Film

FCS konkursi: Odluke u četiri kategorije

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenja o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u kategorijama: Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, Sufinansiranje prozvodnje dugometražnog igranog filma sa nacionalnom temom, Sufinansiranje žanrovski određenih dugometražnih igranih filmova sa komercijalnim potencijalom (komercijalni repertoarski film) i Sufinansiranje razvoja projekata domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova.

Konkurs za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Nikolina Vučetić-Zečević (predsednica), Dragan Marinković, Kosta Peševski, Dragan Jeličić i Igor Onič. Na konkurs je prijavljeno ukupno 19 projekata, a podržano je pet.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Konkurs za Sufinansiranje prozvodnje dugometražnog igranog filma sa nacionalnom temom raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Dragoljub Elčić (predsednik), Miloš Vidović, Marko Krstić, Miloš Avramović i Bogdan Petković. Na konkurs je prijavljeno ukupno osam projekata, a podržana su dva.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Konkurs za Sufinansiranje žanrovski određenih dugometražnih igranih filmova sa komercijalnim potencijalom (komercijalni repertoarski film) raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Bogdan Petković (predsednik), Tanja Bošković, Ognjen Janković, Goran Radovanović i Dušan Jovović. Podržana su dva projekta.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Konkurs za Sufinansiranje razvoja projekata domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova raspisao je Filmski centar Srbije, a Komisija Filmskog centra Srbije odlučivala je u sastavu: Jovana Nikolić (predsednica), Andrijana Stojković, Miloš Ivanović, Igor Turčinović i Vladimir Paskaljević. Na konkurs je prijavljeno ukupno 20 projekata, a podržano je šest.

Kompletan tekst rešenja pročitajte ovde.

Digitalno restaurisan film „Čuvar plaže u zimskom periodu“ pred beogradskom publikom

Besplatne projekcije domaćeg filmskog klasika u okviru projekta „A1 Kinoteka“

Beograd, 20. jun 2022. – Beogradska publika imaće priliku da pogleda digitalno restaurisan film „Čuvar plaže u zimskom periodu“, rediteljski debi Gorana Paskaljevića. Besplatne projekcije, koje se realizuju u okviru projekta „A1 Kinoteka“, biće održane u četvrtak, 23. juna u sali „Makavejev“ Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj 1, u terminima od 18 i 20:30 časova. A za sve zainteresovane koji nisu u mogućnosti da prisustvuju bioskopskoj projekciji, obezbeđen je prenos uživo na Facebook stranicama kompanije A1 Srbija i Jugoslovenske kinoteke od 20:30 časova.

Filmsko ostvarenje „Čuvar plaže u zimskom periodu“, koje je snimljeno 1976. godine u produkciji Centar filma, ovom prilikom će biti prikazano u novom i unapređenom kvalitetu slike i tona. Socijalna drama sa elementima crne komedije prati život mladića Dragana Pašanovića koji odrasta u radničkoj porodici u malom mestu u Srbiji. On nastoji da započne samostalni život, u isto vreme nailazeći na brojne poteškoće i životne izazove, često zapadajući i u apsurdne situacije. U filmu glume bardovi domaće kinematografije, poput Irfana Mensura, Danilo Bate Stojkovića, Dare Čalenić, Mire Banjac, Velimira Bate Živojinovića, Pavla Vuisića i mnogih drugih, koji su pod rediteljskom palicom Gorana Paskaljevića, a po scenariju Gordana Mihića, ostvarili kultne filmske role. Muziku potpisuje poznati srpski kompozitor Zoran Hristić.

Zahvaljujući pionirskom projektu „A1 Kinoteka“ do sada je digitalno restaurisano više desetina najpoznatijih naslova domaće kinematografije, među kojima su i dela Živojina Pavlovića, Gorana Markovića, Živka Nikolića, Srđana Karanovića, Slobodana Šijana, Dušana Makavejeva, kao i mnogih drugih eminentnih domaćih autora.

Ovaj filmski klasik je 24. film koji je kompletno digitalno restaurisan u odeljenju za digitalizaciju i digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke, u okviru projekta A1 Kinoteka, koji zajednički realizuju Jugoslovenska kinoteka i kompanija A1 Srbija kako bi sačuvala dela koja su proglašena za kulturno dobro od velikog značaja.

Premijera filma „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“

Foto: Olimp produkcija.

Kratki dokumentarni film „Gligorićeva Mar del Plata – Kraljeva indijska varijanta“ imaće premijeru 16. juna 2022. u velikoj bioskopskoj sali Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Projekcija počinje u u 20 časova, a u pitanju je doktorski umetnički rad producenta Ognjena Rakčevića, docenta na Katedri za filmsku i TV produkciju, realizovan pod mentorstvom profesora Gorana Pekovića.

Producent filma, Ognjen Rakčević, rekao je za sajt FCS-a: „Neobično sam srećan što imam priliku da istražujem životni put još jednog velikana domaćeg sporta. Život Svetozara Gligorića je više nego zanimljiv i ne može stati u jedan film. Produkcija svakog filma podrazumeva zajednički rad i zato sam radostan što su se u ostvarivanje mog sna  uključile moje bliske kolege i prijatelji  i svi oni, daju nemerljivi doprinos ovom filmu u nastajanju. Osim toga, ponosan sam što će ovaj film biti i moj doktorat na doktorskim umetničkim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.“

Svetozar Gligorić je naš najbolji šahista svih vremena. Njegova varijanta kraljeve indijske odbrane iz 1953. godine se i dalje igra na šahovskim turnirima i ona je glavna tema ovog multimedijalnog i interaktivnog filma. Zvučna pozadina filma je u potpunosti delo Svetozara Gligorića i to, tako što je od mnogobrojnih  Gligorićevih intervjua, izmontiran glas naratora, a njegova originalno komponovana muzika iskorišćena je za muziku u filmu. Tokom gledanja filma, a na posebno određenim mestima, gledaoci će imati mogućnost da se upoznaju i sa: ličnim Gligorićevim fotografijama, njegovim šahovskim partijama i intervjuima, ali i njegovim muzičkim stvaralaštvom.

Glumci Radomir Nikolić i Nikola Krneta, zajedno sa maskerkom Draganom Injac, oživeli su likove Svetozara Gligorića i Miguela Najdorfa. Izvršni producent filma je Andrija Lucić, igrane delove režirao je Milan Todorović, direktor fotografije je Vladimir Pavić, a montažer Vladimir Marković. Kostimografkinja je Jovana Božović. Film je dobio značajnu podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

Film će biti dostupan  na sajtu www.gliga.rs odmah nakon premijere. Kuriozitet je da će svi posetioci sajta imati mogućnost da i sami daju doprinos ovom pravom virtuelnom muzeju koji ima za cilj da veliča život i delo našeg velikog šahiste, ali i pomogne da u šahovskom klubu u Pančevu, kome je Gligorić ostavio svoju celokupnu zaostavštinu, zaživi njegov legat.

Mreža kinoprikazivača Srbije održala savetovanje namenjeno kinooperaterima

U organizaciji Mreže kinoprikazivača Srbije u Vrnjačkoj Banji od 11. do 13. juna 2022. održano je trodnevno savetovanje namenjeno kinooperaterima. Svoje učešće uzelo je 25 kinoperatera i pet domaćih distributera.

Glavna teme savetovanja ticala su se novih pristupa distribucije filmova, digitalizaciji bioskopa, ali i praktičnom rukovanju digitalnom opremom, i to na primeru Kulturnog centra Vrnjačke Banje u njihovom digitalizovanom bioskopu.

Tom prilikom razgovarano je o novim pristupima distribuciji filmova, budućnosti distribucije filmova, te digitalizaciji bioskopa (potrebnoj opremi, karakteristikama platna, audio-sistema, projektora) i drugim pitanjima u vezi sa digitalizacijom, kao i praktičnim pitanjima iz domena rada bioskopa, praktičnim rukovanjem digitalnom opremom u bioskopu.

Ciljevi Mreže kinoprikazivača Srbije su: umrežavanje kinoprikazivača i zastupanje zajedničkih interesa, unapređenje i razvoj kinoprikazivača i kinoprikazivačke delatnosti u Srbiji, povećanje broja gledalaca, edukacija i razvoj filmske publike, edukacija u oblasti audiovizuelne kulture, razmena znanja, iskustava, primera dobrih praksi i informacija između Strana potpisnica, kreiranje, razvoj i razmena filmskih i drugih programa i obogaćivanje kulturne ponude, promovisanje audiovizuelnog stvaralaštva i kinoprikazivačke delatnosti,podsticanje nacionalne i međunarodne saradnje, zajednički razvoj, apliciranje i realizacija projekata iz oblasti kulture, jačanje i razvoj organizacionih, programskih i tehničkih kapaciteta kinoprikazivača, praćenje, edukacija i uvođenje novih tehnologija u kinoprikazivačkoj delatnosti – sa posebnim osvrtom na digitalne medije i kreativne industrije.

Filmski centar Srbije: Dodeljena sredstva za sufinansiranje projekata u kinematografiji u tri kategorije

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije donelo je rešenje o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u tri konkursne kategorije: Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih debitantskih igranih filmova, Sufinansiranje proizvodnje studentskih završnih filmova, i Sufinansiranje distribucije domaćeg dugometražnog igranog filma u republici Srbiji. Konkurse je raspisao Filmski centar Srbije nakon čega su stručne komisije donele odluke.

Na konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih debitantskih igranih filmova podržana su dva projekta: “Vetre pričaj sa mnom” (scenario i režija: Stefan Đorđević; produkcija Non-Aligned Films) i “Antitalenti” (scenario: Radivoje Bukvić, Vuk Ršumović i Igor Latinović; režija: Radivoje Bukvić; produkcija: Barabar – Radivoje Bukvić PR)

U obrazloženju komisije za dodelu sredstva projektu filma “Vetre pričaj sa mnom”, navedeno je da “priča o ličnom gubitku autora, smrti majke, i iskustvu celokupne porodice u nošenju sa gubitkom otvara mnogobrojne aspekte emotivnih i psiholoških slojeva ljudske prirode i mogućih izlaza iz lavirinta tuge”. Komisija je navela i sledeće:  “Izuzetan koncept, duboko lična priča ispričana na jedinstven način, privlači pažnju svojom univerzalnošću, ličnim glasom autora i izuzetnom snagom vizuelnog”.

Komisija je u oceni projekta filma “Antitalenti” između ostalog istakla:  Smeštena u devedetese godine, ova priča na vrlo pametan način tretira ratne sukobe u bivšoj Jugoslaviji. Besmisao rata je smešten u treći plan a film se bavi odrastanjem grupe mladih ljudi koji samo žele da što smislenije iskoriste svoje srednjoškolske dane. Scenario je napisan vešto, likovi su zanimljivi i izuzetno je lako vezati se i poistovetiti sa glavnim junacima”.

Komisija Filmskog centra Srbije za sufinansiranje debitantskih filmova radila je u sastavu: Miloš Pušić (predsednik), Ivan Živković, Radan Popović, Andrijana Sofranić Šućur i Vladimir Tomčić.

Na konkursu za sufinansiranje proizvodnje studentskih završnih filmova podržano je 15 projekata, a na konkursu za sufinansiranje distribucije domaćeg dugometražnog igranog filma u Republici Srbiji podržana je distribucija 12 filmova.

Na konkursu za sufinansiranje proizvodnje studentskih završnih filmova podržano je 15 projekata: “Vaza”  (režija i scenario: Milica Maletin), “Dom” (režija i scenario: Danilo Bjelica), “Avgust” (režija: Nikola Stojanović, scenario: Nađa Petrović), “Skok na glavu” (režija i scenario: Nikola Romčević), “30 minuta ili besplatno” (režija: Dejan Đurašinović, scenario: Tamara Stojanović i Dejan Đurašinović), “Zagrljaj” (režija i scenario: Nataša Kljajić), “Svetlo u noći” (režija i scenario Milica Ivanović), “Delirijum” (režija i scenario: Darija Lazić), “Robi” (režija i scenario: Sofija Stojanović), “Nastavnica” (režija: Matija Lukač, scenario: Matija Lukač i Đurđica Bošković), “Metak u puški” (režija i scenario: Karmen Obrdalj), “Nit” (režija: Anđela Tončev, scenario: Milica Radojčić, Arsenije Štimac, Anđela Tončev), “Point” (režija i scenario: David Mađar), “Ocena iz vladanja” (režija i scenario: Tamara Kostrešević), i “Visine (režija i scenario: Jovan Dimoski).

Na konkursu za Sufinansiranje distribucije domaćeg dugometražnog igranog filma podržane su distribucije sledećih srpskih dugometražnih igranih filmova: “Ključ” (distributer: Film Star), “Bilo jednom u Srbiji” (MCF MegaCom Film), “Komunistički raj” (MCF), “Banović Strahinja” (MCF), “Zlatni dečko” (Art Vista), “Mrak” (Art Vista), “Leto kad sam naučila da letim” (Art Vista), “Opkoljeni” (Delius Film), “Prolećna pesma” (Fame Solutions), “Heroji” (Fame Solutions), “Ne igraj na Engleze” (Fame Solutions) i “Posle Zime” (Fame Solutions).

Održana svečana premijera digitalno restaurisanog

„Čuvara plaže u zimskom periodu

Još jedan domaći filmski klasik u okviru projekta „A1 Kinoteka“

Beograd, 10. jun 2022. – U okviru dugogodišnjeg projekta „A1 Kinoteka“, koji zajednički realizuju Jugoslovenska kinoteka i kompanija A1 Srbija, digitalno je restaurisan film „Čuvar plaže u zimskom periodu“, snimljen u produkciji Centar filma. Ovaj filmski klasik je 24. film koji je u novom i unapređenom kvalitetu slike i tona prikazan sinoć u Jugoslovenskoj kinoteci. Na projekciji je bila prisutna Mira Banjac, legendarna glumica domaće kinematografije koja je pre više od četiri decenije učestvovala u kreiranju ovog filmskog ostvarenja.

Ova socijalna drama sa elementima crne komedije prati život mladića Dragana Pašanovića koji odrasta u radničkoj porodici u malom mestu u Srbiji. On nastoji da započne samostalni život, u isto vreme nailazeći na brojne poteškoće i životne izazove, često zapadajući i u apsurdne situacije. U filmu glume bardovi domaće kinematografije, poput Irfana Mensura, Danilo Bate Stojkovića, Dare Čalenić, Mire Banjac, Velimira Bate Živojinovića, Pavla Vuisića i mnogih drugih, koji su pod rediteljskom palicom Gorana Paskaljevića, a po scenariju Gordana Mihića, ostvarili kultne filmske role. Muziku potpisuje poznati srpski kompozitor Zoran Hristić.

„Čuvar plaže u zimskom periodu, film snimljen 1976. godine predstavlja jedno od antologijskih ostvarenja domaće kinematografije. Iako prvi film Gorana Paskaljevića nagrađen je „Zlatnom arenom“ u Puli, kao i Posebnim priznanjem na festivalu u Berlinu“, izjavio je Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i dodao: „publika ga i danas pamti po sjajnoj glumačkoj postavci, još jednom odličnom scenariju Gordana Mihića i rediteljskom pristupu Gorana Paskaljevića koji kroz jednostavan način gradi složenu sliku određenih slojeva našeg društva tog vremena, ne bežeći od elemenata komedije. I danas se pamte čuvene scene i citiraju replike iz filma.“

Zahvaljujući pionirskom projektu „A1 Kinoteka“ do sada je digitalno restaurisano više desetina najpoznatijih naslova domaće kinematografije, među kojima su i dela Živojina Pavlovića, Gorana Markovića, Živka Nikolića, Srđana Karanovića, Slobodana Šijana, Dušana Makavejeva, kao i mnogih drugih eminentnih domaćih autora.

„Naša dosadašnja iskustva pokazuju da se domaća kultna ostvarenja i dalje rado gledaju, i verujemo da ćemo daljim radom na digitalnoj restauraciji značajno unaprediti tehnički kvalitet domaćih kinematografskih umetničkih dela i udahnuti im novi bioskopski život“, rekao je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija.

Besplatne projekcije filma „Čuvar plaže u zimskom periodu“ održaće se za beogradsku publiku 23. juna od 18 časova i od 20:30 časova u sali „Makavejev“ Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj br. 1, kao i prenos uživo na Facebook stranicama kompanije A1 Srbija i Jugoslovenske kinoteke od 20:30 časova.

Svetska premijera novog dokumentarnog filma Mladena Kovačevića u Karlovim Varima

Foto: Još jedno proleće, stilovi iz filma

Tokom prvih devet dana jula u prestižnom češkom odmaralištu Karlovi Vari odvijaće se novo, 56. izdanje filmskog festivala A kategorije, a deo novopokrenutog takmičarskog programa Proxima biće i srpski dugometražni dokumentarni film “Još jedno proleće” (Another Spring) Mladena Kovačevića. Reč je o svetskoj premijeri našeg filma, čiji nastanak je podržao Filmski centar Srbije, i novom velikom uspehu za našu kinematografiju.

“Još jedno proleće” u fokusu ima epidemiju variole vere (velikih boginja) u Jugoslaviji 1972. godine. Prema sinopsisu filma: od bazara u Iraku, smrtonosni virus neprimećeno je unet u Jugoslaviju. Zaraza se širila celih mesec dana pre nego što je otkrivena na Kosovu, dok se u beogradskim bolnicama broj zaraženih i dalje neometano uvećavao. Kako je moguće da najveća posleratna epidemija najsmrtonosnije bolesti u ljudskoj istoriji pogodi baš Jugoslaviju? Bolesti koja je samo u 20. veku odnela 500 miliona ljudi. I dan danas, variola vera, ili velike boginje, jedini je smrtonosni virus koji je čovek uspeo da iskoreni, što se smatra jednim od najvećih dostignuća naše civilizacije. U desetogodišnjoj borbi sa variolom koja je ujedinila čitav svet, jugoslovenska epidemija 1972. godine, kao poslednja epidemija variole vere u Evropi, zapamćena je kao jedna od najinspirativnijih i najuzbudljivijih priča.

Mladen Kovačević je scenarista i reditelj , direkor fotografije je Stefan Đorđević, film je montirala Jelena Maksimović, kompozitor i supervizor montaže zvuka je Jakov Munižaba a producentkinja Iva Plemić Divjak. Film je nastao u produkciji kuće Horopter filmska produkcija, a nacionalni korpoducenti filma su Radio-televizija Srbije i Cinnamon Production. Koproducent je i Bocalupo Films iz Francuske. Uz Filmski centar Srbije film je podržao i Doha Film Institute.

Projekat ovog srpskog dokumentarnog filma u aprilu prošle godine osvojio je nagradu u sklopu programa “VdR–Industry 2021”, industrijskog dela 52. izdanja Festivala dokumentarnog filma Visions du Réel (VdR) u Nionu, u Švajcarskoj.

Gordan Matić: Noć srpskog filma pokazuje koliko je naša kinematografija vibrantna

Jednodnevna manifestacija “Noć srpskog filma” u organizaciji Mreže kinoprikazivača Srbije i FIlmskog centra Srbije, biće održana u subotu 4. juna u 49 bioskopa, kulturnih centara i domova kulture u 32 grada širom Srbije.

U toku ove večeri biće prikazani domaći bioskopski hitovi “Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića, ”Južni vetar 2: Ubrzanje” Miloša Avramovića i “Toma” u režiji Dragana Bjelogrlića.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom ovog događaja je rekao: “Noć srpskog filma je jedna od onih manifestacija koje govore koliko naša kinematografija vibrantna. Velika je potreba publike da ponovo vidi najuspešnije filmove od prošle godine. Ove godine javili su se i sinepleksi koji su tražili da imaju taj isti naš program, što već govori da je on dobro osmišljen i vođen i prethodnih godina. To takođe govori da imamo dobre filmove, za koje profesionalci iz distribucije smatraju da naša publika želi da ih ponovo vidi. Veliko mi je zadovoljstvo da naša publika voli domaće filmove bez obzira što su trenutno u zamahu veliki blokbasteri. Mislim da imamo čime da odgovorimo”.

