šerija u koprodukciji Trilema filma, podržan od Filmskog centra Srbije

Foto: Stilovi iz filma, Trilema film

Srpska koprodukcija, film „Brana“ libanskog reditelja Ali Šerija, nastao u koprodukciji Trilema filma a uz podrškua Filmskog centra Srbije, naći će se u selekciji 75. Filmskog festivala u Kanu.

Ali Šeri (Ali Cherri,  1976) je libanski vizuelni umetnik i reditelj. Kombinujući filmove, video zapise, skulpture i instalaciju, njegov rad preispituje konstrukciju istorijskih narativa. Šeri je trenutno rezidentni umetnik u Nacionalnoj galeriji u Londonu a njegova instalacija može se videti i na predstojećoj 59. međunarodnoj izložbi umetnosti La Biennale di Venezia. Njegovi kratki filmovi The Disquiet i The Digger prikazani su na istaknutim filmskim festivalima. Film Brana, snimljen u Sudanu tokom revolucije, njegov je debitantski igrani film.

Sinopsis filma Brana

Sudan, blizu brane Merove. Glavni junak Maher radi u ciglani koju napaja voda Nila. Svake večeri on tajno odluta u pustinju kako bi izgradio misterioznu konstrukciju od blata. Dok narod Sudana kreće u revoluciju za svoju slobodu, Maherova kreacija počinje i sama da oduzima živote…

Originalni naslov/ السّد

Engleski naslov/ The Dam

Francuski naslov / Le Barrage

Reditelj / Ali Cherri 

Trajanje: 80 minuta

Jezik- arapski

U glavnoj ulozi je Maher El Kair (Maher El Khair). 

Scenario za Branu je pored reditelja pisao i Džefri Grison (Geoffroy Grison) u saradnji sa Bertrand Bonelom (Bertrand Bonello)

Film Brana okuplja proverenu internacionalnu ekipu;

Direktor fotografije je Basem Fajad (Bassem Fayad)

Zvuk: Tomas van Potelberž, Jakov Munižaba i Simon Apostolu (Thomas van Pottelberge, Jakov Munižaba, Simon Apostolou)

Montaža: Izabel Makilet i Neli Kvitier (Isabelle Manquillet, Nelly Quettier)

Vizuelni efekti: Mel Masadian (Mel Massadian)

Kompozitor: ROB

Produkcija: KinoElektron (Francuska)

Koprodukcija: Trilema (Srbija), Twenty Twenty Vision Filmproduktion GmbH (Nemačka), 

Galerie Imane Fares (Francuska), DGL Travel (Sudan)

Zemlje: Francuska, Srbija, Nemačka, Liban, Sudan, Katar

Producenti: Janja Kralj, Rémi Bonhomme

Koproducenti: Vladimir Perišić, Vanja Milanović, Thanassis Karathanos, Imane Fares, Alsamoual Hussein, Martin Hampel

Film su podržale brojne prestižne međunardone institucije među kojima je 

Filmski Centar Serbije – Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostali pokrovitelji filma:

  • Centre national du cinéma et de l’image animée        
  • Institut Français                      
  • Doha Film Institute
  • ARTE/COFINOVA 17                       
  • Arab Fund for Arts and Culture                     
  • World Cinema Fund               
  • Art Jameel                   
  • Onassis Culture           
  • Indie Sales Company  
  • Image/Mouvement du Centre National Des Arts Plastiques              
  • Fondation Nationale Des Arts Graphiques Et Plastiques                   
  • [N.A!] Project             
  • Hubert Bals Fund of International Film Festival Rotterdam

Na snimanju trilera „Vera“ u režiji Nedeljka Kovačića: Filmski testament najpoznatije srpske špijunke

Foto: Nebojša Babić i Đorđe Bajić

Poslednjeg dana marta 2022. godine počelo je snimanje filma „Vera“, celovečernjeg igranog prvenca reditelja i scenariste Nedeljka Kovačića. U ovom špijunskom trileru, čija je radnja smeštena u vreme uoči i tokom Drugog svetskog rata, naslovnu ulogu tumači Jovana Stojiljković, naša najpoznatija glumica mlađe generacije, dok su njeni partneri Petar Zekavica i Viktor Savić. Ovaj projekat je, podsećamo, u julu 2020. godine dobio podršku na konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Producentkinja Danka Milošević ističe da „Vera“ donosi ozbiljan i žanrovski moderan tretman jedne fascinantne, a skoro nepoznate epizode iz naše istorije. Rasvetljavajući kroz fikciju istorijski lik jedne snažne, nezavisne žene, krajnje nekarakteristične za balkansko podneblje, „Vera“ je projekat koji poseduje potencijal da privuče filmsku publiku kako na domaćem tako i na regionalnom prostoru.

Scenario za film su, po zamisli Danke Milošević, napisali Nedeljko Kovačić i Kristina Đuković. „Vera“ je nadahnuta istinitom pričom o Veri Pešić, špijunki iz vremena Drugog svetskog rata, poznatom i kao „srpska Mata Hari“. „Vera“ je pre svega priča o ženi u muškom svetu, i po tome je ovaj film relevantan za savremeni trenutak, više od sedamdeset godina nakon događaja koji su u njemu opisani, kaže scenarista i reditelj Nedeljko Kovačić. „U lavirintu špijunskih igara na Balkanu, od Beča do Carigrada, Vera Pešić opstaje među jugoslovenskim, nemačkim i britanskim špijunima s dvostrukim i trostrukim agendama, sama, bez ideologije, ali odlučna da se bori i preživi“, otkriva Kovačić. „Paralelno sa akcionom, špijunskom linijom radnje, fokus filma je na Verinoj intimnoj, psihološkoj drami u kontekstu tajne njenog porekla, koja formira njene odnose s muškarcima u privatnom životu i špijunskoj karijeri.“

Producentkinja Danka Milošević je sa Nedeljkom Kovačićem već sarađivala na igrano-dokumentarnoj seriji „Jovanka Broz i tajne službe“ koja je krajem prošle godine sa uspehom prikazana na RTS-u. „Sa srpskom Matom Hari, odnosno sa Verom Pešić, srela sam se tokom rada na dokumentarnom serijalu o istoriji tajnih službi Srbije“, objašnjava Danka Milošević. „Sadržaj njenog zvaničnog dosijea me je inspirisao da razmišljam o filmu koji bi dočarao jednu tako uzbudljivu istinitu životnu priču. Pozvala sam scenaristu i reditelja Nedeljka Kovačića i njegovu suprugu Kristinu Đuković, i oni su sa zadovoljstvom prihvatili moju ideju. Tako je nastao scenario za film Vera, ratni triler po motivima života višestruke špijunke, koja je, zarad sopstvenih interesa, radila za nekoliko obaveštajnih službi pre i tokom Drugog svetskog rata.“

Jovana Stoiljković je snimanje „Vere“ počela svega desetak dana nakon okončanja rada na filmu „Pukotina u ledu“ u režiji Maje Miloš, u kome takođe tumači glavnu ulogu. Umora nema, jer uloga nadahnjuje. „Tokom pripremanja uloge oslonila sam se na razgovor sa Nedeljkom Kovačićem koji je život istorijske Vere Pešič proučavao godinama i koji odlično poznaje sve sačuvane izvore o njoj“, kaže glumica. „Pričali smo o faktografiji i istorijskim činjenicama, to je bilo neizbežno, s tim da je u vezi sa Verom Pešić najfascinantnije to što o njoj ima dosta kontradiktornih podataka. Različiti ljudi su je doživljavali na potpuno različite načine. Ko je zapravo bila Vera Pešić? O njoj se veoma malo zna, tako da je moj oslonac za građenje uloge pre svega bio scenario i način na koji je ona u njemu prikazana. Tako zajedničkim snagama stvaramo jedan filmski lik koji jeste zasnovan na istorijskoj ličnosti, ali koji istovremeno donosi i jedno savremeno čitanje njene priče, uz brojne scenarističke slobode i ukrase koji našu Veru čine ljudskom i višedimenzionalnom.“

Petar Zekavica, rođeni Beograđanin sa zavidnom međunarodnom karijerom, u filmu „Vera“ tumači lik nemačkog oficira Karla Krausa. „U Rusiji, u kojoj već dug niz godina živim i radim, često se snimaju ratni fimovi sa tematikom iz Drugog svetskog rata, a režiseri me zovu da glumim u njima i kažu da sam baš ja ’faca’ za to. Zašto je to tako – nisam sasvim siguran, mada sumnjičim da je za to krivo ’prokletstvo plave kose’“, šali se glumac. „Pre par godina sam rešio da napravim pauzu sa ratnim filmovima jer nisam želeo da upadnem u glumački kalup. Ipak, zbog Vere sam načinio izuzetak – delom zato što mi je ovo prva glavna uloga u jednom srpskom filmu, ali prevashodno zbog zaista odličnog scenarija koji u sebi veoma uspešno spaja elemente trilera i melodrame.“

„Karl Kraus je Sudetski Nemac, folksdojčer iz Češke, čovek koji je završio najbolje škole i koji odlično vlada srpskim jezikom. On je heroj Trejćeg rajha, veoma sposoban i koristan obaveštajac koji je navikao da nemački precizno i bespogovorno izvršava vojna naređenja, a koji je se specijalizao za teritoriju Kraljevine Jugoslavije i Srbije. Ali, Kraus je istovremeno i muškarac koji je u vatrenoj vezi sa jednom prelepom i izuzetno inteligentnom mladom ženom. Zato sam njegov lik pre svega sagledavao kroz odnos sa Verom, ženom zbog koje je spreman da promeni svoju germansku prirodu i ogluši se o naređenja komande. Zbog toga smatram da je Kraus suštinski više na stani dobra nego zla, i tako pokušavam da ga obojim. Saradnja sa Jovanom Stojiljković je izvanredna – radili smo još ranije veoma opsežne zajedničke probe, pa je onda sve pauzirano zbog korone. Sada nakon dve godine čekanja konačno snimamo, pa su samim tim radost i ushićenje još veći.“

Film „Vera“ nastaje pod okriljem kuće producentske kuće GFC i producentkinje Danke Milošević. Direktor fotografije je Dušan Ivanović SAS, kostimografkinja je Nevena Milovanović, scenografkinja je Nevena Mijušković, dok će muziku za film komponovati Robert Pešut Manjifiko („Montevideo“, „Senke nad Balkanom“). Stručni konsultant je general Svetko Kovač, Sandra Morina je koordinatorka produkcije, a pomoćnici režije su Zoran Antić (u pripremama) i Đurđija Radivojević (u realizaciji). Film montiraja profesorka Snežana Ivanović, a asistent joj je Marko Džambić. Pored Jovane Stojiljković, Zekavice i Savića, u filmu glume Miona Marković, Milica Tomašević, Anita Mančić, Nikola Kojo, Vladimir Aleksić, Tihomir Stanić, Džek Dimič, Nebojša Dugalić, Bojan Žirović, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Slobodan Beštić, Lenka Petrović…

Kostimografkinja Nevena Milovanović, koja je sa Kovačićem već sarađivala na dokumentarno-igranoj seriji „Jovanka Broz i tajne službe“, ističe da je projekat na kome trenutno radi veoma zahtevan i ambiciozan. „Koristimo fundus RTS-a, ali ima i dosta originalnih kostima, pre svega haljina koje sam kreirala za glavnu glumicu“, objašnjava ona. „Ciljali smo na eleganciju, s tim da su pored večernjih toaleta tu i dnevne odevne kombinacije koje senče lik – Veru ćete u filmu često videti u pantalonama koje su žene u to vreme retko nosile, a koje su odraz njene emancipacije. U filmu imamo tri glavna perioda koja su predstavljena u kostimima: Verin dolazak iz provincije u Beograd i njeni skromni počeci, zatim njena poznanstva sa bogatim i moćnim muškarcima  i raskoš koji donosi ulazak u visoko društvo, i na kraju ratni period u kome su kostimi svedeniji i primereni Verinim aktivnostima na terenu.“

„Moda 30-ih i 40-ih je divna, veoma ženstvena, modeli su takvi da se nazire ženska silueta – ali sa merom i ukusom. Kostimi su šiveni od najbolje italijanske metraže prirodnog sastava, što se i vidi na haljinama jer imaju lep pad i prate konture tela. Koristila sam dosta svile, pliša i najfinijeg pamuka. Dnevne kombinacije su zanimljive je su to modeli koji se danas vraćaju u modu, dok su svečane haljine bile poseban izazov. Kao nadahnuće sam koristila modne časopise iz tog perioda, kao što su Mari Kler i Voug. Pored odeće, obratila sam pažnju i na način šminkanja u tom periodu, kao i na popularne frizure. Trudila sam se da budem istorijski tačna, ali, naravno, ima tu i kostimografske nadogradnje. Jovana Stojiljković mi je puno pomogla. Detaljno smo razgovarale o njenom liku i usaglasile se da Vera treba da bude posebna i drugačija, kao i da njen kostim pre svega mora da bude funkcionalan i u službi priče i lika.“

Film „Vera“ je produkciono izuzetno zahtevan projekat. Scenario obuhvata istorijski period od 1937. do 1945. što je iziskivalo adekvatno budzetiranje departmanima scenografije i kostima. „Scenarijom je obuhvaćen veliki broj urbanih i ruralnih lokacija, što podrazumeva najmanje jedno preseljenje ekipe sa lokacije na lokaciju u svakom snimajućem danu“, Danka Milošević objašnjava produkcijske izazove. „Ono što je bitno da istaknem jeste da sam veliku pomoć imala od pomoćnika režije Zorana Andrića, baš kao i Nedeljka i Kristine, jer su adaptirali neke detalje u scenariju prema produkcionim mogućnostima i prema odabranim lokacijama.“

Direktor fotografije Dušan Ivanović SAS se proslavio saradnjom sa Urošem Stojanovićem na filmu „Čarlston za Ognjenku“, a sada se ponovo snima film čija je radnja smeštena u prošlost. „U pripremama smo izučavali filmove iz 40-ih, jer naše generacije to vreme obično i zamišljaju kroz tu neku filmsku prizmu“, kaže Ivanović. „Takođe nas je zanimalo i kako savremeni filmovi tretiraju taj period, kako ga prestavljaju i doživljavaju. Što se kolorita tiče, dominantni su topli tonovi, dosta eksperimentišemo sa sepijom i bojom. Koristimo i tehniku pozadinske projekcije koju je, na primer, koristio Hičkok u svojim filmovima, tako da su nam sve vožnje kolima urađene na taj način. Kadriranje donosi klasičnu naraciju, sa snažnom insipracijom u film noaru, što se posebno ističe u osvetljenju. Vera je i vizuelno i sadržinski neo-noar, što podrazumeva snažan kontrast, igru sa senkama, a pošto je film u boji – onda i dinamiku toplo-hladno.“

„Kada se radi epoha, lokacije i kostimi su ključni. Nije bilo lako, ali smo uspeli da pronađemo neke izuzetno zanimljive objekte, a da već poznate i ranije koriščene, kao što je Beli dvor u kome danas snimamo, iskoristimo na jedan novi način. Imamo sjajne kostime i sjajnu glavnu glumicu, a pomaže i to što je čitava ta epoha vizuelno veoma atraktivna kada pričamo o izgledu i frizurama. Žene su tada izgledale kao dame, a muškarci kao gospoda. Nešto slično sam radio u filmu Čarlston za Ognjenku, s tim da je to bio nešto raniji period, 20-te godine XX veka, ali ima paralela koje se mogu povući. Oba projekta imaju snažan retro štimung, s tim da je priča Vere prvenstveno fokusirana na odnose između likova, na glumačku igru, na ono što se vidi i što je skriveno, tako da je njena srž realističnija, dok je Ognjenka ipak više jedna razigrana fantazija.“

„Izuzetno mi je drago što u srpskom filmu ima sve više velikih i glavnih ženskih uloga, što je pohvalno za autore, a istovremeno veoma podsticajno za glumice“, dodaje Jovana Stojiljković. „Na snimanje Vere sam ušla svega nekoliko dana posle poslednje klape novog filma Maje Miloš, a ova dva projekta jačaju veru da se situacija u srpskom filmu menja i da ženski likovi konačno dolaze u prvi plan. Ono štomi je posebno zanimljivo kod Vere, a s obzirom da se radnja filma dešava pre i tokom Drugog svetskog rata, jeste to što ona nije prikazana jednodimenzionalno, već dobija prostor koji je do sada po pravilu bio rezervisan za muške likove. Žene jesu bile skrajnute u tom istorijskom trenutku, gurnute u mušku senku, ali su i te kako postojale i ostavile trag. Na neki način, naš film će biti testement Vere Pešić – o njoj se tako malo zna, nema je u udžebnicima, između ostalog i zato što je bila špijunka koja je radila za više strana, ali upravo to njenu priču čini toliko uzbudljivom. Vera je živela i borila se u jednom muškom svetu, a to što je zaista postojala čitavoj ovoj filmskoj priči daje jednu dodatnu dimenziju, čini je emotivnijom, dirljivijom.“

Planirano je da snimanje traje do 5. jula na lokacijama u Beogradu i Topoli, baš kao i na Avali i Kosmaju, a premijera filma „Vera“ se očekuje u oktobru ove godine.

