Film

  1. Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival od 3. do 5. novembra u Gračanici

Šesti po redu Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival (KMMFF) održaće se pod sloganom „Ovde!“ od 3. do 5. novembra u Domu kulture Gračanica.

Prateći dešavanja na domaćoj filmskoj sceni KMMFF se ove godine fokusira na domaće bioskopske hitove, kao i naslove koji predstavljaju novi talas i donose novu energiju našoj kinematografiji. Osim domaćih biće prikazani i strani filmovi koji su obeležili značajne evropske festivale.

 

Festival će u utorak, 3. Novembra u 19h svečano otvoriti film „Ime naroda“ reditelja Darka Bajića. Reč je o istorijskoj sagi o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka, rađena je po scenariju Milovana Vitezovića. Glavnu ulogu igra Ljubomir Bandović, dok su u ostalim ulogama Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Andrija Kuzmanović, Nikola Ristanovski, Milutin Mima Karadžić, i drugi.

U selekciji domaćih filmova publici će biti predstavljen drugi dokumntarni film Jelene Radenović, „Umetnost sećanja“. Tema filma su monumentalni spomenici podignuti u periodu socijalizma, koji su u poslednje vreme ponovo „otkriveni“ od strane neke nove publike širom sveta. Jedan od sagovornika u filmu je i prof. Miodrag Živković, vajar, autor spomenika na Tjentištu, Kadinjači, u Kragujevcu…

Debitantsko dugometražno ostvarenje mlade rediteljke Milene Grujić,  film A.S. (25) koja potpisuje i scenario inspirisan istinitim događajem takođe će biti predstavljen publici na KMMFF. Nakon premijere na Festivalu autorskog filma A.S.(25) izaziva veliku pažnju kritike zbog svoje „crnotalasne hrabrosti“.  Na 55. Filmskim susretima u Nišu Vladimir Gvojić dobio je nagradu Car Konstantin za ulogu Saleta u ovom filmu.

Bioskopski hit čiju je redovnu distribuciju nažalost prekinula pandemija korona virusa, „Hotel Beograd“ takođe stiže pred publiku u Gračanici. Ova komedija je već na premijeri pokazala veliki bioskopski potencijal i verujemo da će to biti hit koji ćeu punom kapacitetu vratiti publiku u bioskope čim dođe vreme za njegovu distribuciju.

„Moj jutarnji smeh“ o kome se najviše priča od kako je osvojio Grand prix Festivala autorskog filma nakon čega niže priznanja na festivalima u Kijevu, Leskovcu, Pančevu, Kragujevcu, Nišu, Motovunu… Ova nepretenciozna  „komedija očaja“ definitivno je obeležila prethodnu filmsku godinu  i donela našoj kinematografiji novu energiju.

 

„Otac“, reditelja Srdana Golubovića je imao svetsku premijeru na ovogodišnjem filmskom festivalu u Berlinu na kom je osvojio dve nagrade, a potom je krajem februara otvorio 48. beogradski FEST. Film je trenutno u konkurenciji i za nagrade Evropske filmske akademije (EFA), a od premijere do danas osvojio je brojna priznanja na našim i svetskim festivalima.

„Vikend sa ćaletom“ je novi film Miroslava Momčilovića, autora bioskopskih hitova Sedam i po, Čekaj me, ja sigurno neću doći, Smrt čoveka na Balkanu, Smrdljiva bajka i Kad porastem biću Kengur (scenarista). „Vikend sa ćaletom“ za koji Momčilović potpisuje i scenario, donosi priču o paralelnim svetovima, o ocu i sinu različitih karaktera koji nakon godina razdvojenosti pokušavaju da uspostave prijateljski odnos u toku samo jednog vikenda.

Norveško-švedski film Nada rediteljke Marije Sedal pobednik je Festivala evropskog filma Palić. Film govori o odnosu dvoje umetnika koji zapada u krizu zbog bolesti glavne junakinje. Žiri palićkog festivala istakao je da ih je film “na iznenađujući način dirnuo sirovošću kojom je pristupio svojoj temi, a pritom nikada nije bio jeziv”. “Takođe, očarao nas je svojim toplim prikazom šire porodice i njihovim odgovorom na najrazornije vesti koje jedna porodica može primiti”.

Film Znoj (Sweat) je poljsko-švedska koprodukcija u režiji Magnusa von Horna, koji se 2015. godine pojavio kao debitant sa nagrađivanim filmom The here after, a koji je ove godine bio jedan od favorita festivala u Kanu, koji nažalost zbog pandemije nije održan. Film tokom tri dana prati život fitnes motivatorke Silvije Zajc, koja na društvenim mrežama ima stotine hiljada pratilaca. Iako je okružena lojalnim radnicima i ljudima koji joj se dive, ona je u potrazi za prisnim odnosom u kojem bi sa nekim mogla da stvori bliskost i deli svoju intimu.

Još jedan evropski film koji će publika imati priliku da pogleda je ostvarenje Stefana Komandareva, „Patrole“. Rađen prema istinitoj priči, scenario filma “Patrole” u svojoj osnovi razmatra savremeno bugarsko društvo, sa svim trenutnim problemima i apsurdima. Film “Patrole” snimljen je u srpskoj koprodukciji i predstavlja svojevrsni nastavak Komadarevljevog poslednjeg ostvarenja „Pravci“ koji je 2017. godine prikazan u selekciji Izvestan pogled u Kanu.

Najmlađa publika će kao i svake godine imati svoj poseban prostor na festivalu i moći će da uživa u filmovima Superjunak SamSam, Čuvari Oza i Kućni patuljci: operacija kolačići.

Kososvo i Metohija međunarodni filmski festival organizuje Evropski kulturni forum u saradnji sa Domom kulture Gračanica, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Uskoro će biti objavljeno ko su gosti ovogodišnjeg Festivala, a program i festivalska satnica objavljeni su na FB i IG stranicama Festivala.

 Nakon prethodnih uspešnih i posećenih izdanja KMMFF nastavlja da radi na podizanju kulturne svesti i jačanju kulturne ponude u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, koristeći film kаo izrаžаjno sredstvo dostupno širokom аuditorijumu. Cena ulaznica za filmove na Festivalu je simbolična – 100 dinara za sve 2D projekcije.

O svim detaljima možete se informisati na FB i IG stranicama Festivala:

www.facebook.com/KosovoiMetohijaFF

https://www.instagram.com/kmmff_ovde/

„Zlogonje“, „Ti imaš noć“ i „4 godine u 10 minuta“ na repertoaru Sale srpskog filma u Kombank dvorani

Počev od sutra, četvrtka, 29. oktobra, nedavno ponovo pokrenuta Sala srpskog filma u beogradskoj Kombank dvorani ima novi repertoar, na kome će i u narednih sedam dana biti jedan srpski celovečernji igrani film, jedna manjinska srpska koprodukcija i jedan srpski dugometražni dokumentarac. U sledećih sedam dana filmofili će moći da pogledaju zapažene filmove Raška Miljkovića, Ivana Salatića i Mladena Kovačevića, a svi pomenuti filmovi su nastali uz podršku Filmskog centra Srbije.

Film Zlogonje prati priču o Jovanu i Milici, desetogodišnjacima koji se upoznaju kada Milica nenadano stigne u Jovanov razred. Da ga druga deca ne bi emotivno povređivala, usamljeni Jovan je izgradio svoj svet iz mašte u koji Milica malo po malo uspeva da se probije. Ona ga poziva u avanturu oslobađanja njenog oca od nove žene, Miličine maćehe, za koju veruje da je veštica koja je začarala tatu. Jovan, zbog novootkrivenog uzbuđenja i radosti koje oseća zbog saznanja šta to znači imati pravog druga, prihvata ali ubrzo saznaje da prepreke koje se javljaju u realnim avanturama nije tako lako preskočiti kao u onima u njegovoj mašti. Najveća prepreka od svih za njega je upravo on sam. Jovan će morati da prihvati sebe takvog kakav jeste i zdušno se baci u najveću avanturu od svih – život. Kada to učini, pred njim se otvara ceo jedan novi svet, u kome će zajedno sa Milicom otkriti istinsku prirodu veštice i na potpuno neočekivan ali i zreo način savladati njenu pretnju. I postati pravi heroj.

Ova filmska priča nastala je pod vođstvom producentkinje Jovane Karaulić i producentske kuće Akcija produkcija, a scenario koji je nastao po motivima knjige „O dugmetu i sreći” autorke Jasminke Petrović, napisali su Marko Manojlović Miloš Krečković. Koproducent i na ovom filmskom ostvarenju su kuće This and That iz Beograda kao i Dream Factory iz Makedonije. Direktor fotografije je Mikša Anđelić, autorka muzike Nevena Glušica,  kostimografkinja Milena Milenković, montažer filma  Đorđe Marković, dok je scenograf iskusni Aljoša Spajić. U Zlogonjama glume deca Mihajlo Milavić, Silma Mahmuti, kao i Jelena Đokić, Bojan Žirović, Milutin Milošević, Dubravka Kovjanić, Olga Odanović, Jelena Jovanova, Stela Ćetković, Milena Predić i Matija Popović.

Ti imaš noć” započinje pričom o Sanji koja se, nakon što je napustila brod na kojem radi, zatiče u lučkom gradu Mediterana. Odatle odlazi natrag kući, vraćajući se poznatim ulicama u kojima polako nestaje sve što je volela. Dok radnici ostaju bez posla u brodogradilištu, barke prekrivene ciradama, razbacane svuda okolo, ostavljene su za neke bolje dane. Oluja uzima jedan život, Sanjin brat čeka noć u šumi. Noć koja može promeniti sve.

Uloge tumače Momo Pićurić, Luka Petrone, Ivana Vuković, Jasna Đuričić, Boris Isaković Marko Štibohar. Direktor fotografije je Ivan Marković, montažerka Jelena Maksimović, scenografiju potpisuje Dragana Baćović, kostim Lidija Andrić, dizajn zvuka Jakov Munižaba, dok je miks zvuka uradio Nikola Medić. Producenti filma Ti imaš noć su Dušan Kasalica i Jelena Angelovski ispred kuće Meander Film iz Crne Gore, dok je srpski koproducent Stefan Ivančić ispred kuće Non-Aligned Films. Film je premijerno prikazan u zvaničnom programu Venecijanskog filmskog festivala, a nastao je kao crnogorsko-srpska koprodukcija.

4 godine u 10 minuta” je nakon svetske premijere i nagrade na filmskom festivalu Visions du Reel u Nionu (Švajcarska), prikazan i na velikom broju drugih festivala širom sveta. Dobitnik je nagrade za najbolji srpski dokumentarni film na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs.

U pitanju je eksperimentalni arhivski dokumentarac o prvom osvajanju Mont Everesta od strane jednog Srbina, Pančevca Dragana Jaćimovića, čiji su dnevnički zapisi i video arhiva tokom ekspedicije korišćeni kao građa za film. Na kasetama koje su 17 godina skupljale prašinu otkriva se zagonetni filmski materijal. Uz citate iz dnevnika protagoniste koji je iza kamere, sklapa se intimna slika jednog nesvakidašnjeg putovanja u večnu slavu. Vanzemaljski pejzaži, nedokučivi likovi, zastrašujući momenti i san o avanturi koji se umesto pokličem pobednika završio krikom poraženog.

Scenarista i reditelj je Mladen Kovačević. Film je montirala Jelena Maksimović, a dizajner zvuka je Jakov Munižaba. Producentkinja je Iva Plemić Divjak. Film je nastao u okviru kuće Horopter Film Production, uz podršku Filmskog centra Srbije.

DOKUMENTARNI FILM „FAITH AND BRANKO“ I ANIMIRANI „VELIKI ROBOT“ NA 63. DOK LEIPZIGU U LAJPCIGU

Danas, 26. oktobra, kreće novo, 63. izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog i animiranog filma Dok Lepzig u Lajpcigu, u Nemačkoj, a na programu su ove jeseni i dva srpska ostvarenja, oba nastala zahvaljuući i podršci Filmskog centra Srbije. Reč je o  srpsko-britanskoj koprodukciji „Faith and Branko“, dokumentarnom filmu u režiji Ketrin Hart premijerno prikazanom na festivalu u Šefildu, i kratkom animiranom filmu „Veliki robot“  autora Vojina Vasovića. Festival u Lajpcigu će trajati do 1. novembra.

Intimna priča  filma „Faith and Branko“ prati odnos između dvoje muzičara, između Fejt i Branka, tokom sedam godina. 2011. godine, Fejt putuje u Srbiju kako bi naučila da svira romsku harmoniku. Ona upoznaje romskog violinstu Branka i, uprkos jezičkoj barijeri, njih dvoje se zaljubljuju jedno u drugo putem muzike. Nošeni svojom muzičkom hemijom, oni se venčavaju i duet kreće na put u inostranstvo. Koliko je Fejt slobodnog duha i privilegovana, toliko je Branko bez iskustva sa putovanjima i vezan za svoju porodicu, ali oboje veruju da da jednom drugom čine život boljim. Njihov odnos stupa u iskušenje kada shvate vlastite razlike, kao i to da je možda muzika ono jedino što njih dvoje imaju zajedničko.

Direktorka fotografija je Katrin Hart. Film su montirali Dragan von Petrović i Ljubodrag Starovlah. Autori muzike su Fejt Eliot Ristić i Branko Ristić.  Za dizajn zvuka je zadužen bio Zoran Maksimović, a za kolor-korekciju Digital kraft, Aleksa Vitorović. Za dizajn postera i špice postarali su se Braća Burazeri. Produicentkinje su Snežana van Hauevelingen i Ketrin Hart. Film traje 82 minuta.

A animirani film  „Veliki robot“ (eng. Just For The Record) o malenom robotu-diktafonu Recu, koji pokušava da se sprijatelji sa pticom ne bi li mu pomogla da presnimi svoju memoriju, napisao je i režirao Vojin Vasović, a art direkciju potpisuje Nikola Stepković. Film je nastao u koprodukciji sa beogradskim studijom Digital Assets Tailors i To Blink Studiom iz Kanade.  Film  su  podržali Filmski centar Srbije, grad Kragujevac, Ontarijski fond za umetnost (Ontario Art Council), Kanadski umetnički fond (Canada Council for the Arts) i regionalni investicioni fond Animond.