Cilj manifestacije je popularizacija srpskog filma, sa akcentom na one koji su podržani na konkursima Filmskog centra Srbije, kao i želja da se savremena srpska produkcija učini inspirativnom i pristupačnom što većem broju zainteresovanih gledalaca, posebno mladima.

Cena pojedinačne ulaznice za filmove u toku „Noći srpskog filma“ je 100 dinara. 

Spisak gradova i bioskopa u kojima se održava Noć srpskog filma možete videte ovde: https://www.fcs.rs/manifestacija-noc-srpskog-filma-4-juna-u-kulturnim-centrima-i-bioskopima-sirom-srbije/

Održana promocija novog sajta Filmskog centra Srbije

Foto: Monika Husar

Promocija novog sajta Filmskog centra Srbije održana je u utorak, 31. maja u prostorijama FCS. Prisutnim predstavnicima medija tim povodom su se obratili Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, Ivan Aranđelović, novi urednik sajta FCS, Đorđe Bajić, jedan od novinara i urednika rubrike Vesti na sajtu, i Miroljub Vučković iz sektora za međunarodnu saradnju, plasman i promociju.

Gordan Matić je povodom početka rada novog sajta rekao: “Na sajtu smo radili duže od godinu dana sa ekipom programera i dizajnera. Takođe smo ojačali i našu ekipu, pa će Ivan Aranđelović biti glavni urednik sajta, uz Đorđa Bajića i Zorana Jankovića koji već godinama rade za naš sajt pre svega kao novinari i urednici vesti, što će nastaviti da rade”. Matić je najavio da će tokom leta na sajtu proraditi i video striming, kao i da će sajt imati informacije i podatke ne samo o onome što trenutno finansira FCS, već i o onome što je istorija Filmskog centra, odnosno dela koja su finansirana u prošlosti.

Gordan Matić je istakao i dve posebne publikacije – registar proizvedenih filmova 2018. I 2019. godine. “Time se niko nije bavio u Srbiji od 2007. Godine. Od tada nismo imali nikakvu vrstu statistike, hronologije, bilo čega što bi moglo da koristi budućim istraživačima. Postojaće digitalno izdanje na našem sajtu koje će moći lako da se pretražuje po autorima, godinama, filmovima, festivalima, broju gledalaca, i drugim statističkim parametrima. Očekujemo da će do kraja godine biti još jedna, i investiramo da tu hroniku sećanja zadržimo u Filmskom centru”.

Ivan Aranđelović rekao da će sajt biti “ogledalo Filmskog centra Srbije”, na kome će pored informacija o konkursima i dodeli sredstava, moći da se pogledaju vesti o svim informacijama i dešavanjima vezanim za srpsku kinematografiju. “Pored podržanih filmova, pratićemo i ona ostvarenja koja možda nisu dobila podršku na konkursima Filmskog centra Srbije a biće realizovana”, naglasio je Aranđelović.

Kao naročito značajnu, novi urednik sajta FCS istakao je video sekciju na kojoj će moći da se pogledaju određeni filmovi koji nisu prikazivani u bioskopima, ili su imali svega par projekcija. U ovoj sekciji sajta biće dostupna pre svega ostvarenja iz domena kratkog i eksperimentalnog filma i video arta, a takođe će u narednim mesecima proraditi i striming velikih formata, koji će olakšati našim ministarstvima i ambasadama promociju filma iz Srbije širom sveta.

“Na sajtu će biti dostupne i sve filmske karte domaćih filmova snimljenih ne samo u poslednje vreme, nego i protekle decenije, Tu će biti kompletne liste autorskih ekipa i svih saradnika, uz fotografije, trejlere, podatke o proizvodnji ako je reč o koprodukcijama”, dodao je Ivan Aranđelović.

Đorđe Bajić, jedan od dugogodišnjih novinara i urednika sajta FCS, smatra da je došao trenutak da “sajt Filmskog centra Srbije preraste u nešto više”, te istakao dolazak Ivana Aranđelovića na mesto glavnog urednika kao dragocen. “Nama je cilj da sajt bude mesto gde će filmski profesionalci nalaziti apsolutno sve potrebne podatke o festivalima i konkursima, ali i da privučemo i takozvanu običnu publiku – da svi ljudi koji vole film dolaze svakodnevno ili bar jednom nedeljno na naš sajt i vide šta ima novo. Mnogo novog sadržaja je u pripremi, tako da će naredni meseci za sve nas biti veoma uzbudljivi”.

Miroljub Vučković se osvnuo i na značaj klasičnog formata filmografije, o kojima je prethodno govorio Gordan Matić. “Uhvatili smo se jako bitnog posla da ono što postoji u digitalnom obliku, ili kao rasuto u sistemu na kulturnom nebu, stavimo u jedan klasičan format. Veliki doprinos izdavanju ovih knjiga pružila je Slađana Petrović Varagić, koja je mukotrpno tragala sa producentima i vlasnicima prava, uz pomoć Ane Karadžić, Miroljuba Stojanovića i mene. FIlmografski podaci su vrlo precizni i korišćeno je sedamdesetak izvora – od kataloga festivala, učešća na filmovima, programskih planova, itd”.

Dok se ne postave u digitalnom obliku, ove filmografije će na sajtu Filmskog centra Srbije biti dostupne u PDF formatu.

Jednom mesečno će na sajtu biti objavljivani i teorijski radovi, za koje će biti zadužen Miroljub Stojanović urednik izdavačke delatnosti FIlmskog centra Srbije. On će po pozivu predstavljati nove autore, kako profesore sa filmskih akademija, tako i druge filmske stvaraoce.

Redizajn sajta su radili firma Simplicity iz Niša i programeri Ivan Minić i Vitomir Ognjanović.

Premijerno prikazan ‘Čopor pičića’ – dokumentarac o  House of Flamingo kolektivu

Svečanom premijerom u zagrebačkom kinu Tuškanac u petak je prikazan ‘Čopor pičića’, prvi dokumentarac o domaćem drag izvedbenom kolektivu House of Flamingo.

Radnja filma prati kolektiv na prošloljetnoj izvedbenoj turneji FANNY PACK, organiziranoj nakon više od godinu dana izbivanja s pozornica, a koja je objedinila tri grada: Split, Zagreb i Pulu. U kombinaciji snimki nastupa uživo, intimnih trenutaka povezivanja u backstageu te ispovjednih komentara najužih članova kolektiva o svom queer i izvedbenom identitetu; film pruža uvid u osobnosti, odnose, aspiracije i hektično ludilo koje prati svaki izlazak na pozornicu ove jedinstvene izvedbene skupine na našim prostorima. Režiju i montažu potpisuje Paula Skelin, dok joj se na kameri pridružio Luka Čižmak. Skelin je momentalno angažirana u različitim interdisciplinarnih umjetničkim projektima, radi kao voditeljica castinga i dječjih filmskih radionica te razvija scenarij za svoj novi kratki film. Njen kratki dokumentarac ‘Breed’ (2021.) dobio je posebno priznanje na prošlogodišnjem Festivalu mediteranskog filma Split, a kratki igrani film ‘Klimanje’ imao je premijeru na ZFF-u prošle godine.

‘Čopor pičića’ je nastao u produkciji kolektiva House of Flamingo, uz logističku i financijsku podršku K-zone i Zagreb Pridea. Premijera se realizirala u okviru 16. Vox Feminae festivala, koji još ovaj tjedan donosi niz zanimljivih naslova koji propitkuju pitanja roda, a čiji je kompletan program dostupan ovdje. Film će svoj put do gledatelja u narednom periodu nastaviti kroz lokalnu i međunarodnu distribuciju.

Premijerom filma kolektiv House of Flamingo u sebi svojstvenom stilu završio je svoj kulturno-umjetnički i društveni program za svibanj, koji je pored toga uključivao nastup na otvorenju dubrovačkog gej bara Milk i gledaonicu Eurosonga u zagrebačkoj Močvari.

Vrhunac ovogodišnjeg sadržaja publiku tek očekuje, i to FANNY PACK izvedbom u okviru 21. zagrebačke Povorke Ponosa, u subotu 4. lipnja na Ribnjaku u popodnevnim satima.

FANNY PACK je primarno klupsko-izvedbeni program koji se u Zagrebu održava nakon Povorke ponosa i stvara siguran prostor LGBTIQ osobama za proslavu jednog od najvažnijih političkih protesta dana unutar godine, kroz bogat sadržaj umjetničkih izvedbi i kvalitetnog zvuka. Time se odaje počast činjenici da je upravo iz jednog noćnog kluba, njujorškog Stonewall Inna, potekao moderni pokret za ravnopravnost osoba svih rodnih i spolnih obilježja i identiteta. Izvedba se drugu godinu održava u javnom prostoru i otvorena je za sve posjetitelje. Publiku očekuje nesvakidašnje scensko iskustvo izvedbene prakse draga kroz samostalne i grupne točke članica kolektiva Colinde Evangeliste, Entity i Roxanne; pojačane do sad najvećim plesnim timom koji čine Mateja Miković, Marko Marić, Ana Erić, Nina Štura, Helena Ostojić, Ante Gluščević i Daniela Vasiljević.

Pored nastupa pred svojom domaćom publikom, kolektiv će 18.6. nastupiti u Sarajevu u okviru festivala Kvirhana te u Splitu 2.7. u sklopu pretprograma Split Pridea. Kraj lipnja u Zagrebu (24.6.) HoF kolektiv obilježit će na najiščekivanijem drag vjenčanju godine uz prvi klupski solo-program Jovanke Broz Titutke.

O nadolazećim programima i gostovanjima House of Flamingo kolektiva moguće se informirati njihovim društvenim mrežama: Facebooku, Instagramu i YouTubeu.

Noć srpskog filma u više od 30 bioskopa širom Srbije

Jednodnevna manifestacija “Noć srpskog filma” u organizaciji Mreže kinoprikazivača Srbije i FIlmskog centra Srbije, biće održana u subotu 4. juna u više od 30 bioskopa, kulturnih centara i domova kulture širom Srbije.

Cilj manifestacije je popularizacija srpskog filma, sa akcentom na one koji su podržani na konkursima Filmskog centra Srbije, kao i želja da se savremena srpska produkcija učini inspirativnom i pristupačnom što većem broju zainteresovanih gledalaca, posebno mladima.

U toku ove večeri biće prikazani domaći bioskopski hitovi “Nečista krv – Greh predaka” reditelja Milutina Petrovića, ”Južni vetar 2: Ubrzanje” Miloša Avramovića i “Toma” u režiji Dragana Bjelogrlića.

Radnja filma „Nečista krv – Greh predaka” se dešava pre Sofkinog rođenja i prati priču o njenom dedi Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

“Južni vetar 2: Ubrzanje” Miloša Avramovića nastavak je bioskopskog hita sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi. Glavnu junak, Petar Maraš, koristi prednosti stečenog statusa neprikosnovenog vođe srpskog podzemlja. Želeći da proširi svoj posao i vrati se u okvire zakona, Maraš ulaže ilegalno stečen novac u legalne poslove, i vrebajući povoljnu priliku, on po zadatku, sa svojim vernim Baćom, odlazi u istočnu Srbiju. Tamo ga zatiče vest koja će ga primorati da momentalno promeni planove.

Film “Toma” je impresionistički portret Tome Zdravkovića koji prikazuje same njegove početke, baš kao i vrhunac slave, njegove ljubavi koje su ga inspirisale prilikom komponovanja nekih od najvećih hitova, kao i odnos sa velikim brojem prijatelja koje je imao u umetničkom miljeu tadašnje Jugoslavije. Film prati dve linije radnje: 1991. pratimo odnos Tome i doktora koji započinje lečenje Tome i kako se to poznanstvo pretvara u prijateljstvo. Druga linija prati Tomin život: od detinjstva u Pečenjevcima, preko poznanstva sa Silvanom Armenulić koje će presudno uticati na njegovu karijeru ali i na privatni život, dostizanja neslućene visine popularnosti, ali i dna života.

Dokumentarni film “Beskućnik Dendi” ponovo u Bioskopu Balkan

Stilovi iz filma: Jugoslav Nikolić

Nakon premijernog prikazivanja 14. maja prošle godine i 40.000 gledalaca koji su videli film putem Youtube platforme, dokumentarni film “Beskućnik Dendi” reditelja Jugoslava Nikolića biće ponovo prikazan 26. maja u 20 časova u Bioskopu Balkan. U ovom filmu umetnik Nikola Vranić priča o svom životu pre nego što je završio na ulici, kao i o tome kako je postao beskućnik. Film tematizuje i Vranićev život tokom vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa tokom 2020. godine.

Reditelj Jugoslav Nikolić ovom prilikom najavio je i snimanje novog filma sa Nikolom Vranićem u glavnoj ulozi, kao i da dolaskom na projekciju filma “Beskućnik Dendi” svi gledaoci postaju potencijalni glumci u narednom filmu o Nikoli Vraniću.

O svom dokumentarnom ostvarenju Nikolić je prethodno rekao: „Film sam nazvao „Beskućnik dendi“, jer je Nikola na ulici uglavnom besprekorno odeven sa počešljanom bradom. Ljudi ga mogu sresti u sakou ili kaputu, a dešava se da spava po haustorima ili, kada ima sreće, dan dva kod prijatelja. Kada ljudi vide Nikolu kako sa ispruženom rukom u kojoj je kapa, prvo pomisle da je neki gospodin zastao da se odmori. Nikola jednostavno ne ume da prosi“.

„Beskućnik Dendi” je sniman aprila 2020. i februara 2021. godine. Na filmu su radili snimatelji Miloš Banjalić i Jugoslav Nikolić, za montažu je bio zadužen Ivan Nedeljković, dok muziku potpisuje DJ Willy.

Pala prva klapa mediteranske komedije „Živi i zdravi“ u režiji Ivana Marinovića

Foto: Maja Medić

Počelo je snimanje novog igranog dugometražnog filma scenariste i reditelja Ivana Marinovića,  široj publici poznatog po prvencu „Igla ispod praga“ iz 2016. godine. Ostvarenje „Živi i zdravi“ nastaje u manjinskoj srpskoj koprodukciji (Sense Production), uz podršku Filmskog centra Srbije.

Scenama na lokacijama u Portonovi rizortu u Crnoj Gori počelo je snimanje novog filma hercegnovskog reditelja Ivana Marinovića „Živi i zdravi“. Ova živopisna mediteranska komedija počinje kada Dragana, buntovna mlada, samo dva dana pred venčanje odluči da ipak ne želi da se uda. A sve je spremno: rodbina pozvana, pokloni kupljeni, pršuti isfetani. Za oca porodice Lesa, nema govora o otkazivanju. Njegova surova priroda će naterati mladence da se svadba ipak desi, a sutradan neka se razilaze ako treba. Mladoženja Momo se ne predaje i boriće se do kraja da mlada ne ode, te tako kreće najveća farsa ikad priređena na poluostrvu, začinjena velikom količinom naoružanja i dinamita, kako tradicija i običaji nalažu.

Kao i u slučaju prethodnog filma Ivana Marinovića, podelu čine glumci iz celog regiona. Draganu, glavnu žensku ulogu tumači Tihana Lazović, mladoženju Moma igra novljanski glumac Goran Slavić, njegovog kuma Goran Bogdan, a mladoženjine roditelje igraju Snježana Sinovčić Šiškov i Momčilo Pićurić. Sa mladine strane, tu su u ulogama roditelja Mirjana Joković i Dejan Đonović, dok kumu igra Dragana Dabović.

„Živi i zdravi“, većinski crnogorski film, ko-produkcija je sa još pet zemalja. Partneri su Sense Production iz Srbije, Analog Vision iz Češke, Kinorama iz Hrvatske, Krug Film iz Severene Makedonije i Spok Film iz Slovenije.  Film su podržali Filmski centar Crne Gore, Opština Herceg Novi, Portonovi rizort, Turistička organizacija Herceg Novi, Filmski centar Srbije, Češki filmski fond, Hrvatski audiovizuelni centar, Filmska agencija Severne Makedonije, Slovenski filmski centar, Eurimages, Kreativna Evropa MEDIA i See Cinema Network.

Premijera filma „Živi i zdravi“ se očekuje u toku 2023. godine.

Novi ciklus radionica „Kako se gleda film: Mala škola filmskog bontona“ počinje u Tršiću

U subotu, 14. maja 2022. godine, počinje drugi ciklus edukativnih radionica za mlade filmofile „Kako se gleda film: Mala škola filmskog bontona“. U sklopu 51. Đačkog Vukovog sabora, u Kući za pisce u Tršiću pokraj Loznice, biće održana prva radionica iz novog ciklusa. Radinica će početi u 11 časova i planirano je da traje tri sata. Đački Vukov sabor organizuje Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice uz pokroviteljstvo Grada Loznice i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Najmasovnija đačka manifestacija u Srbiji se ove godine održava se od 13. do 15. maja.

Projekat „Kako se gleda film: Mala škola filmskog bontona“ odvija se pod okriljem Mreže kinoprikazivača Srbije, a uz pomoć i podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Tim projekta čine predavači i koordinatori programa filmski kritičari Zoran Janković i Đorđe Bajić, organizator projekta Nemanja Boškov, dok je koordinatorka projekta Nevena Đonlić.  U pitanju je edukativni program namenjen deci osnovnoškolskog uzrasta od 8 do 15 godina i posvećen edukaciji u oblasti audiovizuelne kulture i umetnosti, a čiji su ciljevi obrazovanje i stimulacija kritičkog mišljenja.

Cilj radionice je da se povrati kultura odlaska u bioskope i kultura gledanja audiovizuelnih sadržaja, ali i da se znanje polaznika potkrepi teorijskim osnovama iz navedenih oblasti. Radionica se održava sa grupom dece koja, kroz gledanje filma i razgovor kao i vežbe u kojima učestvuju, samostalno i uz pomoć predavača dolaze do zaključaka. Kroz upoznavanjem sa osnovnim metodama i tehnikama analize filma, polaznicima se omogućava da sagledaju strukturu audiovizuelnog dela, a to treba da im pomogne da shvate unutrašnju strukturu filma.

ODRŽANA BEOGRADSKA PREMIJERA FILMA NE IGRAJ NA ENGLEZE

Emotivna posveta Marku Živiću

Beograd, 11. maj – Sinoć je u mts dvorani održana beogradska premijera filma reditelja i scenariste Slobodana Pešića „Ne igraj na Engleze“. Premijera filma posvećena je jednom od glavnih glumaca, nedavno preminulom Marku Živiću, a ekipa filma ispraćena je višeminutnim ovacijama pune dvorane.

Pešić je za ovaj film dobio nagradu Udruženja filmskih umetnika Srbije za najbolju režiju  prošle godine, a scenario za ovu duhovitu priču napisao je na osnovu dramskog teksta Vladimira Đurđevića, i istoimene hit predstave Beogradskog dramskog pozorišta.

Filmska verziju priče o trojici dugogodišnjih prijatelja koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige, i koja će tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u dramu i nazad, nenedano izbaciti na površinu sav “prljav veš” njihovog odnosa, oduševila je gledaoace u svim segmentima.

Sjajnom igrom Ivana Tomića, Daniela Siča, Isidore Građanin, Frana Lasića, Milorada Kapora, Mariane Aranđelović, Vesne Čipčić, Đorđa Kreća i Irene Mišović, fotografijjom Predraga Bambića, montažom Milana Jakonića, kostimima Dragice Laušević, dizajnom zvuka Velibora Hajdukovića, i posebno, muzikom slavnog džez trubača Duška Gojkovića. Marko Živiću je u „Ne igraj na Engleze“ bravurozno odigrao svoju poslednju ulogu, lik Piksija, jednog od glavnih junaka.