Generacijski film o prijateljstvu i ljubavi

„POSLE ZIME“ REDITELJA IVANA BAKRAČA

U bioskopima širom Srbije od 14. aprila

Autor fotografija: produkcijska kuća Biberche

Beograd, 12. april – Debitantski dugometražni film POSLE ZIME reditelja Ivana Bakrača počeće da se prikazuje u bioskopima širom Srbije od 14. aprila. Film POSLE ZIME svetsku premijeru doživeo je na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, a srpsku premijeru je imao u glavnom takmičarskom programu nedavno završenog 50. FEST-a.

Film prati pet prijatelja iz Nikšića, u svojim kasnim dvadesetim, koji se trude da sačuvaju prijateljstvo, iako ih razdvajaju kilometri, od Kotora, preko Beograda do Novog Sada. Tokom jedne godine, dok ih niz događaja dovodi do životnih prekretnica, uviđaju da im se mladost naglo završava. Posle zime, svako od njih mora izgraditi novi svet za sebe.

Glavne uloge pet prijatelja tumače Momčilo Otašević, Petar Burić, Maja Šuša, Ana Vučković i Ivona Kustudić, dok su se u ostalim ulogama našli: Predrag Bjelac, Bojan Žirović, Dubravka Kovjanić, Milica Gojković, Branislav Jevtić, Vladimir Gvojić, Teodora Janković, Stela Ćetković i Miloš Pejović.

Momčilo Otašević prezadovoljan je dočekom publike na FEST-u i raduje se mogućnosti da ga publika konačno pogleda u i bioskopima širom Srbije: “Nakon premijera filma u Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj, pa i u Karlovim Varima publika je svuda divno reagovala. Iako je ovo generacijski film, i starije generacije su reagovale isto kao i mi kad smo ga gledali prvi put. Svi osećaju tu emociju koji smo i svi mi želeli da prenesemo ovim filmom.” 

Trejler filma možete pogledati i skinuti sa ovog linka: https://youtu.be/NRIUcagHG3s

Film je podržan od strane Filmskog centra Crne Gore, Ministarstva kulture Crne Gore, Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Hrvatskog audiovizuelnog centra, MEDIA Creative Europe, a koprodukcija je Crne Gore (ABHO, producent Snežana Nikčević / Artikulacija film, producent Ivan Đurović), Srbije (Biberche productions, producent Nikolina Vučetić Zečević / Akcija film producent Maja Ilić),  Hrvatske (Maxima film, producent Damir Terešak) i Francuske (Arizona film, Guillaume de Seille).

Počelo snimanje špijunskog trilera „Vera“ u režiji Nedeljka Kovačića

Stilovi iz filma „Vera“, Promo GFC

U četvrtak, 31. marta, na lokacijama u našem glavnom gradu otpočelo je snimanje celovečernjeg igranog prvenca Nedeljka Kovačića „Vera“. Ovaj film je izborio podršku na konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova u julu 2020. godine.

Kako navode u produkciji, film Vera je špijunski triler sa elementima melodrame, inspirisan istinitom pričom o Veri Pešić (1919–1944), špijunki iz vremena Drugog svetskog rata, koju su neki nazivali „srpska Mata Hari”. Vera za glavnu junakinju ima mladu ženu koja je ne samo u raljama ratne špijunske mreže već i patrijarhalnog društva na Balkanu, prepunog moćnih, arogantnih muškaraca s kojima se ona hrabro i drsko nosi. Film se tako drži ženske vizure i obrađuje položaj žene u poglavito muškom svetu – kako tradicionalnom balkanskom, tako i profesionalnom špijunskom. Otuda je Vera pre svega – ženski film, priča o ženi u muškom svetu, i po tome je relevantan za savremeni trenutak: reč je o priči koja je moguća i aktuelna čak i danas, posle više od 70 godina. U lavirintu špijunskih igara na Balkanu, od Beča do Carigrada, Vera Pešić opstaje među jugoslovenskim, nemačkim i britanskim špijunima s dvostrukim i trostrukim agendama, sama, bez ideologije, ali odlučna da se bori i preživi. Paralelno sa akcionom, špijunskom linijom radnje, fokus filma je na Verinoj intimnoj, psihološkoj drami u kontekstu tajne njenog porekla, koja formira njene odnose s muškarcima u privatnom životu i špijunskoj karijeri. Rođena iz nerazjašnjenog odnosa njene majke sa četničkim vojvodom, Vera živi sa svojom unutrašnjom dramom nepripadanja koja joj u stvari pomaže da od zbunjene devojke iz provincije postane vrhunski špijun koji zavodi muškarce i manipuliše njima, nikad ne dozvoljavajući da postane njihov plen. Kao ni glavna junakinja, ni film Vera ne zauzima ideološke strane – pričajući o istoriji iz ugla jedne neobične individualne sudbine, podseća gledaoca kako stvari nikada nisu ni crno-bele ni onakve kakve su opisane u udžbenicima istorije, kao i da u vihoru istorijskih okolnosti pojedinci biraju različite životne puteve koji nemaju toliko veze snjihovim moralom, a još manje s političkim uverenjima, koliko s privatnim psihološkim dramama…

Reditelj je Nedeljko Kovačić, koji je, uz Kristinu Đuković, i autor scenarija, nastalog prema ideji Danke Milošević, dok je Svetko Kovač stručni savetnik. Direktor fotografije je Dušan Ivanović. Kostimografkinja je Nevena Milovanović, a scenografkinja Nevena Mijušković.

Glumačku podelu predvode: Jovana Stojiljković, Petar Zekavica, Viktor Savić, Miona Marković, Milica Tomašević, Anita Mančić, Nikola Kojo,Vladimir Aleksić, Tihomir Stanić, Džek Dimič…

U planu je i serija od 10 epizoda, koja nastaje u saradnji sa RTS-om (Radio televizijom Srbije). Danka Milošević je izvršna producentkinja serije,a producentkinja filma. Film nastaje pod okriljem kuće producentske kuće GFC. Sandra Morina je koordinatorka produkcije.

Planirano je da snimanje traje do 5. jula (ove godine) na lokacijama u Beogradu i Topoli, kao i na Avali i Kosmaju.

Nedeljko Kovačić je reditelj zapažene igrano-dokumentarne serije „Jovanka Broz i tajne službe“  prikazivane na Prvom programu RTS-a krajem prošle godine.

Svetska premijera dokumentarnog filma „Bez“ Luke Papića na prestižnom festivalu u Nionu

Foto potpis: Stilovi iz filma „Bez“

Dobre vesti pristižu i iz Švajcarske – mesto u Međunarodnom takmčarskom programu srednjemetražnih i kratkometražnih ostvarenja 51. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Visions du Réel  u Nionu izborilo je i srpski film „Bez“ (Without) autora Luke Papića. U pitanju je svakako jedan od najprestižnijih festivala te vrste na tlu Evrope. Ovo delo nastalo je zahvaljujći podršci i Filmskog centra Srbije i programa MEDIA – Kreativna Evropa. Reč je o svetskoj premijeri. Festival će se ove godine održavati od 7. do 14. aprila.

Beogradski slikar Aleksandar Denić, u potrazi za svojim izgubljenim psom, vodi nas na putovanje kroz njegovu viziju Srbije, zemlje u konstantnoj tranziciji, gde se prošlost i sadašnjost stalno sudaraju, crkve dižu pored komunističkih spomenika, a  jeftini stambeni blokovi niču na drevnim ruševinama. Lutajući  tim fragmentima stvarnosti, čini se da i Aleksandar i Srbija traže svoj identitet.

O ovom svom filmu Luka Papić nam je pojasnio sledeće: „Imao sam nacrt za scenario o slikaru koji noći provodi tražeći svog izgubljenog psa i jedini je lik u filmu bez psa – svi ljudi koje sreće imaju bar jednog, a dane ispunjava slikajući pejzaže oko nedovršenih crkava u okolini Beograda, putujući sa platnom kao slikari iz devetnaestog veka.  Onda sam predložio Deniću da on igra glavnu ulogu, da ga iskoristimo kao tog lika, uzimajući neke autentične elemente iz njegovog života, a druge falsifikujući slično kao što on to radi na svojim slikama. Denić je to vrlo rado prihvatio, Đorđe Branković je pristao da glumi njegovog prijatelja, pomoćnika u potrazi, pronašli smo likove koji su bili voljni da podele svoje autentične priče o psima i počeli smo da snimamo.“

Protagonisti su: Aleksandar Denić (slikar) i Đorđe Branković (Zoki). Autorsku ekipu čine: Luka Papić (scenario, režija, kamera), Srđa Vučo (scenario, produkcija), Jelena Maksimović (montaža), Jakov Munižaba (zvuk), Branislav Jovančević (muzika), Dimitrije Stojanović, Dušan Šaponja (glasovi pasa).

Film je nastao pod okriljem producentske kuće Ranč production, dok su koproducenti kuće Non-aligned Films i Cinnerent. Film traje 63 minuta.

Prva i poslednja glavna filmska uloga  Marka Živića

FILM “NE IGRAJ NA ENGLEZE”

U BIOSKOPIMA OD 12. MAJA

Beograd, 16. mart – Film “Ne igraj na Engleze” reditelja Slobodana Pešića počeće da se prikazuje u bioskopima širom Srbije od 12. maja. Glavne uloge u filmu tumače Ivan Tomić, Daniel Sič i nedavno preminuli Marko Živić. Ova uloga je Marku Živiću prva i poslednja glavna uloga na filmu.

Ivan Tomić, jedan od glavnih glumaca, ovim povodom je izjavio: “Presrećan sam što će film napokon ugledati mrak bioskopa i što će konačno  priča u koju smo krenuli pre nekoliko godina imati finale kakvo zasužuje. U isto vreme sam i tužan što jedan od Engleza, naš brat sa scene i iz kadra nije više sa nama. Ali sva trojica smo zajedno na platnu i radujem se što će publika moći da vidi Marka u jednoj od najzrelijih uloga koje je ostvario. Verujem da je to dovoljno za glumca, da od njega ostane svetlost u bioskopskom mraku.”

Daniel Sič je dodao: “Presrećan sam što će ovaj film posle tri godine najzad biti prikazan publici i vernim fanovima istoimene predstave. Sa ushićenjem iščekujem reakciju publike kako one koja je gledala predstavu tako i onih koji nisu uspeli da je vide. Napravili smo nešto što je drugačije. Jedino što me slama je činjenica da pored nas na poklonu neće biti naš dragi Marko sa kojim smo živeli na sceni i sa kojim živimo u ovom filmu.”

„Ne igraj na Engleze“ prati trojicu dugogodišnjih prijatelja Buleta, Piksija i Pauna koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige. Tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u dramu i nazad, neizvesnost rezultata će izbaciti nenadano na površinu sav “prljav veš” njihovog odnosa. 

Trejler možete pogledati i skinuti putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=Ism4TbXSJrc

Pored Marka, Ivana i Daniela, ostale uloge u filmu tumače Isidora Građanin, Frano Lasić, Vesna Čipčić, Milorad Kapor, Marija Vicković, Pavle Veselinović, Mariana Aranđelović, Đorđe Kreća i Irena Mišović.

Film „Ne igraj na Engleze“ doživeo je svetsku premijeru na prošlogodišnjim 56. Filmskim susretima u Nišu, na kojem je Ivanu Tomiću dodeljena Povelja za izuzetnu mušku ulogu.

Završeno snimanje novog filma Mladena Đorđevića – „Prvi maj“

Nedavno je završeno snimanje novog, četvrtog po redu dugometražnog filma scenariste i reditelja Mladena Đorđevića; u pitanju je igrano ostvarenje naslovljeno „Prvi maj“, koje nastaje uz podršku i Filmskog centra Srbije (FCS). Film predstavlja koprodukciju Srbije, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Crne Gore i Rumunije. Postprodukcija je u toku i premijera se očekuje tokom naredne godine.

Priča filma prati grupu bivših radnika nedavno zatvorene fabrike, koji, u borbi za lično dostojanstvo, pribegavaju natprirodnom. Glavne uloge u filmu tumače Tamara Krcunović, Leon Lučev, Momo Pićurić, Ivan Đorđević, Lidija Kordić, Mirsad Tuka, Szilvia Kriszan, Tomislav Trifunović, Olivera Viktorović, Stefan Sterev.

O ovom svom filmu, reditelj i scenarista Mladen Đorđević rekao je i sledeće: „Prvi maj je film o potencijalu za pobunu u ljudima, o maltene neograničenoj moći i snazi, koji su prisutni u svima nama, uglavnom sakriveni, začaureni. Ovim filmom želim da izrazim lični pogled na veoma bolnu temu tranzicije iz socijalističkog u kapitalističko društvo, ali iz, čini mi se, svežeg ugla, kombinujući angažovani socio-politički realizam sa elementima psihološkog trilera“.

Pored reditelja i scenariste Mladena Đorđevića, autorsku ekipu čine direktor fotografije Dušan Grubin, montažer Lazar Predojev, scenograf Zorana Petrov, kostimografkinja Jelena Đorđević, masker Evi Zafir i snimatelj zvuka Momčil Božkov, a producenti su Milan Stojanović (Sense Production), Mladen Đorđević (Banda), Martička Božilova (Agitprop), Ankica Jurić Tilić (Kinorama),  Maria Drandaki (Homemade Films), Ivan Marinović (Adriatic Western) i Anamaria Antoci (Tangaj Production).

Podsećamo, debitantski dugometražni film Mladena Đorđevića Život i smrt porno bande postigao je veliki uspeh na međunarodnih festivalima, uključujući i nagradu za Najbolji scenario na festivalu Fantasia u Montrealu, najznačajnijem svetskom festivalu naučne fantastike, a kod internacionalne fan baze žanrovskog filma stekao je kultni status.

Projekat filma Prvi maj su podržali Filmski centar Srbije, Bugarski nacionalni filmski centar, Hrvatski audiovizuelni centar, Grčki filmski centar, Filmski centar Crne Gore i panevropski fond Euriumaž. Film finansira i grčka televizija ERT.

Dodeljene diplome za asistente režije, sekretare režije i rasvetljivače u Filmskom centru Srbije

U prostorijama Filmskog centra Srbije, u sredu, 23. februara, svečano su dodeljene diplome drugoj generaciji polaznika kurseva za asistente režije, sekretare režije i rasvetljivače, neke od deficitarnih pozicija u domaćoj filmskoj i televizijskoj produkciji. Ovo su bila tri od ukupno šest kurseva koje organizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, sa ciljem da polaznicima pruže mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom dodele diploma je rekao:  „Jako je bitno što FCS prepoznaje potrebe domaćeg audiovizuelnog sektora, pre svega kinematografije. Filmski centar Srbije nisu samo konkursi i festivali, nego su to i ljudi koji nisu autori, a čine infrastrukturu jedne kinematografije. Bitno je i da ljudi mogu da se prekvalifikuju za neka zanimanja, od kojih mogu da izdržavaju svoje porodice, u ovim vremenima koja nisu nimalo jednostavna. Ljudi koji završe naše radionice ne rade samo na domaćim, već i na stranim filmovima koji dolaze u Srbiju, a takođe odlaze i van zemlje da rade, jer je to univerzalni zanat. Sa ovom novom generacijom, sada imamo preko 80 novozaposlenih obrazovanih ljudi u domaćoj filmskoj industriji, što pokazuje veliko interesovanje i polaznika i produkcija“.

Narcisa Darijević Marković, predavačica na kursu za sekretare režije, osvnula se na rad sa novom generacijom polaznika i polaznica: „Interesantno je da su se prve godine prijavili polaznici koji nisu imali apsolutno nikakve veze sa filmom i sa filmskom proizvodnjom, ali ove godine su se pojavile uglavnom žene, polaznice iz posla. Bitno je da su njima itekako značile te neke osnove, jer smo mi predavali i osnove režije, montaže, kamere, produkcije i zvuka, sve ono što je potrebno da se svi članovi filmske ekipe upoznaju sa pravilima proizvodnje. Iako već imaju dosta iskustva, to im je dosta pomoglo u poslu. Sada im je mnogo lakše kad imaju i ta teorijska znanja“.

Predavanja na kursu za sekretare režije održana su od 23. oktobra prošle do 31. januara ove godine, a 10 polaznika je završilo kurs, nakon 41 teorijskog i 40 časova prakse. Asistenti režije pohađali su 20 teorijskih i 40 praktičnih časova od 30. oktobra do 5. decembra prošle godine, a osmoro polaznika je završilo kurs. Predavanja za rasvetljivače trajala su od 23. juna do 19. novembra 2021, a nakon 30 teorijskih i 36 časova prakse kurs je završilo troje polaznika.

Tokom prethodne godine, bili su organizovani i kursevi za još tri deficitarna zanimanja:  scenski radnik – farmajstor, šarfer i švenker. Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznali su polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, montažom, kamerom i snimanjem i dizajnom zvuka. Učešće na radionicama bilo potpuno besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije bilo neophodno.