Ovo ostvarenje će uskoro, u novembru, biti prikazano i na festivalu Ajayu Animation u Peru, a film će biti predstavljen i slovenačkoj publici na festivalu Animateka u Ljubljani u prvoj nedelji decembra.

Trejler filma FAITH AND BRANKO: https://vimeo.com/204006304

Sedam novih i nagrađivanih filmova besplatno na onlajn filmskom festivalu GoethFEST

Na devetom izdanju filmskog festivala GoetheFEST, koji se ove godine održava od 29. oktobra do 4. novembra pod sloganom „Novo vreme, novi svet”, biće prikazano sedam filmova, od kojih će šest imati srpsku premijeru. Svi filmovi će biti prikazani besplatno na onlajn platformi mojoff.net, i biće potom dostupni za gledanje tokom 24 sata od vremena navedenog u programu.

Festival će, u četvrtak 29. oktobra u 18h, otvoriti ostvarenje „Berlin Aleksanderplac”, nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija. Ovaj film je na nominovan u čak 11 kategorija za Nemačke filmske nagrade, a pored nagrade za najbolji igrani film, osvojio je i priznanja za najbolju mušku sporednu ulogu (Albreht Schu), kameru (Joši Hajmrat), filmsku muziku (Daša Dauenhauer) i scenografiju (Zilke Bur). Radi se o novoj adaptaciji jednog od najznačajnijih romana nemačke moderne iz 1929. godine, „Berlin Aleksanderplac” Alfreda Deblina, u kojoj autor otvara mnoga važna pitanja na temu migracija, rasizma i modernog ropstva. U ovom filmu glavni protagonista je Franc Biberkopf, afrički migrant iz Gvineje Bisao, koji se obreo u berlinskom parku Hazenhajde, poznatom po dilovanju droge, i u noćima berlinskih klubova natopljenih demonskim simbolima kapitalizma.

Drugog festivalskog dana, u petak 30, oktobra u 18h, na programu je provokativan film „The trouble with being born” Sandre Folner, imenjak Sioranovog dela, koji je bio predstavljen u najmlađoj sekciji Berlinala Encounters usmerenoj ka jačanju u estetskom i strukturnom smislu izazovnih dela nezavisnih i inovativnih filmskih stvaralaca. Nagrađen je specijalnom nagradom žirija Encounters, i dobitnik je četiri nagrade na festivalu Diagonale za najbolji film, scenario, montažu, glumu i drugih nagrada. Ovo je film o egzistencijalnoj krizi androida Eli, koji reflektuje određeni aspekt trenutne realnosti preispitujući kategorije sećanja, identiteta i roda.

U subotu, 31. oktobra u 18h, biće prikazano ostvarenje „Čas nemačkog”, adaptacija istoimenog romana nemačkog pisca Zigfrida Lenca u režiji Kristijana Švohova i po scenariju njegove majke Hajde. Kao univerzalna parabola o tome šta fašizam može da učini pojedincu, porodici i zajedništvu, film je značajan za sadašnji trenutak u kome, po rečima reditelja, u nemačkom društvu cirkulišu diskriminacija i rasističke ideje. Ostvarenje “Čas nemačkog” pokreće pitanje granica obaveze lične odgovornosti.

Za prvi dan novembra u 18 časova, rezervisano je prikazivanje filma „Audicija” rediteljke i ko-scenaristkinje Ine Vajse i grandiozne Nine Hos u glavnoj ulozi. U ovoj uzbudljivo konstruisanoj studiji karaktera, porodičnoj drami i psihološkom trileru, Ana Bronski (Nina Hos) je u mreži odnosa sa muškim protagonistima (otac, muž, ljubavnik, kolega, sin i učenik violine), u rascepu između discipline i nedostatka kontrole, potrage za savršenstvom i straha od neuspeha.

U ponedeljak 2. novembra u 18h, na programu je film „Usmeni dogovor” Ilkera Čataka, koji je osvojio Bronzanog medveda za najbolji nemački film. Ovo je još jedno ostvarenje sa temom migracija. Na plaži turskog turističkog rizorta Nemica, pilotkinja, suočena sa dijagnozom teške bolesti, sreće anatolskog, žigola koji sanja o Nemačkoj. Sa scenaristom Nilsom Monom, Čatak odlučuje da poigravanjem stereotipima dozvoli proboj njene hladne i naizgled cinične fasade, uz pasaže komičnih dijaloga.

U utorak, 3. novembra u 18h biće prikazan film „Auerhaus“ Nele Leane Folmar. Smešten na jug SR Nemačke ranih 80-ih, ovo je atmosferičan film zasnovan na dirljivom, neverovatno komičnom i melanholičnom istoimenom out-of-age romanu Bova Bjerga. Ovim filmom rediteljka postavlja pitanje da li je moguće na pitak način ispričati priču o depresiji i osećaju bezizlaznosti, tako tipičnom za period puberteta.

Za završetak festivala, u sredu 4. novembra u 18h na programu je film „Časovi persijskog“ Vadima Perelmana, kanadsko-američkog reditelja ukrajinskog porekla u rusko-nemačko-beloruskoj koprodukciji, premijerno prikazanog na Berlinalu. Ovog puta literarni osnov leži u kratkoj priči Erfindung einer Sprache Volfganga Kolhazea. Inspirisan istinitim događajima, film preispituje teme sećanja, pamćenja, identiteta, povezanosti jezika i identiteta, i moći prilagođavanja. Jedan od zanimljivih elemenata filma je izmišljeni farsi jezik kome maestralnog Larsa Ajdingera uči argentinski glumac Nahuel Perez Biscayart.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Više o filmovima: https://www.goethe.de/ins/cs/sr/kul/sup/f19.html

Premijera filma „Živ čovek“ Olega Novkovića na 30. Filmskom festivalu u Kotbusu

Obelodanjeno je kojih će se to dvanaest istočnoevropskih dugometražnih igranih filmova ove jeseni nadmetati za nagrade (Glavnu nagradu i Nagradu za najboljeg reditelja) u glavnom takmičarskom programu 30. po redu Filmskom festivalu u Kotbusu, u Nemačkoj. Premijeru će tom prilikom doživeti ostvarenje „Živ čovek“, novi film Olega Novkovića. I ovaj film je nastao zahvaljujući i podršci Filmskog centra Srbije (FCS). Pomenuti festival će biti održan od 3. do 11. novembra.

U istom programu takmičiće se još jedan srpski film – Oaza reditelja Ivana Ikića; reč je o ostvarenju koje od svetske premijere u zvaničnom programu ovogodišnjeg Filmskog festivala u Veneciji postojano ubira nagrade. Tu je i zapažena manjinska srpska koprodukcija – takođe celovečernji igrani film Mater u režiji Jureta Pavlovića. I ta dva ostvarenja su nastala uz podršku Filmskog centra Srbije.

 Živ čovek  je melanholična komedija o čoveku koji nakon velikih razočarenja u svoje najbliže pokuša da vrati slobodu. Šta je sloboda i kada je čovek živ, o tome, kažu,  između ostalog, govori ovaj film Olega Novkovića.

Po završetku snimanja, glavni glumac, Nikola Đuričko, nije krio zadovoljstvo zbog rada na ovom projektu: „Moram da priznam da sa nestrpljenjem očekujem da vidim ceo film kad bude završen. Moj je utisak da smo napravili jedan veoma zanimljiv, pametan, emotivan i pravi rokenrol film. Milena Marković je napisala odličan scenario i moram krajnje sebično da dodam vrhunsku ulogu Đele, koju ja igram. Đela nosi ceo film i za mene je to bilo pravo zadovoljstvo. Moju suprugu igra Nada Šargin koja je još jednom potvrdila da je u vrhuncu svoje forme, Bojan Žirović igra mog drugara i mislim da se naš privatni odnos samo preslikao na film. Želeo bih da pomenem i mlade glumce koje ćete imati prilike da vidite a to su: Jana Bjelica, Filip Hajduković i Iva Milanović. Sa Olegom Novkovićem sam samo jednom radio pre ovog filma ali znam dobro za njegov profesionalizam, njegovu posvećenost, strast i temeljne pripreme, što ni ovog puta nije izostalo. Hteo bih da iskoristim priliku i da se zahvalim Urošu Laziću i Ljiljani Đuričko, producentima filma, koji da su prepoznali ovaj tekst i koji su svim silama omogućili da imamo zaista vrhunske uslove i potpunu posvećenost ovom projektu. Nadam se da će i publika sa nama podeliti radost i uzbuđenje koje smo mi kao i cela ekipa ugradili u ovaj film.“

Pored Nikole Đurička, glavne uloge u filmu tumače Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić, Miodrag Krstović, Marta Bjelica, Sonja Kolačarić, Ivana Vuković, Stefan Trifunović i drugi.

Producenti filma su Uroš Lazić i Ljiljana Đuričko u ime producentske kuće SALT iz Srbije, dok su koproducenti Ostlicht filmproduktion gmbh iz Nemačke i The Chouchkov Brothers iz Bugarske.

Oleg Novković je reditelj filmova: Kaži zašto me ostavi, Normalni ljudi, Rudarska opera, Sutra ujutro, Beli beli svet, Otadžbina, a već dva puta je ovenčan Glavnom nagradom upravo festivala u Kotbusu – u slučajevima filma Rudarska opera (2006) i Beli beli svet (2010).

Srpski filmovi na 4. Međunarodnom filmskom festivalu „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u Kini

Na ovogodišnjem, četvrtom izdanju Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u kineskom gradu Pinjao, koji će se održati od 10. do 19. oktobra, srpski filmovi i srpski autori biće višestruko zastupljeni. Film „Oaza“ u režiji Ivana Ikića, nedavno premijerno prikazan i nagrađen na Venecijanskom filmskom festivalu, imaće festivalsku premijeru upravo u Pinjau, u Aziji i naći se u trci za nagradu „Roberto Roselini“. Pored projekcije „Oaze“, na festivalu će biti priređena i retrospektiva klasičnih srpskih filmova pod nazivom „Novi jugoslovenski film – Srpski novi film“ („Yugoslav New Cinema – The Serbian New Wave“) u okviru koje će biti prikazano devet filmova nastalih tokom 60-ih godina prošlog veka

Film „Oaza“, po scenariju i u režiji Ivana Ikića, svetsku premijeru imao je na „Danima reditelja“ u Veneciji, a u Pinjau će biti prikazan u okviru takmičarske selekcije „Pritajeni tigar“ (prvi ili drugi film snimljen izvan Azije). Podsećamo, „Oaza“ je koprodukcija Srbije, Holandije, Slovenije, BiH i Francuske. Producenti filma su Sense Production iz Beograda (Marija Stojanović i Milan Stojanović), a projekat su podržali Filmski centar SrbijeHolandski filmski fondSlovenački filmski centar i Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa (potprogram MEDIA) i panevropski koprodukcioni fond Eurimages. Pre projekcije „Oaze“ u Pinjau biće prikazana najava Ivana Ikića, dok će nakon projekcije biti emitovan razgovor sa rediteljem

Retrospektiva „Novi jugoslovenski film – Srpski novi film“ je projekat na kome Međunarodni filmski festival „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i Filmski centar Srbije rade protekle dve godine. Podršku ovom projektu su pružili Jugoslovenska kinoteka, Delta video i Filmski centar Sarajevo, a retrospektiva donosi izbor od devet jugoslovenskih/srpskih filmova nastalih tokom 60-ih godina prošlog veka, od kojih će neki biti po prvi put prikazani u novim restauriranim verzijama. Program čine ostvarenja: „Dvoje“ (1961) Aleksandra Saše Petrovića, „Kapi, vode, ratnici“ (1962) Vojislava Kokana Rakonjca, Živojina Pavlovića i Marka Babca, „Čovek nije tica“ (1965) Dušana Makavejeva, „Devojka“ (1965) Mladomira Puriše Đorđevića, „Tri“ (1965) Aleksandra Saše Petrovića, „Povratak“ (1966) Živojina Pavlovića, „San“ (1966) Mladomira Puriše Đorđevića, „Praznik“ (1967) Đorđa Kadijevića i „Nevinost bez zaštite“ (1968) Dušana Makavejeva. Filmski centar Srbije je na poziv Žije Žang-Kea, osnivača Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i poznatog reditelja i scenariste,  priredio ovu retrospektivu. Koncept i izbor filmova sačinili su umetnički direktor festivala Marko Miler i Miroljub Vučković iz Filmskog centra Srbije.

Digitalizovane kopije filmova obezbedio je Delta video (naslednik fonda Avala filma) i Filmski centar Sarajevo.  Svaki film biće predstavljen video-najavom. Svoje filmove će predstaviti reditelji Puriša Đorđević i Đorđe Kadijević, a o ostalim će govoriti učesnici, saradnici i svedoci uključeni u njihov nastanak: Boro Drašković (predstavlja filmove Aleksandra Petrovića), Mihajlo Ilić (predstavlja Kino klub Beograd – izvorište talenata novog srpskog filma i filmove „Kapi, vode, ratnici“ i „Povratak“). Filmove Dušana Makavejeva najaviće inserti iz njegovog televizijskog filma „Rupa u dusi“. Posebno je sačinjena posveta glumici Mileni Dravić, kroz video-album njenih fotografija i poemu koju je o glumici napisao Dušan Makavejev.  

Mark Miler objašnjava ističe značaj ove retrospektive sledećim rečima: „Mnoga važna dela iz korpusa srpskog novog filma nisu bila dostupna više od dve decenije, zato što su jugoslovenski studiji i produkcijske kuće koji su ih proizveli prestali da postoje. Filmski centar Srbije i Jugoslovenska konteka restaurirali su neke od klasika i mi ćemo ih sa ponosom prikazati u Pinjau… Naša retrospektiva će biti događaj od međunarodnog značaja.“

Dizajn postera za retrospektivu nadahnut je filmom „Čovek nije tica“, debitantskom dugometražnom režijom Dušana Makavejeva, vodećeg autora srpskog novog filma. Ogromni posteri radničkih šaka koji se pojavljuju u filmu oličuju ljudskost i duh srpskog novog filma – njegov fokus na svakodnevnicu i živote pojedinaca. Nakon retrospektiva novog ruskog filma (Andrej Tarkovski, Nikita Mihalkov, Andrej Končalovski…) i indijskog filma 70-ih (Satjadžit Rej, Šijam Benegal…), ovo je treća retrospektiva u okviru Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“. 