Zanimljivo je da je na crvenom tepihu u MTS dvorani bio postavljen i luksuzni Bentley automobil, koji u ovom filmu takođe „tumači“ jednu od glavnih uloga. Među mnogim gostima premijere bili su pretežno bliski prijatelji i kolege Marka Živića, dramski i muzički umetnici koji su obogatili ovo emotivno i posebno veče sa televizije, pozorišta i filma među kojima su bili su, Ivana Zarić, Mirjana Bobić Mojsilović, Mima Karadžić, Paulina Manov, Zoran Živković, Zoran Kesić,  Petar Janjatović, Monika Romić, Stefan Radonjić, i drugi brojni predstavnici našeg kulturnog i javnog života.

Novosadska premijera „Ne igraj na Engleze“ zakazana je večeras, a od četvrtka, 12. maja, stiže na redovni repertoar bioskopa širom Srbije.

SVEČANA PREMIJERA FILMA “NE IGRAJ NA ENGLEZE”

danas  u 20 časova u MTS dvorani

Beograd, 9. maj – Svečana premijera filma “Ne igraj na Engleze” reditelja Slobodana Pešića održaće se sutra, 10. maja u 20h u mts dvorani (bivšoj Kombank dvorani). Crvenim tepihom od 19.30 prošetaće se glavni glumci filma Ivan Tomić i Daniel Sič, u pratnji ostalih glumaca među kojima su Isidora Građanin, Frano Lasić, Milorad Kapor, Mariana Aranđelović, Đorđe Kreća i Irena Mišović.

Kako jednu od glavnih uloga u filmu tumači i luksuzni Bentley automobil, ispred mts dvorane biće postavljen na posebnom mestu tokom premijere filma. A, među ostalim gostima premijere najavljeni su Dragan Bjelogrlić, Mima Karadžić, Jug Radivojević, Miloš Timotijević, Mirjana Bobić Mojsilović, Petar Janjatović, Monika Romić, Stefan Radonjić, Ivana Zarić, Zoran Kesić I mnogi drugi.

Premijera filma snimljenog na osnovu istoimene kultne pozorišne predstave biće posvećena nedavno preminulom Marku Živiću.

„Ne igraj na Engleze“ prati trojicu dugogodišnjih prijatelja Buleta, Piksija i Pauna (Ivan Tomić, Marko Živić i Daniel Sič) koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige. Tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u parodiju i nazad, neizvesnost rezultata će izbaciti nenadano na površinu sav “prljav veš” njihovog odnosa. 

Trejler možete pogledati i skinuti putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=Ism4TbXSJrc

Film će nakon beogradske premijere u sredu, 10. maja imati i svečanu novosadsku premijeru u bioskopu Arena Cineplex, a u bioskope širom Srbije stiže od četvrtka 12. maja.

Reditelj Slobodan Pešić ujedno je napisao i scenario na osnovu dramskog teksta Vladimira Đurđevića. Direktor fotografije je Predrag Bambić, montažer Milan Jakonić, kostimograf Dragica Laušević, dizajner zvuka Velibor Hajduković. Originalnu muziku iz filma je komponovao i dirigovao Duško Gojković (u izvođenju RTS Big Benda), što je prvi put da neko u svetu koristi njegovu muziku u filmu. Film je snimljen u produkciji producentske kuće Eden Rock production, a producent filma je Ivana Pešić.

Tribina o filmu „Leto kada sam naučila da letim“

Jubilarna dvadeseta tribina u okviru ciklusa „Gnevni filmovi“, i četvrta u 2022. godini, biće održana u petak, 6. maja u Tribinskoj sali na prvom spratu Doma omladine Beograda. Tema 20. „Gnevnih filmova“ biće nagrađivani bioskopski hit „Leto kada sam naučila da letim“, a gosti kritičara Zorana Jankovića i Đorđa Bajića su reditelj Radivoje Raša Andrić, književnica Jasminka Petrović i mlada glumica Klara Hrvanović.  Tribina počinje tačno u 20 časova, a ulaz je slobodan.

„Leto kada sam naučila da letim”, adaptacija istoimenog romana Jasminke Petrović, trenutno se sa velikim uspehom prikazuje u bioskopima širom Srbije. Ova duhovita, vesela priča, obojena emocijama, u režiji Radivoja Raše Andrića, u bioskope je do sada privukla više od 180.000 gledalaca u Srbiji i regionu. Radnja filma prati morske avanture dvanaestogodišnje Sofije (glumi je Klara Hrvanović) na jednom od najsunčanijih mesta na Jadranu. Film je nedavno u Malemeu osvojio Nagradu Evropske asocijacije filma za decu koja se dodeljuje najboljem evropskom filmu.

Film „Leto kada sam naučila da letim’’ realizovan je u srpsko-hrvatsko-slovačkoj koprodukciji, uz podršku Filmskog centra Srbije i panevropskih fondova Kreativna Evropa i Eurimaž. Scenario je napisala Ljubica Luković, producenti filma su Maja Popović Milojević i Milan Stojanović (Sense Production), direktor fotografije je Dušan Joksimović, montažer filma Dejan Urošević, kompozitor Vasil Hadžimanov, dizajner zvuka Vladan Korać, kostimografkinja Momirka Bailović, a scenografkinja Tajana Čanić Stanković. Glumačku ekipu prevodi talentovana mlada glumica Klara Hrvanović, a podršku su pružaju iskusne kolege Olga Odanović, Žarko Laušević i Snježana Sinovčić. U filmu se u ulozi Sofijinih rođaka pojavljuju i mladi hrvatski glumci Luka Bajto i Ema Kereta Rogić.

Podsećamo… Dom omladine Beograda je u februaru 2020. godine pokrenuo ciklus filmskih tribina koji vode filmski kritičari Zoran Janković i Đorđe Bajić, dugogodišnji hroničari srpskog filma. Treći ciklus „Gnevnih filmova“ će tokom 2022. godine predstaviti osam tribina u čijem će fokusu biti najnovija filmska i serijska ostvarenja srpskih autora, kao i na probleme i fenomene savremenog društva koje oni problematizuju i koji se u njima oslikavaju. Kako živimo u turbulentna vremena puna buke i besa, taj sveprožimajući gnev je neretko pokretačka snaga filmskih autora. Ovaj ciklus tribina i u novoj sezoni predstavlja svojevrsnu hronologiju aktuelnih filmskih dešavanja u Srbiji i svetu, a istovremeno će, sagledavano kroz vizure naših stvaralaca, biti i svedočanstvo vremena u kome živimo.

Bajić i Janković duže od dve decenije pasionirano i kontinuirano prate srpski i svetski film. Već četiri godine uređuju portal Filmskog centra Srbije, a zajedno sa Ivanom Velisavljevićem autori su nagrađivanih knjiga „Kritički vodič kroz srpski film“ i „Najbolji srpski filmovi XX veka“. O filmu i popularnoj kulturi pišu za „City Magazine“, „Vreme“, „Film New Europe“ i „Optimist“; a njihovi tekstovi objavljivani su na „Popboksu“, u „NIN-u“, „Filažu“, „Presingu“… Zoran Janković je stalni saradnik RTS-ove „Velike iluzije“, dok je Bajić autor četiri romana. Janković i Bajić su svoje prve filmske tribine počeli da osmišljavaju i moderiraju još 2010. godine, upravo u Domu omladine Beograda.

ODRŽANA BEOGRADSKA PREMIJERA FILMA PLAVI CVIJET

          Reditelj Zrinko Ogresta i srpski koproducent Lazar Ristovski

na konferenciji za medije

foto – Vidoje Manojlović

Beograd, 29. april – Sinoć je u dvorani Kulturnog centra Beograda održana beogradska premijera filma PLAVI CVIJET, reditelja Zrinka Ogreste. Pre premijere organizovana je konferencija za medije kojoj su prisustvovali reditelj Ogresta i srpski producent filma Lazar Ristovski.

Zrinko Ogresta doputovao je u Beograd ovim povodom, koji kaže da posebno voli i posebno njegovu filmsku publiku. Povodom teme svog filma je izjavio: “Svi moji filmovi se bave ljudskim odnosima. Nameću nam se globalni sadržaji kao što su pandemije, nasilje, etnički sukobi, sadržaji koji nas guše ili se bar ja tako osećam. Upitao sam sebe da li sam ja deo tog sveta. Svojim filmovima, a posebno ovim se vraćam temeljima koji čine čoveka, a to su pre svega porodica i majka. To su sadržaji koji imaju plemenitu dimenziju I čine društvo boljim. Kada bismo više razmičjali o tome verujem da bismo svi bili bolji ljudi.”

Lazar Ristovski je izjavio ovim povodom: “Saradnja producentske kuće Zillion film sa producentskom kućom Interfilm iz Zagreba je dugogodišnja. Ovo je šesti film koji smo snimili zajedno. Naš prethodni film ‘S one strane’ odneo je mnogobrojne nagrade na hrvatskim, srpkim, ali i svetskim festivalima, kao što je slučaj i sa filmom ‘Plavi cvijet’. Zadovoljan sam zbog naše saradnje i hrvatske i srpske koprodukcije. Verujem da ona služi kao primer u regionu.“

Film PLAVI CVIJET apsolutni je pobednik prošlogodišnjeg filmskog festivala u Puli na kojem je nagrađen „Zlatnom arenom“ za najbolji film, režiju (Zrinko Ogresta) i najbolju glumicu (Vanja Ćirić). Snimljen je u koprodukciji Srbije i Hrvatske, a glavne uloge tumače Vanja Ćirić, Anja Šovagović, Tea Harčević, Nikša Butijer…

PLAVI CVIJET je film o ženi, majci i ćerki, a u njegovom središtu je sredovečna Mirjana, službenica u zagrebačkoj fabrici konca. Na dan proslave 20 godina rada, Mirjanini susreti i razgovori s bližnjima osvetljavaju delove njenog života: onaj iza nje, onaj koji vodi i onaj koji joj tek predstoji. PLAVI CVIJET govori o porodici, ljubavi, sebičnosti i samoći i podstiče nas da se dugo zagledamo u sebe.

Trejler filma možete pogledati i preuzeti putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=OByu5uQesBg   

Film će se prikazivati u bioskopima širom Srbije od 28. aprila.

SVEČANA PREMIJERA FILMA “NE IGRAJ NA ENGLEZE”

10. maja u 20 časova u MTS dvorani

foto: Eden Rock production

Beograd, 28. april – Svečana premijera filma “Ne igraj na Engleze” reditelja Slobodana Pešića održaće se 10. maja u 20h u MTS dvorani (bivšoj Kombank dvorani). Glavne uloge u filmu tumače Ivan Tomić, Daniel Sič i nedavno preminuli Marko Živić. Ostale uloge u filmu snimljenom na osnovu istoimene kultne pozorišne predstave tumače Isidora Građanin, Frano Lasić, Vesna Čipčić, Milorad Kapor, Marija Vicković, Pavle Veselinović, Mariana Aranđelović, Đorđe Kreća i Irena Mišović.

„Ne igraj na Engleze“ je orginalni, beogradski, mangupski film o trojici drugara, koji stavljaju na kocku svoju ljubav, veru, nadu i prijateljstvo. Iz komedije u parodiju i nazad, film vas vozi (bukvalno) kroz drugačiji i neobičniji Beograd.

Kako pišu Film Star magazin i Immigrant Daily u svom kulturnom dodatku, reditelj se probudio posle tridesetogodišnje filmske kome i snimio, što bi Pajtonovci rekli: „A sada, nešto sasvim drugačije“. Nešto što ne postoji u srpskom filmu i ne liči ni na jedan drugi (srpski) film. Pišu i da od kultne predstave, sa kultnim glumcima, sa „kultnim“ rediteljem kultnog filma… može samo nešto kultno da se očekuje… a „ja tu ne bi’ ništa dir’o“…

Y***ga, izgleda da ćete morati da pogledate film i sami odlučite. Ipak je to film sa geografskim poreklom u kome samo jedna obična reč ima više od 100 značenja. A film počinje i završava sa njom…”, tvrdi reditelj Slobodan Pešić.

„Ne igraj na Engleze“ prati trojicu dugogodišnjih prijatelja Buleta, Piksija i Pauna koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige. Tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u dramu i nazad, neizvesnost rezultata će izbaciti nenadano na površinu sav “prljav veš” njihovog odnosa. 

Trejler možete pogledati i skinuti putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=Ism4TbXSJrc

Karte za premijeru mogu se nabaviti putem na blagajni mts dvorane  ili online prodaje na sajtu MTS dvorane i tickets.rs

Reditelj Slobodan Pešić ujedno je napisao i scenario na osnovu dramskog teksta Vladimira Đurđevića. Direktor fotografije je Predrag Bambić, montažer Milan Jakonić, kostimograf Dragica Laušević, dizajner zvuka Velibor Hajduković. Originalnu muziku iz filma je komponovao i dirigovao Duško Gojković (u izvođenju RTS Big Benda), što je prvi put da neko u svetu koristi njegovu muziku u filmu. Film je snimljen u produkciji producentske kuće Eden Rock production, a producent filma je Ivana Pešić.

U Grčkoj završeno snimanje fima „Senoviti Mediteran“ u režiji Ivana Jovića

Foto Milan Kolarski

Ekipa „Senovitog Mediterana“ završila je drugi, završni deo snimanja na lokacijama u Grčkoj, a poslednja klapa pala je 9. aprila 2022. godine, na kikladskom ostrvu Folegandros. „Senoviti Mediteran“ je sniman i na lokacijama na Santoriniju i, ranije, tokom jula 2021. godine, u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi, u Belom Blatu i Banoštoru.Podsećamo da je Filmski centar Srbije ovaj projekat podržao u maju 2019. godine, u konkursnoj kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova.

Reditelj Ivan Jović je u izjavi za sajt Filmskog centra Srbije rekao o završetku snimanja: „Na Senovitom Mediteranu radimo već dugo, i zahvaljujući situaciji sa kovidom imali smo odlaganja koja su uticala na tok produkcije. U tom smislu morali smo biti spremni da činimo ustupke i dovoljno fleksibilni za promene, koje ja uvek doživljavam kao kreativni izazov. Sa ove tačke sam prezadovoljan odlukom da deo produkcije uradimo u Novom Sadu, i moram priznati da mi je Novi Sad pružio u kreativnom pogledu prilično mnogo – počevši od saradnje sa sjajnom ekipom scenografa koji su napravili zaista izuzetne enterijere na Petrovaradinskoj tvrđavi, u koje smo smestili ovu priču. O lokacijama u Grčkoj nema se šta reći – one su po svojim geografskim i kulturnim odlikama same po sebi izuzetne i filmski neverovatno ubedljive. Osećam potrebu da se zahvalim ekipi koja je i jedne i druge sa mnom osvajala – jer to je zaista najtačnija reč. Kao što je trebalo osvojiti lagume ispod Petrovaradina i napraviti od njih poseban filmski svet, tako je trebalo preploviti vrlo neprijatno more da bi se snimile scene pod udarima vetra na ostrvu kakvo je Folegandros, koje nije baš usput, i sa kog naposletku nismo uspeli na vreme ni da se vratimo zbog vremenskih uslova.“

Iza ovog filmskog projekta stoji produkcijska kuća Terirem koja je izrasla iz rada na filmu „Isceljenje“, i koja stoji iza velikog arhivsko-dokumentarnog projekta „Zaveštanje“. Režiju „Senovitog Mediterana“ potpisuje Ivan Jović, scenario Monja Jović, direktor fotografije je Simon Tanšek, dok montažu radi Aleksandar Jaćić. Scenografija i kostim povereni su ekipi iz novosadskog Srpskog narodnog pozorišta (Mladen Stojanović, Željko Piškorić, Marina Sremac, Senka Ranosavljević). Enterijeri su kreirani u lagumima Petrovaradinske tvrđave, i predstavljaju poseban, likovno izazovan rad scenografa Mladena Stojanovića i Željka Piškorića, kojim su odgovorili na specifične zahteve autora projekta. Autor Ivan Jović  zamislio je film začudne atmosfere, koja se gradi kroz neobične kikladske pejzaže i na koju se nadovezuju karakteristična rešenja u enterijerima.

Priča filma prati Lazara, koji se, nakon niza godina koje je proveo kao putujući ulični umetnik, igrajući nepomičnu skulpturu, obreo i na malom mediteranskom ostrvu. U njemu se javlja čežnja za povratkom kući, ali njegov odlazak sa ostrva komplikuje se nemogućnošću sporazumevanja sa ostrvskom administracijom. Klaustrofobično zarobljen u pomerenoj kafkijanskoj realnosti, Lazar obilazi od jednog do drugog službenika na ostrvu, strpljivo odgovara na pitanja i ispunjava njihove zahteve. Mučno sakupljanje dokumentacije prerasta u preispitivanja smisla života, dubokih tajni skrivenih od samog sebe.

Glavnu ulogu u filmu, pantomimičara Lazara, tumači naš popularni gumac Ivan Bosiljčić. „Bilo mi je veoma izazovno da tumačim ulogu Lazara u projektu koji se razlikuje od mojih dosadašnjih angažmana, i tematski i po preovlađujućoj atmosferi“, otkriva Bosiljčić. „Osetio sam da imam priliku da u ovom radu pokažem sad već nataloženo ne samo glumačko već i određeno duhovno iskustvo i da upotrebim i ono što sam poneo iz pozorišta. U tom smislu su za glumca ovakvi projekti dragoceni. Rad sa Ivanom Jovićem se pokazao kao izuzetno detaljan. Svaki dijalog smo produbljivali, i pripreme za snimanje bile su veoma opsežne za svakog učesnika. Zahvaljujući saradnicima nijednog trenutka nisam osetio opterećenje. Možda bi najtačnija reč bila radost, radost u radu i osećanje istinske slobode i dubinske glumačke kreacije.“

Pored Bosiljčića, u „Senovitom Mediteranu“ glume: Žarko Radić, Nebojša Dugalić, Judita Franković Brdar, Bojan Žirović, Anđela Popović, Ana Ćuk, Dejan Stojaković, a u ekipi se ističu novosadski glumci – Jugoslav Krajnov, Sanja Ristić Krajnov, kao i Marina Medenica.

Scenaristkinja Monja Jović ističe da je uvek je uzbudljivo i na momente možda čak i emotivno izazovno gledati kako drugi oživljavaju reči koje ste jednom stavili na papir. „One se tada nekako od vas odvoje i više ih ne posedujete“, objašnjava ona, „to je valjda normalan deo kreativnog procesa u stvaranju filma. Veoma sam privilegovana da je ono što sam napisala – scene, dijalozi, tretirano u ovom procesu sa tako mnogo kreativne pažnje, sa kojom prvo Ivan radi sve što radi – ali i sa kojom su svi ostali na ovom projektu pristupili oživljavanju zamisli Senovitog Mediterana. U ovoj priči je obrađena većina meni opsesivno važnih tema – tema smrti, pre svega, a zatim tema čovekove slobode, drame odnosa između čoveka i Boga, čoveka i bližnjih – koju ja pre svega vidim kao dramu slobode. Gledajući snimljeni material mogu samo da slutim film, za koji znam da je u rediteljevoj glavi već izgrađen, sa svakim kadrom koji ima svoje mesto, i radujem se tom završnom proizvodu,  možda sad već malo i nestrpljivo.“

O svojoj filmskoj ekipi, Ivan Jović je rekao: „Ljudi sa kojima sam radio bili su zaista izuzetno motivisani, profesionalni i sposobni da u trenutku i bez roptanja rešavaju probleme i prelaze prepreke, i ja sam im na tome veoma zahvalan. Želim da verujem da su tako radili i zato što veruju u smisao ovog projekta, ili zato što sam ja uspeo da ih tom verom zarazim. Tako da imam nakon svega osećanje ogromne zahvalnosti za posvećenost svih učesnika, za ozbiljnost glumaca koje sam birao, za spremnost svih da od sebe traže više. Prezadovoljan sam materijalom koji je nastao kao rezultat saradnje sa direktorom fotografije Simonom Tanšekom i mnogo se radujem procesu montaže sa svojim sada već oprobanim saradnikom Sašom Jaćićem.“

Na ove Jovićeve reči se nadovezao Ivan Bosiljčić: „Ekipa je bila sjajna, počevši od kolega sa kojima sam delio kadar, koji su odreda pristupili ovome veoma posvećeno. Pošto su mi sada najsvežiji utisci sa snimanja u Grčkoj osećam zaista potrebu da se javno zahvalim izuzetno pripremljenoj i profesionalnoj ekipi koja je svoj posao uradila sa posebnom srčanošću, iako je na trenutke bilo, na nepoznatom terenu, izuzetno izazovno. Kako sam se, zbog vere u ovaj projekat prihvatio i dela producentskih dužnosti – nadam se pre svega dobrom i smislenom filmu, što se možemo nadati od reditelja kakav je Ivan Jović – a zatim se nadam i dobrom prijemu od strane publike.“

Film „Senoviti Mediteran“ je podržan od strane Filmskog centra Srbije, Kreativne Evrope – Medije i SEE Cinema Network-a. Koprodukcijski je u projekat uključena atinska producentska kuća Viewmaster films, koja je radila i na filmu „Božji čovek“. „Senoviti Mediteran“ je ušao u fazu postprodukcije, nakon čega ga očekuje festivalski život i bioskopska distribucija. Premijera filma se očekuje tokom 2023. godine.