Izveštaj sa bioskopskih blagajni: Publika voli „Leto kada sam naučila da letim“

Novi film Radivoja Raše Andrića imao je snažan bioskopski start  – za prvi vikend ga je pogledalo 26,080 gledalaca (27,422– uključujući i premijeru), što je ovoj emotivnoj priči o odrastanju obezbedilo prvo mesto na listi najgledanijih filmova u srpskim bioskopima. Svečana premijera „Leta kada sam naučila da letim“ je održana 16. februara u Kombank dvorani. Odmah nakon toga, film je ušao u redovnu bioskopsku distribuciju pod okriljem Art Viste.

„Leto kada sam naučila da letim“, vedra i duhovita priča snažnih emocija, prati dvanaestogodišnju Sofiju, devojčicu pred kojom je naizgled dosadno letovanje sa dve bake. Ipak, nova prijateljstva, prvi poljubac i pomirenje sa otuđenom porodicom pretvaraju to leto na idiličnom jadranskom ostrvu u neprocenjivo i nezaboravno iskustvo. Film su producirali Maja Popović Milojević i Milan Stojanović iz beogradske filmske kuće Sense Production, uz koproducente iz Hrvatske, Bugarske i Slovačke. Pored  Klare Hrvanović, koja tumači lik Sofije, u filmu glume Olga Odanović, Žarko Laušević, Snježana Sinovčić, Luka Bajto i Ema Kereta Rogić.

Filmski centar Srbije je projekat za novi Andrićev film podržao u junu 2018. godine, a u kаtegoriji Sufinаnsirаnje proizvodnje domаćih dugometrаžnih igrаnih filmovа (ovаj projekаt je prethodno od strane FCS-a podržаn 2016. godine nа Konkursu zа rаzvoj scenаrijа i 2017. godine na Konkusu za rаzvoj projektа). „Zlatni dečko“, prvi premijerno prikazan sprski film u 2022. godini, pogledalo je za nešto više od mesec dana od početka bioskopske distribucije 161,104 gledalaca (180,540 – uključujući i BiH). Ovaj film je, baš kao i „Leto kada sam naučila da letim“, nastao uz podršku FCS-a.

Pohvale inostranih kritičara za film „Heroji radničke klase“ Miloša Pušića nakon svetske premijere na Berlinalu

Treći po redu celovečernji igrani film srpskog reditelja Miloša Pušića, naslovljen „Heroji radničke klase“ i nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije, nedavno je svetsku premijeru imao u „Panorami“, zvaničnom programu prestižnog Berlinskog filmskog festivala, a prethodnih dana stizale su kritičarske pohvale za ovo ostvarenje koje ćemo premijerno u našoj zemlji imati prilike da pogleda već u sklopu programa predstojećeg izdanja beogradskog FEST-a.

U svom prikazu ovog filma za Skrin Dejli (Screen Daily) Li Maršal navodi i da je „treći po redu film srpskog reditelja Miloša Pušića mogao da bude smešten bilo gde u svetu gde kombinacija pohlepe i nezauzdane vlasti stvara toksičnu atmosferu prezira prema pravima radnika. Ali ovaj film sjajno koristi svoju stvarnu, glavnu lokaciju – polovično dovšrena grdosija od zgrade funkcioniše kao mračna pozornica na kojoj se na savremen postavlja neka od grčkih tragedija.“ On dodaje da je to „čudan, razglobljen film koji prelazi žanrovske granice i registre tonova priče pre nego što iznenada zarobi gledaoce u sedištima im u napertoj završnici… Lagano postaje očigledno da, ukoliko bismo morali da ovaj Pušićev začudni film stavimo samo u jedan odeljak, on bi onda morao da bude označan kao mračna i opora satira.“

A kritičar Vladan Petković u prikazu za portal Cineuropa ukazuje da je „Pušić isporučio besan, pankerski iskaz ovom svojim spojem društvene drame, komedije i trilera koji se kreće i po teritoriji poetike Želimira Žilnika, ali i uspeva da se nametne kao samosvojna zver nespremna za kompromise.“  Petoović pojašnjava da Žilnika i Pupića u analogiju dovodi njihov „spoj žanrovba i glumaca i naturščika, taj pristup „kameru u šake i snimaj“, naklonost prema ljudima sa margine, kao i neustrašivo humanistički i antiautoritativni stav.“ On je istakao i da „sudeći prema ranijim Pušićevim filmovima (Jesen u mojoj ulici i Odumiranje) niko nie očekivao ovaj sirov, srditi uf+darac u lice drušvu.  

Kritičar Džordan Mincer u prikazu za The Film Verdict iznosi sud je „ova Pušićeva dramedija iz domena onoga što se zbiva na radnim mestima na intrigantan način prikazala zahuktalu korupciju koja razara i srpsku visoku klasu i klasu radnika.“

Nikol Latajan u prikazu na kritičarskoj platformi ICS Film ističe da „postoji nešto jezivo univerzalno u vezi sa filmom Heroji radničke klase. Prvenstveno jer je kapitalizam osvojio kontrolu nad većim delom, ako ne i nad čitavim svetom, pa je postavku ovog filma moguće izmesti na bilo koju tačku planete, a da ono što sledi ostane nepromenjeno. Upravo putem ovih malih priča, nadajmo se, razgovor može da otpočne, a da onda odjek postane tako glasan da poruka može da stigne i dalje od ušiju ciljane publike. A možda, samo možda, to može da se završi velikim praskom.“

Miloš Pušić je povodom skorašnje premijera svog filma na Berlinalu za sajt Filmskog centra Srbije rekao sledeće: „Posle veoma dugog i zamornog procesa rada na filmu, poziv iz Berlinala je došao kao veliki pozitivni šok i ogromna nagrada za sav uložen trud. Ponosan sam da smo pozvani na ovako važan festival.  Nikada se nisam osećao toliko slobodan kao kada sam snimao ovaj film i toliko iscrpljen dok sam ga završavao. Na trenutke je delovalo da ovo putovanje nema kraj. Heroji radničke klase nikada ne bi bili završeni bez pomoći fantastičnih ljudi koji su se našli u ekipi, nesebično odvojili vreme i ubedili me da završimo započeto. Divno je raditi film sa prijateljima. Učešće na Berlinu je pobeda svih nas.“

Zvanični sinopsis otkriva pojedinosti ove filmske priče: Lidija (Jasna Đuričić) radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje a borba za radnička prava postaje borba za život i smrt. Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.

Film „Heroji radničke klase“ je nastao u okrilju Pušićeve produkcijske kuće Altertise, a na scenariju su, pored reditelja/producenta Pušića, radili njegovi provereni saradnici Dušan Spasojević i Ivan Knežević. U ekipi filma se nalaze i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski. Film su montirali Ivan Knežević i Miloš Pušić.

Pored i Jasne Đuričić, koja je nedavno za ulogu u fimu „Quo Vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu, u „Herojima radničke klase“ glume Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević i drugi. „Heroji radničke klase“ su nastali uz podršku Ministarstva  kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Filmskog centra Srbije. Film traje 85 minuta.

Miloš Pušić je rođen 1980. godine. Diplomirao je režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj  je sada i zaposlen u zvanju docenta. Režirao kratki igrani film „Uspavanka za dečaka“ (2007), nakon čega su usledila dva dugometražna ostvarenja: „Jesen u mojoj ulici“ (2009) i „Odumiranje“ (2013). Pušić je producirao film „Moj jutarnji smeh“ (2019) Marka Đorđevića.

Gordan Matić i delegacija Filmskog centra Srbije na snimanju „Pukotine u ledu“

Delegacija Filmskog centra Srbije posetila je snimanje novog filma Maje Miloš čiji je nastanak prva podržala  upravo ova ustanova kulture od nacionalnog značaja. Direktor Filmskog centra Srbije, Gordan Matić, tom prilikom je izrazio svoje zadovoljstvo što je došlo do realizacije ovog projekta: „U pitanju je ambiciozan i dugoočekivan film naše istaknute rediteljke koja je svojim prvencen Klip postigla veliki međunarodni uspeh“, naglasio je tom prilikom  Matić. „Filmski centar Srbije je podržao ovaj projekat i nastaviće da ga podržava, što je i neophodno imajući u vidu otežane okolnosti pod kojima danas nastaju filmovi i kod nas.“

Gordana Matića i urednike-novinare sajta Filmskog centra Srbije, Zorana Jankovića i Đorđa Bajića, na snimanju su dočekali producentkinja Jelena Mitrović i izvršni producent Igor Kecman. Snimanje se odvija po planu, a prva klapa je pala 26. januara 2022. godine. Delegacija FCS-a je snimanje posetila u Starom Železniku u kome se trenutno snimaju eneterijeri i eksterijeri u kući u kojoj živi glavna junakinja filma Marija, a snimanje uključuje i nekoliko zahtevnih scena u kojima se koristi i pirotehnika.

Jovana Stojiljković tumači lik mlade klizačice Marije koja sa ocem Draganom i maćehom Suzanom (glume ih naši istaknuti glumci Ljubomir Bandović i Nataša Ninković) živi na obodu Beograda. Našavši se u finansijskom škripcu, Marija je primorana da uđe u svet u kome su žene seksualno eksploatisane. Međutim, ljubav mladog biznismena Luke Ćuka (Marko Grabež) daje joj snagu da prihvati samu sebe i svoju seksualnost. Zapažene uloge i „Pukotini u ledu“ tumače i mlade glumice Nikolina Spasić i Milica Tomašević, koje su takođe učestovale u scenama čije je snimanje posetila delegacija FCS-a. Pored srpskih filmskih profesionalaca, doprinos nastanku filma daju i stručnjaci iz Holnadije, Slovenije, Hrvatske…

Maja Miloš, poznata po svom nagrađivanom debitantskom ostvarenju „Klip“, napisala je i scenario za svoj novi film. Njeni ključni saradnici na „Pukotini u ledu“ su direktor fotografije Vladimir Simić, kostimografkinja Ivana Majstorović Kesić, scenografknja Marija Jocić, maskerka Mojca Gorgoranc i snimantelj zvuka Marsel de Hugd. Pored Jovane Stojiljković (koja glumi Mariju), ključne uloge tumače Marko Grabež, Anđela Jovanović, Nataša Ninković i Ljubomir Bandović. Svoj glumački doprinos filmu daće i hrvatski glumci Barbara Nola, Goran Navojec i Dejan Aćimović.

Film „Pukotina u ledu“ nastaje u produkciji Filmske kuće Baš Čelik iz našeg zemlje, a koproducenti su Spok films i Vertigo iz Slovenije, Propeler film iz Hrvatske, Nightswim iz Italije, Volya Films iz Holandije i Quadrifolium films iz Crne Gore. Film su, pored Filmskog centra Srbije, podržali: Kreativan Evropa MEDIA, Slovenački filmski centar, HAVC, Italijansko ministarstvo kulture, Holandski filmski centar, KMBO distributerska kuća iz Francuske, Crnogorski filmski centar i panevropski koprodukcioni fond Eurimaž.

Rediteljka i scenaristkinja Maja Miloš je u svom novom filmu iskoristila narativne motive  čuvene bajke „Pepeljuga“. „Sama srž ove priče stare više od 2000 godina devojčice uči da žena postaje princeza kad prigrli svoju seksualnost“, objašnjava ona. „Kroz istoriju su interpretacije Pepeljuge postajale sve seksističkije. Princ je tumačen kao muškarac koji rešava sve Pepeljugine probleme, dok, zapravo, u izvornoj priči njegova ljubav daje Pepeljugi snagu da prihvati svoju seksualnost i sama pronađe unutrašnji spokoj“.

Maja Miloš je 2008. godine diplomirala filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Snimila je više kratkih igranih i dokumentarnih filmova kao i dugometražni igrani film „Klip“ (takođe nastao u okrilju Filmske kuće Baš Čelik) koji su prikazivani na domaćim i međunarodnim festivalima (Roterdam, San Sebastijan, Toronto, Moskva, Karlove Vari…). Osvojila je brojne nagrade, uključujući i nagradu Tigar za najbolji film u Roterdamu.

 U Berlinu održana svetska premijera filma „Heroji radničke klase“ Miloša Pušića

„Heroji radničke klase“, film nastao uz podršku Filmskog centra Srbije, imao je svetsku premijeru 15. februara 2022. godine u okviru programa „Panorama“ Berlinskog filmskog festivala. „Heroji radničke klase“, u kome glavnu ulogu tumači Jasna Đuričić, donose priču o grupi ilegalnih građevinskih radnika koji, ostavljeni bez novca i osnovnih prava, pokušavaju da se suprotstave svojim šefovima. Nakon premijerne projekcije 15. februara, kojoj je ispred ekipe prisustvovao scenarista Ivan Knežević, „Heroji radničke klase“ će u Berlinu biti prikazani u još nekoliko termina (18, 19. i 20. februar). Nacionalna premijera filma biće održana na predstojećem 50. FEST-u, 4. marta 2022. godine.

Scenarista Ivan Knežević je u izjavi za sajt Filmskog centra Srbije preneo delić berlinske atmosfere: „Svetska premijera Heroja radničke klase održana je pred punom prvom salom berlinskog Zoo Palasta. Punom, doduše, do pola, jer tako nalažu rigorozne kovid mere. I pored toga, atmosfera je bila odlična. Publika se prvo smejala, onda nervozno kikotala, i na kraju ćutala u neverici. Upravo rezultat koji smo očekivali! Reakcije su odlične, kritike povoljne, i mislim da ekipa, na čelu sa Milošem Pušićem, ima na šta da bude ponosna. Veliki trijumf za nas lično, a i veliki vetar u leđa za večito zapostavljene novosadske filmadžije.“

Pored Jasne Đuričić, koja je nedavno za ulogu u fimu „Quo Vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu, u „Herojima radničke klase“ glume Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević i drugi. „Heroji radničke klase“ su nastali uz podršku Ministarstva  kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Filmskog centra Srbije.

Projekat za film „Heroji radničke klase“ je 2012. godine učestvovao na platformi za razvoj scenarija (Script Station) održanoj u okviru Berlinskog festivala. Filmski centar Srbije je Pušiću u novembru 2020. godine odobrio sredstva za završetak filma u kategoriji Stimulacija samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma. Film je nastao u okrilju Pušićeve produkcijske kuće Altertise, a na scenariju su, pored reditelja/producenta Pušića, radili njegovi provereni saradnici Dušan Spasojević i Ivan Knežević. U ekipi filma se nalaze i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski. Film su montirali Ivan Knežević i Miloš Pušić. „Heroji radničke klase“ traju 85 minuta.

Srpska premijera crnogorskog kanditata za Oskar na 50. FEST-u

FILM IVANA BAKRAČA „POSLE ZIME“

Nakon svetske premijere u Karlovim Varima stiže pred beogradsku publiku u glavnom takmičarskom programu
generacijski film o prijateljstvu i ljubavi

Beograd, 14. februar – Debitantski dugometražni film POSLE ZIME reditelja Ivana Bakrača nakon svetske premijere na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima biće prikazan premijerno pred srpskom publikom na predstojećem 50. FEST-u. Crnogorski kandidat za nagradu Američke akademije filmske umetnosti biće prikazan u glavnom takmičarskom programu 3. marta u 17h u Kombank dvorani.

Ivan Barkač, reditelj i scenarista filma je ovim povodom izjavio: “Još kao srednjoškolac sam iz Crne Gore dolazio u Beograd samo zbog FEST-a, i od tada nisam propustio baš nijedno izdanje. Kao i većina kolega, uz FEST sam gajio ljubav prema filmu i razvijao svoj ukus. Mnogo mi znači da konačno budem i deo njega, kao stvaralac. Scenario za ovaj film je nastao u Beogradu, veliki deo ekipe je odatle, tu smo snimali… tako da sam siguran da u ime mnogih mogu da kažem da jedva čekamo 3. mart, da konačno čujemo utiske prijatelja i domaće publike.”

Film prati pet prijatelja iz Nikšića, u svojim kasnim dvadesetim, koji se trude da sačuvaju prijateljstvo, iako ih razdvajaju kilometri, od Kotora, Beograda do Novog Sada. Tokom jedne godine, dok ih niz događaja dovodi do životnih prekretnica, uviđaju da im se mladost naglo završava. Posle zime, svako od njih mora izgraditi novi svet za sebe.

U glavnim ulogama su Momčilo Otašević, Petar Burić, Maja Šuša, Ana Vučković i Ivona Kustudić, dok ćemo u ostalim ulogama gledati i Predraga Bjelca, Bojana Žirovića, Dubravku Kovjanić, Milicu Gojković, Branislava Jevtića, Vladimira Gvojića, Teodoru Janković, Stelu Ćetković, Miloša Pejovića  i druge.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=Pqz7pwdqzo0

Film je podržan od strane Filmskog centra Crne Gore, Ministarstva kulture Crne Gore, Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Hrvatskog audiovizuelnog centra, MEDIA Creative Europe, a koprodukcija je Crne Gore (ABHO, producent Snežana Nikčević / Artikulacija film, producent Ivan Đurović), Srbije (Biberche productions, producent Nikolina Vučetić Zečević / Akcija film producent Maja Ilić),  Hrvatske (Maxima film, producent Damir Terešak) i Francuske (Arizona film, Guillaume de Seille).