Žija Žang-Ke, jedan od navećih svetskih reditelja, osnivač je Festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u kineskom gradu Pinjao, a umetnički direktor je Marko Miler, dugogodišnji direktor festivala u Veneciji, Roterdamu, Lokaranu, Rimu… Festival u Pinjau dobio je naziv po slavnom filmu Ang Lija „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i održava se u komplesku unutar istorijskog središta grada, u protstorima rekonstruisane fabrike dizel motora. U takmičarskom delu programa učestvuju prvi i drugi filmovi reditelja, a glavna nagrada nosi ime slavnog italijanskog reditelja Roberta Roselinija. Međunarodni filmski festival „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ ima i industri deo u okviru koga se razmatraju projekti u nastajanju, kao i deo programa posvećen retrospektivama. Četvrto izdanje Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ održava se od 10. do 19. oktobra 2020. godine, uz sve mere zaštite od korona virusa. 

Dokumentarni film „Čekajući Handkea“ Gorana Radovanovića u postprodukciji

Dugometražni dokumentarni film „Čekajući Handkea“ reditelja Gorana Radovanovića trenutno se nalazi u fazi postprodukcije, preciznije – u fazi montaže slike, a nastanak i ovog ostvarenja podržao je Filmski centar Srbije.

Film prati priču o nastojanju vinara Srđana Petrovića iz Velike Hoče da, nakon saznanja da je Peter Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, postavi ploču sa reljefnim likom pisca na svojoj vinariji gde je slavni pisac više puta boravio. Postavljanje ploče zahvalnosti ovom piscu u izopštenoj, izolovanoj i getoiziranoj enklavi kakav je Velika Hoča, postaje svojevrsna sizifovska akcija koja razotkriva svu dramu života preostalog srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Autor pomenutog filma, Goran Radovanović, o ovom svom najnovijem dokumentarnom ostvarenju rekao nam je sledeće: „Boravak Petera Handkea kod našeg naroda na Kosovu, u Orahovcu i Velikoj Hoči, imao je veliki uticaj i na moje opredeljenje da pre sedam godina snimim „Enklavu”. Ovim filmom želeo sam i da iskažem i zahvalnost Handkeu za sva dobra dela koja je učinio prema našem narodu, od svog neupitnog moralnog stava spram ratova na prostoru bivše Jugoslavije, do iskrene darežljivosti koja se još uvek prepričava među Orahovčanima i stanovnicima Velike Hoče. Na kraju krajeva, ja sam i filmski vaspitavan i školovan na Novom nemačkom filmu krajem sedamdesetih i početkom osamdestih godina prošlog veka, čiji je Handke bio neodvojivi ako ne i najznačajniji deo. U ovom filmu pokušao sam da, za razliku od poslednjeg dokumentarnog filma „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali” u kojoj je dominirao audio-zapis, napravim priču koja počiva isključivo na slici. Pokušao sam da napravim film koristeći svega nekoliko telefonskih razgovora kao „dijalog“. Velika Hoča je verovatno jedino urbano srpsko selo sa popločanim ulicama, kamenim kućama i desetak gradskih crkava – gotovo mediteranska lepota mesta me je uputila na fotografiju kao osnovni element režije. U tome mi je pomogao direktor fotografije Milorad Glušica, sigurno jedan od najznačajnijih srpskih snimatelja.“

Osim režije, Goran Radovanović je uz Borisa Trbića, i scenarista ovog filma. Direktor fotografije je Milorad Glušica, montažer Nenad Pirnat. Za zvuk je zadužen Aleksandar Protić, koji je, pored Gorana Radovanovića, i izvršni producent. Producentkinja je Jasenka Jasniger, a „Čekajući Handkea” nastaje u produkciji NAMA FILM-a, a u koprodukciji sa kućom Mir Media.

Goran Radovanović je reditelj zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca „Kasting”, „Pileći izbori”, „Uz Fidela do kraja”, „Slučaj: Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali”…, kao i dva celovečernja igrana filma – „Hitna pomoć” i „Enklava”, koja je bila nacionalni kandidat u trci za nominacije za nagradu Oskar u kategoriji filmova sa neengleskog govornog područja.

Radovanović je nedavno pobrao nekoliko priznanja svojim dokumentarnim filmom „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj Sali”, koji je, između ostalog, ovenčan nagradom „Beogradski pobednik”, nagradom za najbolji ovdašnji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji) na beogradskom FEST-u 2019. godine.

Pala prva klapa celovečernjeg igranog filma „Zlatni dečko“ u režiji Ognjena Jankovića

Poslednjeg dana septembra pala je prva klapa novog filma „Zlatni dečko“ u režiji Ognjena Jankovića, po scenariju koji je pisao zajedno sa Aleksom Ršumovićem i Vukom Ršumovićem. Projekat filma podržao je Filmski centar Srbije.

Ovo je priča o mladom fudbaleru problematičnog temperamenta, koji od rane mladosti zbog svog talenta postaje meta različitih interesa. U velikoj meri ovo je, kažu, priča o sazrevanju jednog mladog bića u izuzetno surovoj okolini, kao i priča o refleksiji takve sredine na glavnog junaka.

Inspiracija za priču je došla od mnogobrojnih istinitih događaja koji okružuju svet fudbala u našoj zemlji. Na taj način je dobijena doza sirove autentičnosti iz koje su proistekli junaci ove priče. Radnja filma je smeštana u okvire koji se događaju izvan fudbalskog terena, daleko od očiju gledalaca. Posebno je zanimljivo to što priča otvara vrata iza kojih možemo da vidimo naličije ovog sporta – novac, moć, trgovinu uticajem, kao i razvrat, latentnu narkomaniju, kriminal, itd. Zapravo se iza svega ovoga krije priča o modernom ropstvu koje se ogleda u odnosu klubova, menadžera, roditelja i fudbalera.

Pratimo kako se sve ovo reflektuje na glavnog junaka Denisa, koji je nevoljen, lišen elementarne roditeljske ljubavi, a sa druge strane poseduje vanserijski talenat za fudbal. Upravo ga talenat čini metom raznoraznih sportskih mešetara kojima je u prvom planu interes bez prave emocije. Ovakav sklop životnih okolnosti, mladost, nezrelost i neobrazovanost, od njega stvaraju izuzetno nestabilnu ličnost, i on kao sunđer upija „vrednosti” koje mu se serviraju. Njega okolina primorava da sanja o slavi i novcu. Tako on svoj suštinski nedostatak – ljubav, kompenzuje kroz stil života koji mu fudbal omogućava na drugoj strani (neodgovornost, bahatost, drogiranje, razvrat itd). Iako ne shvata šta mu se događa na nivou racionalnog, glavni junak podsvesno počinje da odbija ovakvu postavku stvari. Nakon spoznaje glavnog junaka i okolnosti u kojima se nalazi, otkriva se jedan emotivni sloj priče, njegova usamljenost i potreba za ljubavlju.

Direktor fotografije je Luka Milićević, scenograf Aljoša Spajić, kostimografkinja je Jelena Stefanović, a za šminku je zadužena Tanja Vidanović. Producent je Uglješa Jokić, izvršna producentkinja Jelena Radenković, a direktor filma je Uroš Lukovac.

Uloge u filmu „Zlatni dečko” tumače Denis Murić, Igor Benčina, Andrija Kuzmanović, Petar Strugar, Alisa Radaković, Jovana Gavrilović, Tihomir Stanić, Ljubomir Bulajić i drugi.

Snimanje će trajati ukupno 52 dana, u periodu od 30. septembra do 4. decembra. Projekat je podržao Filmski centar Srbije, a nastanak mini-serije od pet epizoda Telekom Srbija.

Stefan Malešević snima novi dokumentarni film

Novi dokumentarni film Stefana Maleševića, podržan na Konkursu Filmskog centra Srbije za dugometražni dokumentarni film, nastavlja u duhu njegovog zapaženog dokumentarca „Gora“ i ponovo se bavi opskurnom, izolovanom etničkom zajednicom na Balkanu. Ovoga puta su u pitanju Bektaši derviši u malom makedonskom selu u blizini Prilepa, gde ova skupina od manje od hiljadu ljudi upražnjava unikatne običaje i gaji iznenađujuće progresivan sistem vrednosti za jednu patrijarhalnu islamsku zajednicu.

O snimanju i suštini svog novog filma, Stefan Malešević je izjavio:

„Nakon veoma burne godine i nekoliko puta otkazivanih etapa snimanja, konačno smo uspeli da nastavimo rad sa ovom intrigantnom zajednicom. U maloj ekipi koja ne remeti svakodnevnicu protagonista, a nama daje osećaj da smo na uzbudljivoj ekspediciji, proveli smo deset dana sa njima za vreme najvećeg bektaškog praznika, poznatog pod imenom Ašure”, istakao je Malešević i dodao: „Kao i ranije fascinirala me je specifičnost njihove kulture u društvu koje izrazito vodi računa o religiji i daje punu važnost tradiciji a pritom daje ženama stepen liberalnosti nezabeležen u muslimanskom svetu. U tom društvu, snaga i dobrodušnost naše glavne junakinje Ajten, kao i skladan ljubavni odnos između nje i marljivog Erdogana, odnos pun poštovanja sa malo izgovorenih reči, ponovo su privukli najveću pažnju moje kamere. Radujem se skorom ulasku u montažu gde ćemo Jelena (Maksimović) i ja probati da izbalansiramo pojedinačno i opšte, te kroz živote ovih divnih ljudi dotaknemo neke univerzalno važne teme.

Kanatlarska zajednica u filmu je predstavljena kroz porodicu Ajten i Erdogana. Ajten, koja u hramu pred pastvom čita svetu knjigu za vreme najvećeg bektaškog praznika, takođe najbolje peva verske napeve i zna najviše priča iz bogate bektaške istorije. Ajten pravi pitu, vozi traktor, posreduje u sukobima i plete kikice svojim trima unukama, od kojih srednja, Bejza, polako kreće bakinim stopama. Erdogan je njen muž, koji je zamenik glavnog kanatlarskog sveštenika i radi od jutra do jutra, u hramu, oko kuće, sa kravama, na poljima duvana gde berba počinje u dva sata iza ponoći.

Bektašizam je islamski derviški red osnovan u šesnaestom veku u Otomanskom carstvu, gde je bio zvanična religija janičarskih odreda, najverovatnije zbog bliskosti obreda sa hrišćanskim. Nakon nekoliko velikih progona i zabranjivanja u Turskoj, danas Bektaši postoje u malom broju na teritoriji Makedonije i Albanije.

U njihovim ritualima postoji mnogo elemenata sličnosti sa hrišćanstvom – Bektaši pale sveće, imaju ikone, nazdravljaju i ljube se tri puta, veruju u sveto trojstvo, a neke od njihovih najvećih svetinja funkcionišu istovremeno kao muslimanske svetinje i pravoslavne crkve. Od osnivanja Bektaši su imali slobodne i progresivne stavove – oni su jedina muslimanska zajednica koja koristi alkohol u svojim ritualima, a žene i muškarce smatra potpuno jednakima.  U Kanatlarcima nije retka pojava da žene vode glavnu reč, donose odluke ili drže daljinski upravljač za vreme porodičnog gledanja televizije.

Snimanje je započeto 2018. u Severnoj Makedoniji, pretežno u selu Kanatlarci, a završetak snimanja koji je odložen zbog pandemije se očekuje u toku 2020. Reditelj, scenarista i snimatelj je Stefan Malešević, a saradnik na scenariju i stručni savetnik je Viktor Trajanovski. Snimatelj zvuka je Bojan Palikuća, montažerka Jelena Maksimović, producentkinja je Jelena Angelovski u okviru producentske kuće „Tri osmine“ Dušana Grubina; u koprodukciji sa Jasminom Bašićem i Fabrizijom Polpettinijem, ispred francuske producentske kuće La Bête.

Na planu dugometražnih ostvarenja, Stefan Malešević za sobom već ima dva zapažena filma – dokumentarni „Gora” i igrani Mamonga, a u fazi pretprodukcije već neko vreme je njegov novi dugometražni igrani film naslovljen „Usud”. 

Srdan Golubović: Festival LIFFE je značajno mesto za reditelje na koje volim da dođem

Drugog dana 13. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije LIFFE, u subotu, 26. septembra, u Takmičarskom programu prikazani su filmovi „Otac” Srdana Golubovića, „Grudi” u režiji Marije Perović i „Koja je ovo država” Vinka Brešana. U selekciji Pobednici na repertoaru su bili naslovi „Godina majmuna” Vladimira Blaževskog i „Tilva Roš” Nikole Ležaića, dok je u okviru programa Nezavisni film prikazano slovenačko ostvarenje „Oroslan” Matjaža Ivanišina. U programu Studentski film održane su projekcije studentskih filmova iz BiH i Crne Gore, a gošća pratećeg tribinskog programa „U krupnom planu” bila je glumica Milena Pavlović.

Gost festivala, reditelj Srdan Golubović na današnjoj konferenciji za medije istakao je da voli da dođe na festival LIFFE jer je to jedno od najznačajnijih okupljanja filmskih stvaralaca: „Jedan od razloga zbog kojih volim da dođem na ovaj festival jeste što se ovde skupljaju reditelji. Zbog toga moram da odam priznanje Darku Bajiću jer je u Leskovcu napravio strašno mesto za nas koji se bavimo režijom i prostor na kojem se iz godine u godinu okupljaju reditelji iz celog regiona i pričaju o filmskoj režiji i filmovima”, rekao je Golubović i dodao: „Mislim da su ovakva mesta za filmska okupljanja jako bitna i zbog toga je važno da ih čuvamo, da se održava tradicija razmišljanja i razgovora o filmu i glorifikacije rediteljskog posla. Hvala Darku što je prepoznao važnost svega toga i što je festival za 13 godina uspeo da postane veoma važan u regionu.”