U susret 9. Bašta Festu osnovana Balkanska mreža kratkog filma

Bašta Fest, u saradnji sa partnerima iz regionalnih zemalja, Drim Short Film Festival (Struga, Severna Makedonija) i Seanema Film Festival (Ulcinj, Crna Gora), osnovao je BALKAN SHORT FILM NETWORK, Balkansku mrežu kratkog filma za edukaciju mladih filmskih autora, kao i promociju kratkog filma u regionu.

Prvi i trenutno najveći projekat mreže je regionalno proširenje edukativnog programa Bašta Pitch, u okviru kojeg će se okupiti mladi filmski autori iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. Biće izabrano pet projekata za kratki igrani film do 30 minuta koji će učestvovati na tri radionice: Bašta Pitch na Bašta Festu, Fund Ready na Drim Short Film Festivalu i Festival Ready na Seanema Film Festivalu. Svaki projekat imaće dva predstavnika – reditelja i producenta, a u okviru ovog programa biće ukupno 10 učesnika. Nakon završene tri radionice, u oktobru će biti održana web konferencija na kojoj će se sumirati utisci i predstaviti projekti široj publici nakon završenog rada na radionicama.

Prijave su otvorene do 20. maja 2022, a detaljne informacije o uslovima konkursa nalaze se na sajtu Bašta Festa na linku: https://www.bastafest.com/otvorene-prijave-za-balkan-short-film-network/

9. Bašta Fest je internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, koji će se ove godine održati od 30. juna do 3. jula. Festival je, između ostalog zbog profesije osnivača glumaca Jovana Jelisavčića i Maje Šuše, usko orijentisan na zajednički rad reditelja i glumaca, a fokus na kvalitetnim glumačkim interpretacijama ima veliki uticaj na pozitivno pozicioniranje Bašta Festa među internacionalnim festivalima kratkometražnog filma.

Projekat Balkan Short Film Network je podržan od strane Western Balkans Fonda i Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Western Balkans Fond grant šema za region je osnovana od strane Evropske unije, IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć.

westernbalkansfund.org
wbfeuproject.org

Srpska koprodukcija u selekciji 75. Filmskog festivala u Kanu

Film „Brana“ libanskog reditelja Ali Šerija u koprodukciji Trilema filma, podržan od Filmskog centra Srbije

Foto: Stilovi iz filma, Trilema film

Srpska koprodukcija, film „Brana“ libanskog reditelja Ali Šerija, nastao u koprodukciji Trilema filma a uz podrškua Filmskog centra Srbije, naći će se u selekciji 75. Filmskog festivala u Kanu.

Ali Šeri (Ali Cherri,  1976) je libanski vizuelni umetnik i reditelj. Kombinujući filmove, video zapise, skulpture i instalaciju, njegov rad preispituje konstrukciju istorijskih narativa. Šeri je trenutno rezidentni umetnik u Nacionalnoj galeriji u Londonu a njegova instalacija može se videti i na predstojećoj 59. međunarodnoj izložbi umetnosti La Biennale di Venezia. Njegovi kratki filmovi The Disquiet i The Digger prikazani su na istaknutim filmskim festivalima. Film Brana, snimljen u Sudanu tokom revolucije, njegov je debitantski igrani film.

Sinopsis filma Brana

Sudan, blizu brane Merove. Glavni junak Maher radi u ciglani koju napaja voda Nila. Svake večeri on tajno odluta u pustinju kako bi izgradio misterioznu konstrukciju od blata. Dok narod Sudana kreće u revoluciju za svoju slobodu, Maherova kreacija počinje i sama da oduzima živote…

Originalni naslov/ السّد

Engleski naslov/ The Dam

Francuski naslov / Le Barrage

Reditelj / Ali Cherri 

Trajanje: 80 minuta

Jezik- arapski

U glavnoj ulozi je Maher El Kair (Maher El Khair). 

Scenario za Branu je pored reditelja pisao i Džefri Grison (Geoffroy Grison) u saradnji sa Bertrand Bonelom (Bertrand Bonello)

Film Brana okuplja proverenu internacionalnu ekipu;

Direktor fotografije je Basem Fajad (Bassem Fayad)

Zvuk: Tomas van Potelberž, Jakov Munižaba i Simon Apostolu (Thomas van Pottelberge, Jakov Munižaba, Simon Apostolou)

Montaža: Izabel Makilet i Neli Kvitier (Isabelle Manquillet, Nelly Quettier)

Vizuelni efekti: Mel Masadian (Mel Massadian)

Kompozitor: ROB

Produkcija: KinoElektron (Francuska)

Koprodukcija: Trilema (Srbija), Twenty Twenty Vision Filmproduktion GmbH (Nemačka), 

Galerie Imane Fares (Francuska), DGL Travel (Sudan)

Zemlje: Francuska, Srbija, Nemačka, Liban, Sudan, Katar

Producenti: Janja Kralj, Rémi Bonhomme

Koproducenti: Vladimir Perišić, Vanja Milanović, Thanassis Karathanos, Imane Fares, Alsamoual Hussein, Martin Hampel

Film su podržale brojne prestižne međunardone institucije među kojima je 

Filmski Centar Serbije – Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostali pokrovitelji filma:

  • Centre national du cinéma et de l’image animée        
  • Institut Français                      
  • Doha Film Institute
  • ARTE/COFINOVA 17                       
  • Arab Fund for Arts and Culture                     
  • World Cinema Fund               
  • Art Jameel                   
  • Onassis Culture           
  • Indie Sales Company  
  • Image/Mouvement du Centre National Des Arts Plastiques              
  • Fondation Nationale Des Arts Graphiques Et Plastiques                   
  • [N.A!] Project             
  • Hubert Bals Fund of International Film Festival Rotterdam

Na snimanju trilera „Vera“ u režiji Nedeljka Kovačića: Filmski testament najpoznatije srpske špijunke

Foto: Nebojša Babić i Đorđe Bajić

Poslednjeg dana marta 2022. godine počelo je snimanje filma „Vera“, celovečernjeg igranog prvenca reditelja i scenariste Nedeljka Kovačića. U ovom špijunskom trileru, čija je radnja smeštena u vreme uoči i tokom Drugog svetskog rata, naslovnu ulogu tumači Jovana Stojiljković, naša najpoznatija glumica mlađe generacije, dok su njeni partneri Petar Zekavica i Viktor Savić. Ovaj projekat je, podsećamo, u julu 2020. godine dobio podršku na konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Producentkinja Danka Milošević ističe da „Vera“ donosi ozbiljan i žanrovski moderan tretman jedne fascinantne, a skoro nepoznate epizode iz naše istorije. Rasvetljavajući kroz fikciju istorijski lik jedne snažne, nezavisne žene, krajnje nekarakteristične za balkansko podneblje, „Vera“ je projekat koji poseduje potencijal da privuče filmsku publiku kako na domaćem tako i na regionalnom prostoru.

Scenario za film su, po zamisli Danke Milošević, napisali Nedeljko Kovačić i Kristina Đuković. „Vera“ je nadahnuta istinitom pričom o Veri Pešić, špijunki iz vremena Drugog svetskog rata, poznatom i kao „srpska Mata Hari“. „Vera“ je pre svega priča o ženi u muškom svetu, i po tome je ovaj film relevantan za savremeni trenutak, više od sedamdeset godina nakon događaja koji su u njemu opisani, kaže scenarista i reditelj Nedeljko Kovačić. „U lavirintu špijunskih igara na Balkanu, od Beča do Carigrada, Vera Pešić opstaje među jugoslovenskim, nemačkim i britanskim špijunima s dvostrukim i trostrukim agendama, sama, bez ideologije, ali odlučna da se bori i preživi“, otkriva Kovačić. „Paralelno sa akcionom, špijunskom linijom radnje, fokus filma je na Verinoj intimnoj, psihološkoj drami u kontekstu tajne njenog porekla, koja formira njene odnose s muškarcima u privatnom životu i špijunskoj karijeri.“

Producentkinja Danka Milošević je sa Nedeljkom Kovačićem već sarađivala na igrano-dokumentarnoj seriji „Jovanka Broz i tajne službe“ koja je krajem prošle godine sa uspehom prikazana na RTS-u. „Sa srpskom Matom Hari, odnosno sa Verom Pešić, srela sam se tokom rada na dokumentarnom serijalu o istoriji tajnih službi Srbije“, objašnjava Danka Milošević. „Sadržaj njenog zvaničnog dosijea me je inspirisao da razmišljam o filmu koji bi dočarao jednu tako uzbudljivu istinitu životnu priču. Pozvala sam scenaristu i reditelja Nedeljka Kovačića i njegovu suprugu Kristinu Đuković, i oni su sa zadovoljstvom prihvatili moju ideju. Tako je nastao scenario za film Vera, ratni triler po motivima života višestruke špijunke, koja je, zarad sopstvenih interesa, radila za nekoliko obaveštajnih službi pre i tokom Drugog svetskog rata.“

Jovana Stoiljković je snimanje „Vere“ počela svega desetak dana nakon okončanja rada na filmu „Pukotina u ledu“ u režiji Maje Miloš, u kome takođe tumači glavnu ulogu. Umora nema, jer uloga nadahnjuje. „Tokom pripremanja uloge oslonila sam se na razgovor sa Nedeljkom Kovačićem koji je život istorijske Vere Pešič proučavao godinama i koji odlično poznaje sve sačuvane izvore o njoj“, kaže glumica. „Pričali smo o faktografiji i istorijskim činjenicama, to je bilo neizbežno, s tim da je u vezi sa Verom Pešić najfascinantnije to što o njoj ima dosta kontradiktornih podataka. Različiti ljudi su je doživljavali na potpuno različite načine. Ko je zapravo bila Vera Pešić? O njoj se veoma malo zna, tako da je moj oslonac za građenje uloge pre svega bio scenario i način na koji je ona u njemu prikazana. Tako zajedničkim snagama stvaramo jedan filmski lik koji jeste zasnovan na istorijskoj ličnosti, ali koji istovremeno donosi i jedno savremeno čitanje njene priče, uz brojne scenarističke slobode i ukrase koji našu Veru čine ljudskom i višedimenzionalnom.“

Petar Zekavica, rođeni Beograđanin sa zavidnom međunarodnom karijerom, u filmu „Vera“ tumači lik nemačkog oficira Karla Krausa. „U Rusiji, u kojoj već dug niz godina živim i radim, često se snimaju ratni fimovi sa tematikom iz Drugog svetskog rata, a režiseri me zovu da glumim u njima i kažu da sam baš ja ’faca’ za to. Zašto je to tako – nisam sasvim siguran, mada sumnjičim da je za to krivo ’prokletstvo plave kose’“, šali se glumac. „Pre par godina sam rešio da napravim pauzu sa ratnim filmovima jer nisam želeo da upadnem u glumački kalup. Ipak, zbog Vere sam načinio izuzetak – delom zato što mi je ovo prva glavna uloga u jednom srpskom filmu, ali prevashodno zbog zaista odličnog scenarija koji u sebi veoma uspešno spaja elemente trilera i melodrame.“

„Karl Kraus je Sudetski Nemac, folksdojčer iz Češke, čovek koji je završio najbolje škole i koji odlično vlada srpskim jezikom. On je heroj Trejćeg rajha, veoma sposoban i koristan obaveštajac koji je navikao da nemački precizno i bespogovorno izvršava vojna naređenja, a koji je se specijalizao za teritoriju Kraljevine Jugoslavije i Srbije. Ali, Kraus je istovremeno i muškarac koji je u vatrenoj vezi sa jednom prelepom i izuzetno inteligentnom mladom ženom. Zato sam njegov lik pre svega sagledavao kroz odnos sa Verom, ženom zbog koje je spreman da promeni svoju germansku prirodu i ogluši se o naređenja komande. Zbog toga smatram da je Kraus suštinski više na stani dobra nego zla, i tako pokušavam da ga obojim. Saradnja sa Jovanom Stojiljković je izvanredna – radili smo još ranije veoma opsežne zajedničke probe, pa je onda sve pauzirano zbog korone. Sada nakon dve godine čekanja konačno snimamo, pa su samim tim radost i ushićenje još veći.“

Film „Vera“ nastaje pod okriljem kuće producentske kuće GFC i producentkinje Danke Milošević. Direktor fotografije je Dušan Ivanović SAS, kostimografkinja je Nevena Milovanović, scenografkinja je Nevena Mijušković, dok će muziku za film komponovati Robert Pešut Manjifiko („Montevideo“, „Senke nad Balkanom“). Stručni konsultant je general Svetko Kovač, Sandra Morina je koordinatorka produkcije, a pomoćnici režije su Zoran Antić (u pripremama) i Đurđija Radivojević (u realizaciji). Film montiraja profesorka Snežana Ivanović, a asistent joj je Marko Džambić. Pored Jovane Stojiljković, Zekavice i Savića, u filmu glume Miona Marković, Milica Tomašević, Anita Mančić, Nikola Kojo, Vladimir Aleksić, Tihomir Stanić, Džek Dimič, Nebojša Dugalić, Bojan Žirović, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Slobodan Beštić, Lenka Petrović…

Kostimografkinja Nevena Milovanović, koja je sa Kovačićem već sarađivala na dokumentarno-igranoj seriji „Jovanka Broz i tajne službe“, ističe da je projekat na kome trenutno radi veoma zahtevan i ambiciozan. „Koristimo fundus RTS-a, ali ima i dosta originalnih kostima, pre svega haljina koje sam kreirala za glavnu glumicu“, objašnjava ona. „Ciljali smo na eleganciju, s tim da su pored večernjih toaleta tu i dnevne odevne kombinacije koje senče lik – Veru ćete u filmu često videti u pantalonama koje su žene u to vreme retko nosile, a koje su odraz njene emancipacije. U filmu imamo tri glavna perioda koja su predstavljena u kostimima: Verin dolazak iz provincije u Beograd i njeni skromni počeci, zatim njena poznanstva sa bogatim i moćnim muškarcima  i raskoš koji donosi ulazak u visoko društvo, i na kraju ratni period u kome su kostimi svedeniji i primereni Verinim aktivnostima na terenu.“

„Moda 30-ih i 40-ih je divna, veoma ženstvena, modeli su takvi da se nazire ženska silueta – ali sa merom i ukusom. Kostimi su šiveni od najbolje italijanske metraže prirodnog sastava, što se i vidi na haljinama jer imaju lep pad i prate konture tela. Koristila sam dosta svile, pliša i najfinijeg pamuka. Dnevne kombinacije su zanimljive je su to modeli koji se danas vraćaju u modu, dok su svečane haljine bile poseban izazov. Kao nadahnuće sam koristila modne časopise iz tog perioda, kao što su Mari Kler i Voug. Pored odeće, obratila sam pažnju i na način šminkanja u tom periodu, kao i na popularne frizure. Trudila sam se da budem istorijski tačna, ali, naravno, ima tu i kostimografske nadogradnje. Jovana Stojiljković mi je puno pomogla. Detaljno smo razgovarale o njenom liku i usaglasile se da Vera treba da bude posebna i drugačija, kao i da njen kostim pre svega mora da bude funkcionalan i u službi priče i lika.“

Film „Vera“ je produkciono izuzetno zahtevan projekat. Scenario obuhvata istorijski period od 1937. do 1945. što je iziskivalo adekvatno budzetiranje departmanima scenografije i kostima. „Scenarijom je obuhvaćen veliki broj urbanih i ruralnih lokacija, što podrazumeva najmanje jedno preseljenje ekipe sa lokacije na lokaciju u svakom snimajućem danu“, Danka Milošević objašnjava produkcijske izazove. „Ono što je bitno da istaknem jeste da sam veliku pomoć imala od pomoćnika režije Zorana Andrića, baš kao i Nedeljka i Kristine, jer su adaptirali neke detalje u scenariju prema produkcionim mogućnostima i prema odabranim lokacijama.“

Direktor fotografije Dušan Ivanović SAS se proslavio saradnjom sa Urošem Stojanovićem na filmu „Čarlston za Ognjenku“, a sada se ponovo snima film čija je radnja smeštena u prošlost. „U pripremama smo izučavali filmove iz 40-ih, jer naše generacije to vreme obično i zamišljaju kroz tu neku filmsku prizmu“, kaže Ivanović. „Takođe nas je zanimalo i kako savremeni filmovi tretiraju taj period, kako ga prestavljaju i doživljavaju. Što se kolorita tiče, dominantni su topli tonovi, dosta eksperimentišemo sa sepijom i bojom. Koristimo i tehniku pozadinske projekcije koju je, na primer, koristio Hičkok u svojim filmovima, tako da su nam sve vožnje kolima urađene na taj način. Kadriranje donosi klasičnu naraciju, sa snažnom insipracijom u film noaru, što se posebno ističe u osvetljenju. Vera je i vizuelno i sadržinski neo-noar, što podrazumeva snažan kontrast, igru sa senkama, a pošto je film u boji – onda i dinamiku toplo-hladno.“

„Kada se radi epoha, lokacije i kostimi su ključni. Nije bilo lako, ali smo uspeli da pronađemo neke izuzetno zanimljive objekte, a da već poznate i ranije koriščene, kao što je Beli dvor u kome danas snimamo, iskoristimo na jedan novi način. Imamo sjajne kostime i sjajnu glavnu glumicu, a pomaže i to što je čitava ta epoha vizuelno veoma atraktivna kada pričamo o izgledu i frizurama. Žene su tada izgledale kao dame, a muškarci kao gospoda. Nešto slično sam radio u filmu Čarlston za Ognjenku, s tim da je to bio nešto raniji period, 20-te godine XX veka, ali ima paralela koje se mogu povući. Oba projekta imaju snažan retro štimung, s tim da je priča Vere prvenstveno fokusirana na odnose između likova, na glumačku igru, na ono što se vidi i što je skriveno, tako da je njena srž realističnija, dok je Ognjenka ipak više jedna razigrana fantazija.“

„Izuzetno mi je drago što u srpskom filmu ima sve više velikih i glavnih ženskih uloga, što je pohvalno za autore, a istovremeno veoma podsticajno za glumice“, dodaje Jovana Stojiljković. „Na snimanje Vere sam ušla svega nekoliko dana posle poslednje klape novog filma Maje Miloš, a ova dva projekta jačaju veru da se situacija u srpskom filmu menja i da ženski likovi konačno dolaze u prvi plan. Ono štomi je posebno zanimljivo kod Vere, a s obzirom da se radnja filma dešava pre i tokom Drugog svetskog rata, jeste to što ona nije prikazana jednodimenzionalno, već dobija prostor koji je do sada po pravilu bio rezervisan za muške likove. Žene jesu bile skrajnute u tom istorijskom trenutku, gurnute u mušku senku, ali su i te kako postojale i ostavile trag. Na neki način, naš film će biti testement Vere Pešić – o njoj se tako malo zna, nema je u udžebnicima, između ostalog i zato što je bila špijunka koja je radila za više strana, ali upravo to njenu priču čini toliko uzbudljivom. Vera je živela i borila se u jednom muškom svetu, a to što je zaista postojala čitavoj ovoj filmskoj priči daje jednu dodatnu dimenziju, čini je emotivnijom, dirljivijom.“

Planirano je da snimanje traje do 5. jula na lokacijama u Beogradu i Topoli, baš kao i na Avali i Kosmaju, a premijera filma „Vera“ se očekuje u oktobru ove godine.