Specijalna projekcija nagrađivanog filma

“PROLEĆNA PESMA” Natalije Avramović

10. februara u Dvorani Kulturnog centra u 20h

Beograd, 8. februar – Specijalna projekcija nagrađivanog filma rediteljke Natalije Avramović “Prolećna pesma” održaće se u četvrtak, 10. februara u 20h u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Nakon projekcije publika će imati priliku da razgovara sa autorskom ekipom među kojima će biti glumci: Mihaela Stamenković, Ivan Đorđević Džudi, Danica Maksimović, Milan Kolak, Gavrilo Avramović, Mia Radovanović, scenarista Ljubinka Stojanović, producent Nada Savić, kompozitor Marko Matović i rediteljka Natalija Avramović.

Natalija Avramović, rediteljka i scenaristkinja filma, ovim povodom je izjavila:: “Moj cilj je bio da snimim jednu drugačiju priču koja polazi iz ženske glave, srca i duše, da pokažem jednu nekonvencionalnu žensku junakinju, da je iskreno i hrabro ogolim. Mislim da je ovaj film nešto novo u srpskoj kinematografiji, da je sveža krv i meso, autentično delo. Osećam da sam otvorila put novom žanru koji je specifičan po strukturi i poetici, i da menja percepciju kod gledalaca. Film izlazi iz konvencionalnih okvira srpskog filma i ostavlja publici nezaboravan utisak! Ovo autentično filmsko delo stiže pred bioskopsku publiku naše zemlje pravo sa domaćih i međunarodnih festivala!”

Film prati Petru, mladu rediteljku, samohranu majku, koja pokušava da normalizuje svoj život posle razvoda. Sprema se da snimi film o pesnikinji Desanki Maksimović. Očeva smrt uzburka u njoj osećanja kojih nije bila svesna. Biva pozvana na proslavu 15 godina mature u rodnom gradu, a i njena najbolja prijateljica se venčava na Adi Bojani. Pošto se veže za Vuka, njen život postaje emocionalno-seksualni rolerkoster koji je vodi do katarze, oslobađanja savesti i spremnosti da raširi krila.

Film će se prikazivati u bioskopima širom Srbije počev od 10. februara.

“Prolećna pesma” je do sada imala veoma uspešan festivalski život, koji uključuje i sledeće nagrade:

  • Nagrada za najbolju žensku ulogu Mihaeli Stamenković – Festival del Cinema d’IDEA, Rim, Italija, 2021.
  • Treća nagrada za scenario, Specijalna nagrada žirija novinara i filmskih kritičara za film „Prolećna pesma“, Festival Filmskog Scenarija, Vrnjačka banja, Srbija, 2021.
  • Nagrada “Mira Stupica” za najbolju žensku ulogu Mihaeli Stamenković  za film „Prolećna pesma“, Filmski Festival u Sopotu – SOFEST, Sopot, Srbija, 2021.
  • Specijalna nagrada za film „Prolećna pesma“, SeeOnline Film Festival, Cinesquare, Skoplje, Makedonija, 2021.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=ZsnbvvFj_L4

RE-ACT 2022: U Trstu podržani novi filmski projekati Nikole Ljuce i Tee Lukač

Nakon šest selekcionih krugova tokom prošle godine, inicijativa RE-ACT je odabrala osam filmskih projekata koji najviše obećavaju i podržala ih sa po 10.000 evra. Među odabranim su i projekti novih filmova Tee Lukač i Nikole Ljuce. Završni, sedmi krug inicijative RE-ACT održan je na Filmskom festivalu u Trstu, u okviru koprodukcione platforme When East Meets West.

RE-ACT je inicijativa koju je 2015. godine pokrenuo Hrvatski audiovizuelni centar, Audiovizuelni fond Furlanije-Julijske krajine, Slovenski filmski centar, a kojoj se 2019. pridružio i Filmski centar Srbije. Namenjen je filmskim stvaraocima i producentima koji žele da unaprede bliže veze sa Hrvatskom, Furlanijom-Julijskoj krajinom (Italija), Slovenijom i Srbijom, a čiji je cilj razvoj novih audiovizuelnih projekata i podsticanje međunarodnih koprodukcija. Na RE-ACT se ove godine prijavilo 45 projekata, a odabrano je osam – od toga dva iz Srbije.

Nikola Ljuca je nagrađen za projekat „Zvečarke“ (srpski producent: Biberche Productions). Ovaj film u nastajanju je u julu 2020.  godine podržan na konkursu Filmskog centra Srbije za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Scenario koji potpisuju Nikola Bošković, Staša Bajac i Nikola Ljuca je priča o dvoje bivših ljubavnika koji se sada nalaze na dve suprostavljene strane – ona u biznisu, a on u politici. Producentkinja filma je Nikolina Vučetic Zečević (Biberche Productions), a koproducenti Aleš Pavlin (Perfo Production, Slovenija), Damir Teresak (Maxima Film, Hrvatska), Ada Solomon (Carla Fotea Micro film, Rumunija) i Bojana Radulović (Code Blue, Crna Gora).

Tea Lukač je nagrađena za projekat „Jedna umiruća zvezda“ (srpski producent: Mali Budo d.o.o.) koji je u julu 2020. godine podržan na FCS-ovom konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova. Film u nastajanju „Jedna umiruća zvezda” u režiji Tee Lukač je jedinstvena filozofsko-filmska studija o naučno-fantastičnom (SF) žanru u domaćoj kinematografiji i njegovom smeštanju u kontekst socijalnih i političkih promena u SFRJ. Scenario za ovaj projekat su napisali Ivan Velisavljavić, Tea Lukač i Dimitrije Vojnov. Producent filma je Danilo Bećković (Mali Budo d.o.o.), a koproducenti Siniša Juričić (Nukleus Film, Hrvatska), Boštjan Virc (Studio Virc, Slovenija), Martiška Bozhilova (AGITPROP, Bugarska) i Aleks Trajkovski (Mašina Production, Severna Makedonija).

Među odabranim projektima su i dve manjinske sprske koprodukcije: „Biti u rodu s Džonom Malkovičem“ Luke Mavretića (srpski koproducent: E.T.M. Production) i „Device“ Dore Šustić (srpski koproducent: Sense Production).

Počelo snimanje filma „Pukotina u ledu“ u režiji Maje Miloš

Snimanje novog film Maje Miloš počelo je 26. januara 2022. godine i trajeće trideset i pet dana na lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Divčibarama i Crnoj Gori. „Pukotina u ledu“ je savremena, autentična i sirova bajka koja istražuje integritet i seksualnost žena u našoj surovoj stvarnosti. Glavnu ulogu tumači Jovana Stojiljković, najprominentnija srpska glumica mlađe generacije, a film nastaje u produkciji Filmske kuće Baš Čelik, uz podršku Filmskog centra Srbije.

Rediteljka i scenaristkinja Maja Miloš je u svom novom filmu iskoristila narativne motive  čuvene bajke „Pepeljuga“. „Sama srž ove priče stare više od 2000 godina devojčice uči da žena postaje princeza kad prigrli svoju seksualnost“, objašnjava ona. „Kroz istoriju su interpretacije Pepeljuge postajale sve seksističkije. Princ je tumačen kao muškarac koji rešava sve Pepeljugine probleme, dok, zapravo, u izvornoj priči njegova ljubav daje Pepeljugi snagu da prihvati svoju seksualnost i sama pronađe unutrašnji spokoj“.

Jovana Stojiljković tumači lik Marije, mlade klizačice na ledu koja sa ocem Draganom i maćehom Suzanom živi na obodu Beograda. Našavši se u finansijskom škripcu, Marija je primorana da uđe u svet u kome su žene seksualno eksploatisane. Međutim, ljubav mladog biznismena Luke Ćuka daje joj snagu da prihvati samu sebe i svoju seksualnost.

O svojoj novoj ulozi, Jovana Stojiljković je rekla: „Po prvi put da na filmu tumačim lik koji je prisutan u svakom kadru, tako da sam na setu tokom svih snimajućih dana. U pitanju je veoma kompleksan i važan scenario, a uloga Marije je uzbudljiva i složena. Ono što mi je izuzetne važnosti jeste da je ovoga puta ženski lik u fokusu i da je Maja Miloš u svom scenariju uspela da na najbolji mogući način spoji motive poznate bajke sa savremenim okruženjem i aktuelnim trenutkom.“

 „Pukotina u ledu“ se bavi pitanjem ženskog integriteta u materijalističkom okruženju punom agresije i prekomerne ambicije. „Film ispituje žensku seksualnost u jednom seksom opsednutom svetu, u kome se ona često koristi kao oruđe u igri moći“, podvlači Maja Miloš. „Uz sva očekivanja i prosuđivanja, veoma je komplikovano da žena pronađe sopstvenu seksualnost, a moj novi film, pre svega, istražuje moć ljubavi i njenu neophodnost kako bismo otkrili i prihvatili sami sebe.“

Maja Miloš, poznata po svom nagrađivanom debitantskom ostvarenju „Klip“, napisala je scenario za svoj novi film. Njeni ključni saradnici na „Pukotini u ledu“ su direktor fotografije Vladimir Simić, kostimografkinja Ivana Majstorović Kesić, scenografknja Marija Jocić, maskerka Mojca Gorgoranc i snimantelj zvuka Marsel de Hugd. Pored Jovane Stojiljković (koja glumi Mariju), ključne uloge tumače Marko Grabež (kao Luka Ćuk), Anđela Jovanović (kao Nevena, najbolja Marijina prijateljica), Nataša Ninković (maćeha Suzana) i Ljubomir Bandović (otac Dragan). Svoj glumački doprinos filmu daće hrvatski glumci Barbara Nola, Goran Navojec i Dejan Aćimović.

Film produciraju  Jelena Mitrović i Srdan Golubović (Filmska kuća Baš Čelik, Srbija), a koproducenti su Jožko Rutar (Spok films, Slovenija), Danijel Hočevar (Vertigo, Slovenija), Boris T. Matić i Lana Matić (Propeler film, Hrvatska), Ines Vasiljević (Nightswim, Italija), Denis Vaslin (Volya Films, Holandija) i Ivan Bakrač (Quadrifolium films, Crna Gora), Film su, pored Filmskog centra Srbije, podržali: CE Media, Slovenački filmski centar, HAVC, Italijansko ministarstvo kulture (Mibact), Holandski filmski centar (NFF), KMBO distributerska kuća iz Francuske, Crnogorski filmski centar i Eurimaž fond za koprodukcije.

Maja Miloš je 2008. godine diplomirala filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Snimila je više kratkih igranih i dokumentarnih filmova kao i dugometražni igrani film „Klip“ koji su prikazivani na domaćim i međunarodnim festivalima (Roterdam, San Sebastijan, Toronto, Moskva, Karlove Vari…) Osvojila je brojne nagrade, uključujući i nagradu „Tigar“ za najbolji film u Roterdamu.

Nagrađivani dokumentarni film Filipa Čolovića

POTREBA ZA MRŽNJOM u bioskopima

Od 20. januara film će prikazivati u beogradskim bioskopima Cineplexx, Art bioskop Kolarac i UK Parobrod

Beograd, 18. januar – Nagrađivani dokumentarni film reditelja Filipa Čolovića „Potreba za mržnjom“ prikazivaće se u bioskopima Cineplexx u Beogradu, Art bioskop Kolarac i UK Parobrod od 20. januara.

Čolović je izgubio svog brata Fedora Frimermana 2013. godine kojeg je obezbeđenje beogradskog splava Sound tuklo do smrti naočigled posetilaca, jer je pokušao da odbrani druga. Tragično ubistvo ovog tridesetogodišnjeg mladića potreslo je čitavu našu zemlju.  Film kroz intimnu ispovest reditelja istražuje korene bezrazložnog nasilja i mržnje u našem društvu. 

Filip Čolović snimao je ovaj film više od četiri godine: Potreba za mržnjom’ je bez sumnje najvažniji film u mom životu. Nakon knjige ’Zima bez brata’, koja je bila neka vrsta terapije, način da se izborim sa gubitkom, morao sam da pokažem kako slučaj mog brata nažalost nije incident, jer živimo okruženi nasiljem, a sudski epilog u većini tih slučajeva izostaje. Nisam hrabar zato što sam snimio ovaj film: nisam imao drugog izbora. Veliku zahvalnost dugujem ekipi koja mi je pomogla da ovaj dokumentarni film  nastane i sagovornicima koji su smogli snage da podele svoje teške, intimne priče sa mnom, a sada i publikom.“

Film „Potreba za mržnjom“ je premijerno prikazan u takmičarskom programu Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, a zatim na 68. Martovskom festivalu, na kojem je proglašen najboljim dugometražnim dokumentarnim filmom (u kategoriji preko 50 minuta). Prikazivanjem u takmičarskom programu 27. Sarajevo Film Festivala doživeo je regionalnu premijeru. Dok je u Podgorici na 12. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma UnderhillFest dobio specijalno priznanje žirija.

Muziku za film radio je Srđan Marković, montažer je Bojan FIlipović, a direktor fotografije Gojko Despotović, dok scenario i režiju potpisuje Filip Čolović. Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije, distributer filma je FAME Solutions.

Trejler filma „Potreba za mržnjom“ možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=_G2XyxwsDn4

Specijalna projekcija filma SUTON

Dvorana Kulturnog centra 12. januara u 20h

Beograd, 11. januar – Sutra, 12. januara, u dvorani Kulturnog centra Beograda biće održana specijalna projekcija filma SUTON, istaknutog litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa u 20h. Srpski deo autorskog i producentskog tima pokloniće se publici nakon projekcije.

Film prati devetnaestogodišnjeg Untea u Litvaniji, nakon završetka Drugog svetskog rata 1948. godine. Unte je član Partizanskog pokreta koji se bore protiv ruske okupacije u već razrušenoj zemlji. Ovo nije ravnopravna borba, već očajnička borba od koje zavisi budućnost celokupnog naroda. U godinama kada otkriva život, Unte otkriva nasilje i izdaju. Linije između goreće strasti mladosti i razloga zbog koga se bori su prilično tanke. Daje se nesebično pa čak i po cenu da izgubi svoju mladalačku nedužnost.

Film je snimljen u koprodukciji Litvanije, Francuske, Letonije, Češke, Portugala i srpske produkcijske kuće „Biberche“, a podržan je i od strane Filmskog centra Srbije. Prikazan je na mnogobrojnim festivalima uključujući i zvaničnu selekciju Kanskog festivala, kao i festivala u San Sebastijanu.

Šarunas Bartas je povodom litvanske borbe za nezavisnost čije prve godine prati u filmu, izjavio: „Borci su bili žrtve dok su pokušavali da pruže otpor.  Otpor se rađa iz nade, to je primarna sila koja mora ostati živa, negde, u najmračnijim trenucima. Unteova porodica je središte priče, ali nažalost priče o porodicama su se ponavljale kada su išle istim putem. Istorija Litvanije se  nije završila smrću poslednjeg partizana kada su organizovane vojne jedinice otpora prestale da postoje 1953. Istorija litvanskog pokreta otpora se završila proglašenjem nezavisnosti 1991.godine.“

Film će se prikazivati u našim bioskopima od 13. januara.

Trejler filma možete pogledate putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=KJGQVlsTBFc

Film „Nečista krv – Greh predaka“ Milutina Petrovića od 17. januara u ponudi Netfliksa

U ponudu Netfliksa (Netflix), vodećeg planetarnog striming-servisa današnjice, uskoro stiže i jedan igrani film iz naše zemlje.

U ponedeljak, 17. januara, deo filmskog programa Netfliksa postaće i prošlogodišnji srpski hit-film „Nečista krv – Greh predaka“ u režiji Milutina Petrovića, sa engleskim nazivom Bad Blood. Filmski centar Srbije podržao je nastanak i ovog domaćeg ostvarenja.

Greh predaka govori o početku propasti stare srpske gazdinske porodice kroz koju paralelno pratimo slabljenje Osmanske imperije i stvaranje mlade srpske kneževine… Priča filma prati Trifuna (glumi ga Dragan Bjelogrlić), bogatog predvodnika hrišćanske manjine u devetnaestovekovnom Vranju i pretka Sofke iz „Nečiste krvi“… Godina je 1850. Hadži Trifun, ugledni srpski trgovac, pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake romana „Nečista krv“.

Prvu verziju scenarija napisao je pre četiri decenije veliki Vojislav Voja Nanović (1922–1983). Nanović je pripovetke, drame i romane čuvenog srpskog pisca Borisava Bore Stankovića povezao u razgranatu porodičnu sagu koja obuhvata period od četrdeset godina. Pored nezaobilaznog Stankovićevog romana „Nečista krv“, građa za scenario serije obuhvata drame „Tašana“, „Koštana“ i „Jovča“, zbirku pripovedaka „Božji ljudi“… Scenaristkinja Milena Marković („Sutra ujutru“, „Beli, beli svet“) je Nanovićev tekst adaptirala u scenario za film „Nečista krv: Greh predaka“ koji je, u režiji Milutina Petrovića („Zemlja istine, ljubavi i slobode“, „Agi i Ema“, „Petlja“), bio premijerno prikazan pred publikom na Paliću. Nanovićev scenario je jedno vreme bio izgubljen, ali je upravo reditelj Milutin Petrović uspeo da pronađe „poslednji primerak iz osamdesetih“ i tako ga spase od zaborava i nestanka.