Marija Perović, rediteljka filma „Grudi” istakla je da je inspiracija za film potekla iz njenog života: „Ideja za film je stara nekih 7 godina i nastala je na proslavi 20 godina mature, kad se vratite u mesto u kom ste odrasli. Tako i film u tom kontekstu ima jedan nostalgičan prizvuk. Sva ta okupljanja su na neki način setna, tužna i poetična. Za to postoji i konkretan razlog jer su te godine, početak četrdesetih kada se i naša generacija susreće sa jednom vrstom bolesti. Tako je nastala ideja za film.” Perović je istakla da je scenaristkinja Vladislava Vojnović dala čvrstu strukturu priči i zamajac koji pliva između duhovitosti i potresnih momenata. „Tako je sama priča tužna, ali je film optimističan i veseo na neki način.”

Reditelj Marko Đorđević čiji će debitantski film „Moj jutarnji smeh” biti prikazan večeras u okviru Takmičarskog programa, govorio je o svom rediteljskom poslu i iskustvu pisanja scenarija za ulogu Nebojše Glogovca u filmu, što je za njega kao debitanta bilo jako značajno: „Snimanje sa Nebojšom Glogovcem je bilo super i njemu se svidela scena koju sam napisao. Meni je najteži zadatak bio da napišem nešto što bi njega privuklo ka ovako malom filmu i meni koji sam debitant, jer jedno je kad te podržavaju drugari i roditelji, a drugo je kad neko poveruje da to što radiš ima smisla. Dijalog koji je bio za njega bio je napisan tako da je sve to bilo lako na snimanju, kada ga je on čitao.”

Direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić govorio je o kapitalnom izdanju “Piščevo putovanje – Mitska struktura za pisce” Kristofera Voglera koje će večeras biti predstavljeno u Bioskopu LKC. Tim povodom on je istakao: „Naša izdavačka delatnost je meni jedna od bitnijih delatnosti kojima se bavimo. Sam ovaj naslov je kultna knjiga nastala na osnovu manifesta osamdesetih godina koji su napravili scenaristi iz Los Anđelesa, a koja je verovatno kasnije ključno uticala na sam razvoj priče u Holivudu. Vogler je bio jedan od tih ljudi koji je u ovoj knjizi sažeo objašnjenja zašto kada gledamo fimove osećamo to što osećamo, zašto se na određenim momentima strukturno nalaze zapleti, raspleti i slično. To je knjiga koju pominju Kristofer Nolan, Sem Mendez i Stiven Spilberg da im se uvek nalazi uvek pri ruci. Ono što je veoma značajno kod ovog dela je to da je ovo štivo koje se lako čita i koje mogu razumeti i čitaoci koji ne poseduju prethodna stručna znanja o filmu.”

Tokom četvrtog festivalskog dana, u ponedeljak 28. septembra, u Tamičarskom programu biće prikazan dokumentarac „Sumrak u bečkom haustoru” Mladena Đorđevića u Narodnom pozorištu Leskovac u 19.00, „Koncentriši se, baba” Pjera Žalice (onlajn platforma, 21.00) i srpska premijera filma „Igor i Rosa” slovenačke rediteljke Katje Colje (Bioskop LKC, 21.00). Projekcije filmova „Pijavice” Dragana Marinkovića (17.00) i „Krugovi” Srdana Golubovića (19.00) održaće se onlajn u okviru selekcije Pobednici, dok će na programu Nezavisnog filma biti filmsko ostvarenje slovenačke rediteljke Eme Kugler „Čovek i senka” (23.00). U programu Studentski film, u Bioskopu LKC od 19 sati biće prikazani filmovi iz Severne Makedonije i Srbije. Na istom mestu od 17 sati, u okviru pratećeg programa, biće održana promocija monografije „Jugoslovenska kinoteka – 70 godina” autorke Maje Medić.

Darko Bajić: Smrt Gorana Paskaljevića je veliki gubitak za srpsku, evropsku i svetsku kulturu

Subota, 26. septembar, Leskovački kulturni centar

Svečanom ceremonijom u Narodnom pozorištu Leskovac, sinoć je otvoren 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE koji će se održati do 29. septembra na nekoliko lokacija u Leskovcu i onlajn. Nakon svečane ceremonije prikazan je film „Ime naroda“ Darka Bajića van konkurencije, a tokom prve festivalske večeri u Takmičarskom programu prikazani su filmovi „Vrba” makedonskog reditelja Milča Mančevskog i „Polusestra” slovenačkog autora Damjana Kozolea, hrvatski film „Ideš? Idem!” Ljube Zdjelarevića u kategoriji Nezavisnog filma, i specijalna projekcija filma „Uprkos magli” Gorana Paskaljevića, reditelja i ovogodišnjeg laureata nagrade „Živojin Žika Pavlović” koji je sinoć preminuo.

Povodom smrti čuvenog reditelja, umetnički direktor LIFFE-a Darko Bajić je na današnjoj konferenciji za medije istakao da je to izuzetan gubitak za sve: „To je velika tragedija i za srpsku, evropsku, ali i za svetsku kulturu. To je tragedija i za nas koji smo ga poznavali i izuzetno poštovali. On mi je bio prijatelj i ja sam želeo da mu posvetim jučerašnju premijeru. To sam saopštio publici i umesto minuta ćutanja, on je dobio aplauz koji je dugo trajao i koji je predstavljao zahvalnost publike na svim filmovima koje je Goran napravio za nas, a kojih se svi rado sećamo.“  

Govoreći o filmu „Ime naroda“ iz ugla reditelja, Darko Bajić je istakao da je motivaciju da prihvati poziv scenariste Milovana Vitezovića i producenta filma Lazara Ristovskog bio lik Svetozara Miletića. „Ono što mi je bilo značajno u istraživanju i odluci da radim film jeste Svetozar Miletić i njegov idealizam koji je imao. On je izuzetno jak borac, a ja volim filmove u kojima junaci dominiraju. Tu su i njegova vezanost za porodicu, ali i žrtva koju je on imao radeći, stvarajući i pokušavajući da zaštiti slobodu Srba, njihovog jezika i crkve u Austrougarskoj monarhiji, tadašnjoj centralizovanoj vele-sili. Sve to me je zainteresovalo da vidim i uporedim šta se sve dešavalo kroz istoriju sredinom i krajem 19. veka, i koliko se to vreme razlikuje, a šta je isto ovom danas“.

O radu kao ko-scenarista filma „Ime naroda“ za koji Milovan Vitezović potpisuje originalni scenario, Kosta Peševski je na današnjoj konferenciji za medije rekao: „Originalni scenario prvobitno je zamišljen za seriju, zbog čega je najpre trebalo da ga svedem u filmsku formu, a nakon toga da zajedno sa Darkom Bajićem radim na njegovoj daljoj adaptaciji jer način na koji je napisan nije trpeo formu savremenog filma“, istakao je Peševski i dodao: „Zbog velikog vremenskog raspona koji obuhvata radnja filma, od detinjstva do smrti Svetozara Miletića, tražili smo formu koja će zadovoljiti kriterijum filma ovako kako je zamišljen, ali i formu savremenog filma. Zato smo napravili bitne intervencije tako što smo težište sa glavnog junaka prebacili na njegovu ćerku Milicu Tomić, jer je ona jedini lik koji spaja dve generacije ljudi koji su se borili za prisajedinjenje Vojvodine.“

Ana Franić, glumica i ovogodišnja članica žirija LIFFE-a istakla je da ne odbija saradnju sa Darkom Bajićem, a o samom filmu i ulozi koju tumači u filmu izjavila je: „Anka Miletić je žena iz senke, neko ko je stub kuće i bez koga ni borba Svetozara Miletića, ni njihove ćerke Milice Miletić sigurno ne bi bila izvodljiva da u njoj nisu imali ono što ona jeste – stub i stožer koji ih okuplja.“ Franić je istakla da film „Ime naroda“ nije samo istorijski, nego da je ujedno priča o ljubavi na više nivoa. „Ključ vezivanja publike za film je u tome što su Darko Bajić i Kosta Peševski uspeli da, od nečega što je u startu pretendovalo da bude istorijska saga, u stvari naprave pravi ljubavni film koji ne tretira ljubav samo u muško-ženskom odnosu, nego oslikava i ljubav čoveka prema svojoj domovini na najlepši način, kao i ljubav porodice. Mislim da je to publika prepoznala jer se film izdigao iznad nečega što je samo politički ili istorijski kontekst, i govori i o ljubavi, a to ljude radi na ličnom planu“.

Povodom učešća u žiriju, koji pored nje ove godine čine Maja Miloš i Teona Mitevska Strugar, Ana Franić je istakla da joj je zadovoljstvo što će se naći u društvu dve divne dame i rediteljke čiji rad veoma ceni.

Trećeg festivalskog dana, u nedelju 27. septembra u Takmičarskom programu srpsku premijeru imaće film „Koncentriši se, baba” bosanskohercegovačkog reditelja i scenariste Pjera Žalice (Narodno pozorište u 19.00), dok će se u Bioskopu LKC održati projekcija filma „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića od 21.00. U okviru iste selekcije na onlajn platformi biće prikazano hrvatsko ostvarenje „Glas“ Ognjena Sviličića. Projekcije makedonskog filma „Gospod postoji, njeno ime je Petrunija“ Teone Mitevske Strugar (17.00) i srpskog „Klip“ Maje Miloš (19.00) održaće se takođe onlajn, u okviru selekcije Pobednici. Na istom mestu u kategoriji Nezavisnog filma biće prikazan film „Mamonga“ Stefana Maleševića (23.00). U programu Studentski film biće prikazani filmovi iz Hrvatske i Slovenije, a u sklopu pratećeg programa održaće se promocija knjige „Piščevo putovanje – Mitska struktura za pisce“ Kristofera Voglera u izdanju Filmskog centra Srbije.

Svečano otvoren 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE

Petak, 25. septembar, Narodno pozorište Leskovac

Svečanom ceremonijom u Narodnom pozorištu Leskovac, u petak 25. Septembra u 19 sati, otvoren je 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE, koji će trajati do 29. septembra na nekoliko lokacija u Leskovcu i onlajn. Tom prilikom, prisutnima su se obratili direktorka Leskovačkog kulturnog centra Sanja Conić, producent Miroslav Mogorović, direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić i umetnički direktor festivala, naš proslavljeni režiser Darko Bajić. Publici se obratio  i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, a glumac, reditelj i producent Lazar Ristovski otvorio je festival.

 „Srećni smo što smo doveli publiku u bioskop jer nema ništa bez emocije, energije i bez međusobne komunikacije. To daje draž životu i festivalu. LIFFE će po prvi put probiti granice i to je dobra strana online platforme jer će nas videti u celom regionu. Dobro je da se čuje za festival i da on krupnim koracima svake godine grabi da postane događaj za koji se traži karta više“, izjavila je direktorka Leskovačkog kulturnog centera Sanja Conić povodom svečanog otvaranja.

Producent Miroslav Mogorović govorio je o novom filmu „Bilo jednom u Srbiji“ koji se trenutno snima u Leskovcu i okolini.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, o značaju LIFFE-a je rekao: „Za ovaj deo Balkana je bitno da festival postoji. Mislim da raste iz godine u godinu i dobija sve veći značaj. Mogu da čestitam ljudima iz Leskovca, što su uspeli da organizuju festival u ovim uslovima ne prekidaju tradiciju. Da ipak skupe hrabrosti, pametno rukovode festivalom i da ga održe ove godine. Nadamo se da će sledeće godine biti svima lakše“.

Umetnički direktor Darko Bajić povodom otvaranja ovogodišnjeg festivalskog izdanja je rekao: „Ove godine će biti jako lepo jer ćemo uživati u dobroj atmosferi. Uživaćemo i u online platformi sa kojom smo napravili mnogo veći i bolji festival. Kad pogledate osamdesetak vrhunskih reditelja iz celog regiona, koji su godinama dolazili ovde, shvatićete da Leskovac nije samo Leskovac, nego ozbiljan filmski grad“ istakao je Bajić i dodao: „Mislim da su za sve ono što se dešava i u Leskovcu i na festivalu, u stvari zaslužni ljudi koji vole film i time podstiču ono što je jako važno – nove filmove i večeri u kojima ćete uživati i zbog kojih ćete biti bogatiji u životu. Voleo bih da ovaj festival ostane mladima Leskovca, da ga čuvaju i paze, i da uvek imamo taj kulturni prostor za sučeljavanja i dijalog.“

Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, povodom otvaranja LIFFE-a je istakao sposobnost festivala da odgovori na izazov pandemije: „Uspeh se ogleda u tome na koji način otklanjate barijere. Mislim da je ovog puta 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije pokazao da možemo da ih otklanjamo. Onlajn platforma je nešto novo i pruža mogućnost da filmove pratimo na neki drugačiji, tehnički savremeniji način“.

Glumac, reditelj i producent Lazar Ristovski, istakao je važnost postojanja LIFFE-a: „Ovaj festival je užasno važan zato što je posvećen reditelju, a reditelj je na samom vrhu piramide filmske industrije i najodgovorniji je za sve. Zato je važno da ovaj festival postoji. Ja mu želim dug život, i ovim smatrajte da je 13. LIFFE otvoren.”

Ovogodišnji laureat nagrade „Živojin Žika Pavlović” reditelj Goran Paskaljević, nažalost nije mogao da prisustvuje ceremoniji otvaranja.

Nakon ceremonije svečanog otvaranja, usledila je Specijalna projekcija filma reditelja Darka Bajića „Ime naroda“ o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka. Glavnu ulogu u filmu igra Ljubomir Bandović, dok su u ostalim ulogama Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Ana Franić, Andrija Kuzmanović, Milutin Mima Karadžić i mnogi drugi. Van konkurencije na onlajn platformi prikazano je i ostvarenje „Uprkos magli” Gorana Paskaljevića.

Takmičarski program prve festivalske večeri čine filmovi „Vrba” Milča Mančevskog (21.00, bioskop LKC), i „Polusestra” Damjana Kozole (Onlajn platforma u 21.00), dok će u okviru kategorije Nezavisnog filma u 23.00 biti prikazan hrvatski film „Ideš? Idem!” Ljube Zdjelarevića.