Generacijski film o prijateljstvu i ljubavi

„POSLE ZIME“ REDITELJA IVANA BAKRAČA

U bioskopima širom Srbije od 14. aprila

Autor fotografija: produkcijska kuća Biberche

Beograd, 12. april – Debitantski dugometražni film POSLE ZIME reditelja Ivana Bakrača počeće da se prikazuje u bioskopima širom Srbije od 14. aprila. Film POSLE ZIME svetsku premijeru doživeo je na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, a srpsku premijeru je imao u glavnom takmičarskom programu nedavno završenog 50. FEST-a.

Film prati pet prijatelja iz Nikšića, u svojim kasnim dvadesetim, koji se trude da sačuvaju prijateljstvo, iako ih razdvajaju kilometri, od Kotora, preko Beograda do Novog Sada. Tokom jedne godine, dok ih niz događaja dovodi do životnih prekretnica, uviđaju da im se mladost naglo završava. Posle zime, svako od njih mora izgraditi novi svet za sebe.

Glavne uloge pet prijatelja tumače Momčilo Otašević, Petar Burić, Maja Šuša, Ana Vučković i Ivona Kustudić, dok su se u ostalim ulogama našli: Predrag Bjelac, Bojan Žirović, Dubravka Kovjanić, Milica Gojković, Branislav Jevtić, Vladimir Gvojić, Teodora Janković, Stela Ćetković i Miloš Pejović.

Momčilo Otašević prezadovoljan je dočekom publike na FEST-u i raduje se mogućnosti da ga publika konačno pogleda u i bioskopima širom Srbije: “Nakon premijera filma u Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj, pa i u Karlovim Varima publika je svuda divno reagovala. Iako je ovo generacijski film, i starije generacije su reagovale isto kao i mi kad smo ga gledali prvi put. Svi osećaju tu emociju koji smo i svi mi želeli da prenesemo ovim filmom.” 

Trejler filma možete pogledati i skinuti sa ovog linka: https://youtu.be/NRIUcagHG3s

Film je podržan od strane Filmskog centra Crne Gore, Ministarstva kulture Crne Gore, Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Hrvatskog audiovizuelnog centra, MEDIA Creative Europe, a koprodukcija je Crne Gore (ABHO, producent Snežana Nikčević / Artikulacija film, producent Ivan Đurović), Srbije (Biberche productions, producent Nikolina Vučetić Zečević / Akcija film producent Maja Ilić),  Hrvatske (Maxima film, producent Damir Terešak) i Francuske (Arizona film, Guillaume de Seille).

Počelo snimanje špijunskog trilera „Vera“ u režiji Nedeljka Kovačića

Stilovi iz filma „Vera“, Promo GFC

U četvrtak, 31. marta, na lokacijama u našem glavnom gradu otpočelo je snimanje celovečernjeg igranog prvenca Nedeljka Kovačića „Vera“. Ovaj film je izborio podršku na konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova u julu 2020. godine.

Kako navode u produkciji, film Vera je špijunski triler sa elementima melodrame, inspirisan istinitom pričom o Veri Pešić (1919–1944), špijunki iz vremena Drugog svetskog rata, koju su neki nazivali „srpska Mata Hari”. Vera za glavnu junakinju ima mladu ženu koja je ne samo u raljama ratne špijunske mreže već i patrijarhalnog društva na Balkanu, prepunog moćnih, arogantnih muškaraca s kojima se ona hrabro i drsko nosi. Film se tako drži ženske vizure i obrađuje položaj žene u poglavito muškom svetu – kako tradicionalnom balkanskom, tako i profesionalnom špijunskom. Otuda je Vera pre svega – ženski film, priča o ženi u muškom svetu, i po tome je relevantan za savremeni trenutak: reč je o priči koja je moguća i aktuelna čak i danas, posle više od 70 godina. U lavirintu špijunskih igara na Balkanu, od Beča do Carigrada, Vera Pešić opstaje među jugoslovenskim, nemačkim i britanskim špijunima s dvostrukim i trostrukim agendama, sama, bez ideologije, ali odlučna da se bori i preživi. Paralelno sa akcionom, špijunskom linijom radnje, fokus filma je na Verinoj intimnoj, psihološkoj drami u kontekstu tajne njenog porekla, koja formira njene odnose s muškarcima u privatnom životu i špijunskoj karijeri. Rođena iz nerazjašnjenog odnosa njene majke sa četničkim vojvodom, Vera živi sa svojom unutrašnjom dramom nepripadanja koja joj u stvari pomaže da od zbunjene devojke iz provincije postane vrhunski špijun koji zavodi muškarce i manipuliše njima, nikad ne dozvoljavajući da postane njihov plen. Kao ni glavna junakinja, ni film Vera ne zauzima ideološke strane – pričajući o istoriji iz ugla jedne neobične individualne sudbine, podseća gledaoca kako stvari nikada nisu ni crno-bele ni onakve kakve su opisane u udžbenicima istorije, kao i da u vihoru istorijskih okolnosti pojedinci biraju različite životne puteve koji nemaju toliko veze snjihovim moralom, a još manje s političkim uverenjima, koliko s privatnim psihološkim dramama…

Reditelj je Nedeljko Kovačić, koji je, uz Kristinu Đuković, i autor scenarija, nastalog prema ideji Danke Milošević, dok je Svetko Kovač stručni savetnik. Direktor fotografije je Dušan Ivanović. Kostimografkinja je Nevena Milovanović, a scenografkinja Nevena Mijušković.

Glumačku podelu predvode: Jovana Stojiljković, Petar Zekavica, Viktor Savić, Miona Marković, Milica Tomašević, Anita Mančić, Nikola Kojo,Vladimir Aleksić, Tihomir Stanić, Džek Dimič…

U planu je i serija od 10 epizoda, koja nastaje u saradnji sa RTS-om (Radio televizijom Srbije). Danka Milošević je izvršna producentkinja serije,a producentkinja filma. Film nastaje pod okriljem kuće producentske kuće GFC. Sandra Morina je koordinatorka produkcije.

Planirano je da snimanje traje do 5. jula (ove godine) na lokacijama u Beogradu i Topoli, kao i na Avali i Kosmaju.

Nedeljko Kovačić je reditelj zapažene igrano-dokumentarne serije „Jovanka Broz i tajne službe“  prikazivane na Prvom programu RTS-a krajem prošle godine.

Svetska premijera dokumentarnog filma „Bez“ Luke Papića na prestižnom festivalu u Nionu

Foto potpis: Stilovi iz filma „Bez“

Dobre vesti pristižu i iz Švajcarske – mesto u Međunarodnom takmčarskom programu srednjemetražnih i kratkometražnih ostvarenja 51. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Visions du Réel  u Nionu izborilo je i srpski film „Bez“ (Without) autora Luke Papića. U pitanju je svakako jedan od najprestižnijih festivala te vrste na tlu Evrope. Ovo delo nastalo je zahvaljujći podršci i Filmskog centra Srbije i programa MEDIA – Kreativna Evropa. Reč je o svetskoj premijeri. Festival će se ove godine održavati od 7. do 14. aprila.

Beogradski slikar Aleksandar Denić, u potrazi za svojim izgubljenim psom, vodi nas na putovanje kroz njegovu viziju Srbije, zemlje u konstantnoj tranziciji, gde se prošlost i sadašnjost stalno sudaraju, crkve dižu pored komunističkih spomenika, a  jeftini stambeni blokovi niču na drevnim ruševinama. Lutajući  tim fragmentima stvarnosti, čini se da i Aleksandar i Srbija traže svoj identitet.

O ovom svom filmu Luka Papić nam je pojasnio sledeće: „Imao sam nacrt za scenario o slikaru koji noći provodi tražeći svog izgubljenog psa i jedini je lik u filmu bez psa – svi ljudi koje sreće imaju bar jednog, a dane ispunjava slikajući pejzaže oko nedovršenih crkava u okolini Beograda, putujući sa platnom kao slikari iz devetnaestog veka.  Onda sam predložio Deniću da on igra glavnu ulogu, da ga iskoristimo kao tog lika, uzimajući neke autentične elemente iz njegovog života, a druge falsifikujući slično kao što on to radi na svojim slikama. Denić je to vrlo rado prihvatio, Đorđe Branković je pristao da glumi njegovog prijatelja, pomoćnika u potrazi, pronašli smo likove koji su bili voljni da podele svoje autentične priče o psima i počeli smo da snimamo.“

Protagonisti su: Aleksandar Denić (slikar) i Đorđe Branković (Zoki). Autorsku ekipu čine: Luka Papić (scenario, režija, kamera), Srđa Vučo (scenario, produkcija), Jelena Maksimović (montaža), Jakov Munižaba (zvuk), Branislav Jovančević (muzika), Dimitrije Stojanović, Dušan Šaponja (glasovi pasa).

Film je nastao pod okriljem producentske kuće Ranč production, dok su koproducenti kuće Non-aligned Films i Cinnerent. Film traje 63 minuta.

Prva i poslednja glavna filmska uloga  Marka Živića

FILM “NE IGRAJ NA ENGLEZE”

U BIOSKOPIMA OD 12. MAJA

Beograd, 16. mart – Film “Ne igraj na Engleze” reditelja Slobodana Pešića počeće da se prikazuje u bioskopima širom Srbije od 12. maja. Glavne uloge u filmu tumače Ivan Tomić, Daniel Sič i nedavno preminuli Marko Živić. Ova uloga je Marku Živiću prva i poslednja glavna uloga na filmu.

Ivan Tomić, jedan od glavnih glumaca, ovim povodom je izjavio: “Presrećan sam što će film napokon ugledati mrak bioskopa i što će konačno  priča u koju smo krenuli pre nekoliko godina imati finale kakvo zasužuje. U isto vreme sam i tužan što jedan od Engleza, naš brat sa scene i iz kadra nije više sa nama. Ali sva trojica smo zajedno na platnu i radujem se što će publika moći da vidi Marka u jednoj od najzrelijih uloga koje je ostvario. Verujem da je to dovoljno za glumca, da od njega ostane svetlost u bioskopskom mraku.”

Daniel Sič je dodao: “Presrećan sam što će ovaj film posle tri godine najzad biti prikazan publici i vernim fanovima istoimene predstave. Sa ushićenjem iščekujem reakciju publike kako one koja je gledala predstavu tako i onih koji nisu uspeli da je vide. Napravili smo nešto što je drugačije. Jedino što me slama je činjenica da pored nas na poklonu neće biti naš dragi Marko sa kojim smo živeli na sceni i sa kojim živimo u ovom filmu.”

„Ne igraj na Engleze“ prati trojicu dugogodišnjih prijatelja Buleta, Piksija i Pauna koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige. Tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u dramu i nazad, neizvesnost rezultata će izbaciti nenadano na površinu sav “prljav veš” njihovog odnosa. 

Trejler možete pogledati i skinuti putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=Ism4TbXSJrc

Pored Marka, Ivana i Daniela, ostale uloge u filmu tumače Isidora Građanin, Frano Lasić, Vesna Čipčić, Milorad Kapor, Marija Vicković, Pavle Veselinović, Mariana Aranđelović, Đorđe Kreća i Irena Mišović.

Film „Ne igraj na Engleze“ doživeo je svetsku premijeru na prošlogodišnjim 56. Filmskim susretima u Nišu, na kojem je Ivanu Tomiću dodeljena Povelja za izuzetnu mušku ulogu.

Završeno snimanje novog filma Mladena Đorđevića – „Prvi maj“

Nedavno je završeno snimanje novog, četvrtog po redu dugometražnog filma scenariste i reditelja Mladena Đorđevića; u pitanju je igrano ostvarenje naslovljeno „Prvi maj“, koje nastaje uz podršku i Filmskog centra Srbije (FCS). Film predstavlja koprodukciju Srbije, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Crne Gore i Rumunije. Postprodukcija je u toku i premijera se očekuje tokom naredne godine.

Priča filma prati grupu bivših radnika nedavno zatvorene fabrike, koji, u borbi za lično dostojanstvo, pribegavaju natprirodnom. Glavne uloge u filmu tumače Tamara Krcunović, Leon Lučev, Momo Pićurić, Ivan Đorđević, Lidija Kordić, Mirsad Tuka, Szilvia Kriszan, Tomislav Trifunović, Olivera Viktorović, Stefan Sterev.

O ovom svom filmu, reditelj i scenarista Mladen Đorđević rekao je i sledeće: „Prvi maj je film o potencijalu za pobunu u ljudima, o maltene neograničenoj moći i snazi, koji su prisutni u svima nama, uglavnom sakriveni, začaureni. Ovim filmom želim da izrazim lični pogled na veoma bolnu temu tranzicije iz socijalističkog u kapitalističko društvo, ali iz, čini mi se, svežeg ugla, kombinujući angažovani socio-politički realizam sa elementima psihološkog trilera“.

Pored reditelja i scenariste Mladena Đorđevića, autorsku ekipu čine direktor fotografije Dušan Grubin, montažer Lazar Predojev, scenograf Zorana Petrov, kostimografkinja Jelena Đorđević, masker Evi Zafir i snimatelj zvuka Momčil Božkov, a producenti su Milan Stojanović (Sense Production), Mladen Đorđević (Banda), Martička Božilova (Agitprop), Ankica Jurić Tilić (Kinorama),  Maria Drandaki (Homemade Films), Ivan Marinović (Adriatic Western) i Anamaria Antoci (Tangaj Production).

Podsećamo, debitantski dugometražni film Mladena Đorđevića Život i smrt porno bande postigao je veliki uspeh na međunarodnih festivalima, uključujući i nagradu za Najbolji scenario na festivalu Fantasia u Montrealu, najznačajnijem svetskom festivalu naučne fantastike, a kod internacionalne fan baze žanrovskog filma stekao je kultni status.

Projekat filma Prvi maj su podržali Filmski centar Srbije, Bugarski nacionalni filmski centar, Hrvatski audiovizuelni centar, Grčki filmski centar, Filmski centar Crne Gore i panevropski fond Euriumaž. Film finansira i grčka televizija ERT.

Dodeljene diplome za asistente režije, sekretare režije i rasvetljivače u Filmskom centru Srbije

U prostorijama Filmskog centra Srbije, u sredu, 23. februara, svečano su dodeljene diplome drugoj generaciji polaznika kurseva za asistente režije, sekretare režije i rasvetljivače, neke od deficitarnih pozicija u domaćoj filmskoj i televizijskoj produkciji. Ovo su bila tri od ukupno šest kurseva koje organizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, sa ciljem da polaznicima pruže mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, povodom dodele diploma je rekao:  „Jako je bitno što FCS prepoznaje potrebe domaćeg audiovizuelnog sektora, pre svega kinematografije. Filmski centar Srbije nisu samo konkursi i festivali, nego su to i ljudi koji nisu autori, a čine infrastrukturu jedne kinematografije. Bitno je i da ljudi mogu da se prekvalifikuju za neka zanimanja, od kojih mogu da izdržavaju svoje porodice, u ovim vremenima koja nisu nimalo jednostavna. Ljudi koji završe naše radionice ne rade samo na domaćim, već i na stranim filmovima koji dolaze u Srbiju, a takođe odlaze i van zemlje da rade, jer je to univerzalni zanat. Sa ovom novom generacijom, sada imamo preko 80 novozaposlenih obrazovanih ljudi u domaćoj filmskoj industriji, što pokazuje veliko interesovanje i polaznika i produkcija“.

Narcisa Darijević Marković, predavačica na kursu za sekretare režije, osvnula se na rad sa novom generacijom polaznika i polaznica: „Interesantno je da su se prve godine prijavili polaznici koji nisu imali apsolutno nikakve veze sa filmom i sa filmskom proizvodnjom, ali ove godine su se pojavile uglavnom žene, polaznice iz posla. Bitno je da su njima itekako značile te neke osnove, jer smo mi predavali i osnove režije, montaže, kamere, produkcije i zvuka, sve ono što je potrebno da se svi članovi filmske ekipe upoznaju sa pravilima proizvodnje. Iako već imaju dosta iskustva, to im je dosta pomoglo u poslu. Sada im je mnogo lakše kad imaju i ta teorijska znanja“.

Predavanja na kursu za sekretare režije održana su od 23. oktobra prošle do 31. januara ove godine, a 10 polaznika je završilo kurs, nakon 41 teorijskog i 40 časova prakse. Asistenti režije pohađali su 20 teorijskih i 40 praktičnih časova od 30. oktobra do 5. decembra prošle godine, a osmoro polaznika je završilo kurs. Predavanja za rasvetljivače trajala su od 23. juna do 19. novembra 2021, a nakon 30 teorijskih i 36 časova prakse kurs je završilo troje polaznika.

Tokom prethodne godine, bili su organizovani i kursevi za još tri deficitarna zanimanja:  scenski radnik – farmajstor, šarfer i švenker. Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznali su polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, montažom, kamerom i snimanjem i dizajnom zvuka. Učešće na radionicama bilo potpuno besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije bilo neophodno.

Izveštaj sa bioskopskih blagajni: Publika voli „Leto kada sam naučila da letim“

Novi film Radivoja Raše Andrića imao je snažan bioskopski start  – za prvi vikend ga je pogledalo 26,080 gledalaca (27,422– uključujući i premijeru), što je ovoj emotivnoj priči o odrastanju obezbedilo prvo mesto na listi najgledanijih filmova u srpskim bioskopima. Svečana premijera „Leta kada sam naučila da letim“ je održana 16. februara u Kombank dvorani. Odmah nakon toga, film je ušao u redovnu bioskopsku distribuciju pod okriljem Art Viste.

„Leto kada sam naučila da letim“, vedra i duhovita priča snažnih emocija, prati dvanaestogodišnju Sofiju, devojčicu pred kojom je naizgled dosadno letovanje sa dve bake. Ipak, nova prijateljstva, prvi poljubac i pomirenje sa otuđenom porodicom pretvaraju to leto na idiličnom jadranskom ostrvu u neprocenjivo i nezaboravno iskustvo. Film su producirali Maja Popović Milojević i Milan Stojanović iz beogradske filmske kuće Sense Production, uz koproducente iz Hrvatske, Bugarske i Slovačke. Pored  Klare Hrvanović, koja tumači lik Sofije, u filmu glume Olga Odanović, Žarko Laušević, Snježana Sinovčić, Luka Bajto i Ema Kereta Rogić.

Filmski centar Srbije je projekat za novi Andrićev film podržao u junu 2018. godine, a u kаtegoriji Sufinаnsirаnje proizvodnje domаćih dugometrаžnih igrаnih filmovа (ovаj projekаt je prethodno od strane FCS-a podržаn 2016. godine nа Konkursu zа rаzvoj scenаrijа i 2017. godine na Konkusu za rаzvoj projektа). „Zlatni dečko“, prvi premijerno prikazan sprski film u 2022. godini, pogledalo je za nešto više od mesec dana od početka bioskopske distribucije 161,104 gledalaca (180,540 – uključujući i BiH). Ovaj film je, baš kao i „Leto kada sam naučila da letim“, nastao uz podršku FCS-a.

Pohvale inostranih kritičara za film „Heroji radničke klase“ Miloša Pušića nakon svetske premijere na Berlinalu

Treći po redu celovečernji igrani film srpskog reditelja Miloša Pušića, naslovljen „Heroji radničke klase“ i nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije, nedavno je svetsku premijeru imao u „Panorami“, zvaničnom programu prestižnog Berlinskog filmskog festivala, a prethodnih dana stizale su kritičarske pohvale za ovo ostvarenje koje ćemo premijerno u našoj zemlji imati prilike da pogleda već u sklopu programa predstojećeg izdanja beogradskog FEST-a.