„Nanović je“, objašnjava Petrović, „od različitih dela Bore Stankovića napravio jednu porodičnu sagu u kojoj je, što je zaista ingeniozno, u prvi plan istakao uzbudljiva dešavanja, obrte i spletke. Bora Stanković je pre svega pisac karaktera, slikar emocija, trpljenja i dubokih stanja njegovih likova. Takvi pisci su teški za adaptaciju zato što film teško podnosi stanje. Nanovićev genij je rešio gotovo nemoguću dramaturšku jednačinu sa tri nepoznate iz Borinih dela uspeo da iskleše jedan kranje uzbudljiv film. Milena Marković je sve to još propustila kroz svoj svet, prevela je na današnji jezik neke stvari koje su kod Voje Nanovića bile sakrivene i prikrivene.“

Filmski centar Srbije je podržao razvoj i produkciju ovog filma (prvobitno poznatog pod nazivom „Hadžijino zvono“), a MEDIA je podržala projekat u celini, prepoznavši njegov značaj, kvalitet i potencijal. „Greh predaka“ je nastao u produkciji produkcijske kuće This and That Productions na čijem se čelu nalazi Snežana van Hauvelingen, a ključni saradnici Milutina Petrovića tokom rada na ovom ostvarenju bili su: direktor fotografije Erol Zubčević, montažer Đorđe Marković, scenograf Milenko Mile Jeremić, kompozitor Aleksandar Ranđelović i kostimografkinja Marina Medenica. U filmu glume Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Dejan Bućin, Tim Sejfi, Nela Mihajlović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Teodora Dragićević, Milica Gojković, Vaja Dujović, Miša Borlja, Marko Todorović…Film „Nečista krv: Greh predaka“ traje 97 minuta.

Pretplatnici Netfliksa će od aprila moći da pogledaju i dokumentarni film „Dugo putovanje u rat“ Miloša Škundrića.

Hitovi Beldocsa za Luku Kurjačkog

Započnite Novu godinu uz dobru energiju i najatraktivnija filmska ostvarenja 2021. godine. Beldocs hitovi! održavaju se od 1. do 10. januara 2022. u okviru tradicionalnog Novogodišnjeg programa najgledanijih filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Dođite da gledate spektakularni brodvejski šou legende, Dejvida Birna maestralno zabeležen sa 20 kamera pod dirigentskom palicom Spajka Lija. Najgledaniji film 14. Beldocsa imaćete prilike da pogledate samo u subotu, 1. januara u 18:00 u bioskopu Dvorane Kulturnog centra. Ne propustite je, jer će vam film osim fenomenalne muzike preneti duplu dozu dobre energije i odličnih ideja za promene.

U nedelju, 2. januara u prisustvu autorke, konceptualne umetnice Marte Popivode, pogledajte „Pejzaže otpora“, najbolji film iz Srpskog takmičarskog programa, prošetajte “mostom između jučerašnjih i današnjih borbi“ sa Sonjom koja je svoje vreme koristila mudro i hrabro i u Aušvicu i kroz čitav svoj, skoro ceo vek.

Ponedeljak, 3. januar povešće vas kroz univerzalne priče o ljudima, porodici i ljubavi u filmovima  “Posedim i poćutim ni o čemu” Nikole Stojanovića i “Dida” Nikole Ilića i Korine Švingruber Ilić. 

Film Nikole Stojanovića koji će vas ispuniti beskrajnom nežnošću prati osamdesetogodišnjeg Tomu.

„Dida“ je „nepokolebljivo iskren porodični prikaz koji meša komediju i tragediju u ličnom svedočenju reditelja i jednostavnom, posmatračkom stilu snimanja”. Osvojio je posebno priznanje žirija Beldocsa i naša srca.

“Prokop” mladog reditelja Danila Stanimirovića imaćete priliku da pogledate u prisustvu autora, u utorak, 4. januara. Biće vam ponovo pred očima floskula „ovo je za film“ koju čujemo svakodnevno. „Umetnička kontemplacija, vrhunske estetike, o „sramotnoj i finansijski skandaloznoj javnoj železnici“.

Film “Ptica (ili klovn Marti) koji je takođe je na programu 4. januara, predstaviće vam potragu za muzikom duše u crno-beloj verziji Olivera Ćirića, talentovanog 19-ogodišnjeg reditelja čiji radovi prelaze sve kontinente.

Put stvaranja jednog umetničkog dela koji je vremenski zahtevan i katarzičan, slika nam film Svetlane Cemin “Sent Kler Cemin, Psiha”, a imaćete još jednom mogućnost da ga pogledate u sredu, 5. januara.

Dokumentarne priče, one lične, duboko intimne i kolektivne prikazećemo vam u četvrtak, 6. januara. “Moj teča Tudor“ Olge Lukovnikove dobitnik Zlatnog medveda za najbolji kratki film nagrađen je i Nagradom za najbolji kratki film Beldocsa. Žiri Beldocsa ocenio je da „mnogi filmovi imaju za cilj da obrade bolne i važne teme, ali retko se sreću oni u kojima delikatnost izvođenja savršeno dopunjuje i pojačava složenost i hitnost teme.“

Film „Zemlja“ Marka Šipke čuva sećanje na izgubljeno vreme i podsetnik je na besmisao rata. Gledaćete ga nakon  kratkog filma “Moj teča Tudor.”

„Ova kiša će zauvek padati“ rediteljke Aline Gorlove dobitnik nagrade za najbolji film Međunarodnog takmičarskog programa 14. Beldocsa biće ponovo na bioskopskom platnu u petak, 7. januara. Film je „lična, ali i univerzalna priča o ratu i raseljavanju, koja se lako može čitati kao istorija ljudskog roda sažeta u životu jedne osobe.“

Vikend u subotu, 8. i 9. januara provedite sa živopisnim likovima u filmovima “Koreni” rediteljke Tee Lukač (nagrada za najbolju kameru 14. Beldocsa) i “Telenovela sivo u koloru” reditelja Filipa Martinovića (nagrada za najbolju montažu 14. Beldocsa). Obe večeri pozdraviće vas i autori filmova.

U “Korenima”, “nenametiljivo, ali precizno i jasno, kamera nas vodi kroz intimnu studiju o prostoru i ljudima gde priroda jednako kao i sagovornici postaje uverljiv protagonist storije” o gnezdima stršljena, peticijama protiv nuklearnog otpada, samoći, vašarskim poslasticama, folklornim tradicijama, posetama grobljima i putevima koji vode ka domu.

„Telenovela sivo u koloru“ otkriva „zabavni i neočekivani žanr dokumentarne sapunice i kao i u svakoj uzbudljivoj telenoveli, oslikava čitav spektar emocija, od smeha i ljubavi do nostalgije i tuge.“

Program Beldocs hitovi u bioskopu Dvorane kulturnog centra završava se uzbudljivim, napetim dokumentarcem „Krtica“ u ponedeljak, 10. januara. Potpuno u stilu „verovali ili ne“, film Madsa Brugera otkriva „tajne ugovore Severne Koreje o prodaji oružja“.

Filmovi iz programa Beldocs hitovi! prikazuju se u terminu od 18 časova.

Sav prihod od ulaznica biće doniran za lečenje dramaturga i reditelja, Luke Kurjačkog.

„Bioskop u Bioskopu“ – NOVA SELEKCIJA U OKVIRU SALE SRPSKOG FILMA

Od 23. decembra do 6. januara u okviru programa Sala srpskog filma u Kombank dvorani na repertoaru će se naći filmovi iz selekcije „Bioskop u bioskopu“ Ive Leković, članice portala filmske kritike i eseja Filmoskopija.  

U okviru selekcije publika će imati priliku da pogleda četiri dokumentarna ostvarenja koja govore o istorijskim, društvenim i simboličkim transformacijama bioskopskih prostora, odnosno dva dugometražna ostvarenja „Okupirani bioskop“ Senke Domanović i „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali“ Gorana Radovanović, te film „Botorići“ Srđana Kneževića i polusatni film „Oni žive“ Gorana Nikolića. 

Iva Leković selekciju „Bioskop u bioskopu“ zasniva na filmovima koji nude različite perspektive sagledavanja forme filmskih projekcija i funkcije bioskopskih prostora, pokazujući kako bioskop, deo mehanizma delovanja osnovnog (kinematografskog) aparata, neretko nadilazi svoju bazičnu ulogu, postajući prostor šire refleksije i poprište političkog (građanskog i/ili ideološkog) delovanja. Tako prezentovan, bioskopski prostor se transformiše kroz svoju osnovnu funkciju psihičkog delovanja, poprimajući povremeno oblik sudnice, arene za borbu, skloništa, ali i kućnog prostora. Narativ ukupne selekcije, kroz priču o bioskopima, ujedno iscrtava i obrise istorije jedne zemlje, od perioda pojavljivanja prvih bioskopskih sala u našoj zemlji, pa sve do njihovog izumiranja, kom svedočimo tokom proteklih decenija. 

U terminu od 15 časova možete pogledati dva dokumentarna filma od čega jedan jednočasovni film „Botorići“ i polusatni film „Oni žive“. Svetozar Botorić (1857–1916) je bio vlasnik Hotela Pariz u centru Beograda. Godine 1911. postao je prvi filmski producent na Balkanu. Producirao je više od 20 dokumentarnih i dva igrana filma, a najpoznatiji od njih je „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“. Nakon Drugog svetskog rata, komunistička vlast je proglasila Botorićevu porodicu „buržoaskom“ i oduzela im imovinu, čak im zabranivši da nađu zaposlenje. Botorićev sin je osuđen na deset godina zatvora, a ćerka je sklonjena sa Muzičke akademije u Beogradu, gde je radila kao profesorka klavira. Ona je pobegla u Pariz i tamo je nastupala kao pijanistkinja. Godine 1995. dala je intervju Eriku Le Roju iz Nacionalnog kinematografskog centra (danas Nacionalnog centra za kinematografiju i pokretne slike – CNC) i autoru ovog filma Srđanu Kneževiću. 

U istom terminu možete pogledati i film Gorana Nikolića „Oni žive“ koji govori o fenomenu video klubova. Prema sinopsisu, ovo polusatno ostvarenje opisano je kao kratka ljubavna priča o rođenju, životu i smrti video klubova u Beogradu, glavnom gradu Srbije. 

U terminu od 16:45 možete pogledati dugometražni dokumentarni film „Okupirani bioskop“ Senke Domanović koji prati prati mlade aktiviste i događaje oko okupacije bioskopa Zvezda. Različite društvene grupe ujedinile su se sa istom namerom – da menjaju stvarnost u kojoj žive, međutim, ideje o tome kako bi ta stvarnost trebalo da izgleda nisu bile iste. „Okupirani bioskop“ je nagrađen specijalnom nagradom na 11. Međunarodnom festivalu dokumentarnog  filma – Beldoks, BaNeFF-u u Stokholmu, kao i na Festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma – Martovskom festivalu.  

U terminu od 18:20 možete pogledati film „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali“ Gorana Radovanovića. Dokumentarni film o javnoj raspravi povodom filma Dušana Makavejeva, V.R. Misterije organizma, organizovanoj 1971. godine, u sali novosadskog bioskopa Arena. Rasprava je održana nakon uspeha filma na Festivalu u Kanu. Makavejevljev film je izazvao burne i oprečne reakcije u partijskim krugovima i nakon ove rasprave nije puštan u distribuciju u jugoslovenskim bioskopima. Autor je još jedno vreme nastavio da živi i radi u zemlji da bi je nedugo zatim napustio i nastanio se za stalno u inostranstvu. „V.R. Misterije“ organizma je danas jedan od globalno najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih filmova. Film rekonstruiše jedno doba, ali i beleži zanimljive dokumentarne scene u sadašnjem vremenu, kada se odnos prema slobodi govora, filmskoj naraciji i savremenoj tehnologiji dramatično izmenio. Kombinujući arhivski materijal i prizore današnjice, ovaj dokumentarni postupak nudi zanimljive situacije, paralele i kontraste sa čudesnim, hiper-ideologizovanim svetom prikazanim u Makavejevljevom filmu, ali i apsurdnim, povišenim tonovima debate koja u bioskopskoj sali određuje sudbinu umetničkog dela. Misterije teskobe na taj način prerastaju u meditaciju o političkim i društvenim odnosima jednog doba, evocirajući revolucionarni zanos, ostrašćenost i autoritarni duh, ali i doba naivnosti, nevinosti, i odrastanja u kome je filmska umetnost izrasla u metaforu borbe protiv jednoumlja i sputavanja lične i umetničke slobode. 

Selekcija „Bioskop u bioskopu“ će se naći na repertoaru Kombank dvorane u okviru programa Sala srpskog filma od 23. decembra do 6. januara. 

Sala srpskog filma, koja je svečano otvorena pre početka pandemije, normalizacijom uslova, ali i dalje pod epidemiološkim merama od četvrtka 11. novembra 2021. nastavila je rad. Ovaj  kulturni  poduhvat nastao u saradnji Filmskog centra Srbije i Kombank dvorane, podsetimo, namenjen je celodnevnom prikazivanju filmova srpskih koprodukcija. Takođe, publici se otvara mogućnost da pogledaju radnim danima, ali i vikendom i praznicima, srpske filmove koji su imali manje zapažen odjek ili uopšte nemaju bioskopsko prikazivanje, kao i filmove koji su u drugim bioskopima završili svoj bioskopski život. 

Cena karata je od 200-300 dinara. 

Ciklus „Iz istorije vojvođanske kinematografije“ i koncert Atheist Rap u bioskopu Abazija na Paliću

Ciklus pod nazivom „Iz istorije vojvođanske kinematografije“ posvećen filmskom stvaralaštvu u Vojvodini , nastavlja se ove godine po treći put – od 16. do 19. decembra  u bioskopu Abazija na Paliću.  Ove godine program je posvećen stvaralaštvu Borislava Šajtinca, a 18. decembra u okviru pratećeg programa biće držan koncert popularnog punk-rock benda- Atheist Rap.

Projekcija pet antologijskih ostvarenja Borislava Šajtinca proslavljenog filmskog stvaraoca, animatora, karikaturiste i strip-crtača  prikazivače se u izložbenom salonu bioskopa Abazija tokom četiri dana programa ovogodišnjeg ciklusa “Istorija vojvođanskog filma”.  Animirani filmovi u ukupnom trajanju od 42 min i 15 sekundi, emitovaće se neprekidno (tzv. loop) tokom četiri dana od 19 do 22 časa.

Film kojim započinje ovogodišnji ciklus filmova iz istorije vojvođanske kinematografije je ostvarenje „Nije ptica sve što leti“, nastalo 1970. godine. „Nije ptica sve što leti“ prvi je film koji je Borislav Šajtinac potpisao kao soptvenu produkciju. Film opisuje patnje glavnog lika, koji pokušava da renovira kuću, ali ga konstantno muči, napada i pritiska monstruozna ptica. Priča je metafora za sovjetsku invazaiju na Čehoslovačku 1968. godine. Film je bio meta ozbiljne kritike na filmskom festivalu Oberhauzen u Nemačkoj 1970. godine, posebno upućenih od režisera iz južnoameričkih komunističkih zemalja. Nagrađivan u Bilbau, Lokarnu, Čikagu, i još dobio Gran pri u Anesiju 1971. godine i tri odlikovanja iz Oberhauzena…

„Nije ptica sve što leti“ je deo fantastičnog animiranog opusa Borislava Šajtinca, karikaturiste čija ikonografija balansira na granici realnog, grafičara, usamljenika koji je uz pomoć prilično ograničene tehnologije, na ekranu izgradio svoju bogatu „zemlju crnih čuda“.

Uz „Nije ptica sve što leti“ iz 1970. godine, biće prikazani i „Iskušenje“ i „Nevesta“ iz 1971, „Don Kihot“ i „Trijumf“ iz 1972.

U okviru pratećeg programa u subotu, 18. decembra u 21h nastupiće popularni pank-rok bend Atheist Rap.

ATHEIST RAP je osnovana davne 1989. godine u Novom Sadu, a punu afirmaciju su doživeli već debi albumom “Maori i Crni Gonzales”(1993). Fanzinaškim i poluprivatnim kanalima album nalazi put i do slušalaca na prostorima u celom regionu koji tada koncertno nisu bili dostupni bendu, a pesma “Wartburg limuzina” ih “dovozi” na vrh svih top lista na kojima je bila emitovana.  Od samoga početka svog rada bili su izrazito anti-ratno nastrojeni, a i danas se istrajno bore protiv mržnje i zaglupljivanja. Sarkastični humor je univerzalno potreban i primenjiv na ovim prostorima, tako da Atheist Rap već godinama unazad puni klubove po regionu.