Drugog festivalskog dana, u subotu, 26. septembra, publika će u Takmičarskom programu moći da pogleda filmove „Otac” Srdana Golubovića (Narodno pozorište, 19.00); „Grudi” u režiji Marije Perović (Bioskop LKC, 21.00) i „Koja je ovo država” Vinka Brešana (Onlajn platforma, 21.00). Na platformi će biti prikazani i filmovi iz selekcija Pobednici („Godina majmuna” Vladimira Blaževskog u 17.00 i „Tilva Roš” Nikole Ležaića u 19.00), i Nezavisni film („Oroslan” Matjaža Ivanišina u 23.00). U programu Studentski film od 19 sati u Bioskopu LKC biće prikazani studentski filmovi iz BiH i Crne Gore, dok će se u okviru tribinskog programa „U krupnom planu” u Bioskopu LKC od 17 sati predstaviti glumica Milena Pavlović.

LIFFE se održava u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra, a uz podršku Grada Leskovca, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije i sponzora. Festival će biti održan u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Festival LIFFE ove godine i na onlajn platformi

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala filmske režije LIFFE održaće se od 25. do 29. septembra na nekoliko lokacija u Leskovcu i onlajn. Na taj način će i publika van Leskovca moći da uživa u najboljim filmskim ostvarenjima iz regiona nastalim u poslednjoj godini, ali i da se podseti pobednika ranijih festivalskih izdanja u posebnom programu na onlajn platformi. U okviru ovog programa će takođe biti prikazani i naslovi iz kategorije nezavisnog filma.

Prodaja karata za onlajn projekcije kreće danas, 22. septembra, plaćanje se vrši on-lajn karticom, a platformi se pristupa putem linka: www.mojoff.net/leskovacfilmfestival.  Za filmove iz Takmičarskog programa i selekcije Nezavisni film cena karte iznosi 0,99€, dok se svi ostali filmovi mogu pogledati besplatno.

Tokom pet festivalskih dana od 21 sat, na onlajn platformi biće prikazani filmovi iz Takmičarskog programa. U petak, 25. septembra na programu je film „Polusestra” u režiji Damjana Kozole koji prati priču o dve otuđene polusestre iz malog primorskog grada Izole, koje nikada nisu bile bliske, a koje su okolnosti nakon mnogo godina izbegavanja prisilile da dele stan u Ljubljani. Srpsko-hrvatska koprodukcija „Koja je ovo država” Vinka Brešana (subota, 26. septembar) je crna komedija koja u fokus stavlja ogorčene pripadnike starije generacije – suicidnog generala, ministra policije i grupicu penzionera, ljubitelja hrvatske fudbalske reprezentacije, koji se iz revolta prema vlasti odlučuju na opasan i nesvakidašnji korak – iskopavanju bivšeg predsednika Hrvatske. Rediteljsko ostvarenje „Glas” Ognjena Sviličića, koji će biti prikazan u nedelju, 27. septembra, priča je o Goranu koji se po dolasku u katolički internat susreće sa pritiskom da se prikloni instant-religiji koja se tamo nameće. Film „Koncentriši se, baba“, bosanskohercegovačkog reditelja i scenariste Pjera Žalice sa legendarnom Mirom Banjac u glavnoj ulozi, imaće srpsku premijeru upravo na ovom festivalu, a u okviru onlajn platforme biće prikazan u ponedeljak, 28. septembra. Poslednjeg dana festivala, u utorak, 29. septembra, publika iz zemlje i regiona moći će da pogleda film „Moj jutarnji smeh“ reditelja Marka Đorđevića o zakasnelom odrastanju tridesetogodišnjaka Dejana, a koji u širem smislu govori o jednoj generaciji koja je odrastala „pod staklenim zvonom“.

Pet filmskih naslova iz selekcije Nezavisni film biće prikazano u terminu od 23 sata. Komedija „Ideš? Idem” u režiji Ljube Zdjelarevića na programu je prve večeri festivala, u petak 25. septembra. Reč je o filmskoj avanturi Jutjubera iz regiona koji iz Zagreba kombijem kreću na put do Istanbula kako bi preboleli stare ljubavi, sklopili nove, ali i učestvovali u gejmerskom okršaju uživo. Narednog dana, u subotu, 26. septembra na programu je slovenački film „Oroslan“ reditelja Matjaža Ivanišina, zasnovan na književnom delu Zdravka Duše o Oroslanu, čija smrt među seljanima budi sećanja na njega i tako iznova oživljava sliku preminulog. „Mamonga” Stefana Maleševića (nedelja, 27. septembar) podeljena je u tri priče – prva prati živote dvoje mladih ljudi koji odrastaju u malom mestu u Bosni, a druge dve prikazuju njihove sudbine deset godina nakon jednog traumatičnog iskustva. Umetničko nasilje i estetska domišljatost filma „Čovek i senka” slovenačke rediteljke Eme Kugler, koji će biti prikazan u ponedeljak, 28. septembra, vodi gledaoca do spontane transformacije u odnosu na etiku, društvo, prihvatanje i percepciju umetnosti. „Revolt” Aleksandra Rajkovića koji će publika moći da pogleda u utorak, 29. septembra, prati grupu beogradskih gubitnika, mladića bez perspektive, koji nezadovoljni svojim životima odlučuju da podignu revoluciju.

U okviru selekcije LIFFE Pobednici biće prikazano 9 filmskih ostvarenja koji su prethodnih godina na festivalu bili nagrađivani. U terminu od 17 časova na programu su filmovi „Godina majmuna“ Vladimira Blaževskog (subota, 26. septembar), „Gospod postoji, njeno ime je Petrunija“ Teone Mitevske Strugar (nedelja, 27. septembar), „Pijavice“ Dragana Marinkovića (ponedeljak, 28. septembar), dok će poslednjeg festivalskog dana, u utorak, 29. septembra u istom terminu biti prikazan film „S one strane“ Zrinka Ogreste. U terminu od 19 časova na online programu je specijalna projekcija filma „Uprkos magli“ Gorana Paskaljevića (petak, 25. septembar), kao i filmovi iz selekcije LIFFE Pobednici – „Tilva Roš“ Nikole Ležaića (subota, 26. septembar), „Klip“ Maje Miloš (nedelja, 27. septembar), „Krugovi“ Srdana Golubovića (ponedeljak, 28. septembar) i „Rekvijem za gospođu J“ u režiji Bojana Vuletića (utorak, 29. septembar).

LIFFE se održava u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra, a uz podršku Grada Leskovca, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije i sponzora. Festival će biti održan u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Svetlana Bojković: Imala sam sreću da budem savremenik velikih glumaca i velikih reditelja

Drugog dana Festivala evropskog filma Palić, u nedelju 13. septembra, u Glavnom takmičarskom programu prikazani su filmovi „Časovi persijskog”  ukraijnskog reditelja Vladimira Perelmana i „Valan” mađarskog reditelja Bele Bagote. U selekciji Paralele i sudari na repertoaru su bili filmovi „Očajanje” letonskog reditelja Karlisa Lesinša, „Prvi most” Laile Pakalnine iz Letonije, „Posluga” slovačkog reditelja Ivana Ostročovskog i austrijski film „Kraljevsko plava” Dinka Draganovića. U Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica otvorena je izložba „Svetlana Bojković – umetnost glume ili traganje za istinom“ uz prisustvo Svetlane Bojković i autora izložbe Zorana Maksimovića, a u bioskopu Abazija na Paliću otvorena je i izložbena postavka „Velikani srpskog glumišta” koja objedinjuje portrete velikana pozorišne scene Srbije, a čiji je autor Dragan Despot Đorđević.  

Nenad Dukić, selektor Glavnog takmičarskog programa, na konferenciji za medije osvrnuo se na film „Časovi persijskog” kojim je druge večeri nastavljen glavni takmičarski program: “Po mom mišljenju to je jedan od boljih filmova evropske produkcije. O njemu se nije govorilo previše, ali daje dobar utisak na početku festivala”. Dukić je naročito istakao ruski film „DAU. Nataša” kao jedno od najinteresantnijih ostvarenja iz ovogodišnjeg glavnog programa: „To je baš težak film, a do kraja nov i interesantan. Sniman je tokom 24 časa u realnom vremenu i bez rezova. Pretpostavljam da će zagolicati interesovanje i zaslužuje da se vidi. To je jedna od novih stvari u evropskom filmu, nastalih u poslednjih 20 godina”.

Nil Jang, selektor programa Mladi duh Evrope, istakao je da u ovoj selekciji ima dosta mladih reditelja na početku svojih karijera, ali i da stariji reditelji mogu biti mladog duha. „Ne gledamo u krštenicu, već tragamo za umetničkim kvalitetom. Ovaj program je po svojoj prirodi okrenut više ka eksperimentalnom filmu, avanturističkom filmu, muzičkom videu. Uvek tragamo za svežom energijom u pristupu”. Govoreći o programu Paralele i sudari, koji je zajednički selektovao Miroslavom Mogorovićem, Nil Jang je rekao: „Često reditelji iz ove selekcije postanu autori visokog renomea, pa kasnije uđu i u konkurenciju za nagradu Zlatni toranj. Ove godine bih istakao dva filma – eksperimentalni dokumentarac „FREM” o Antarktiku, kao i poljski animirani film „Ubij, pa napusti grad”, koji je sa velikim uspehom prikazan na Berlinalu”.

Povodom otvaranje izložbe „Svetlana Bojković – umetnost glume ili traganje za istinom”, naša glumačka legenda Svetlana Bojković je rekla: „Gledajući ove fotografije, razmišljam o tome koliko sam rasla i sazrevala u jedno mnogo dragocenije i lepše vreme nego što je ovo danas. O tome svedoče ove fotografije, jer sam imala sreću da budem savremenik velikih glumaca i velikih reditelja koji danas, nažalost, nisu među nama. Nemojte misliti da govorim samo o onima koji su nas napustili, jer imamo veliku sreću da je danas sa nama ovde i Mira Banjac u punoj životnoj energiji, koja je otvorila ovu izložbu prvi put na Sterijinom pozorju. Kad god imam neku dilemu u pozorištu u kome još uvek radim, ja uvek prizovem nekoga od njih po potrebi, za savet. Ja znam šta bi oni rekli, jer su svi ugrađeni u moju ličnost i moj život“.

Na konferenciji za medije trećeg dana Festivala evropskog filma Palić govorila je i Maja Novaković, rediteljka filma „A sad se spušta veče” koji je prikazan u selekciji „Eco Dox”. Ovaj film je nedavno dobio nagradu za najbolju fotografiju na Filmskom festivalu Nevada City, i nagradu za najbolji film međunarodnog takmičenja filmskih škola Pobedili Vmeste. Maja Novaković je o inspiraciji za dokumentarac o životu dve bake, koje žive izolovano na brdima Istočne Bosne, rekla: “Oslanjala sam se na vizualizaciju slika koje pamtim iz detinjstva. Te bake su bake sa kojima sam ja kao mala čuvala ovce. Brdo iz filma je vrlo blizu mog sela, i poznajem tu svakodnevnicu. Njihov život je zapravo lep. Te jednostavne i male stvari koje su oko nas bi trebalo da uzdižemo, i da više obraćamo pažnju na njih”.

Aleksandrija Ajduković, rediteljka filma „Ibarska highway” koji je prikazan u selekciji Mladi duh evrope, rekla je: „Još od 2007. sam radila fotografska istraživanja ljudi koji žive pored Ibarske magistrale ili se zbog posla kreću tuda. Napravila sam dupli uvid – krećući se putem, i sa puta. Akcenat filma je bačen na ljudski aspekt, ali i na takozvani crime scene zato što je magistrala vrlo opasna”.

Na konferenciji za medije su govorili i Dragan Despot Đorđević, autor izložbe „Velikani srpskog glumišta”, kao i Svetlana Kuzmanović, predsednica Udruženja građana „Žanka Stokić” iz Rabrova i organizatorka ove izložbe, koji su predstavili svoj projekat.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 15. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20h će biti prikazan film „Nada” norveške rediteljke Marie Sødahl, dok je u 22h na programu poljsko-švedski film „Znoj” Magnusa Von Horna. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti film „Zaboravljeni” ukrajinske rediteljke Darje Oniščenko. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „FREM” slovačke rediteljke Vjere Čakaniove.

Mirjana Karanović: Festival evropskog filma Palić je postao prepoznatljiv u čitavom regionu

Sinoć je, svečanom ceremonijom u bioskopu EuroCinema u Subotici, otvoren 27. Festival evropskog filma Palić, koji će trajati do 18. septembra. Na uvodnoj večeri festivala dodeljene su nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos evropskoj kinematografiji – glumici Mirjani Karanović u kategoriji domaćih, i mađarskoj rediteljki Ildiko Enjedi u kategoriji inostranih stvaralaca. Italijanskoj montažerki i rediteljki Sari Fgaier dodeljena je nagrada „Underground Spirit” za izuzetan rad na polju nezavisnog filma. Nakon svečane ceremonije premijerno je prikazano ostvarenje „Ime naroda” reditelja Darka Bajića u produkciji Zillion film, uz prisustvo ekipe filma.

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, na konferenciji za medije drugog festivalskog dana se osvrnuo na organizaciju ovogodišnjeg festivalskog izdanja: „Meni se čini da ćemo naš festival početi da računamo od ove godine, kao neku vrstu njegove nove ere. Najvažnije je da festivala ima, i da će biti održan. Ne samo kao festival kontinuiteta, nego pre svega kao festival jednog fantastičnog iskustva, gde smo svi mi iz organizacije pokazali da i u najkomplikovanijim, najtežim uslovima možemo da napravimo festival”.

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala je rekao: „Išli smo od jednog termina do drugog, od online izdanja do ovog na kome smo ipak toliko insistirali. Realno smo odradili dva festivala, ako ne i cela tri. Danas je veliki dan za festival, je se on toliko razvio da mi imamo preko 10 programa koji će započeti sa prikazivanjem filmova, kao i dve izložbe. Jedan naporan dan za organizaciju, ali divan dan za ljubitelje filma”.