U svom prikazu ovog filma za Skrin Dejli (Screen Daily) Li Maršal navodi i da je „treći po redu film srpskog reditelja Miloša Pušića mogao da bude smešten bilo gde u svetu gde kombinacija pohlepe i nezauzdane vlasti stvara toksičnu atmosferu prezira prema pravima radnika. Ali ovaj film sjajno koristi svoju stvarnu, glavnu lokaciju – polovično dovšrena grdosija od zgrade funkcioniše kao mračna pozornica na kojoj se na savremen postavlja neka od grčkih tragedija.“ On dodaje da je to „čudan, razglobljen film koji prelazi žanrovske granice i registre tonova priče pre nego što iznenada zarobi gledaoce u sedištima im u napertoj završnici… Lagano postaje očigledno da, ukoliko bismo morali da ovaj Pušićev začudni film stavimo samo u jedan odeljak, on bi onda morao da bude označan kao mračna i opora satira.“

A kritičar Vladan Petković u prikazu za portal Cineuropa ukazuje da je „Pušić isporučio besan, pankerski iskaz ovom svojim spojem društvene drame, komedije i trilera koji se kreće i po teritoriji poetike Želimira Žilnika, ali i uspeva da se nametne kao samosvojna zver nespremna za kompromise.“  Petoović pojašnjava da Žilnika i Pupića u analogiju dovodi njihov „spoj žanrovba i glumaca i naturščika, taj pristup „kameru u šake i snimaj“, naklonost prema ljudima sa margine, kao i neustrašivo humanistički i antiautoritativni stav.“ On je istakao i da „sudeći prema ranijim Pušićevim filmovima (Jesen u mojoj ulici i Odumiranje) niko nie očekivao ovaj sirov, srditi uf+darac u lice drušvu.  

Kritičar Džordan Mincer u prikazu za The Film Verdict iznosi sud je „ova Pušićeva dramedija iz domena onoga što se zbiva na radnim mestima na intrigantan način prikazala zahuktalu korupciju koja razara i srpsku visoku klasu i klasu radnika.“

Nikol Latajan u prikazu na kritičarskoj platformi ICS Film ističe da „postoji nešto jezivo univerzalno u vezi sa filmom Heroji radničke klase. Prvenstveno jer je kapitalizam osvojio kontrolu nad većim delom, ako ne i nad čitavim svetom, pa je postavku ovog filma moguće izmesti na bilo koju tačku planete, a da ono što sledi ostane nepromenjeno. Upravo putem ovih malih priča, nadajmo se, razgovor može da otpočne, a da onda odjek postane tako glasan da poruka može da stigne i dalje od ušiju ciljane publike. A možda, samo možda, to može da se završi velikim praskom.“

Miloš Pušić je povodom skorašnje premijera svog filma na Berlinalu za sajt Filmskog centra Srbije rekao sledeće: „Posle veoma dugog i zamornog procesa rada na filmu, poziv iz Berlinala je došao kao veliki pozitivni šok i ogromna nagrada za sav uložen trud. Ponosan sam da smo pozvani na ovako važan festival.  Nikada se nisam osećao toliko slobodan kao kada sam snimao ovaj film i toliko iscrpljen dok sam ga završavao. Na trenutke je delovalo da ovo putovanje nema kraj. Heroji radničke klase nikada ne bi bili završeni bez pomoći fantastičnih ljudi koji su se našli u ekipi, nesebično odvojili vreme i ubedili me da završimo započeto. Divno je raditi film sa prijateljima. Učešće na Berlinu je pobeda svih nas.“

Zvanični sinopsis otkriva pojedinosti ove filmske priče: Lidija (Jasna Đuričić) radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje a borba za radnička prava postaje borba za život i smrt. Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.

Film „Heroji radničke klase“ je nastao u okrilju Pušićeve produkcijske kuće Altertise, a na scenariju su, pored reditelja/producenta Pušića, radili njegovi provereni saradnici Dušan Spasojević i Ivan Knežević. U ekipi filma se nalaze i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski. Film su montirali Ivan Knežević i Miloš Pušić.

Pored i Jasne Đuričić, koja je nedavno za ulogu u fimu „Quo Vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu, u „Herojima radničke klase“ glume Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević i drugi. „Heroji radničke klase“ su nastali uz podršku Ministarstva  kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Filmskog centra Srbije. Film traje 85 minuta.

Miloš Pušić je rođen 1980. godine. Diplomirao je režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj  je sada i zaposlen u zvanju docenta. Režirao kratki igrani film „Uspavanka za dečaka“ (2007), nakon čega su usledila dva dugometražna ostvarenja: „Jesen u mojoj ulici“ (2009) i „Odumiranje“ (2013). Pušić je producirao film „Moj jutarnji smeh“ (2019) Marka Đorđevića.

Gordan Matić i delegacija Filmskog centra Srbije na snimanju „Pukotine u ledu“

Delegacija Filmskog centra Srbije posetila je snimanje novog filma Maje Miloš čiji je nastanak prva podržala  upravo ova ustanova kulture od nacionalnog značaja. Direktor Filmskog centra Srbije, Gordan Matić, tom prilikom je izrazio svoje zadovoljstvo što je došlo do realizacije ovog projekta: „U pitanju je ambiciozan i dugoočekivan film naše istaknute rediteljke koja je svojim prvencen Klip postigla veliki međunarodni uspeh“, naglasio je tom prilikom  Matić. „Filmski centar Srbije je podržao ovaj projekat i nastaviće da ga podržava, što je i neophodno imajući u vidu otežane okolnosti pod kojima danas nastaju filmovi i kod nas.“

Gordana Matića i urednike-novinare sajta Filmskog centra Srbije, Zorana Jankovića i Đorđa Bajića, na snimanju su dočekali producentkinja Jelena Mitrović i izvršni producent Igor Kecman. Snimanje se odvija po planu, a prva klapa je pala 26. januara 2022. godine. Delegacija FCS-a je snimanje posetila u Starom Železniku u kome se trenutno snimaju eneterijeri i eksterijeri u kući u kojoj živi glavna junakinja filma Marija, a snimanje uključuje i nekoliko zahtevnih scena u kojima se koristi i pirotehnika.

Jovana Stojiljković tumači lik mlade klizačice Marije koja sa ocem Draganom i maćehom Suzanom (glume ih naši istaknuti glumci Ljubomir Bandović i Nataša Ninković) živi na obodu Beograda. Našavši se u finansijskom škripcu, Marija je primorana da uđe u svet u kome su žene seksualno eksploatisane. Međutim, ljubav mladog biznismena Luke Ćuka (Marko Grabež) daje joj snagu da prihvati samu sebe i svoju seksualnost. Zapažene uloge i „Pukotini u ledu“ tumače i mlade glumice Nikolina Spasić i Milica Tomašević, koje su takođe učestovale u scenama čije je snimanje posetila delegacija FCS-a. Pored srpskih filmskih profesionalaca, doprinos nastanku filma daju i stručnjaci iz Holnadije, Slovenije, Hrvatske…

Maja Miloš, poznata po svom nagrađivanom debitantskom ostvarenju „Klip“, napisala je i scenario za svoj novi film. Njeni ključni saradnici na „Pukotini u ledu“ su direktor fotografije Vladimir Simić, kostimografkinja Ivana Majstorović Kesić, scenografknja Marija Jocić, maskerka Mojca Gorgoranc i snimantelj zvuka Marsel de Hugd. Pored Jovane Stojiljković (koja glumi Mariju), ključne uloge tumače Marko Grabež, Anđela Jovanović, Nataša Ninković i Ljubomir Bandović. Svoj glumački doprinos filmu daće i hrvatski glumci Barbara Nola, Goran Navojec i Dejan Aćimović.

Film „Pukotina u ledu“ nastaje u produkciji Filmske kuće Baš Čelik iz našeg zemlje, a koproducenti su Spok films i Vertigo iz Slovenije, Propeler film iz Hrvatske, Nightswim iz Italije, Volya Films iz Holandije i Quadrifolium films iz Crne Gore. Film su, pored Filmskog centra Srbije, podržali: Kreativan Evropa MEDIA, Slovenački filmski centar, HAVC, Italijansko ministarstvo kulture, Holandski filmski centar, KMBO distributerska kuća iz Francuske, Crnogorski filmski centar i panevropski koprodukcioni fond Eurimaž.

Rediteljka i scenaristkinja Maja Miloš je u svom novom filmu iskoristila narativne motive  čuvene bajke „Pepeljuga“. „Sama srž ove priče stare više od 2000 godina devojčice uči da žena postaje princeza kad prigrli svoju seksualnost“, objašnjava ona. „Kroz istoriju su interpretacije Pepeljuge postajale sve seksističkije. Princ je tumačen kao muškarac koji rešava sve Pepeljugine probleme, dok, zapravo, u izvornoj priči njegova ljubav daje Pepeljugi snagu da prihvati svoju seksualnost i sama pronađe unutrašnji spokoj“.

Maja Miloš je 2008. godine diplomirala filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Snimila je više kratkih igranih i dokumentarnih filmova kao i dugometražni igrani film „Klip“ (takođe nastao u okrilju Filmske kuće Baš Čelik) koji su prikazivani na domaćim i međunarodnim festivalima (Roterdam, San Sebastijan, Toronto, Moskva, Karlove Vari…). Osvojila je brojne nagrade, uključujući i nagradu Tigar za najbolji film u Roterdamu.

 U Berlinu održana svetska premijera filma „Heroji radničke klase“ Miloša Pušića

„Heroji radničke klase“, film nastao uz podršku Filmskog centra Srbije, imao je svetsku premijeru 15. februara 2022. godine u okviru programa „Panorama“ Berlinskog filmskog festivala. „Heroji radničke klase“, u kome glavnu ulogu tumači Jasna Đuričić, donose priču o grupi ilegalnih građevinskih radnika koji, ostavljeni bez novca i osnovnih prava, pokušavaju da se suprotstave svojim šefovima. Nakon premijerne projekcije 15. februara, kojoj je ispred ekipe prisustvovao scenarista Ivan Knežević, „Heroji radničke klase“ će u Berlinu biti prikazani u još nekoliko termina (18, 19. i 20. februar). Nacionalna premijera filma biće održana na predstojećem 50. FEST-u, 4. marta 2022. godine.

Scenarista Ivan Knežević je u izjavi za sajt Filmskog centra Srbije preneo delić berlinske atmosfere: „Svetska premijera Heroja radničke klase održana je pred punom prvom salom berlinskog Zoo Palasta. Punom, doduše, do pola, jer tako nalažu rigorozne kovid mere. I pored toga, atmosfera je bila odlična. Publika se prvo smejala, onda nervozno kikotala, i na kraju ćutala u neverici. Upravo rezultat koji smo očekivali! Reakcije su odlične, kritike povoljne, i mislim da ekipa, na čelu sa Milošem Pušićem, ima na šta da bude ponosna. Veliki trijumf za nas lično, a i veliki vetar u leđa za večito zapostavljene novosadske filmadžije.“

Pored Jasne Đuričić, koja je nedavno za ulogu u fimu „Quo Vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu, u „Herojima radničke klase“ glume Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević i drugi. „Heroji radničke klase“ su nastali uz podršku Ministarstva  kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Filmskog centra Srbije.

Projekat za film „Heroji radničke klase“ je 2012. godine učestvovao na platformi za razvoj scenarija (Script Station) održanoj u okviru Berlinskog festivala. Filmski centar Srbije je Pušiću u novembru 2020. godine odobrio sredstva za završetak filma u kategoriji Stimulacija samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma. Film je nastao u okrilju Pušićeve produkcijske kuće Altertise, a na scenariju su, pored reditelja/producenta Pušića, radili njegovi provereni saradnici Dušan Spasojević i Ivan Knežević. U ekipi filma se nalaze i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski. Film su montirali Ivan Knežević i Miloš Pušić. „Heroji radničke klase“ traju 85 minuta.

Srpska premijera crnogorskog kanditata za Oskar na 50. FEST-u

FILM IVANA BAKRAČA „POSLE ZIME“

Nakon svetske premijere u Karlovim Varima stiže pred beogradsku publiku u glavnom takmičarskom programu
generacijski film o prijateljstvu i ljubavi

Beograd, 14. februar – Debitantski dugometražni film POSLE ZIME reditelja Ivana Bakrača nakon svetske premijere na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima biće prikazan premijerno pred srpskom publikom na predstojećem 50. FEST-u. Crnogorski kandidat za nagradu Američke akademije filmske umetnosti biće prikazan u glavnom takmičarskom programu 3. marta u 17h u Kombank dvorani.

Ivan Barkač, reditelj i scenarista filma je ovim povodom izjavio: “Još kao srednjoškolac sam iz Crne Gore dolazio u Beograd samo zbog FEST-a, i od tada nisam propustio baš nijedno izdanje. Kao i većina kolega, uz FEST sam gajio ljubav prema filmu i razvijao svoj ukus. Mnogo mi znači da konačno budem i deo njega, kao stvaralac. Scenario za ovaj film je nastao u Beogradu, veliki deo ekipe je odatle, tu smo snimali… tako da sam siguran da u ime mnogih mogu da kažem da jedva čekamo 3. mart, da konačno čujemo utiske prijatelja i domaće publike.”

Film prati pet prijatelja iz Nikšića, u svojim kasnim dvadesetim, koji se trude da sačuvaju prijateljstvo, iako ih razdvajaju kilometri, od Kotora, Beograda do Novog Sada. Tokom jedne godine, dok ih niz događaja dovodi do životnih prekretnica, uviđaju da im se mladost naglo završava. Posle zime, svako od njih mora izgraditi novi svet za sebe.

U glavnim ulogama su Momčilo Otašević, Petar Burić, Maja Šuša, Ana Vučković i Ivona Kustudić, dok ćemo u ostalim ulogama gledati i Predraga Bjelca, Bojana Žirovića, Dubravku Kovjanić, Milicu Gojković, Branislava Jevtića, Vladimira Gvojića, Teodoru Janković, Stelu Ćetković, Miloša Pejovića  i druge.

Trejler filma: https://www.youtube.com/watch?v=Pqz7pwdqzo0

Film je podržan od strane Filmskog centra Crne Gore, Ministarstva kulture Crne Gore, Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Hrvatskog audiovizuelnog centra, MEDIA Creative Europe, a koprodukcija je Crne Gore (ABHO, producent Snežana Nikčević / Artikulacija film, producent Ivan Đurović), Srbije (Biberche productions, producent Nikolina Vučetić Zečević / Akcija film producent Maja Ilić),  Hrvatske (Maxima film, producent Damir Terešak) i Francuske (Arizona film, Guillaume de Seille).

Specijalna projekcija nagrađivanog filma

“PROLEĆNA PESMA” Natalije Avramović

10. februara u Dvorani Kulturnog centra u 20h

Beograd, 8. februar – Specijalna projekcija nagrađivanog filma rediteljke Natalije Avramović “Prolećna pesma” održaće se u četvrtak, 10. februara u 20h u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Nakon projekcije publika će imati priliku da razgovara sa autorskom ekipom među kojima će biti glumci: Mihaela Stamenković, Ivan Đorđević Džudi, Danica Maksimović, Milan Kolak, Gavrilo Avramović, Mia Radovanović, scenarista Ljubinka Stojanović, producent Nada Savić, kompozitor Marko Matović i rediteljka Natalija Avramović.

Natalija Avramović, rediteljka i scenaristkinja filma, ovim povodom je izjavila:: “Moj cilj je bio da snimim jednu drugačiju priču koja polazi iz ženske glave, srca i duše, da pokažem jednu nekonvencionalnu žensku junakinju, da je iskreno i hrabro ogolim. Mislim da je ovaj film nešto novo u srpskoj kinematografiji, da je sveža krv i meso, autentično delo. Osećam da sam otvorila put novom žanru koji je specifičan po strukturi i poetici, i da menja percepciju kod gledalaca. Film izlazi iz konvencionalnih okvira srpskog filma i ostavlja publici nezaboravan utisak! Ovo autentično filmsko delo stiže pred bioskopsku publiku naše zemlje pravo sa domaćih i međunarodnih festivala!”

Film prati Petru, mladu rediteljku, samohranu majku, koja pokušava da normalizuje svoj život posle razvoda. Sprema se da snimi film o pesnikinji Desanki Maksimović. Očeva smrt uzburka u njoj osećanja kojih nije bila svesna. Biva pozvana na proslavu 15 godina mature u rodnom gradu, a i njena najbolja prijateljica se venčava na Adi Bojani. Pošto se veže za Vuka, njen život postaje emocionalno-seksualni rolerkoster koji je vodi do katarze, oslobađanja savesti i spremnosti da raširi krila.

Film će se prikazivati u bioskopima širom Srbije počev od 10. februara.

“Prolećna pesma” je do sada imala veoma uspešan festivalski život, koji uključuje i sledeće nagrade:

  • Nagrada za najbolju žensku ulogu Mihaeli Stamenković – Festival del Cinema d’IDEA, Rim, Italija, 2021.
  • Treća nagrada za scenario, Specijalna nagrada žirija novinara i filmskih kritičara za film „Prolećna pesma“, Festival Filmskog Scenarija, Vrnjačka banja, Srbija, 2021.
  • Nagrada “Mira Stupica” za najbolju žensku ulogu Mihaeli Stamenković  za film „Prolećna pesma“, Filmski Festival u Sopotu – SOFEST, Sopot, Srbija, 2021.
  • Specijalna nagrada za film „Prolećna pesma“, SeeOnline Film Festival, Cinesquare, Skoplje, Makedonija, 2021.

Trejler filma možete pogledati putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=ZsnbvvFj_L4

RE-ACT 2022: U Trstu podržani novi filmski projekati Nikole Ljuce i Tee Lukač

Nakon šest selekcionih krugova tokom prošle godine, inicijativa RE-ACT je odabrala osam filmskih projekata koji najviše obećavaju i podržala ih sa po 10.000 evra. Među odabranim su i projekti novih filmova Tee Lukač i Nikole Ljuce. Završni, sedmi krug inicijative RE-ACT održan je na Filmskom festivalu u Trstu, u okviru koprodukcione platforme When East Meets West.

RE-ACT je inicijativa koju je 2015. godine pokrenuo Hrvatski audiovizuelni centar, Audiovizuelni fond Furlanije-Julijske krajine, Slovenski filmski centar, a kojoj se 2019. pridružio i Filmski centar Srbije. Namenjen je filmskim stvaraocima i producentima koji žele da unaprede bliže veze sa Hrvatskom, Furlanijom-Julijskoj krajinom (Italija), Slovenijom i Srbijom, a čiji je cilj razvoj novih audiovizuelnih projekata i podsticanje međunarodnih koprodukcija. Na RE-ACT se ove godine prijavilo 45 projekata, a odabrano je osam – od toga dva iz Srbije.

Nikola Ljuca je nagrađen za projekat „Zvečarke“ (srpski producent: Biberche Productions). Ovaj film u nastajanju je u julu 2020.  godine podržan na konkursu Filmskog centra Srbije za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Scenario koji potpisuju Nikola Bošković, Staša Bajac i Nikola Ljuca je priča o dvoje bivših ljubavnika koji se sada nalaze na dve suprostavljene strane – ona u biznisu, a on u politici. Producentkinja filma je Nikolina Vučetic Zečević (Biberche Productions), a koproducenti Aleš Pavlin (Perfo Production, Slovenija), Damir Teresak (Maxima Film, Hrvatska), Ada Solomon (Carla Fotea Micro film, Rumunija) i Bojana Radulović (Code Blue, Crna Gora).