Ciklus “Iz istorije vojvođanske kinematografije” nastao je 2019. godine u želji da publici predstavi najznačajnije filmove vojvođanske i jugoslovenske kinematografije nastale u produkciji Neoplanta filma. Svi ovi filmovi ostvarili su veliki uspeh u svetu i ostavili neizbrisiv trag u istoriji filmske umetnosti. Ostavština Neoplanta filma kao najreprezentativnije, najproduktivnije i najuspešnije filmske kuće u Vojvodini u periodu od 1966. do 1986. godine centralni je deo ovog projekta. Tokom svog delovanja Neoplanta film snimila je preko 200 filmova, od kojih 13 dugometražnih igranih i 173 dokumentarna, kratka i animirana filma među kojima su dela nekih od najvažnijih filmskih stvaralaca jugoslovenske kinematografije uključujući Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika, Branka Bauera, Miroslava Antića, Veljka Bulajića, Karpa Aćimovića Godine i drugih autora.

U galerijskom prostoru Abazije biće izložena i zbirka filmskih plakata najznačajnijih ostvarenja Neoplanta filma.

Program „Iz istorije vojvođanske kinematografije“ se realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine.

Ulaz na sve projekcije i izložbu plakata je slobodan, a ulaznice za koncert grupe Atheist Rap moguće je kupiti na blagajni bioskopa Abazija po ceni od 500 dinrara. Ulaz na koncert je moguć uz važeći Zeleni sertifikat.

Podrška fonda Eurimages za projekat novog filma u režiji Mirjane Karanović

Poznato je koji su to projekti podržani na nedavno održanoj sednici panevropskog koprodukcionog fonda Eurimages, a među izabranima je i projekat nove filmske režije proslavljene srpske glumice Mirjane Karanović – projekat dugometražnog igranog filma naslovljenog „Majka Mara“. U pitanju je koprodukcija sledećih kompanija: This and That Productions (Srbija), Paul Thiltges Distributions (Luxemburg), Deblokada (Bosna i Hercegovina), December (Slovenija), VHS (Crna Gora). Film je dobio podršku u iznosu od 170 hiljada evra, a ranije ga je  podržao i Filmski centar Srbije.

Producentkinja i ove filmske režije Mirjane Karanović je Snežana van Hauvelingen (produkcijska kuća This and That Productions); ona je bila producentkinja i filma „Dobra žena“, prvenca Mirjane  Karanović na tom planu, koji je, podsećamo, svetsku premijeru imao na prestižnom festivalu Sandens (Sundance) u SAD.

Priča filma Majka Mara prati potrese u životu žene nakon samoubistva sina-jedinca. Kako su ranije ove godine javili iz produkcije, planirano je da snimanje počne na proleće naredne godine. Koproducenti su: Paul Thiltges  i Adrien Chef (PTD, Luksemburg), Vladimir Bulajić (December, Slovenija), Nemanja Bečanović (VHS, Crna Gora), Damir Ibrahimović (Deblokada).

NOVA SELEKCIJA NA REPERTOARU SALE SRPSKOG FILMA

Od 9. do 23. decembra u okviru programa Sale srpskog filma u Kombank dvorani na repertoaru će se naći filmovi „Slatko od ništa“ Borisa Mitića, „Neposlušni“ Mine Đukić, „Rabbitland“ Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Jr-a, kao i film „Ako ikada jedne noći bilo kad“ Deana Radovanovića. Selekciju pod nazivom „Neočekivani naratori“ priredio je Filip Grujić, člana portala filmske kritike i eseja Filmoskopija.

Filip Grujić selekciju „Neočekivani naratori“ zasniva na filmovima koji se izdvajaju po inovativnosti u umetničkom izrazu, kao i hrabrosti da se zađe u polje eksperimenta. Prema rečima urednika selekcije, radi se o filmovima osobene estetike koji na nežan ali i pronicljiv način pričaju priče o mladosti, usamljenosti, strahovima, i na kraju, društvu u celini. Ipak, u ovoj selekciji spajaju ih neočekivani naratori izabrani od autora da pričaju njihove priče – od Igija Popa u filmu „Slatko od ništa“ do Minje Subote u filmu „Neposlušni“.

U terminu od 15:30 možete pogledati film „Slatko od Ništa“ reditelja Borisa Mitića, satiričnu dokumentarnu rapsodiju u kojoj Ništa, umorno od našeg nerazumevanja, dolazi da nam se obrati po prvi i poslednji put. Dokumentarne kadrove Ničega zabeležila su 62 snimatelja u 70 zemalja, narator je Iggy Pop, a muziku su komponovali Pascal Comelade i The Tiger Lillies. Mitićev film je imao premijeru u Lokarnu, nakon čega je prikazan na preko 80 festivala (IDFA, Moskva, Šangaj), 10 art bijenala (Ženeva, Miami, Buenos Aires) i 8 evropskih TV stanica.

U terminu od 17:20 možete pogledati kratkometražni animirani film „Rabbitland“ i kratkometražni igrani film „Ako ikada jedne noći bilo kad“. Animirani film Ane Nedeljković i Nikole Majdaka „Rabbitland“ je inspirisan životom u Srbiji devedesetih i kroz crnohumornu priču o zečevima bez mozga koji provode dane glasajući na izborima, predstavlja brutalnu sliku savremenog društva i preispituje neke od njegovih centralnih tema, kao što su sloboda govora, lični i kolektivni identitet, kao i modeli uspostavljanja normalne svakodnevnice u stanju društvenog kolapsa. „Rabbitland“ je nagrađen na 63. Festivalu u Berlinu – Berlinale nagradom „Kristalni medved“, a potom je prikazan na više od sto festivala širom sveta gde je osvojio mnoge značajne nagrade.

U istom terminu možete pogledati i kratkometražni igrani film „Ako ikada jedne noći bilo kad“ reditelja Deana Radovanovića. Priča prati slučajni susret troje stranaca na magistralnom putu, tokom jedne noći. Njihove misli naviru između nekoliko reči koje razmene, tačno kada se svako od njih suočava sa odlukom: kako i kuda dalje.

U terminu od 18 časova možete pogledati debitantsko ostvarenje scenaristkinje i rediteljke Mine Đukić „Neposlušni“ koje je svetsku premijeru imalo na takmičarskom programu na Sandens festivalu (Sundance Film Festival) 2014. godine. Ovo ostvarenje prati dvoje mladih ljudi na putu odrastanja u malom vojvođanskom mestu. Leni i Lazar su bliski prijatelji iz detinjstva. Kada se ponovo sretnu, odlučuju da krenu na nasumično putovanje biciklima i to po predelima detinjstva, u pokušaju da otkriju novo značenje njihovog odnosa.

Sala srpskog filma, koja je svečano otvorena pre početka pandemije, normalizacijom uslova, ali i dalje pod epidemiološkim merama od četvrtka 11. novembra 2021. nastavila je rad. Ovaj  kulturni  poduhvat nastao u saradnji Filmskog centra Srbije i Kombank dvorane, podsetimo, namenjen je celodnevnom prikazivanju filmova srpskih koprodukcija. Takođe, publici se otvara mogućnost da pogledaju radnim danima, ali i vikendom i praznicima, srpske filmove koji su imali manje zapažen odjek ili uopšte nemaju bioskopsko prikazivanje, kao i filmove koji su u drugim bioskopima završili svoj bioskopski život.

Selekcija „Neočekivani naratori“ na repertoaru Kombank dvorane biće od 9. do 23. decembra.

Rasprodata premijera filma “Nije loše biti čovek” Dušana Kovačevića

Rasprodata premijera filma “Nije loše biti čovek” Dušana Kovačevića

Karte za premijeru novog filma Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”, 7. decembra u Kombank dvorani (20.30) rasprodate su nedelju dana pred zakazanu projekciju. Zbog velikog interesovanja, istog dana će biti organizovana i dodatna projekcija u Sali 6 Kombank dvorane u 20.15, a karte su u prodaji na blagajni ovog bioskopa i preko online servisa tickets.rs. Takođe, karata još uvek ima i za premijeru filma 7. decembra u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade u 19.30.

Novosadska premijera zakazana je za sredu 8. decembra u bioskopu Arena Cineplexx sa početkom u 20.00 časova.

Reditelj bioskopskih hitova “Balkanski špijun” i “Profesionalac” i autor kultnih klasika kao što su  “Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, “Underground”, „Radovan Treći“, „Urnebesna tragedija“, vraća se filmskoj publici nakon 18 godina u komediji sa elementima trilera, postavljajući večito pitanje – da li je kraj života i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku.

Priča prati profesora klavira Milana (Vojin Ćetković) 5 godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan odlučuje da razreši misteriju i konačno sazna šta se dogodilo sa Belim. Ne nalazeći podršku i razumevanje porodice i okoline, Milan razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom.

Trejler za film možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=UnRgnBNaGAQ

Spot za numeru iz filma “Lepe laži” pogledajte ovde: https://www.youtube.com/watch?v=M0FDYy2ropw

Karavan srpskog filma tokom decembra u osam gradova Srbije

Manifestacija “Karavan srpskog filma”, u okviru koje će biti prikazano devet aktuelnih srpskih filmova, tokom decembra će gostovati u osam gradova: Kniću, Kanjiži, Prijepolju, Ivanjici, Brusu, Blacu, Sečnju, i Aleksandrovcu. Svakog vikenda će u odabranim gradovima na repertoaru biti filmovi “Pucnji u Marseju”, “Lihvar”, “Nečista krv – Greh predaka”, “Otac”, “Jedini izlaz”, “Toma”, “Oaza”, “Vikend s ćaletom” i “Južni vetar 2 – Ubrzanje”.

Prvog decembarskog vikenda, od 3. do 5. decembra, karavan će biti u Aleksandrovcu i Ivanjici. Od 10. do 12. decembra filmovi će biti prikazani u Kniću i Brusu, od 17. do 19. decembra u Prijepolju i Blacu, a od 24. do 26. decembra u Sečnju i Knjaževcu. Svakog petka će, u terminima od 17h, 19h i 21h, na programu biti “Pucnji u Marseju”, “Lihvar” i “Nečista krv – Greh predaka”. Repertoar subotom će činiti ostvarenja “Otac”, “Jedini izlaz”, “Toma”. Program u nedelju će svakog vikenda zatvoriti filmovi “Oaza”, “Vikend s ćaletom” i “Južni vetar 2 – Ubrzanje”.

Karavan srpskog filma nastao je u organizaciji FIlmskog centra Srbije sa idejom da budu prikazani domaći filmovi koji su trenutno aktuelni, ili su u prethodne dve godine ušli u distribuciju ali zbog epidemioloških mera, gledaoci širom Srbije nisu imali priliku da ih pogledaju u bioskopu.

U fokusu su gradovi koji nemaju bioskopsku opremu za prikazivanje filmova, pa tako ni bioskopski repertoar. Ideja Filmskog centra je da iznajmi najbolju bioskopsku opremu i omogući publici iz ovih gradova da pogleda domaće aktuelne filmove u bioskopu. Cena karte iznosiće 200 dinara za sve filmove.

Frano Lasić o filmu Elegija lovora: “Zaintrigirala me je priča – to je jedna psihodrama sa primesama mistike“

Foto: Bogdana Marić

U ponedeljak, 29. novembra održana je konferencija za medije povodom srpske premijere filma „Elegija lovora” Dušana Kasalice, zakazane za isti dan u 21:30 u Sali 1 Kombank dvorane, u okviru takmičarskog programa 27. Festivala autorskog filma. O ovom ostvarenju, nastalom u koprodukciji Srbije i Crne Gore, govorili su producentkinja Jelena Angelovski, reditelj i scenarista Dušan Kasalica, i glumac Frano Lasić.

Jelena Angelovski, producentkinja filma, o saradnji sa rediteljem Dušanom Kasalicom je rekla: “Dušan i ja se znamo od 2011. godine, a zajedno smo producirali film “Ti imaš noć” Ivana Salatića. Nas troje smo se okupili oko crnogorske producentske kuće Meander film sa idejom kakve filmove treba da stvaramo i koje su to nove vrednosti koje film s ovih prostora treba da donese. Dušan ima jedinstven pristup u obrađivanju svih tema kojima se do sada bavio i u njima se oseća kontinuitet iz godine u godinu. Kada sam pročitala Elegiju Lovora, taj scenario je bio toliko jasan i koherentan, da je samo bilo potrebno da nađemo novac i odmah uđemo u snimanje”.

Dušan Kasalica, reditelj i scenarista “Elegije lovora”, govorio je o genezi priče kojom se bavio u ovom ostvarenju: “Jako me zanima način na koji se komunicira, i u svim scenarijima na kojima sam radio, uvijek mi je veoma važna stilizacija dijaloga. Moja prva ideja je zapravo bila da posmatram način na koji ljudi danas vode komunikaciju, gdje se zapravo često ne razgovara, već se svi samoprezentuju i vode monologe. Onda sam počeo da razmišljam o generaciji naših roditelja, koji su pasivno i ćutke gledali sve ono što nam se dešava već 30 godina, bez pretjerane involviranosti. Kao da su očekivali da će se sve ovo samo od sebe srediti”.

Frano Lasić, koji u filmu tumači glavnu ulogu, univerzitetskog profesora Filipa, o saradnji sa Kasalicom je rekao: “Dušana sam upoznao nakon što sam dobio scenario. Kada sam ga pročitao zaintrigirala me je priča, to je jedna psihodrama sa primjesama mistike. Cjela tema me je zaokupila tako da smo provjeli dosta vremena pričajući o tome. Dušan je vrlo pedantan čovjek koji je od početka kristalno jasno znao šta hoće da film donese, i onda je to bilo lako. Naravno, uz dosta elaboriranja, jer je Filip zapravo jedan linearni lik koji nema jakih izražaja ka van, već sve doživljava u sebi i dozvoljava da život teče pored njega”.

U ovom ostvarenju uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” je svoju svetsku premijeru imala 15. avgusta na Sarajevo Film Festivalu, a prikazan je i na filmskom festivalu u Hamburgu u Nemačkoj. Film je nastao u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Ekipa filma „Deset u pola“ u Beogradu: PANDEMIJA ĆE PROĆI, FILM ĆE OSTATI

Foto: FAF Promo

U nedelju, 28. novembra, održana je konferencija za medije povodom srpske premijere novog filma oskarovca Danisa Tanovića „Deset u pola“, zakazane za isti dan u 21:30 u Kombank dvorani, u okviru programa 27.  Festivala autorskog filma (FAF). Prisutnim predstavnicima medija obratili su se glumci i glumice , Branko Đurić, , Izudin Bajrović, Helena Vuković, Kerim Čutuna i Anja Matković, i koscenarista Nikola Kuprešanin.

Helena Vuković, koja u filmu tumači ulogu Lane, ćerke jednog od dvojice ćevabždija, o iskustvu snimanja filma je rekla: „Bilo je predivno. Mislim da je to nešto o čemu sanja svaki mladi glumac – da bude u filmu Danisa Tanovića, i da ima pored sebe partnere kao što su Izudin Bajrović i Branko Đurić. Ovo je moj prvi dugometražni film i odličan start. Mislila sam da ću imati tremu dok nisam upoznala Danisa, a onda kad smo krenuli u zajedničku saradnju apsolutno nije bilo potrebe za tremom. Bilo je jako inspirativno raditi s njim, dosta sam učila i bio mi je podrška“.

Kerim Čutuna, u ulozi Orhana, sina ćevabdžije kojeg tumači Branko Đurić, o svojim impresijama o radu na filmu je rekao: „Uživao sam i bilo je stvarno lijepo raditi na ovom filmu. Jako sam zadovoljan i sretan jer sam bio u nekoj lijepoj atmosferi s ljudima koji su profesionalni, iskusni. Dosta toga sam naučio. Bilo je sjajno raditi sa Danisom, jer radi se o čovjeku koji je profesionalan i konkretan, i prilično opušten kad uđete s njim u neki odnos, tako da nije bilo treme. Prije euforija“.

Izudin Bajrović, jedan od dvojice glavnih glumaca u filmu, osvrnuo se na iskustvo snimanja filma u vreme pandemije: „Dosta sam radio otkad je počela, ali ovo je prvi film gde se i radnja filma dešava tokom pandemije, tako da smo imali slobodu – ko god je htio mogao je da radi sa maskom, čak i tamo gdje po scenariju nije bilo nužno da se nosi. Naravno da uvijek postoji neki strah da ćemo jedni druge zaraziti, ali imali smo sreću da za tih nešto manje od mjesec dana koliko smo radili film, ostanemo pošteđeni“:

Glavni glumac Branko Đurić je o snimanju u ovim okolnostima rekao: „Trudio sam se da Danisa nagovorim da snimamo bez maski kao da nije pandemija, jer mislim da će pandemija proći, a film će ostati. Ali shvatam da je u redu da se, na neki način, da znak da smo snimali u to vreme“.

Hrvatska glumica Anja Matković u filmu tumači food vlogerku iz Zagreba: „Bila sam sretna što sam u Sarajevu i što svaki dan jedem ćevape. Nisam se stigla baviti pandemijom. Uslovi su bili malo drugačiji, ali čovek se prilagodi svemu. Bilo mi je zanimljivo snimanje i verovatno bi bilo slično da nije bilo pandemije“.

Nikola Kuprešanin je opisao svoju saradnju sa Danisom Tanovićem tokom zajedničkog pisanja scenarija: „Proces rada sa Danisom je odličan jer tu, kada je pisanje u pitanju, nema nikakvog ega. Jako dobro smo sarađivali, jedno drugome smo prepisivali i ispisivali scene iznova i to je bio najljepši proces jer nije bilo sudara, sukoba i svađa. Mislim da tu jako puno govori i njegovo iskustvo“.