Ilija Tatić, izvršni producent festivala, zahvalio se publici na strpljenju i poštovanju pravila vezanih za epidemiološku situaciju: „S obzirom na okolnosti koje nas prate cele godine, moramo biti zadovoljni kako je prošlo samo otvaranje. Mislim da su se stekli uslovi da ovo bude jedno veoma dobro festivalsko izdanje, na kome neće mnogo toga nedostajati. Bez obzira na sve, jako je važno da se kulturni događaji konačno vraćaju na scenu i da kulturni život u zemlji neće tek tako zamreti”, istakao je Tatić.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja, direktor festivala Radoslav Zelenović uručio je nagradu „Aleksandar Lifka” našoj proslavljenoj glumici Mirjani Karanović. Ona je na konferenciji za medije rekla: „Festival evropskog filma Palić je apsolutno postao prepoznatljiv, ne samo kod nas nego i u čitavom regionu, jer promoviše pre svega autorski film i kreativno razmišljanje o stvarnosti koju živimo. To su posebni filmovi koje je teško videti na nekim drugim mestima”. Legendarna glumica se i osvrnula na nagradu koju je dobila sinoć na otvaranju festivala: „U poslednjih nekoliko godina sam počela da dobijam nagrade za životno delo. Kad ste mladi pa dobijete nagradu, to je nekakvo ohrabrenje i podrška za budućnost. Ovakve nagrade kažu da sva energija koju sam uložila u to što sam radila, koju i dalje imam za ovaj posao, ta spremnost da osvajam nove prostore u umetničkom univerzumu, pogotovo filmskom, u stvari jeste moja karijera. Ta nagrada kao da kaže da sam bila dobra”.

Ekipu filma „Ime naroda” predvodio je naš cenjeni reditelj Darko Bajić, koji se na konferenciji za medije osvrnuo na osećaj povodom prikazivanja filma, nakon duge pauze u radu kulturnih institucija: „Ovo deluje kao dobar vitamin. Mislim da je izuzetno bitno što je Palić bio hrabar, i da je izuzetno važno da se ponovo vratimo normalnom životu”. O reakciji publike i ovacijama koje je dobio na premijeri, poznati reditelj je rekao: „Sinoć je najlepše bilo to što je, posle dugog vremena, taj kontakt s publikom bio dobar. Lepo smo se osetili kada smo bili nagrađeni zaista lepim aplauzom, što su ljudi ustali i pozdravili celu ekipu koja je zaslužna za ovaj izuzetno težak film. Vratiti se u 19. vek i pokušati da uđemo u to vreme, a da na pravi način istražimo istorijsku priču, bilo je izuzetno zahtevno. Mislim da je ceo tim zaista dao maksimum”.

Glavnu ulogu u filmu igra Ljubomir Bandović, koji je istakao veliku slojevitost istorijske figure Svetozara Miletića i njegovog filmskog lika, ali i specifičnost ere u kojoj je on živeo. O svom ličnom doživljaju uloge je rekao: „Kad ste klinac i kad sanjate da postanete glumac, vi se igrate nekih vitezova u sobi, kada niko ne gleda. Igrate se heroja. Kada dođete u neke godine, shvatite da vitez ne mora da nosi mač. Može da nosi pero. U tom smislu je i ovo bilo kao ostvarenje dečačkih snova, da dobiješ ulogu nekog heroja”.

U ulozi Milice Tomić, ćerke Svetozara Miletića, našla se mlada glumica Anja Pavićević: „Velika je čast imati priliku da u svom prvom filmu igram heroinu kao što je Milica. Iako je znala šta je sve zadesilo njenog oca Svetozara, ona je i dalje nastavila kao šajkaš da piše, da se bori za istinu i pravdu. Vrlo je hrabro i odlučno nastavila ono što je njen otac počeo”.

Ana Franić je u filmu glumila Anku Miletić, o kojoj je rekla da je žena iz senke, i puna ljubavi za muža i dete. „Sigurno je da MIlica ne bi bila takva kakva jeste, ispred svog vremena, da nije imala roditelje koji su to negovali i vrlo podržavali, i porodicu u kojoj je ljubav nešto što se čita iz svakog gesta”.   Ona je dodala da je, za nju, film obeležila pre svega uloga Anje Pavićević, i da je to uloga kakva se retko piše za mladu glumicu. “Pogotovo se retko ukaže prilika da se pojavi ovakva mlada glumica, i ovakva fina, pristojna i suptilna, lepa mlada devojka koja nas je sve na ovom filmu oplemenila”, zaključila je Ana Franić.

Filmski centar Srbije podržao je Festival evropskog filma Palić. Ceremoniji svečanog otvaranja prisustvovao je i direktor FCS-a Gordan Matić, koji je na konferenciji za medije naglasio: „Palićki festival je jako bitan za infrastrukturu kinematografije u Srbiji. Mislim da je jedna od najvažnijih poluga u tom lancu festivala koji se održavaju kod nas”. O aktivnostima Filmskog centra na oživljavanju filmskog života u zemlji, Matić je dodao: „Komisije počinju da rade za jesenji slot konkursa. Imamo i nove konkurse koji će biti prvi put raspisani. Veliki broj filmova je bio pripremljen da ima premijeru, i sad svi čekaju pravi trenutak. Mislim da ćemo imati ozbiljan broj odličnih filmova, koji će vrlo brzo doći do gledalaca”.

Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 14. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20h će biti prikazan film „Šarlatan” poljske rediteljke Agnješke Holand, dok je u 22h na programu ostvarenje „Krv i meso” danske rediteljke Jeanette Nordahl. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti filmovi „Ja sam Frenk” slovenačkog reditelja Metoda Peveca i “Nerazdvojni” reditelja Marka Naberšnika, takođe iz Slovenije. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „FOMO – Strah od propuštanja” mađarskog reditelja Atile Hartunga.

Sutra svečano zatvaranje 13. Beldocs festivala

Pretposlednjeg festivalskog dana, u sredu, 9. septembra, prikazan je i osmi po redu dokumentarac iz srpskog takmičarskog programa – „Blizanci satkani od sna“ Seada Šabotića i Lee Vahrušev.

Film prati grupu osuđenih lica koji izdržavaju kazne u Okružnom zatvoru u Beogradu. Mislima usmerenim na svoje supruge i decu, osuđenici preispituju svoje odluke, dok sanjaju slobodu i ponovni zajednički život sa svojim porodicama. O filmu jedan od autora, Sead Šabotić kaže: „Tokom perioda razvoja projekta i scenarija za film, Lea i ja smo uvidjeli da se film sve više i više širi na različite aspekte života osuđenih lica koja su bila na našoj užoj listi ljudi o kojima smo željeli praviti film. Vrlo je bitno naglasiti da smo se mi na krajnje kreativan način pozabavili ovom problematikom. Žanrovskom terminologijom govoreći, naš film je vrlo blizak doku-drami“.

Nakon premijere filma „Blizanci satkani od sna“ u istom prostoru Amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije premijerno je prikazan film „Bjeli Božić“, hrvatskog autora Josipa Lukića. O filmu autor kaže: „Pokušao sam da ubacim u film ono što se ‘’ne sme’’, poput dnevne politike i slično – ono što nije baš preporučljivo stavljati u film. Želeo sam da napravim jedan takav kratki film koji doslovno priča o aktuelnom stanju u državi i drugim banalnostima. Dugo me je to privlačilo, taj hibrid i granica između fikcije i realnog, pa sam tako napravio ovaj film“.

U okviru Međunarodnog takmičarskog programa, na Letnjoj sceni na Kalemegdanu prikazan je  italijanski film „Tempo vode“ koji je režirao Antonio Di Bjaze. U ovom ostvarenju dočaran je život ljudi koji žive u direktnom dodiru sa prirodom: stari pastir koji dane provodi sa stadom ovaca, 90-ogodišnja uvodica dirnuta verom, i penzionisani ribar koji živi u ruševinama sa mačkom. O svom filmu italijanski autor je rekao: „Već dugo vremena imam ideju, još otkad sam bio na čamcu za pecanje prvi put 2015. godine. U toku ovog snažnog iskustva, bio sam oduševljen pogledom sa planine Abruco koja se vidi na horizontu kao veliki zid preko mora. Onda sam saznao da je za stare ribare pogled sa planine osnova predviđanja vremenskih uslova. Takođe, pastiri koji žive na planinama mogli su da gledaju u more tokom ispaše. Odatle potreba da spojim ova dva sveta u filmu: svet ovčarstva i svet ribarstva kao put u prošlost.“

U istoj selekciji, na ovoj lokaciji je potom održana i projekcija filma „Metamorfoza ptica“ grčke rediteljke Catarine Vasconcelos. Autorka je svoje delo zasnovala na istraživanju porodičnih priča, počev od svoje babe i dede koji su mesecima bili udaljeni, jer je deda bio mornar. Govoreći o svom filmu, Catarina Vasconcelos je istakla: „Bio je to i način da saznam nešto ne samo o porodičnoj, već i o vlastitoj istoriji. Porodice su zbirke emocija, priča i nasleđa. Zapanjila me je činjenica da sam počela da vidim svoju baku u sitnim detaljima koji krase moju porodicu: recimo u načinu na koji moj otac ponekad nosi svoju jaknu na ramenu, u načinu na koji govore, doživljavaju život, svi ti detalji su mi pomogli da razumem kako Beatriz živi među njima. Istovremeno sam kroz istraživanje bakinog života otkrivala i istoriju svoje zemlje. Shvatila sam kako je biti žena u zemlji koja je živela pod diktaturom 48 godina. Priča o ovoj porodici je istovremeno i priča o Portugalu tokom jednog specifičnog vremena.“

Dokumentarni film „Nestanak moje majke“ italijanskog reditelja Benjamina Barezea prikazan je u okviru selekcije Udarni termin. Reditelj se u filmu bavi životom njegove majke Benedete Barcini (Benedetta Barzini), čuvene manekenke iz šezdesetih godina prošlog veka, muze velikim umetnicima poput Endija Vorhola ili Salvadora Dalija, marksistkinje i feminističke aktivistkinje. O iskustvu na snimanju filma sa svojom majkom, Benjamin je rekao: „Bio sam svedok starenja osobe koja me je odgajila i bila moj oslonac. To je za mene bilo snažno iskustvo. Takođe, ona je prolazila i kroz teške trenutke pa sam pomislio bi stvaranje filma bio dobar način da „pročistim“ njene borbe i iskustva i postavim ih u odgovarajuću perspektivu, što bi imalo i terapeutski efekat. Želeo sam da otkrijem što više o njoj. Kao filmadžija i fotograf veoma sam strastven u vezi sa ljudima, a ovde sam imao jednu meni veoma blisku osobu, tako da sam odlučio da joj se posvetim. Kada je postala ozbiljnija i rekla da želi da nestane, pomislio sam da je dobar trenutak da se vratim iz inostranstva i pozabavim se time“.

Za četvrtak u 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije zakazano je svečano proglašenje nagrada 13. Beldocsa, i zatvaranje festivala. Za festivalske nagrade takmiči se 20 filmova u dve selekcije (srpski i međunarodni takmičarski), kao i svi filmovi iz Beldocs Teen programa, i kratki dokumentarni filmovi prikazani na festivalu. Nagrada se dodeljuje za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa kao i za najbolji film, kameru i montažu srpskog takmičarskog programa. Takođe, ove godine biće dodeljena i Beldocs online nagrada publike.

Festival će zatvoriti film „iČovek“ iz selekcije Fokus Norveška, politički triler rediteljke Tonje Hessen Schei, o veštačkoj inteligenciji, moći i društvenoj kontroli.  

Festival su pored fonda Kreativna Evropa Evropske unije podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija Heinrich Böll Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar, Filmski centar Crne Gore, Bioskop Balkan i Fondacija „Saša Marčeta“.

Rat u Siriji kao i dalje aktuelna tema dokumentarnih filmova

Program petog festivalskog dana Beldocsa (ponedeljak, 7. septembar) obeležili su filmovi koji preispituju teme slobode u totalitarnim režimima i mira u zaraćenim područjima.

Filmovi „Za Samu“ i „Pećina“ bave se ratom u Siriji, donoseći nam likove jakih i hrabrih žena sirijskog društva. Film „Za Samu“ nastao u obliku ljubavnog pisma mlade majke svojoj ćerki, govori o životu Waad al-Kateab tokom pet godina ustanka u Alepu u Siriji, tokom kojih se ona zaljubljuje, udaje i rađa Samu, dok se kataklizmički sukob razvija oko nje. Njena kamera beleži neverovatne priče o gubitku, smehu i preživljavanju dok se Waad bori s nemogućim izborom – da li da pobegne iz grada kako bi zaštitila život svoje ćerke, u situaciji u kojoj napuštanje grada znači napuštanje borbe za slobodu kojoj je već toliko toga žrtvovala. O svom filmu Waad kaže: „Film je nastao kao rezultat moje potrebe da snimim sve što se dešavalo oko nas, jer sam iz dubine svog srca bila ubeđena da ne postoje šanse da ću uopšte preživeti, da ću biti ubijena. Međutim, kako sam bila primorana da pobegnem, bila sam šokirana što sam živa uopšte. Tada sam počela da razmišljam o tome kako bih od 500 sati snimljenog materijala mogla da napravim film dostupan ljudima, da bi mogli da gledaju i da razumeju šta se desilo. Iz toga je proistekla ideja o filmu“.

Film „Pećina“ reditelja Ferasa Fejada, koji je bio već jednom gost Beldocsa, prikazan je u okviru selekcije Udarni termin. Reč je o filmu o ratnoj bolnici poznatoj pod nazivom Pećina, gde su pedijatar i lekar dr Amani Balur i njene koleginice Samaher i dr Ala zaradile svoje pravo da kao jednake rade uz svoje muške kolege, gde se bave svojim poslom na način koji bi bio nezamisliv u ugnjetavajućoj patrijarhalnoj kulturi koja postoji ispod površine.