Tea Lukač je nagrađena za projekat „Jedna umiruća zvezda“ (srpski producent: Mali Budo d.o.o.) koji je u julu 2020. godine podržan na FCS-ovom konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova. Film u nastajanju „Jedna umiruća zvezda” u režiji Tee Lukač je jedinstvena filozofsko-filmska studija o naučno-fantastičnom (SF) žanru u domaćoj kinematografiji i njegovom smeštanju u kontekst socijalnih i političkih promena u SFRJ. Scenario za ovaj projekat su napisali Ivan Velisavljavić, Tea Lukač i Dimitrije Vojnov. Producent filma je Danilo Bećković (Mali Budo d.o.o.), a koproducenti Siniša Juričić (Nukleus Film, Hrvatska), Boštjan Virc (Studio Virc, Slovenija), Martiška Bozhilova (AGITPROP, Bugarska) i Aleks Trajkovski (Mašina Production, Severna Makedonija).

Među odabranim projektima su i dve manjinske sprske koprodukcije: „Biti u rodu s Džonom Malkovičem“ Luke Mavretića (srpski koproducent: E.T.M. Production) i „Device“ Dore Šustić (srpski koproducent: Sense Production).

Počelo snimanje filma „Pukotina u ledu“ u režiji Maje Miloš

Snimanje novog film Maje Miloš počelo je 26. januara 2022. godine i trajeće trideset i pet dana na lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Divčibarama i Crnoj Gori. „Pukotina u ledu“ je savremena, autentična i sirova bajka koja istražuje integritet i seksualnost žena u našoj surovoj stvarnosti. Glavnu ulogu tumači Jovana Stojiljković, najprominentnija srpska glumica mlađe generacije, a film nastaje u produkciji Filmske kuće Baš Čelik, uz podršku Filmskog centra Srbije.

Rediteljka i scenaristkinja Maja Miloš je u svom novom filmu iskoristila narativne motive  čuvene bajke „Pepeljuga“. „Sama srž ove priče stare više od 2000 godina devojčice uči da žena postaje princeza kad prigrli svoju seksualnost“, objašnjava ona. „Kroz istoriju su interpretacije Pepeljuge postajale sve seksističkije. Princ je tumačen kao muškarac koji rešava sve Pepeljugine probleme, dok, zapravo, u izvornoj priči njegova ljubav daje Pepeljugi snagu da prihvati svoju seksualnost i sama pronađe unutrašnji spokoj“.

Jovana Stojiljković tumači lik Marije, mlade klizačice na ledu koja sa ocem Draganom i maćehom Suzanom živi na obodu Beograda. Našavši se u finansijskom škripcu, Marija je primorana da uđe u svet u kome su žene seksualno eksploatisane. Međutim, ljubav mladog biznismena Luke Ćuka daje joj snagu da prihvati samu sebe i svoju seksualnost.

O svojoj novoj ulozi, Jovana Stojiljković je rekla: „Po prvi put da na filmu tumačim lik koji je prisutan u svakom kadru, tako da sam na setu tokom svih snimajućih dana. U pitanju je veoma kompleksan i važan scenario, a uloga Marije je uzbudljiva i složena. Ono što mi je izuzetne važnosti jeste da je ovoga puta ženski lik u fokusu i da je Maja Miloš u svom scenariju uspela da na najbolji mogući način spoji motive poznate bajke sa savremenim okruženjem i aktuelnim trenutkom.“

 „Pukotina u ledu“ se bavi pitanjem ženskog integriteta u materijalističkom okruženju punom agresije i prekomerne ambicije. „Film ispituje žensku seksualnost u jednom seksom opsednutom svetu, u kome se ona često koristi kao oruđe u igri moći“, podvlači Maja Miloš. „Uz sva očekivanja i prosuđivanja, veoma je komplikovano da žena pronađe sopstvenu seksualnost, a moj novi film, pre svega, istražuje moć ljubavi i njenu neophodnost kako bismo otkrili i prihvatili sami sebe.“

Maja Miloš, poznata po svom nagrađivanom debitantskom ostvarenju „Klip“, napisala je scenario za svoj novi film. Njeni ključni saradnici na „Pukotini u ledu“ su direktor fotografije Vladimir Simić, kostimografkinja Ivana Majstorović Kesić, scenografknja Marija Jocić, maskerka Mojca Gorgoranc i snimantelj zvuka Marsel de Hugd. Pored Jovane Stojiljković (koja glumi Mariju), ključne uloge tumače Marko Grabež (kao Luka Ćuk), Anđela Jovanović (kao Nevena, najbolja Marijina prijateljica), Nataša Ninković (maćeha Suzana) i Ljubomir Bandović (otac Dragan). Svoj glumački doprinos filmu daće hrvatski glumci Barbara Nola, Goran Navojec i Dejan Aćimović.

Film produciraju  Jelena Mitrović i Srdan Golubović (Filmska kuća Baš Čelik, Srbija), a koproducenti su Jožko Rutar (Spok films, Slovenija), Danijel Hočevar (Vertigo, Slovenija), Boris T. Matić i Lana Matić (Propeler film, Hrvatska), Ines Vasiljević (Nightswim, Italija), Denis Vaslin (Volya Films, Holandija) i Ivan Bakrač (Quadrifolium films, Crna Gora), Film su, pored Filmskog centra Srbije, podržali: CE Media, Slovenački filmski centar, HAVC, Italijansko ministarstvo kulture (Mibact), Holandski filmski centar (NFF), KMBO distributerska kuća iz Francuske, Crnogorski filmski centar i Eurimaž fond za koprodukcije.

Maja Miloš je 2008. godine diplomirala filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Snimila je više kratkih igranih i dokumentarnih filmova kao i dugometražni igrani film „Klip“ koji su prikazivani na domaćim i međunarodnim festivalima (Roterdam, San Sebastijan, Toronto, Moskva, Karlove Vari…) Osvojila je brojne nagrade, uključujući i nagradu „Tigar“ za najbolji film u Roterdamu.

Nagrađivani dokumentarni film Filipa Čolovića

POTREBA ZA MRŽNJOM u bioskopima

Od 20. januara film će prikazivati u beogradskim bioskopima Cineplexx, Art bioskop Kolarac i UK Parobrod

Beograd, 18. januar – Nagrađivani dokumentarni film reditelja Filipa Čolovića „Potreba za mržnjom“ prikazivaće se u bioskopima Cineplexx u Beogradu, Art bioskop Kolarac i UK Parobrod od 20. januara.

Čolović je izgubio svog brata Fedora Frimermana 2013. godine kojeg je obezbeđenje beogradskog splava Sound tuklo do smrti naočigled posetilaca, jer je pokušao da odbrani druga. Tragično ubistvo ovog tridesetogodišnjeg mladića potreslo je čitavu našu zemlju.  Film kroz intimnu ispovest reditelja istražuje korene bezrazložnog nasilja i mržnje u našem društvu. 

Filip Čolović snimao je ovaj film više od četiri godine: Potreba za mržnjom’ je bez sumnje najvažniji film u mom životu. Nakon knjige ’Zima bez brata’, koja je bila neka vrsta terapije, način da se izborim sa gubitkom, morao sam da pokažem kako slučaj mog brata nažalost nije incident, jer živimo okruženi nasiljem, a sudski epilog u većini tih slučajeva izostaje. Nisam hrabar zato što sam snimio ovaj film: nisam imao drugog izbora. Veliku zahvalnost dugujem ekipi koja mi je pomogla da ovaj dokumentarni film  nastane i sagovornicima koji su smogli snage da podele svoje teške, intimne priče sa mnom, a sada i publikom.“

Film „Potreba za mržnjom“ je premijerno prikazan u takmičarskom programu Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, a zatim na 68. Martovskom festivalu, na kojem je proglašen najboljim dugometražnim dokumentarnim filmom (u kategoriji preko 50 minuta). Prikazivanjem u takmičarskom programu 27. Sarajevo Film Festivala doživeo je regionalnu premijeru. Dok je u Podgorici na 12. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma UnderhillFest dobio specijalno priznanje žirija.

Muziku za film radio je Srđan Marković, montažer je Bojan FIlipović, a direktor fotografije Gojko Despotović, dok scenario i režiju potpisuje Filip Čolović. Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije, distributer filma je FAME Solutions.

Trejler filma „Potreba za mržnjom“ možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=_G2XyxwsDn4

Specijalna projekcija filma SUTON

Dvorana Kulturnog centra 12. januara u 20h

Beograd, 11. januar – Sutra, 12. januara, u dvorani Kulturnog centra Beograda biće održana specijalna projekcija filma SUTON, istaknutog litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa u 20h. Srpski deo autorskog i producentskog tima pokloniće se publici nakon projekcije.

Film prati devetnaestogodišnjeg Untea u Litvaniji, nakon završetka Drugog svetskog rata 1948. godine. Unte je član Partizanskog pokreta koji se bore protiv ruske okupacije u već razrušenoj zemlji. Ovo nije ravnopravna borba, već očajnička borba od koje zavisi budućnost celokupnog naroda. U godinama kada otkriva život, Unte otkriva nasilje i izdaju. Linije između goreće strasti mladosti i razloga zbog koga se bori su prilično tanke. Daje se nesebično pa čak i po cenu da izgubi svoju mladalačku nedužnost.

Film je snimljen u koprodukciji Litvanije, Francuske, Letonije, Češke, Portugala i srpske produkcijske kuće „Biberche“, a podržan je i od strane Filmskog centra Srbije. Prikazan je na mnogobrojnim festivalima uključujući i zvaničnu selekciju Kanskog festivala, kao i festivala u San Sebastijanu.

Šarunas Bartas je povodom litvanske borbe za nezavisnost čije prve godine prati u filmu, izjavio: „Borci su bili žrtve dok su pokušavali da pruže otpor.  Otpor se rađa iz nade, to je primarna sila koja mora ostati živa, negde, u najmračnijim trenucima. Unteova porodica je središte priče, ali nažalost priče o porodicama su se ponavljale kada su išle istim putem. Istorija Litvanije se  nije završila smrću poslednjeg partizana kada su organizovane vojne jedinice otpora prestale da postoje 1953. Istorija litvanskog pokreta otpora se završila proglašenjem nezavisnosti 1991.godine.“

Film će se prikazivati u našim bioskopima od 13. januara.

Trejler filma možete pogledate putem ovog linka: https://www.youtube.com/watch?v=KJGQVlsTBFc

Film „Nečista krv – Greh predaka“ Milutina Petrovića od 17. januara u ponudi Netfliksa

U ponudu Netfliksa (Netflix), vodećeg planetarnog striming-servisa današnjice, uskoro stiže i jedan igrani film iz naše zemlje.

U ponedeljak, 17. januara, deo filmskog programa Netfliksa postaće i prošlogodišnji srpski hit-film „Nečista krv – Greh predaka“ u režiji Milutina Petrovića, sa engleskim nazivom Bad Blood. Filmski centar Srbije podržao je nastanak i ovog domaćeg ostvarenja.

Greh predaka govori o početku propasti stare srpske gazdinske porodice kroz koju paralelno pratimo slabljenje Osmanske imperije i stvaranje mlade srpske kneževine… Priča filma prati Trifuna (glumi ga Dragan Bjelogrlić), bogatog predvodnika hrišćanske manjine u devetnaestovekovnom Vranju i pretka Sofke iz „Nečiste krvi“… Godina je 1850. Hadži Trifun, ugledni srpski trgovac, pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake romana „Nečista krv“.

Prvu verziju scenarija napisao je pre četiri decenije veliki Vojislav Voja Nanović (1922–1983). Nanović je pripovetke, drame i romane čuvenog srpskog pisca Borisava Bore Stankovića povezao u razgranatu porodičnu sagu koja obuhvata period od četrdeset godina. Pored nezaobilaznog Stankovićevog romana „Nečista krv“, građa za scenario serije obuhvata drame „Tašana“, „Koštana“ i „Jovča“, zbirku pripovedaka „Božji ljudi“… Scenaristkinja Milena Marković („Sutra ujutru“, „Beli, beli svet“) je Nanovićev tekst adaptirala u scenario za film „Nečista krv: Greh predaka“ koji je, u režiji Milutina Petrovića („Zemlja istine, ljubavi i slobode“, „Agi i Ema“, „Petlja“), bio premijerno prikazan pred publikom na Paliću. Nanovićev scenario je jedno vreme bio izgubljen, ali je upravo reditelj Milutin Petrović uspeo da pronađe „poslednji primerak iz osamdesetih“ i tako ga spase od zaborava i nestanka.

„Nanović je“, objašnjava Petrović, „od različitih dela Bore Stankovića napravio jednu porodičnu sagu u kojoj je, što je zaista ingeniozno, u prvi plan istakao uzbudljiva dešavanja, obrte i spletke. Bora Stanković je pre svega pisac karaktera, slikar emocija, trpljenja i dubokih stanja njegovih likova. Takvi pisci su teški za adaptaciju zato što film teško podnosi stanje. Nanovićev genij je rešio gotovo nemoguću dramaturšku jednačinu sa tri nepoznate iz Borinih dela uspeo da iskleše jedan kranje uzbudljiv film. Milena Marković je sve to još propustila kroz svoj svet, prevela je na današnji jezik neke stvari koje su kod Voje Nanovića bile sakrivene i prikrivene.“

Filmski centar Srbije je podržao razvoj i produkciju ovog filma (prvobitno poznatog pod nazivom „Hadžijino zvono“), a MEDIA je podržala projekat u celini, prepoznavši njegov značaj, kvalitet i potencijal. „Greh predaka“ je nastao u produkciji produkcijske kuće This and That Productions na čijem se čelu nalazi Snežana van Hauvelingen, a ključni saradnici Milutina Petrovića tokom rada na ovom ostvarenju bili su: direktor fotografije Erol Zubčević, montažer Đorđe Marković, scenograf Milenko Mile Jeremić, kompozitor Aleksandar Ranđelović i kostimografkinja Marina Medenica. U filmu glume Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Dejan Bućin, Tim Sejfi, Nela Mihajlović, Marko Grabež, Aleksandar Ristoski, Nedim Nezirović, Teodora Dragićević, Milica Gojković, Vaja Dujović, Miša Borlja, Marko Todorović…Film „Nečista krv: Greh predaka“ traje 97 minuta.

Pretplatnici Netfliksa će od aprila moći da pogledaju i dokumentarni film „Dugo putovanje u rat“ Miloša Škundrića.

Hitovi Beldocsa za Luku Kurjačkog

Započnite Novu godinu uz dobru energiju i najatraktivnija filmska ostvarenja 2021. godine. Beldocs hitovi! održavaju se od 1. do 10. januara 2022. u okviru tradicionalnog Novogodišnjeg programa najgledanijih filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Dođite da gledate spektakularni brodvejski šou legende, Dejvida Birna maestralno zabeležen sa 20 kamera pod dirigentskom palicom Spajka Lija. Najgledaniji film 14. Beldocsa imaćete prilike da pogledate samo u subotu, 1. januara u 18:00 u bioskopu Dvorane Kulturnog centra. Ne propustite je, jer će vam film osim fenomenalne muzike preneti duplu dozu dobre energije i odličnih ideja za promene.

U nedelju, 2. januara u prisustvu autorke, konceptualne umetnice Marte Popivode, pogledajte „Pejzaže otpora“, najbolji film iz Srpskog takmičarskog programa, prošetajte “mostom između jučerašnjih i današnjih borbi“ sa Sonjom koja je svoje vreme koristila mudro i hrabro i u Aušvicu i kroz čitav svoj, skoro ceo vek.

Ponedeljak, 3. januar povešće vas kroz univerzalne priče o ljudima, porodici i ljubavi u filmovima  “Posedim i poćutim ni o čemu” Nikole Stojanovića i “Dida” Nikole Ilića i Korine Švingruber Ilić. 

Film Nikole Stojanovića koji će vas ispuniti beskrajnom nežnošću prati osamdesetogodišnjeg Tomu.

„Dida“ je „nepokolebljivo iskren porodični prikaz koji meša komediju i tragediju u ličnom svedočenju reditelja i jednostavnom, posmatračkom stilu snimanja”. Osvojio je posebno priznanje žirija Beldocsa i naša srca.

“Prokop” mladog reditelja Danila Stanimirovića imaćete priliku da pogledate u prisustvu autora, u utorak, 4. januara. Biće vam ponovo pred očima floskula „ovo je za film“ koju čujemo svakodnevno. „Umetnička kontemplacija, vrhunske estetike, o „sramotnoj i finansijski skandaloznoj javnoj železnici“.

Film “Ptica (ili klovn Marti) koji je takođe je na programu 4. januara, predstaviće vam potragu za muzikom duše u crno-beloj verziji Olivera Ćirića, talentovanog 19-ogodišnjeg reditelja čiji radovi prelaze sve kontinente.

Put stvaranja jednog umetničkog dela koji je vremenski zahtevan i katarzičan, slika nam film Svetlane Cemin “Sent Kler Cemin, Psiha”, a imaćete još jednom mogućnost da ga pogledate u sredu, 5. januara.

Dokumentarne priče, one lične, duboko intimne i kolektivne prikazećemo vam u četvrtak, 6. januara. “Moj teča Tudor“ Olge Lukovnikove dobitnik Zlatnog medveda za najbolji kratki film nagrađen je i Nagradom za najbolji kratki film Beldocsa. Žiri Beldocsa ocenio je da „mnogi filmovi imaju za cilj da obrade bolne i važne teme, ali retko se sreću oni u kojima delikatnost izvođenja savršeno dopunjuje i pojačava složenost i hitnost teme.“

Film „Zemlja“ Marka Šipke čuva sećanje na izgubljeno vreme i podsetnik je na besmisao rata. Gledaćete ga nakon  kratkog filma “Moj teča Tudor.”

„Ova kiša će zauvek padati“ rediteljke Aline Gorlove dobitnik nagrade za najbolji film Međunarodnog takmičarskog programa 14. Beldocsa biće ponovo na bioskopskom platnu u petak, 7. januara. Film je „lična, ali i univerzalna priča o ratu i raseljavanju, koja se lako može čitati kao istorija ljudskog roda sažeta u životu jedne osobe.“

Vikend u subotu, 8. i 9. januara provedite sa živopisnim likovima u filmovima “Koreni” rediteljke Tee Lukač (nagrada za najbolju kameru 14. Beldocsa) i “Telenovela sivo u koloru” reditelja Filipa Martinovića (nagrada za najbolju montažu 14. Beldocsa). Obe večeri pozdraviće vas i autori filmova.

U “Korenima”, “nenametiljivo, ali precizno i jasno, kamera nas vodi kroz intimnu studiju o prostoru i ljudima gde priroda jednako kao i sagovornici postaje uverljiv protagonist storije” o gnezdima stršljena, peticijama protiv nuklearnog otpada, samoći, vašarskim poslasticama, folklornim tradicijama, posetama grobljima i putevima koji vode ka domu.

„Telenovela sivo u koloru“ otkriva „zabavni i neočekivani žanr dokumentarne sapunice i kao i u svakoj uzbudljivoj telenoveli, oslikava čitav spektar emocija, od smeha i ljubavi do nostalgije i tuge.“

Program Beldocs hitovi u bioskopu Dvorane kulturnog centra završava se uzbudljivim, napetim dokumentarcem „Krtica“ u ponedeljak, 10. januara. Potpuno u stilu „verovali ili ne“, film Madsa Brugera otkriva „tajne ugovore Severne Koreje o prodaji oružja“.

Filmovi iz programa Beldocs hitovi! prikazuju se u terminu od 18 časova.

Sav prihod od ulaznica biće doniran za lečenje dramaturga i reditelja, Luke Kurjačkog.

„Bioskop u Bioskopu“ – NOVA SELEKCIJA U OKVIRU SALE SRPSKOG FILMA

Od 23. decembra do 6. januara u okviru programa Sala srpskog filma u Kombank dvorani na repertoaru će se naći filmovi iz selekcije „Bioskop u bioskopu“ Ive Leković, članice portala filmske kritike i eseja Filmoskopija.  