Radnja filma događa se u Sarajevu, u maju ove godine. Baščaršija pokušava da se oporavi od duge i teške pandemijske godine. Pandemija još traje, ali ipak – dolazi leto, postoji nada da bi se stvari mogle, barem nakratko, popraviti. Kada jedno jutro u Enesovu ćevabdžinicu uđe Zagrepčanka koja kaže da je došla da pojede ”najbolje ćevape u Sarajevu”, on je pošalje kod Ize, da bi tako i on tradicionalno mogao nakon prve uslužene mušterije priuštiti sebi zadovoljstvo prve jutarnje kafe. Ovaj sasvim bezazlen, prijateljski gest, izaziva potpuni raspad komšijskog, poslovnog i privatnog života, ne samo Enesovog i Izinog, već i celog grada. Gde se jedu najbolji ćevapi u Sarajevu?

Nakon premijere na Festivalu autorskog filma, film „Deset u pola“ će biti prikazan u ponedeljak 29. novembra u 20:30 u Novom Sadu, u bioskopu Arena Cineplex, a potom će se prikazivati u bioskopima u Srbiji i regionu, kao i u većim evropskim gradovima od 2. decembra. Regionalni bioskopski distributer filma “Deset u pola”  je dugogodišnji partner Sarajevo Film Festivala Con film grupacija u saradnji sa kompanijama Art Vista i Oskar film.

Da podsetimo, Tanovićev film “Deset u pola” nastao je u okviru projekta Sarajevo grad filma za globalne ekrane (SCF GS) Obala Art Centra i Turske državne radio-televizije (TRT), i uz podršku BH Telecoma i Visit Sarajevo. Film je imao svetsku premijeru na otvaranju 27. Sarajevo Film Festivala, a prikazan je i na festivalima u Turskoj (Bosphorus Film Festival) u Istanbulu, i u Dohi u Kataru (Ajyal Film Festival).

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=LX_fQXkj6ek

Branko Đurić i Izudin Bajrović o premijeri komedije “Deset u pola” Danisa Tanovića u Beogradu: Publiku očekuje zabavan i duhovit film za sve generacije

Glumačka ekipa filma „Deset u pola“ oskarovca Danisa Tanovića, predvođena Brankom Đurićem i Izudinom Bajrovićem, pozdraviće uživo publiku u Beogradu na premijeri 28. novembra u 21.30 u Kombank dvorani, u okviru programa Festivala autorskog filma.

Đurić i Bajrović tumače uloge vlasnika dve ćevabdžinice na Baščaršiji u Sarajevu, koji su ujedno i prijatelji i konkurenti. Osim poslovnih povezani su i privatnim vezama, ljubavnom vezom njihove dece (Helena Vuković i Kerim Čutuna).

O premijeri u Beogradu, Branko Đurić Đuro je izjavio: “Publika može očekivati dobru komediju i zabavan film. Nije to samo film o ćevapima – to je film o ljubavi, prijateljstvu, o takmičarskom duhu jednog grada, o Sarajevu. Ćevapi su samo povod da se priča ispriča. Vjerujem da će se publika opustiti uz ovaj film, da će se nasmijati i uživati, jer humor je univerzalan i prepoznatljiv svugdje, bez obzira na geografski prostor. Uživali smo na snimanju, atmosfera je bila odlična i jedva čekamo da vidimo reakcije publike u kinima. U Zagrebu su bile reakcije fantastične, čekamo publiku u Beogradu, dolazimo da čujemo šta kažu, a onda putujemo na projekcije u još nekoliko gradova regije”.

Izudin Bajrović o dolasku za Beograd kaže: “Ovo je film za sve generacije, film koji je osvježenje i za nas glumce i za publiku koja će sigurno uživati u jednoj maloj, bajkovitoj komediji, u priči o nama, o ljudima koji su prirodno, bez namjere, duhoviti. Ovo je naša, sarajevska priča, ispričana iz našeg duha, ali univerzalna i siguran sam da će je publika prepoznati bez obzira gdje bila, u kojem dijelu svijeta. Svi smo uživali i sa zadovoljstvom radili na filmu i to se osjeti. Radujemo se dolasku i premijeri u Beogradu i drugim gradovima gdje ćemo pozdraviti publiku”.

Nakon premijere komedije “Deset u pola” na Festivalu autorskog filma u Beogradu, slede specijalne projekcije s filmskom ekipom u Novom Sadu, Zagrebu, Kranju, Banja Luci i Sarajevu. Komedija “Deset u pola” od 2. decembra dolazi u bioskope u Srbiji, regionu i većim evropskim gradovima.

Radnja filma događa se u Sarajevu, u maju ove godine. Baščaršija pokušava da se oporavi od duge i teške pandemijske godine. Pandemija još traje, ali ipak – dolazi ljeto, postoji nada da bi se stvari mogle, barem nakratko, popraviti. Kada jedno jutro u Enesovu ćevabdžinicu uđe Zagrepčanka koja kaže da je došla da pojede ”najbolje ćevape u Sarajevu”, on je pošalje kod Ize, da bi tako i on tradicionalno mogao nakon prve uslužene mušterije priuštiti sebi zadovoljstvo prve jutarnje kafe. Ovaj sasvim bezazlen, prijateljski gest, izaziva potpuni raspad komšijskog, poslovnog i privatnog života, ne samo Enesovog i Izinog, već i cijelog grada. Gdje se jedu najbolji ćevapi u Sarajevu?

“Deset u pola” nastao je u produkciji Obala Art Centra i Turske radio-televizije (TRT), i uz podršku BH Telecoma i Visit Sarajevo. Film je premijerom otvorio ovogodišnji 27. Sarajevo Film Festival, a zatim prikazan na Zagreb Film Festivalu, na Bosphorus Film Festivalu u Istanbulu u Turskoj i na Ajyal Film Festivalu u Dohi u Kataru.

Regionalni bioskopski distributer filma “Deset u pola”  je dugogodišnji partner Sarajevo Film Festivala Con film grupacija, u saradnji sa kompanijama Art Vista i Oskar film.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=LX_fQXkj6ek

U prodaji karte za premijeru nove komedije Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”

Karte za premijeru novog filma Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”, koja je će biti održana 7. decembra u Kombank dvorani (20:30) i bioskopu Cineplexx Galerija (19:30), od danas su u prodaji na blagajnama pomenutih bioskopa i putem servisa tickets.rs.

Dušan Kovačević filmskoj javnosti poznat je kao reditelj bioskopskih hitova “Balkanski špijun” i “Profesionalac” i autor kultnih klasika kao što su  “Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, “Underground”, „Radovan Treći“, i „Urnebesna tragedija“. Nakon 18 godina, publika će imati prilike da uživa u njegovom novom ostvarenju “Nije lose biti čovek”, komediji sa elementima trilera, koja postavlja večito pitanje – da li je kraj života i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku.

Sjajnu glumačku ekipu, uz Vojina Ćetkovića i Gordana Kičića, čine Branka Katić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Srđan Žika Todorović, Gordan Kičić, Lena Kovačević, Andrija Milošević, Mira Banjac, Milan Lane Gutović, Andrija Kuzmanović, Boris Milivojević, Marko Gvero, Bojan Dimitrijević, Jelena Mihajlović, Nemanja Stamatović, Srđan Timarov i drugi.

Priča prati profesora klavira Milana (Vojin Ćetković) 5 godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan odlučuje da razreši misteriju i konačno sazna šta se dogodilo sa Belim. Ne nalazeći podršku i razumevanje porodice i okoline, Milan razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom.

Film je okupio i druge renomirane autore kao što su direktor fotografije Goran Volarević i scenograf Mile Jeremić,  dok muziku potpisuje Momčilo Bajagić Bajaga. Film je realizovan u produkciji Art & Popcorn, u koprodukciji sa Contrast Studios, Terminal 3, Cinnamon Filmom i Momčilom Bajagićem Bajagom uz podršku Filmskog Centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra.

Trejler za film možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=UnRgnBNaGAQ

Spot za numeru iz filma “Lepe laži” pogledajte ovde: https://www.youtube.com/watch?v=M0FDYy2ropw

U Parizu je u toku Francusko-srpski koprodukcioni market

Foto: Iva Čolić, FCS

Nastavlja se uspešna saradnja Srbije i Francuske na polju kinematografije, a saglasno Sporazumu Republike Srbije i Republike Francuske o kinematografskoj koprodukciji. U Parizu se 18. i 19. novembra 2021. godine održava Francusko-srpski koprodukcijski market u organizaciji Filmskog centra Srbije (FCS), Francuskog centra za film i pokretne slike (CNC) i Francuskog instituta u Srbiji.

Podsećamo, ovaj događaj proističe iz Sporazuma o kinematografskoj saradnji između Republike Francuske i Republike Srbije , koji je zvanično potpisan 15. jula 2019. godine, tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu, a sa ciljem unapređenja već uspešne saradnje naše dve zemlje na polju kinematografije. Kako bi proslavili to uspostavljanje modernizovanog okvira za koprodukciije, Filmski centar Srbije (FCS) i Francuski centar za film i pokretne slike (CNC) odlučili su da združenim snagama organizuju ovaj market tokom koga će se nadareni filmski stvaraoci iz Srbije susresti sa francuskim profesionalcima iz filmske industrije i tom prilikom proceniti kako bi mogli da sarađuju i rade zajedno. Nadležnim telima u slučaju ovog Sporazuma smatraju se Filmski centar Srbije (za Vladu Republike Srbije) i Nacionalni centar za film i pokretne slike (za Vladu Republike Francuske).

Na Marketu se u ovom trenutku u prostorijama Francuskog centra za film i pokretne slike predstavlja  šest srpskih filmskih projekata u razvoju, koje je CNC odabrao na osnovu dostavljenih materijala. U pitanju su projekti: „Narodna drama“ (rediteljka: Mirjana Karanović, producentkinja: Snežana van Hauvelingen – This&That Productions), „Inat“ (rediteljka: Andrijana Stojković, producent: Mirko Bojović – Baboon Production), „78 dana“ (rediteljka: Emilija Gašić, producenti: Andrijana Sofranić Šućur i Miloš Ivanović – Set Sail Films), „Surogat“ (reditelj: Vuk Bogdanović, producent: Nenad Pirnat – ETM produkcija), „Vasilisa Prekrasna“ (reditelj: Žikica Jovanović, producent: Vlastimir Stevanović – Film klub Prokuplje) i „U sigurnim rukama“ (reditelj: Ivica Vidanović, producent: Branislav Jević – Hypnopolis)

Kako je planirano, tokom dva dana intenzivnog programa i sastanaka, reditelj i producent(i) svakog od ovih šest filmova u nastajanju imaće priliku da predstave projekat francuskim producentima i distributerima, potencijalnim partnerima za saradnju. Indivudualni sastanci, kako je i planirano, traju po 25 minuta.

Oskarovac Danis Tanović o premijeri novog filma u Beogradu: „Nadam se da će se publika bar malo nasmijati i da će osjetiti našu dobru energiju s kojom smo film stvarali“

Foto: Obala Art Centar,

Novi film oskarovca Danisa Tanovića „Deset u pola“ sa Brankom Đurićem Đurom i Izudinom Bajrovićem u glavnim ulogama, imaće srpsku premijeru u nedelju, 28. novembra u 21.30 u Kombank dvorani, u okviru programa 27.  Festivala autorskog filma (FAF).

Tim povodom, Danis Tanović je izjavio: „Radujem se što će publika na Festivalu autorskog filma (FAF) u Beogradu, a nakon toga i u bioskopima širom regiona, imati priliku pogledati naš novi film. Ovaj film je romantična komedija koja govori o dva prijatelja, ugostitelja, koji su konkurenti, ali zapravo neminovno upućeni jedan na drugoga. Snimali smo u pandemiji, radnje su zatvarane, ljudi su se međusobno udaljili. Film pokazuje Sarajevo iz jednog drugog, meni jako zanimljivog ugla, i pokazuje koliko je važna saradnja i neodustajanje od pravih vrijednosti – prijateljstva, ljubavi, dobrih komšijskih odnosa. Nadam se da će se publika bar malo nasmijati i da će osjetiti našu dobru energiju s kojom smo film stvarali”.

Radnja filma događa se u Sarajevu, u maju ove godine. Baščaršija pokušava da se oporavi od duge i teške pandemijske godine. Pandemija još traje, ali ipak – dolazi leto, postoji nada da bi se stvari mogle, barem nakratko, popraviti. Kada jedno jutro u Enesovu ćevabdžinicu uđe Zagrepčanka koja kaže da je došla da pojede ”najbolje ćevape u Sarajevu”, on je pošalje kod Ize, da bi tako i on tradicionalno mogao nakon prve uslužene mušterije priuštiti sebi zadovoljstvo prve jutarnje kafe. Ovaj sasvim bezazlen, prijateljski gest, izaziva potpuni raspad komšijskog, poslovnog i privatnog života, ne samo Enesovog i Izinog, već i celog grada. Gde se jedu najbolji ćevapi u Sarajevu?

Nakon premijere na Festivalu autorskog filma, film „Deset u pola“ prikazivaće se u bioskopima u Srbiji i regionu, kao i u većim evropskim gradovima od 2. decembra. Regionalni bioskopski distributer filma “Deset u pola”  je dugogodišnji partner Sarajevo Film Festivala Con film grupacija u saradnji sa kompanijama Art Vista i Oskar film.

Da podsetimo, Tanovićev film “Deset u pola” nastao je u okviru projekta Sarajevo grad filma za globalne ekrane (SCF GS) Obala Art Centra i Turske državne radio-televizije (TRT), i uz podršku BH Telecoma i Visit Sarajevo. Film je imao svetsku premijeru na otvaranju 27. Sarajevo Film Festivala, a prikazan je i na festivalima u Turskoj (Bosphorus Film Festival) u Istanbulu, i u Dohi u Kataru (Ajyal Film Festival).

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=LX_fQXkj6ek

Završen beogradski deo snimanja filma „Među bogovima“ u režiji Vuka Ršumovića

Vuk Ršumović je svoj novi film snimao u Beogradu i okolini od 7. oktobra do 14. novembra 2021. godine, tokom 29 snimajućih dana. „Među bogovima“ donosi priču o mladoj Avganistanki koja na vrhuncu migrantskog talasa dolazi u Beograd i saznaje da joj je nastradao brat. Filmski centar Srbije je 2017. podržao ovaj projekat (tada pod radnim naslovom „Živi“), nakon čega je dobio podrške italijanskog filmskog fonda (MIBAC), hrvatskog filmskog fonda (HAVC) i fonda Eurimages. „Među bogovima“ nastaje u okrilju producentske kuće BaBoon Production, a koproducenti filma su Nightswim iz Rima i Kinorama iz Zagreba. Film producira Mirko Bojović, a Milena Džambasović je direktorka filma i izvršna producentkinja.

„Danas je posebno zahtevan dan pošto radimo uvodni i zavšni segment filma“, objasnio je Ršumović. „Nije nam ostalo još puno snimajućih dana, ali nema opuštanja. Koncentracija mora uvek da bude na najvišem nivou zato što svaka greška i pogrešna procena mogu da odnesu danak. Ipak, ako se osvrnem na ono što je do sada završeno, moram da kažem da sam veoma zadovoljan – kako samim procesom rada, tako i saradnicima. Svi živimo za ovaj film, dišemo kao jedan i nadam se da će se to videti na platnu.“

Ferešte Hoseini, avganistansko-iranska glumica, u filmu „Među bogovima“ tumači glavnu ulogu. Ona glumi mladu ženu koja, poput Sofoklove Antigone, preuzima na sebe zadatak da sahrani brata onako kako dolikuje, bez obzira na sve teškoće koje će joj taj poduhvat doneti. „Srpsku filmsku ekipu doživaljavam kao svoju novu porodicu, znam da mogu na njih da se oslonim i da imam punu podršku“, istakla je glumica. „Uloga koju tumačim je zaista veoma teška i zahtevna,  tako da mi puno znači što je kompletna ekipa uvek tu za mene, spremna da pomogne.“

Producent Mirko Bojović ima samo reči hvale za glavnu glumicu: „Ferešte je divna osoba i sjajna glumica, a uz sve to je u potpunosti posvećena ulozi. Ima određenih sličnosti između uloge koju  tumači i njenog privatnog života, što na površinu izvlači svu jačinu emocija. To je istovremeno potresno i prekrasno – preobražaj koji doživljava njen lik toliko je uverljiv da se neretko dogodi da zaboravimo da je u pitanju gluma.“

Pored  Ferešte Hoseini, u filmu „Među bogovima“ igraju i makedonski glumac Nikola Ristanovski, iranski glumac Reza Aklagi Rad, Branka Katić, Vule Marković, Miloš Timotijević… Umetničku ekipu predvode reditelj Vuk Ršumović (koji je sa Momirom Turudićem napisao scenario), direktor fotografije Damjan Radovanović, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja Maja Mirković, montažeri Aleksandar Stanojević i Mirko Bojović. Ekipa početkom sledeće godine u Iranu treba da snimi još nekoliko scena neophodnih kako bi se zaokružila priča, a svetska premijera filma „Među bogovima“ je planirana za drugu polovinu 2022. godine.