U okviru domaće takmičarske selekcije premijerno je prikazan film „Drenjine“ mladog autora Nikole Stojanovića (Amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije u 20 sati), u kome smrt voljenog psa ponovo okuplja autorovu porodicu. O snimanju filma autor kaže: „Na početku mi je bilo dosta teško, pogotovo u koncipiranju filma. Morao sam da pokušavam da se udaljim i posmatram porodicu kao likove, da zauzmem perspektivu gledaoca koji ne zna ništa o njima, da shvatim šta je potrebno da objašnjavam, šta ne. Sa druge strane, nisam želeo ni da se u potpunosti izgubi taj osećaj intimnosti, nisam želeo da deluje kao da neko sa strane snima neku porodicu. Želeo sam da se u filmu oseti bliskost, intimnost i da se nazire moj odnos prema svemu što se dešava“.

Film Ivana Milosavljevića „Plava granica“ prikazan je  na istom mestu, u okviru revijalne selekcije Pejzaž. Film govori o starom dunavskom ribaru, koji u sam osvit zore svakodnevno pokušava da namami ovog rečnog džina. Prema autorovim rečima „Plava granica je poetično iskustvo o traganju starog ribara za dugo očekivanim susretom. Iz želje da na veliko platno prenesem sve ono što Dunav od detinjstva budi u meni rodila se ideja o snimanju ovog filma. Krajem avgusta, četiri godine nakon snimanja prvih kadrova, film je imao svoju svetsku premijeru na Internacionalnom festivalu kratkog filma u Busanu, a odmah potom stiže na Beldocs gde će imati nacionalnu premijeru“.

Ostvarenje „Marana“ italijanskih reditelja Đovanija Beninija i Davidea Provola prikazano je u okviru Međunarodnog takmičarskog programa na Letnjoj sceni na Kalemegdanu, a bavi se svetom tinejdžera sa autizmom koji žive u izolovanom rezidencijalnom centru istog imena. Ovi omladinci žive u ravnoteži između stvarnog i fantastičnog, fizičkog i metazifičkog, na neki način i izvan vremena. O svom filmu reditelji Đovani Benini i Davide Provolo kažu: „Ideja je bila da predočimo fenomen autizma na način koji bi istakao snagu, slobodu, vizionarsku moć tih mladih ljudi. Mislim da smo uspeli da podelimo trenutke u kojima se uspešno integrišu stvarnost i fantastika, fizičko i metafizičko, strah i zadovoljstvo. Oni su nam pokazali odlučnost, konstantnost, posvećenost i sposobnost da idu za svojim željama uprkos uštogljenosti našeg društva.“

U utorak, 8. septembra, na programu Beldocsa izdvajamo film domaće takmičarske selekcije „Pripadnost“ Tee Lukač, „Otac Arsenije“ Svetlane Cemin u selekciji Specijalne projekcije, i film „XY Čelzi“ u selekciji I kao integritet, koji govori o kontraverznoj Čelzi Mening, koja se suočava sa dalekosežnim posledicama svoje prošlosti – istorijskim odavanjem poverljivih informacija koje je dovelo do njene zatvorske kazne.

Selekcija „Eco Dox” na Festivalu evropskog filma Palić

 

  1. Festival evropskog filma Palić, koji se ove godine održava od 12. do 18. septembra u Subotici i na Paliću, predstaviće selekciju „Eco Dox”, baziranu na dokumentarcima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine. Festival se ove godine održava u bioskopu „EuroCinema” i „Art bioskopu Lifka” u Subotici, kao i bioskopu „Abazija” na Paliću. Publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina.

Igor Toholj, selektor programa „Eco Dox”, odabrao je osam filmova koji će biti na repertoaru u Art Bioskopu Lifka, od 13. do 18. septembra svakog dana u 16 časova. U obrazloženju ovogodišnje selekcije Toholj je istakao da se izdvajaju filmovi nastali ženskim rukopisom, sa mnogo poštovanja prema esenciji ovozemaljskog života u svom čistom pojavnom obliku. „Upravo rediteljke filmova „Kiruna, potpuno novi svet”, „Kad je paradajz upoznao Vagnera” i „A sad se spušta veče”, pokazuju da kroz vizuelni rafinman, pravilan tretman i empatiju čak i obični ljudi iz naroda postaju veći od surovog života u kome su često samo statisti bez apriori značajne uloge”, zaključio je selektor programa i dodao: „Sa druge strane, reditelji se izdvajaju angažovanošću i otkrivanjem istine u tretmanu kako globalnih tako i naizgled lokalnih tema u aktuelnom ekološkom dokumentarizmu. Njihovo polje interesovanja se prostire od dramatičnog apela za spas planete, posvete nepatvorenoj lepoti prirode i njene održivosti do ukazivanja na ugrožene životinjske i biljne vrste, na zemji i pod vodom. I sve je to zaodenuto u ruho autorstva i kreativnog dokumentarizma”.

Film „A sad se spušta veče” Maje Novaković prikazuje gorko-slatki život dve starice koje žive izolovano u brdima istočne Bosne, a priroda je entitet sa kojim one pričaju, kojeg slušaju i poštuju. Češka autorka Greta Stocklassa režirala je film „Kiruna, potpuno novi svet”, koji predstavlja  portret istovremeno i utopijskog i distopijskog grada, ali i beskopromisnu refleksiju današnjeg društva. Ostvarenje „Kad je paradajz upoznao Vagnera” grčke rediteljke Marianne Economou je gorko-slatka priča o dvojici nesvakidašnjih Grka koji prkose industrijskoj poljoprivredi uzgajanjem organskog paradajza uz zvuke Vagnerove muzike. Na programu će biti i filmovi „Tritonov vrt” Dragana Stojmenovića, „66 metara – podizanje nivoa mora” nemačkog reditelja Alexandera Lahla, „Vukovi na granicama” češkog reditelja Martina Pava, nemačko-austrijska produkcija „Sem lepotereditelja Erwina Wagenhofera, i „Sada koji je režirao nemački autor Jim Rakete.

Festival evropskog filma Palić podržali su Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA,    Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Grad Subotica, i mnogobrojni partneri i medijski partneri.

Festival će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima. Zvanični protokol, sa detaljnim uputstvima o merama tokom trajanja festivala, biće donet i blagovremeno objavljen pre početka manifestacije.

 

Trećeg festivalskog dana, u subotu, 5. septembra, u okviru srpske takmičarske selekcije, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazani su dokumentarci „Viktorija, 15“ Mine Petrović i „Bugarski san“ Srđana Šarenca, kao i filmovi domaćih autora „Susret“ Marije Strajnić i „Napolju svetaju narandže“ Nevene Desivojević, u okviru revijalnih selekcija Povetarac i Meteori.

„Viktorija, 15” Mine Petrović je priča o petnaestogodišnjoj Viktoriji, bubnjarki iz Smedereva, čija se strast prema muzici rasplamsava tokom Rok kampa za devojčice na Islandu. Međutim, iako ostvari kontakte, povratak u rodni grad je pogađa, ali je sećanja na blisku prošlost motivišu da nastavi sa sviranjem i školovanjem. Mina Petrović o filmu kaže: „Na prelazu iz detinjstva u odrasli svet, u potrazi za svojim mestom pod suncem, istovremeno malo obeshrabrena mestom u kojem živi ali i ohrabrena time što voli da radi, Viktorija uspeva da ode na Island, destinaciju koju mnogi neće za života posetiti a koja je vrlo specifična i magična na svoj način“.

„Bugarski san” Srđana Šarenca, realizovan u bosanskohercegovačko-srpsko-hrvatskoj koprodukciji je poučna priča o Petri koja odbija da prihvati okolnosti prevremene penzije, već kao pripadnik nove generacije „seniora” smatra da život ne prestaje starenjem. Na prevremenu penziju u Nemačkoj ona gleda kao na početak novog poglavlja u životu, pa odlučuje da ostavi sve za sobom i preseli se u Istočnu Evropu. „Budući da sam ranije sudjelovao na Berlinskom festivalu, uočio sam da i u Njemačkoj, koja je najbogatija država Evropske unije, postoji ranjiva skupina građana. To su autohtoni Nijemci u sedmoj ili osmoj deceniji života koji su cijeli radni vijek radili u Njemačkoj, a sada ne mogu da prežive od minimalne penzije, koja se kreće od 700 do 800 eura mjesečno. Ti penzioneri ne prihvataju da je starost kraj, već smatraju da je ona mogućnost za početak novog života i odlučuju da se presele u zemlje Istočne Evrope, gdje nikada ranije nisu bili, ali će u njima sa svojom penzijom moći puno kvalitetnije živjeti. Kao što bi naš narod rekao: sa 700 eura u Njemačkoj smo golje, a kod nas carevikaže Šarenac.

Film Marije Strajnić „Susret“ intimna ispovest o susretu nenje bake, Jelene i tada mladog momka Dragutina, koji se dogodio 1953. godine, prikazan je u okviru revijalne selekcije Meteori. Autorka o filmu kaže: „Film Susret je priča o trajanju. Pokušala sam da zabeležim odnos moje bake Lele i njene srodne duše Bajice, sa kojim je preko 60 godina komunicirala isključivo putem pisama i poezije. Zanimalo me je kako se opipava platonska ljubav i da li se može sretati neko ko nije tu. Dve osobe, dve zemlje, dve porodice, dva konteksta, dva doživljaja – a ljubav jedna“.

Film Nevene Desivojević, srpsko-portugalska produkcija „Napolju svetaju narandže“ prikazan je u okviru selekcije „Meteori“ u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije. Priča filma smeštena je u selo na severu Portugala, jedno od onih malih mesta u kojem svaki stanovnik ima svoju funkciju. U takvim područjima, oni koji se iole razlikuju osećaju se izgubljeno i usamljeno,  a strah od nepoznatog ih drži podalje od promene, baš kao i protagonistu filma.  Ovo srpsko-portugalsko ostvarenje podržao je Filmski centar Srbije, a ovenčano je nagradom Black Magic Design za najbolju kameru na Filmskom festivalu u Melburnu u Australiji. O ideji za snimanje filma Nevena kaže: „Tokom završnog semestra na Master studijama programa Doc Nomads, u novinskom članku naišla sam na vest da u jednom malenom selu na severu Portugala neko od žitelja potkrada seljane. To me je odmah podsetilo na situaciju sa kojom su se seljani u mom šumadijskom selu nosili u danima mog detinjstva, što je bila motivacija da otputujem tamo i upoznam ih. Tako se rodila ideja o snimanju filma u i o miljeu gde svaki stanovnik ima svoju funkciju, a oni koji se ne pripitome tom sistemu, ispaštaju“.

U okviru programa četvrtog festivalskog dana, za nedelju 6. septembar izdvajamo film „Potreba za mržnjom“ Filipa Čolovića iz srpske takmičarske selekcije (Amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije u 20.00), film domaće autorke Dragane Jovanović „Vreme“, koji će biti prikazan na Letnjoj sceni na Kalemegdanu u 22 sata u okviru revijalne selekcije Posebne projekcije, kao i film Inme de Reyes „Osamdeset dinara“, koji je nastao u Srbiji (Terasa Art bioskopa Kolarac u 22h). Takođe, posebno preporučujemo filmove iz selekcije Retrospektiva Maka Sajka, jednog od najzanimljivijih dokumentarnih autora bivše Jugoslavije.

Svečano otvoren 13. Beldocs festival

U četvrtak, 3. septembra u 20 sati, svečanom ceremonijom u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije otvoren je 13. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs.

Prisutnima se u ime festivalskog tima obratila Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, koja je izrazila radost jer se manifestacija ipak održava u fizičkom prostoru: „Srećni smo da Beldocs ima toliko profesionalan i posvećen tim, koji uprkos svemu nastavlja beskompromisno da radi na promociji srpske, evropske i svetske dokumentaristike i razvoju publike u ovoj oblasti. Nastavlja da ostvaruje viziju Beldocsa i misiju dokumentarizma – da nas ljude uroni u živote drugih, da hodamo njihovim stazama, sagledamo svet iz drugačije perspektive, budemo svesniji ljudi koji će oblikovati svesnije društvo. Beskrajno smo zahvalni srpskim autorima, pravim rediteljima i producentima, koji su u situaciji ove opšte neizvesnosti i nepredvidivosti ipak odlučili da nam povere svoje filmove, da im upriličimo premijere – sedam svetskih i jednu nacionalnu“, istakla je ona.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije koji je podržao festival, rekao je: „Ovogodišnji Beldocs će ostati upamćen. Ovo je neka nova stvarnost, ali siguran sam da i slogan govori dovoljno – Real faces, real places.To znači da su večeras prava lica na pravom mestu. Uvek je veliko zadovoljstvo dati podršku domaćim festivalima, naročito onima meni dragim, kao što su dokumentaristički“.

Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, na ceremoniji otvaranja je izjavio: „Ovo stvarno deluje potpuno neverovatno i predivno, jer smo se potrudili iz sveg srca da se festival desi, da ne bude samo u digitalnom formatu već da zaista bude pred ljudima. Ovo je predivno veče za sve nas“.

Nakon svečanog otvaranja u istom prostoru prikazan je domaći film „Govori da bih te video“ rediteljke Marije Stojnić, koji će se sa sedam drugih ostvarenja takmičiti za najbolji festivalski film u okviru Srpskog takmičarskog programa. Film stiže pred domaću publiku nakon svetske premijere na prestižnom IDFA festivalu i projekcije u Muzeju modernih umetnosti MoMA u Njujorku, a istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio-stanica u Evropi.

O filmu rediteljka Marija Stojnić kaže: „U filmu „Govori da bih te video” pratimo imaginarni put radiofonskog zvuka, a Radio je viđen kao jedan personifikovani gigant, svemirski brod koji polako jedri kroz vreme i skuplja i akumulira naše kolektivno intergeneracijsko iskustvo. Ipak, sadržaj prikazan u filmu predstavlja tek jedan mali deo celokupnog programa i sadržaja Radio Beograda. Ovo je omaž, ljubavno pismo radiju, i film koji postavlja večita pitanja o nama i svetu koji nas okružuje“.

Na Terasi Art bioskop Kolarac u okviru selekcije Udarni termin prikazan je film „Državna sahrana“ legendarnog Sergeja Loznice, sa jedinstvenim i do sada neviđenim arhivskim snimcima sa sahrane Josifa Staljina.