U okviru selekcije publika će imati priliku da pogleda četiri dokumentarna ostvarenja koja govore o istorijskim, društvenim i simboličkim transformacijama bioskopskih prostora, odnosno dva dugometražna ostvarenja „Okupirani bioskop“ Senke Domanović i „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali“ Gorana Radovanović, te film „Botorići“ Srđana Kneževića i polusatni film „Oni žive“ Gorana Nikolića. 

Iva Leković selekciju „Bioskop u bioskopu“ zasniva na filmovima koji nude različite perspektive sagledavanja forme filmskih projekcija i funkcije bioskopskih prostora, pokazujući kako bioskop, deo mehanizma delovanja osnovnog (kinematografskog) aparata, neretko nadilazi svoju bazičnu ulogu, postajući prostor šire refleksije i poprište političkog (građanskog i/ili ideološkog) delovanja. Tako prezentovan, bioskopski prostor se transformiše kroz svoju osnovnu funkciju psihičkog delovanja, poprimajući povremeno oblik sudnice, arene za borbu, skloništa, ali i kućnog prostora. Narativ ukupne selekcije, kroz priču o bioskopima, ujedno iscrtava i obrise istorije jedne zemlje, od perioda pojavljivanja prvih bioskopskih sala u našoj zemlji, pa sve do njihovog izumiranja, kom svedočimo tokom proteklih decenija. 

U terminu od 15 časova možete pogledati dva dokumentarna filma od čega jedan jednočasovni film „Botorići“ i polusatni film „Oni žive“. Svetozar Botorić (1857–1916) je bio vlasnik Hotela Pariz u centru Beograda. Godine 1911. postao je prvi filmski producent na Balkanu. Producirao je više od 20 dokumentarnih i dva igrana filma, a najpoznatiji od njih je „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“. Nakon Drugog svetskog rata, komunistička vlast je proglasila Botorićevu porodicu „buržoaskom“ i oduzela im imovinu, čak im zabranivši da nađu zaposlenje. Botorićev sin je osuđen na deset godina zatvora, a ćerka je sklonjena sa Muzičke akademije u Beogradu, gde je radila kao profesorka klavira. Ona je pobegla u Pariz i tamo je nastupala kao pijanistkinja. Godine 1995. dala je intervju Eriku Le Roju iz Nacionalnog kinematografskog centra (danas Nacionalnog centra za kinematografiju i pokretne slike – CNC) i autoru ovog filma Srđanu Kneževiću. 

U istom terminu možete pogledati i film Gorana Nikolića „Oni žive“ koji govori o fenomenu video klubova. Prema sinopsisu, ovo polusatno ostvarenje opisano je kao kratka ljubavna priča o rođenju, životu i smrti video klubova u Beogradu, glavnom gradu Srbije. 

U terminu od 16:45 možete pogledati dugometražni dokumentarni film „Okupirani bioskop“ Senke Domanović koji prati prati mlade aktiviste i događaje oko okupacije bioskopa Zvezda. Različite društvene grupe ujedinile su se sa istom namerom – da menjaju stvarnost u kojoj žive, međutim, ideje o tome kako bi ta stvarnost trebalo da izgleda nisu bile iste. „Okupirani bioskop“ je nagrađen specijalnom nagradom na 11. Međunarodnom festivalu dokumentarnog  filma – Beldoks, BaNeFF-u u Stokholmu, kao i na Festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma – Martovskom festivalu.  

U terminu od 18:20 možete pogledati film „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali“ Gorana Radovanovića. Dokumentarni film o javnoj raspravi povodom filma Dušana Makavejeva, V.R. Misterije organizma, organizovanoj 1971. godine, u sali novosadskog bioskopa Arena. Rasprava je održana nakon uspeha filma na Festivalu u Kanu. Makavejevljev film je izazvao burne i oprečne reakcije u partijskim krugovima i nakon ove rasprave nije puštan u distribuciju u jugoslovenskim bioskopima. Autor je još jedno vreme nastavio da živi i radi u zemlji da bi je nedugo zatim napustio i nastanio se za stalno u inostranstvu. „V.R. Misterije“ organizma je danas jedan od globalno najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih filmova. Film rekonstruiše jedno doba, ali i beleži zanimljive dokumentarne scene u sadašnjem vremenu, kada se odnos prema slobodi govora, filmskoj naraciji i savremenoj tehnologiji dramatično izmenio. Kombinujući arhivski materijal i prizore današnjice, ovaj dokumentarni postupak nudi zanimljive situacije, paralele i kontraste sa čudesnim, hiper-ideologizovanim svetom prikazanim u Makavejevljevom filmu, ali i apsurdnim, povišenim tonovima debate koja u bioskopskoj sali određuje sudbinu umetničkog dela. Misterije teskobe na taj način prerastaju u meditaciju o političkim i društvenim odnosima jednog doba, evocirajući revolucionarni zanos, ostrašćenost i autoritarni duh, ali i doba naivnosti, nevinosti, i odrastanja u kome je filmska umetnost izrasla u metaforu borbe protiv jednoumlja i sputavanja lične i umetničke slobode. 

Selekcija „Bioskop u bioskopu“ će se naći na repertoaru Kombank dvorane u okviru programa Sala srpskog filma od 23. decembra do 6. januara. 

Sala srpskog filma, koja je svečano otvorena pre početka pandemije, normalizacijom uslova, ali i dalje pod epidemiološkim merama od četvrtka 11. novembra 2021. nastavila je rad. Ovaj  kulturni  poduhvat nastao u saradnji Filmskog centra Srbije i Kombank dvorane, podsetimo, namenjen je celodnevnom prikazivanju filmova srpskih koprodukcija. Takođe, publici se otvara mogućnost da pogledaju radnim danima, ali i vikendom i praznicima, srpske filmove koji su imali manje zapažen odjek ili uopšte nemaju bioskopsko prikazivanje, kao i filmove koji su u drugim bioskopima završili svoj bioskopski život. 

Cena karata je od 200-300 dinara. 

Ciklus „Iz istorije vojvođanske kinematografije“ i koncert Atheist Rap u bioskopu Abazija na Paliću

Ciklus pod nazivom „Iz istorije vojvođanske kinematografije“ posvećen filmskom stvaralaštvu u Vojvodini , nastavlja se ove godine po treći put – od 16. do 19. decembra  u bioskopu Abazija na Paliću.  Ove godine program je posvećen stvaralaštvu Borislava Šajtinca, a 18. decembra u okviru pratećeg programa biće držan koncert popularnog punk-rock benda- Atheist Rap.

Projekcija pet antologijskih ostvarenja Borislava Šajtinca proslavljenog filmskog stvaraoca, animatora, karikaturiste i strip-crtača  prikazivače se u izložbenom salonu bioskopa Abazija tokom četiri dana programa ovogodišnjeg ciklusa “Istorija vojvođanskog filma”.  Animirani filmovi u ukupnom trajanju od 42 min i 15 sekundi, emitovaće se neprekidno (tzv. loop) tokom četiri dana od 19 do 22 časa.

Film kojim započinje ovogodišnji ciklus filmova iz istorije vojvođanske kinematografije je ostvarenje „Nije ptica sve što leti“, nastalo 1970. godine. „Nije ptica sve što leti“ prvi je film koji je Borislav Šajtinac potpisao kao soptvenu produkciju. Film opisuje patnje glavnog lika, koji pokušava da renovira kuću, ali ga konstantno muči, napada i pritiska monstruozna ptica. Priča je metafora za sovjetsku invazaiju na Čehoslovačku 1968. godine. Film je bio meta ozbiljne kritike na filmskom festivalu Oberhauzen u Nemačkoj 1970. godine, posebno upućenih od režisera iz južnoameričkih komunističkih zemalja. Nagrađivan u Bilbau, Lokarnu, Čikagu, i još dobio Gran pri u Anesiju 1971. godine i tri odlikovanja iz Oberhauzena…

„Nije ptica sve što leti“ je deo fantastičnog animiranog opusa Borislava Šajtinca, karikaturiste čija ikonografija balansira na granici realnog, grafičara, usamljenika koji je uz pomoć prilično ograničene tehnologije, na ekranu izgradio svoju bogatu „zemlju crnih čuda“.

Uz „Nije ptica sve što leti“ iz 1970. godine, biće prikazani i „Iskušenje“ i „Nevesta“ iz 1971, „Don Kihot“ i „Trijumf“ iz 1972.

U okviru pratećeg programa u subotu, 18. decembra u 21h nastupiće popularni pank-rok bend Atheist Rap.

ATHEIST RAP je osnovana davne 1989. godine u Novom Sadu, a punu afirmaciju su doživeli već debi albumom “Maori i Crni Gonzales”(1993). Fanzinaškim i poluprivatnim kanalima album nalazi put i do slušalaca na prostorima u celom regionu koji tada koncertno nisu bili dostupni bendu, a pesma “Wartburg limuzina” ih “dovozi” na vrh svih top lista na kojima je bila emitovana.  Od samoga početka svog rada bili su izrazito anti-ratno nastrojeni, a i danas se istrajno bore protiv mržnje i zaglupljivanja. Sarkastični humor je univerzalno potreban i primenjiv na ovim prostorima, tako da Atheist Rap već godinama unazad puni klubove po regionu.

Ciklus “Iz istorije vojvođanske kinematografije” nastao je 2019. godine u želji da publici predstavi najznačajnije filmove vojvođanske i jugoslovenske kinematografije nastale u produkciji Neoplanta filma. Svi ovi filmovi ostvarili su veliki uspeh u svetu i ostavili neizbrisiv trag u istoriji filmske umetnosti. Ostavština Neoplanta filma kao najreprezentativnije, najproduktivnije i najuspešnije filmske kuće u Vojvodini u periodu od 1966. do 1986. godine centralni je deo ovog projekta. Tokom svog delovanja Neoplanta film snimila je preko 200 filmova, od kojih 13 dugometražnih igranih i 173 dokumentarna, kratka i animirana filma među kojima su dela nekih od najvažnijih filmskih stvaralaca jugoslovenske kinematografije uključujući Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika, Branka Bauera, Miroslava Antića, Veljka Bulajića, Karpa Aćimovića Godine i drugih autora.

U galerijskom prostoru Abazije biće izložena i zbirka filmskih plakata najznačajnijih ostvarenja Neoplanta filma.

Program „Iz istorije vojvođanske kinematografije“ se realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine.

Ulaz na sve projekcije i izložbu plakata je slobodan, a ulaznice za koncert grupe Atheist Rap moguće je kupiti na blagajni bioskopa Abazija po ceni od 500 dinrara. Ulaz na koncert je moguć uz važeći Zeleni sertifikat.

Podrška fonda Eurimages za projekat novog filma u režiji Mirjane Karanović

Poznato je koji su to projekti podržani na nedavno održanoj sednici panevropskog koprodukcionog fonda Eurimages, a među izabranima je i projekat nove filmske režije proslavljene srpske glumice Mirjane Karanović – projekat dugometražnog igranog filma naslovljenog „Majka Mara“. U pitanju je koprodukcija sledećih kompanija: This and That Productions (Srbija), Paul Thiltges Distributions (Luxemburg), Deblokada (Bosna i Hercegovina), December (Slovenija), VHS (Crna Gora). Film je dobio podršku u iznosu od 170 hiljada evra, a ranije ga je  podržao i Filmski centar Srbije.

Producentkinja i ove filmske režije Mirjane Karanović je Snežana van Hauvelingen (produkcijska kuća This and That Productions); ona je bila producentkinja i filma „Dobra žena“, prvenca Mirjane  Karanović na tom planu, koji je, podsećamo, svetsku premijeru imao na prestižnom festivalu Sandens (Sundance) u SAD.

Priča filma Majka Mara prati potrese u životu žene nakon samoubistva sina-jedinca. Kako su ranije ove godine javili iz produkcije, planirano je da snimanje počne na proleće naredne godine. Koproducenti su: Paul Thiltges  i Adrien Chef (PTD, Luksemburg), Vladimir Bulajić (December, Slovenija), Nemanja Bečanović (VHS, Crna Gora), Damir Ibrahimović (Deblokada).

NOVA SELEKCIJA NA REPERTOARU SALE SRPSKOG FILMA

Od 9. do 23. decembra u okviru programa Sale srpskog filma u Kombank dvorani na repertoaru će se naći filmovi „Slatko od ništa“ Borisa Mitića, „Neposlušni“ Mine Đukić, „Rabbitland“ Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Jr-a, kao i film „Ako ikada jedne noći bilo kad“ Deana Radovanovića. Selekciju pod nazivom „Neočekivani naratori“ priredio je Filip Grujić, člana portala filmske kritike i eseja Filmoskopija.

Filip Grujić selekciju „Neočekivani naratori“ zasniva na filmovima koji se izdvajaju po inovativnosti u umetničkom izrazu, kao i hrabrosti da se zađe u polje eksperimenta. Prema rečima urednika selekcije, radi se o filmovima osobene estetike koji na nežan ali i pronicljiv način pričaju priče o mladosti, usamljenosti, strahovima, i na kraju, društvu u celini. Ipak, u ovoj selekciji spajaju ih neočekivani naratori izabrani od autora da pričaju njihove priče – od Igija Popa u filmu „Slatko od ništa“ do Minje Subote u filmu „Neposlušni“.

U terminu od 15:30 možete pogledati film „Slatko od Ništa“ reditelja Borisa Mitića, satiričnu dokumentarnu rapsodiju u kojoj Ništa, umorno od našeg nerazumevanja, dolazi da nam se obrati po prvi i poslednji put. Dokumentarne kadrove Ničega zabeležila su 62 snimatelja u 70 zemalja, narator je Iggy Pop, a muziku su komponovali Pascal Comelade i The Tiger Lillies. Mitićev film je imao premijeru u Lokarnu, nakon čega je prikazan na preko 80 festivala (IDFA, Moskva, Šangaj), 10 art bijenala (Ženeva, Miami, Buenos Aires) i 8 evropskih TV stanica.

U terminu od 17:20 možete pogledati kratkometražni animirani film „Rabbitland“ i kratkometražni igrani film „Ako ikada jedne noći bilo kad“. Animirani film Ane Nedeljković i Nikole Majdaka „Rabbitland“ je inspirisan životom u Srbiji devedesetih i kroz crnohumornu priču o zečevima bez mozga koji provode dane glasajući na izborima, predstavlja brutalnu sliku savremenog društva i preispituje neke od njegovih centralnih tema, kao što su sloboda govora, lični i kolektivni identitet, kao i modeli uspostavljanja normalne svakodnevnice u stanju društvenog kolapsa. „Rabbitland“ je nagrađen na 63. Festivalu u Berlinu – Berlinale nagradom „Kristalni medved“, a potom je prikazan na više od sto festivala širom sveta gde je osvojio mnoge značajne nagrade.

U istom terminu možete pogledati i kratkometražni igrani film „Ako ikada jedne noći bilo kad“ reditelja Deana Radovanovića. Priča prati slučajni susret troje stranaca na magistralnom putu, tokom jedne noći. Njihove misli naviru između nekoliko reči koje razmene, tačno kada se svako od njih suočava sa odlukom: kako i kuda dalje.

U terminu od 18 časova možete pogledati debitantsko ostvarenje scenaristkinje i rediteljke Mine Đukić „Neposlušni“ koje je svetsku premijeru imalo na takmičarskom programu na Sandens festivalu (Sundance Film Festival) 2014. godine. Ovo ostvarenje prati dvoje mladih ljudi na putu odrastanja u malom vojvođanskom mestu. Leni i Lazar su bliski prijatelji iz detinjstva. Kada se ponovo sretnu, odlučuju da krenu na nasumično putovanje biciklima i to po predelima detinjstva, u pokušaju da otkriju novo značenje njihovog odnosa.

Sala srpskog filma, koja je svečano otvorena pre početka pandemije, normalizacijom uslova, ali i dalje pod epidemiološkim merama od četvrtka 11. novembra 2021. nastavila je rad. Ovaj  kulturni  poduhvat nastao u saradnji Filmskog centra Srbije i Kombank dvorane, podsetimo, namenjen je celodnevnom prikazivanju filmova srpskih koprodukcija. Takođe, publici se otvara mogućnost da pogledaju radnim danima, ali i vikendom i praznicima, srpske filmove koji su imali manje zapažen odjek ili uopšte nemaju bioskopsko prikazivanje, kao i filmove koji su u drugim bioskopima završili svoj bioskopski život.

Selekcija „Neočekivani naratori“ na repertoaru Kombank dvorane biće od 9. do 23. decembra.

Rasprodata premijera filma “Nije loše biti čovek” Dušana Kovačevića

Rasprodata premijera filma “Nije loše biti čovek” Dušana Kovačevića

Karte za premijeru novog filma Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”, 7. decembra u Kombank dvorani (20.30) rasprodate su nedelju dana pred zakazanu projekciju. Zbog velikog interesovanja, istog dana će biti organizovana i dodatna projekcija u Sali 6 Kombank dvorane u 20.15, a karte su u prodaji na blagajni ovog bioskopa i preko online servisa tickets.rs. Takođe, karata još uvek ima i za premijeru filma 7. decembra u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade u 19.30.

Novosadska premijera zakazana je za sredu 8. decembra u bioskopu Arena Cineplexx sa početkom u 20.00 časova.

Reditelj bioskopskih hitova “Balkanski špijun” i “Profesionalac” i autor kultnih klasika kao što su  “Maratonci trče počasni krug“, „Ko to tamo peva“, “Underground”, „Radovan Treći“, „Urnebesna tragedija“, vraća se filmskoj publici nakon 18 godina u komediji sa elementima trilera, postavljajući večito pitanje – da li je kraj života i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku.

Priča prati profesora klavira Milana (Vojin Ćetković) 5 godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan odlučuje da razreši misteriju i konačno sazna šta se dogodilo sa Belim. Ne nalazeći podršku i razumevanje porodice i okoline, Milan razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom.

Trejler za film možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=UnRgnBNaGAQ

Spot za numeru iz filma “Lepe laži” pogledajte ovde: https://www.youtube.com/watch?v=M0FDYy2ropw

Karavan srpskog filma tokom decembra u osam gradova Srbije

Manifestacija “Karavan srpskog filma”, u okviru koje će biti prikazano devet aktuelnih srpskih filmova, tokom decembra će gostovati u osam gradova: Kniću, Kanjiži, Prijepolju, Ivanjici, Brusu, Blacu, Sečnju, i Aleksandrovcu. Svakog vikenda će u odabranim gradovima na repertoaru biti filmovi “Pucnji u Marseju”, “Lihvar”, “Nečista krv – Greh predaka”, “Otac”, “Jedini izlaz”, “Toma”, “Oaza”, “Vikend s ćaletom” i “Južni vetar 2 – Ubrzanje”.

Prvog decembarskog vikenda, od 3. do 5. decembra, karavan će biti u Aleksandrovcu i Ivanjici. Od 10. do 12. decembra filmovi će biti prikazani u Kniću i Brusu, od 17. do 19. decembra u Prijepolju i Blacu, a od 24. do 26. decembra u Sečnju i Knjaževcu. Svakog petka će, u terminima od 17h, 19h i 21h, na programu biti “Pucnji u Marseju”, “Lihvar” i “Nečista krv – Greh predaka”. Repertoar subotom će činiti ostvarenja “Otac”, “Jedini izlaz”, “Toma”. Program u nedelju će svakog vikenda zatvoriti filmovi “Oaza”, “Vikend s ćaletom” i “Južni vetar 2 – Ubrzanje”.

Karavan srpskog filma nastao je u organizaciji FIlmskog centra Srbije sa idejom da budu prikazani domaći filmovi koji su trenutno aktuelni, ili su u prethodne dve godine ušli u distribuciju ali zbog epidemioloških mera, gledaoci širom Srbije nisu imali priliku da ih pogledaju u bioskopu.

U fokusu su gradovi koji nemaju bioskopsku opremu za prikazivanje filmova, pa tako ni bioskopski repertoar. Ideja Filmskog centra je da iznajmi najbolju bioskopsku opremu i omogući publici iz ovih gradova da pogleda domaće aktuelne filmove u bioskopu. Cena karte iznosiće 200 dinara za sve filmove.