Počinje Evropski filmski maraton u Beogradu, Subotici i Novom Sadu

U nedelju, 14. novembra, u Bioskopu Eurocinema u Subotici, Bioskopu Fontana u Beogradu i Bioskopu Kulturnog centra Novi Sad, publika će moći besplatno da pogleda osam filmova u okviru Evropskog filmskog maratona: „Najbolje godine“, „Izbrisana istorija“, „Osinja mreža“, „Telo Hristovo“, „Znoj“, „Još jedna tura“, „Pogrešan korak“ i „Vampir“.

Program će u 10 časova otvoriti ostvarenje „Najbolje godine“ reditelja Gabrielea Muccina, priča o Italiji, od osamdesetih godina do danas, ispričana kroz živote četvoro prijatelja. U 12h je na programu film „Izbrisana istorija“ (Benoît Delépine, Gustave Kervern), u kome u provincijskom predgrađu, tri suseda sustižu nove tehnologije i društveni mediji. Triler „Osinja mreža“ (Olivier Assayas), koji je na programu u 14h, dočarava Havanu ranih devedesetih, a „Telo hristovo“ (16h) reditelja Jana Komase je priča o dvadesetogodišnjaku koji doživljava duhovnu transformaciju u pritvoru za mlade. Od 18 časova na programu je drama „Znoj“ Magnusa fon Horna, koja približava gledaocima unutrašnji život influenserke i fitnes instruktorke Silvije Zajec. Oskarom nagrađeno ostvarenje „Još jedna tura“ Thomasa Vinterberga na programu je od 20 časova, a u 22 časa publika će moći da gleda film „Pogrešan korak“ Davida Victorija, u kome nakon smrti oca koji ga je negovao, glavni junak Dani odluči da je vreme da se vrati svom životu. Konačno, u ponoć će publika moći da pogleda najnoviji domaći horor „Vampir“ reditelja Branka Tomovića. U ovom filmu čovek iz Londona dolazi u malo udaljeno selo u Srbiji da se brine o groblju.

Evropski filmski maraton je deo novog projekta „European films for next generation“ u okviru Europa Cinemas programa Collaborate to Innovate finansiranog od strane Kreativne evrope, koji se realizuje sa ciljem kreiranja održivog modela za privlačenje mlade publike i promociju evropskog filma.

Projekat „European film for next generation“ kreiran je sa ciljem uspostavljanja snažne mreže bioskopa, u cilju stvaranja održivog modela za privlačenje mlade publike i promociju evropskog filma kroz edukativne aktivnosti. Jedna od četiri ključne aktivnosti je stvaranje zajedničke marketing strategije i realizacije marketinške kampanje čija će ciljna grupa biti mladi, sa ciljem stvaranja svesti o raznovrsnosti i kvalitetu evropske kinematografije. U sklopu ove aktivnosti organizuje se “Evropski filmski maraton” 14. novembra 2021. godine simultano u Subotici, Beogradu i Novom Sadu.

Takođe, jedan od fokusa projekta je organizovanje specijalnih projekcija evropskih dečijih igranih filmova za starije osnovce uz uvodno predavanje stručnjaka iz oblasti filma u tri bioskopa partnera na projektu. U okviru projekta biće organizovane i specijalne projekcije evropskih dokumentarnih  filmova za srednjoškolce, uz uvodno predavanje stručnjaka iz oblasti filma u tri bioskopa partnera na projektu. Kao četvrta ključna aktivnost, u planu je i organizovanje dvodnevnog trening seminara za članove projektnog tima kao i za nastavno osoblje osnovnih i srednjih škola.

Partneri na projektu su Bioskop Eurocinema iz Subotice, Bioskop Fontana iz Beograda, i Bioskop Kulturnog centra Novi Sad.

Selekcija “Migracije” od 11. do 25. novembra u Sali Srpskog filma u Kombank dvorani

 Od 11. do 25. novembra, u okviru programa Sale Srpskog filma u Kombank dvorani, na repertoaru će biti domaći filmovi koji se bave temom migracija: “Flotel Europa” Vladimira Tomića, “Ruža Vetrova” Koste Ristića, “Abdul i Hamza” Marka Grbe Sinha” i “Od sutra počinjem da” (Chun nuan hua kai) Ivana Markovića i Linfeng Vua. Urednik programa “Migracije” je Nikola Radić, filmski kritičar i član Filmoskopije, portala filmske kritike u okviru Filmskog centra Srbije.

Dokumentarni film „Flotel Europa“ Vladimira Tomića biće prikazivan od 16 časova. Autor svoju pripovest o izbeglištvu smešta u Dansku. Višestruko nagrađeni dokumentarac (festivali u Berlinu, Sarajevu, IndieLisboa i drugi) prati istorijsku epizodu s početka 1990-ih godina, kada je oko hiljadu izbeglica iz Bosne i Hercegovine privremeno zbrinuto u hotelu na vodi u Kopenhagenu. 

Termin od 17:30 rezervisan je za kratkometražne filmove selekcije Migracije o migrantskom talasu 2010-ih u Srbiji: kratkometražni dokumentarni „Ruže vetrova“ Koste Ristića i srednjemetražnu dokufikciju „Abdul i Hamza“ Marka Grbe Singha.  Prema rečima selektora programa, Nikole Radića, “osim što dele godinu izlaska i temu, i Ristić i Grba nalaze odjeke migrantskog iskustva na našim prostorima. U „Ruži vetrova“ Ristić beg migranata od rata poredi sa srpskim izbeglicama iz Knina, dok se u „Abdulu i Hamzi“ govori o skrivanju dvojice hajduka, pa dvojice partizana, u Vršačkoj kuli”.  

„Od sutra počinjem da“ (Chun nuan hua kai) Ivana Markovića i Linfeng Vua (termin od 19h) za polazišnu tačku uzima ekonomske migracije u savremenoj Kini. Protagonista Li doselio se u predgrađe Pekinga zarad posla. Tamo radi kao noćni čuvar zgrade, deleći skučen smeštaj sa cimerom, takođe doseljenikom. „Od sutra počinjem da“ slika hladan svet periferije milionskog grada, svet stakla i metalnih konstrukcija, praznih konferencijskih sala, poplavljenih hodnika, bezličnih zgrada i slabo osvetljenih sobičaka. 

Evropski filmski maraton u Subotici, Beogradu i Novom Sadu

U nedelju, 14. novembra, u Bioskopu Eurocinema u Subotici, Bioskopu Fontana u Beogradu i Bioskopu Kulturnog centra Novi Sad, publika će moći besplatno da pogleda osam filmova u okviru Evropskog filmskog maratona: „Najbolje godine“, „Izbrisana istorija“, „Osinja mreža“, „Telo Hristovo“, „Znoj“, „Još jedna tura“, „Pogrešan korak“ i „Vampir“. Evropski filmski maraton je deo novog projekta „European films for next generation“ u okviru Europa Cinemas programa Collaborate to Innovate finansiranog od strane Kreativne evrope, koji se realizuje sa ciljem kreiranja održivog modela za privlačenje mlade publike i promociju evropskog filma.

Program će u 10 časova otvoriti ostvarenje „Najbolje godine“, reditelja Gabrielea Muccina. Ova priča o Italiji, od osamdesetih godina do danas, ispričana je kroz živote četvoro prijatelja, kroz 40 godina njihovih ljubavi, traganja, uspeha i neuspeha. U 12h je na programu film „Izbrisana istorija“ (Benoît Delépine, Gustave Kervern), u kome u provincijskom predgrađu, tri suseda sustižu nove tehnologije i društveni mediji. Oni odlučuju da se, uz pomoć hakera, bore protiv moćnih vetrenjača savremenog života i kompanije Big Tech. Triler „Osinja mreža“ (Olivier Assayas), koji je na programu u 14h, dočarava Havanu ranih devedesetih, kada kubanski pilot Rene Gonzales otima avion i beži sa Kube ostavljajući za sobom voljenu ženu i ćerku. „Telo hristovo“ (16h) reditelja Jana Komase je priča o dvadesetogodišnjaku koji doživljava duhovnu transformaciju u pritvoru za mlade, i odlazi u mali grad da oproba sreću u onome što zaista voli.

 Od 18 časova na programu je drama „Znoj“ Magnusa fon Horna, koja približava gledaocima unutrašnji život influenserke i fitnes instruktorke Silvije Zajec. Oskarom nagrađeno ostvarenje „Još jedna tura“ Thomasa Vinterberga na programu je od 20 časova, u ovoj priči četiri prijatelja rade kao profesori u srednjoj školi i pokušavaju da poboljšaju svoj život time što eksperimentišu konstantnim održavanjem nivoa alkohola u krvi. U 22 časova publika će moći da gleda film „Pogrešan korak“ Davida Victorija, u kome nakon smrti oca koji ga je negovao, glavni junak Dani odluči da je vreme da se vrati svom životu. Konačno, u ponoć će publika moći da pogleda najnovije domaće ostvarenje „Vampir“ reditelja Branka Tomovića. U ovom filmu čovek iz Londona dolazi u malo udaljeno selo u Srbiji da se brine o groblju. Počinje da ima košmarne snove i sumnja da prijateljski nastrojeni seljani imaju zlu nameru s njim.

Projekat „European film for next generation“ kreiran je sa ciljem uspostavljanja snažne mreže bioskopa, u cilju stvaranja održivog modela za privlačenje mlade publike i promociju evropskog filma kroz edukativne aktivnosti. Jedna od četiri ključne aktivnosti je stvaranje zajedničke marketing strategije i realizacije marketinške kampanje čija će ciljna grupa biti mladi, a sa ciljem stvaranja svesti o raznovrsnosti i kvalitetu evropske kinematografije. U slopu ove aktivnosti organizovaće se i “Evropski filmski maraton” 14. novembra 2021. godine simultano u Subotici, Beogradu i Novom Sadu.

Takođe, jedan od fokusa projekta je organizovanje specijalnih projekcija evropskih dečijih igranih filmova za starije osnovce uz uvodno predavanje stručnjaka iz oblasti filma u tri bioskopa partnera na projektu. U okviru projekta biće organizovane i specijalne projekcije evropskih dokumentarnih  filmova za srednjoškolce, uz uvodno predavanje stručnjaka iz oblasti filma u tri bioskopa partnera na projektu. Kao četvrta ključna aktivnost, u planu je i organizovanje dvodnevnog trening seminara za članove projektnog tima kao i za nastavno osoblje osnovnih i srednjih škola.

Partneri na projektu su Bioskop Eurocinema iz Subotice, Bioskop Fontana iz Beograda, i Bioskop Kulturnog centra Novi Sad.

Završeno snimanje filma „Izolacija“ reditelja Marka Backovića

Uspešno je okončano snimanje još jednog srpskog dugometražnog igranog filma svojevremeno podržanog na konkursu Filmskog centra Srbije; u pitanju je ostvarenje naslovljeno „Izolacija“ u režiji Marka Backovića, a po scenariju Marka Backovića i Marka Jocića i sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi. Uz to, Biković je i jedan od producenata tog filma.

Sinopsis glasi: Jovan je mladi biolog pun entuzijazma koji iznenadno dobija dobro plaćeni posao nadgledanja migracija životinja u šumi. Na udaljenoj planini, daleko od civilizacije, smešten u drvenoj kolibi preuređenoj u naučnu stanicu, njegov posao je da vodi računa o održavanju kamera koje snimaju divlje životinje. Na snimcima se u jednom trenutku pojavljuje misteriozni čovek za koga Jovan počinje da sumnja da ga uhodi. Kako vreme u izolaciji bude odmicalo, Jovan će biti svedok noćnih poseta, čudnih telefonskih poziva i neobjašnjivih zvukova koji će početi da bude njegovu paranoju i strah. Suočen sa nejasnom pretnjom vodiće unutrašnju borbu sa samim sobom u kojoj neće biti siguran da li je ono što mu se dešava realnost ili plod straha. Počeće da preispituje svoju odluku ostanka u šumi. Tačka njegovog mentalnog pucanja biće situacija kada bude video ubistvo u šumi…

Reditelj Backović nam je u par rečenica Izolaciju predstavio ovako: „Snimanje Izolacije je bilo veoma uzbudljivo i zahtevno. Veliko zadovoljstvo je bilo raditi sa Milošem Bikovićem koji je imao izuzetno naporan posao s obzirom da veliki deo filma igra sam. Miloš je veliki profesionalac i stoički je izdržao teške uslove snimanja i duboko verujem napravio ulogu za pamćenje. Istakao bih da je saradnja sa Miodragom Krstovićem i Anicom Dobrom, kao i svim ostalim glumcima i autorima bila fantastična. Vreme koje nas je pratilo na planini je otežavalo samo snimanje ali istovremeno dalo mističnu atmosferu koja će biti bitan adut filma, s obzirom da je film žanrovski misterija/triler.“

Autorsku ekipu filma čine i: direktor fotografije Đorđe Stojiljković, montažerka Andrijana Krčmar , scenografkinja Sanja Bulat, kostimografkinja Jelena Đorđević, maskerka Petra Macura, kompozitor muzike Nikola Jeremić, snimatelj zvuka Miroslav Gojković. Uz Miloša Bikovića u glavnoj roli, u Izolaciji ćemo igraju i: Miodrag Miki Krstović, Anica Dobra, Mladen Andrejević, Marko Mak Pantelić.

Producent i koscenarista Marko Jocić je istakao sledeće: „Snimanje filma Izolacija koje je počelo 6. oktobra je uspešno završeno 1.novembra u Pančevu. Najveći deo snimanja je obavljen na raznim lokacijama u Nacionalnom parku Tara. Snimanje je bilo veoma izazovno s obzirom na vremenske uslove, pošto se pored niskih temperatura dešavalo da se u toku samo jednog dana smenjivao sneg, ledena kiša, magla i sunce. I pored toga uspeli smo da savladamo sve prepreke i snimimo materijal koji je veoma uzbudljiv i redak u domaćim produkcijama. Sve pohvale idu celokupnoj ekipi filma i glumcima koji su bili veoma motivisani i koji su uradili fantastičan posao.“

Film nastaje u koprodukciji kuća Viktorija Film (Srbija), Archangel Digital (Srbija), Livada Produkcija (Hrvatska), Talking Wolf Productions (Srbija). Filmski centar Srbije je podržao projekat ovog filma na konkursu iz maja 2019. godine.

Foto: Đorđe Stojiljković

U toku je snimanje filma „Među bogovima“ u režiji Vuka Ršumovića

U toku je snimanje dugometražnog igranog filma „Među bogovima“, koje je počelo u oktobru 2021. godine. Scenario novog filma Vuka Ršumovića zasnovan je na istinitom događaju iz 2015. godine, a istovremeno je svojevrsna adaptacija i novo čitanje čuvene antičke tragedije „Antigona“. Glavnu ulogu u filmu tumači Ferešte Hoseini (Fereshteh Hosseini), nagrađivana avganistansko-iranska glumica u usponu.

Mlada avganistanka dolazi u Beograd na vrhuncu migrantskog talasa i saznaje da joj se mlađi brat utopio u reci tri nedelje ranije. Tada počinje njena borba da sahrani brata pod punim imenom i prezimenom, uprkos birokratiji i statusu u društvu koji ima kao migrant bez dokumenata i statusu unutar njene patrijarhalne avganistanske porodice.

Forešteh Hoseini je rođena 1997. godine. Poreklom je iz Avganistana, a karijeru gradi i Iranu gde je prošle godine zvanično proglašena najboljom mladom glumicom. U filmu „Među bogovima“ igraju i makedonski glumac Nikola Ristanovski, iranski glumac Reza Akhlaghi, Vule Marković, Branka Katić, Miloš Timotijević… Umetničku ekipu filma predvode reditelj Vuk Ršumović (koji je sa Momirom Turudićem i napisao scenario), direktor fotografije Damjan Radovanović, scenografkinja Jelena Sopić, kostimografkinja Maja Mirković, montažeri Aleksandar Stanojević i Mirko Bojović. „Među bogovima“ nastaje u okrilju producentske kuće BaBoon Production, a producent filma je Mirko Bojović.

Filmski centar Srbije je u maju 2017. podržao ovaj projekat (tada poznat pod radnim naslovom „Živi“), a uz obrazloženje Komisije u kome, između ostalog, piše: „Vuk Ršumović je svojim debitаntskim filmom Ničije dete postigаo uspeh nа kome bi mu i dаleko iskusniji аutori pozаvideli, а Živi deluje kаo logičаn nаstаvаk već jаsno uspostаvljene poetike аutorа, te se i od ovog filmа može očekivаti uspešаn festivаlski život, аli, zаšto dа ne, i pristojаn bioskopski rezultаt u nаšoj zemlji“. Film je podržan i od strane italijanskog filmskog fonda (MIBAC) i hrvatskog filmskog fonda (HAVC) – koproducenti filma iz tih zemalja su Nightswim (Rim) i Kinorama (Zagreb). Film je takođe ima potporu fonda Eurimages. Svetska premijera nove režije Vuka Ršumovića planirana je za kraj leta 2022. godine.