Filmski program prve festivalske večeri završen je projekcijom filma „Forman protiv Formana“ Helene Treštikove i Jakuba Hejna, o životu slavnog reditelja Miloša Formana, nastalog u produkciji češke televizije i francuskog kanala ARTE. Prema rečima rediteljke Helene Treštikove, Miloš Forman je bio upoznat sa projektom: „Bio je zadovoljan njime i odobrio je koncept filma. U to vreme je bio prilično bolestan i nije želeo da ga snimamo. Umro je dok smo još radili na projektu“.

Drugog festivalskog dana na programu u okviru srpske takmičarske selekcije od 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije je film „Zaklinjem se“ Nikole Dragovića i Milutina Petrovića. U okviru internacionalnog takmičarskog programa na Letnjoj sceni na Kalemegdanu biće prikazan film „Svemirski psi“ o Lajki, psu lutalici i drugim uličnim psima u Rusiji. Od revijalnih selekcija izdvajamo Retrospektivu filmova Kler Simon u Muzeju savremene umetnosti.

USPEŠAN „POVRATAK U BIOSKOPE“

Filmovi su se vratili svojoj kući – bioskopima

Beograd, 02.09.2020 – Bioskopi u Srbiji posle šest meseci pauze ponovo su otvorili svoja vrata za posetioce juče uz veliku akciju „Povratak u bioskope“. Na repertoaru bioskopa našli su se odabrani filmovi iz protekle godine po specijalnoj ceni ulaznice od 100 dinara.

Uz podršku Filmskog centra Srbije, svi prikazivači i distributeri filmova u zemlji su se ujedinili i zajedničkom akcijom, pod snažnim sloganom „Povratak u bioskope“, započeli rad, uz poštovanje svih mera bezbednosti koje su propisane od strane nadležnih organa. 

„Više od 4,000 posetilaca juče je uživalo u gledanju filmova na velikom platnu Cineplexx bioskopa. Među naslovima za kojim je vladalo najveće interesovanje našli su se deveti film proslavljenog reditelja Kventina Tarantina „Bilo jednom…u Holivudu“, akcija „Paklene ulice: Hobs i Šo“, favorit mlađe publike „Džumandži: Sledeći nivo“, ali i domaće ostvarenje „Ajvar“, rediteljke Ane Marije Rosi, koji je imao sjajnu reakciju publike i pre zatvaranja bioskopa. “ rekao je Ivan Hinić , predsednik Sekcije prikazivača u Privrednoj komori Srbije.

Da podsetimo, Filmski centar Srbije je još na samom početku pandemije prepoznao da su distributeri i prikazivači prvi osetili prekid u radu, i da se poslednjii vraćaju normalizaciji u poslovanju, gotovo šest meseci nakon što su bioskopi u Srbiji zatvoreni. Zbog svega ovoga, FCS je podržao ovu akciju, koja je imala za cilj ponovno uspostavljanje bioskopskog života u zemlji, na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana i publike, a u skladu sa propisanim merama prevencije širenja epidemije. Filmski centar Srbije je uložio značajna sredstva i energiju u razvoj i osavremenjivanje bioskopske infrastrukture širom Srbije, i jedan je od prioriteta da se ova grana filmske industrije što brže oporavi, ali i poboljša nakon perioda u kome nije imala mogućnost da ostvari prihode.

 Filmski centar Srbije na snimanju „Hadžijinog zvona“

Delegacija Filmskog centra Srbije posetila je snimanje filma „Hadžijino zvono“ i serije „Nečista krv“.  Gordan Matić, direktor FCS-a, tom prilikom je istakao da ova poseta predstavlja podršku ekipi i da je FCS uvek na raspolaganju kad god je potrebno, bilo da se radi o finansijskoj, logističkoj ili moralnoj podršci.   Filmski radnici su, baš kao i svi drugi žitelji Srbije, ugroženi kornom. Ipak, to nije prekinulo snimanje, iako ga je svakako učinilo zahtevnijim i složenijim. Na setu „Nečiste krvi“ sve propisane mere se poštuju: glumci su testirani, svi članovi ekipe su obavezni da nose zaštitne maske, vrši se dezinfekcija i drži odstojanje.

„Čitave porodice žive o filma i bilo nam je veoma važno da omogućimo uslove potrebne da se snimanja nastave i ne prekidaju“ objašnjava  Matić. „Naravno sve to uz predostrožnost i sve mere opreza. Želimo da izađemo iz kancelarije i pomognemo. Pokažemo da samo deo tima. To je jedan od razloga zbog koga smo ovog leta posetili snimanje filmova Toma, Leto kada sam naučila da letim i Hadžijinog zvona. Uskoro putujemo u Knjaževac gde Miloš Avramović i njegova ekipa rade na nastavku Južnog vetra.“

Filmsko-serijski projekat „Nečista krv“ je trenutno u trećoj, od ukupno planiranih četrnaest nedelja snimanja. „Sjajno nam ide, da ne ureknemo, svi smo veoma zadovoljni“, rekla je producentkinja Snežana van Hauvelingen. „Nema kašnjenja, sve protiče po planu. Trenutno se snima materijal koji će biti iskorićen za film i prve tri epizode televizijske serije. Trudimo se  da zbog reditelja i glumaca snimamo što više hronološki. Plan snimanja obuhvata dve velike celine: Milutin Petrović režira film i prvih pet epizoda, a onda Goran Stanković preuzima i režira sledećih pet epizoda.“

Ambiciozni projekat za film „Hadžijino zvono“ i seriju „Nečista krv“ nastaje u produkciji produkcijske kuće This and That Productions (film i serija) i RTS-a (serija), kao i uz podršku FCS-a i MEDIA programa. Planirano je da snimanje traje 84 dana i očekuje se da film „Hadžijino zvono“ pred publiku stigne tokom 2021. godine.

Somborski filmski festival – Odluka o odlaganju

Beldocs festival na sedam lokacija u Beogradu

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće održano od 3. do 10. septembra u Beogradu, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, Letnjoj sceni na Kalemegdanu (iza Galerije Prirodnjačkog muzeja), na terasi Art bioskopa Kolarac, u dvorani Art bioskopa Kolarac, Muzeju savremene umetnosti Beograd, Jugoslovenskoj kinoteci i Bioskopu Balkan. Većina filmova iz zvaničnog programa Beldocsa biće dostupna za gledanje online na platformi Cinesquare, tokom trajanja festivala. Sve projekcije i prateći događaji biće održani u potpunosti u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Na otvaranju festivala 3. septembra, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije biće premijerno prikazan film „Govori da bih te video“ u režiji Marije Stojnić. Film istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio stanica u Evropi, i višedecenijskog kulturnog svetionika grada.  Zatvaranje i dodela nagrada biće održani na istoj lokaciji 10. septembra. Poslednje festivalske večeri biće prikazan norveški dokumentarni film „iČovek“, politički triler o veštačkoj inteligenciji, moći i društvenoj kontroli.  

Srpski takmičarski program u Amfiteatru sadržaće osam ostvarenja: uz „Govori da bih te video“, u ovoj selekciji će se naći „Potreba za mržnjom“ Filipa Čolovića, „Viktorija, 15″ Mine Petrović, „Bugarski san“ Srđana Šarenca, „Pripadnost“ Tee Lukač, „Drenjine“ Nikole Stojanovića, „Blizanci satkani od sna“ Seada Šabotića i Lee Vahrušev, i „Zaklinjem se“ Nikole Dragovića i Milutina Petrovića. Uz dugometražne fimove srpskih autora, na istoj lokaciji biće održane i premijerne projekcije kratkometražnih srpskih filmova „Susret“ Marije Strajnić, „Plava granica“ Ivana Milosavljevića, „Napolju cvetaju narandže“ Nevene Desivojević i „Otac Arsenije“ Svetlane Cemin.

Uz ova domaća ostvarenja, na Letnjoj sceni na Kalemegdanu, u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj, Muzeju savremene umetnosti Beograd i salama Art bioskopa Kolarac, biće prikazan kompletan Međunarodni takmičarski program, retrospektive gosta festivala Maka Sajka i Kler Simon, kao i odabir iz programa Udarni termin, Vatromet, Meteori, Povetarac, Fokus Norveška i drugih. Među tim filmovima naći će se najbolji svetski dokumentarci tekuće godine, poput dokumentarnih hitova „Za Samu“, „Pećina“ i „Nestanak moje majke“ ili nagrađivanih filmova „Greben“, „Vera“, „FREM“ i osmosatni „Radovi i dani“ (Tajoko Šiođiri u slivu Šiotani).

U okviru festivala biće organizovan i omaž filmu „Dečak iz Junkovca“ Dejana Zečevića povodom dvadesetpetogodišnjice njegove premijere, kao i projekcije retrospektivnih i nikada do sada u Srbiji prikazanih dokumentarnih filmova velikih autora „24 sata u životu klovna“ Žan-Pjera Melvila i „Deca oluje: Knjiga prva” Lava Dijaza.

VR program biće održan u Bioskopu Balkan, gde će ulaz biti slobodan uz obavezne prethodne rezervacije. U ovoj selekciji biće prikazana ostvarenja „-22.7°C“ i „Ajauaska – kosmičko putovanje“ Jana Kounena, „VR Free“ Milada Tangšira, „Nastanjena kuća“ Dijega Kompela, i „Voiding the void“ Ane Knežević.

U bogatom programu festivala, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 135 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja. Festival su takođe podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija Heinrich Böll Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar i Filmski centar Crne Gore.

Osam srpskih dokumentaraca u takmičarskom programu Beldocsa

 

 

U srpskom takmičarskom programu predstojećeg 13. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 3. do 10. septembra u Beogradu i onlajn, biće prikazano osam domaćih filmova uglavnom mlađih autora, koji potvrđuju žilavost ovdašnje dokumentarne produkcije.

 

Nakon svetske premijere na prestižnom IDFA festivalu i projekcije u Muzeju modernih umetnosti MoMA u Njujorku u okviru Doc Fortnight, Beldocs otvara „Govori da bih te video” u kojem rediteljka Marija Stojnić istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio-stanica u Evropi. Postavljen na granicu između opservacijskog dokumentarca i jedinstvenog perceptivnog iskustva, ovaj film kroz sinesteziju reči, šumova, muzike, tišine i svetla, uvodi gledaoce u svet radiofonskog zvuka koji čini da se sećamo, promišljamo i razumemo svet i sebe.

 

„Potreba za mržnjom” Filipa Čolovića je intimna ispovest reditelja o gubitku brata koji je svirepo ubijen u tuči ispred jednog beogradskog splava. Kroz ovaj i druge slične slučajeve, u kojima su bez razloga stradali ljudi, autor istražuje korene bezrazložnog nasilja. „Potreba za mržnjom” je dokumentarac koji traga za odgovorima na pitanja: kako se stvara i širi mržnja i kako smo, kao društvo, lako pristali na nasilje koja nas okružuje.

 

„Viktorija, 15” Mine Petrović je priča o petnaestogodišnjoj Viktoriji, bubnjarki iz Smedereva, čija se strast prema muzici rasplamsava tokom Rok kampa za devojčice na Islandu. Međutim, iako ostvari kontakte, povratak u rodni grad je pogađa, ali je sećanja na blisku prošlost motivišu da nastavi sa sviranjem i školovanjem.

 

„Bugarski san” Srđana Šarenca, realizovan u bosanskohercegovačko-srpsko-hrvatskoj koprodukciji je poučna priča o Petri koja odbija da prihvati okolnosti prevremene penzije, već kao pripadnik nove generacije „seniora” smatra da život ne prestaje starenjem. Na prevremenu penziju u Nemačkoj ona gleda kao na početak novog poglavlja u životu, pa odlučuje da ostavi sve za sobom i preseli se u Istočnu Evropu.

 

„Pripadnost” Tee Lukač je lirski dokumentarac o kolektivno krivim, a nevinim individuama u Vojvodini koja je svedočila strahotama tokom Drugog svetskog rata. Ova vizuelna oda severnoj srpskoj pokrajini potvrđuje kako rat stavlja na test odnose komšija i otkriva najgore i najbolje u ljudima.

 

U „Drenjinama” Nikole Stojanovića smrt voljenog psa ponovo okuplja autorovu porodicu. Usamljena sredovečna majka, njen bivši muž, njegov senilni otac i njena tetka fascinirana modernom tehnologijom, zajedno odaju počast psu i prisećaju se zajedničke prošlosti.

 

„Blizanci satkani od sna” Seada Šabotića i Lee Vahrušev prati grupu osuđenih lica na izdržavanju kazne u Okružnom zatvoru u Beogradu. Mislima usmerenim na supruge i decu, osuđenici preispituju svoje odluke, dok sanjaju slobodu i ponovni zajednički život sa svojim porodicama.

 

„Zaklinjem se” prati priču o odlasku Igora, devetnaestogodišnjeg Beograđanina, na odsluženje vojnog roka u Varaždinu, u osvit raspada Jugoslavije. Film Nikole Dragovića i Milutina Petrovića prati i njegov povratak iz rata i njegovo viđenje celog iskustva iz današnje vizure zrelog čoveka.

 

U okviru Srpskog takmičarskog programa biće dodeljene nagrade za najbolji dokumentarni film, najbolju fotografiju i najbolju montažu. Pokrovitelj ovih nagrada je Filmski centar Srbije, a dobitnicima će biti dodeljeni iznosi od dva puta po 500 i 2.000 evra.

 

Domaća ostvarenja će posebno mesto imati i u Beldocs Industry programu, gde će biti predstavljeno osam srpskih dokumentarnih projekata u okviru Serbian Docs in Progress. Oni će biti predstavljeni međunarodnim filmskim profesionalcima, agentima prodaje, distributerima, producentima, predstavnicima televizija, drugih evropskih festivala, preko live streaminga iz prostora Nova Iskra Workspace Dorćol. Među domaćim projektima iz ovog programa, priliku da dobiju inostranu podršku imaće „Topli film” Nikole Ljuce i Dragana Jovićevića, „I’m People, I’m Nobody” Svetislava Dragomirovića, „Čovek peva posle rata” Ane Otašević, „Bez” Luke Papića, „Zеc iz limenog šešira” Ivana Bereša, „I, gde je taj princ na belom konju?” Sonje Rakić, „Kadiš za Lotiku” Irene Škorić i „Prizori iz života džukca” Tanje Brzaković.

 

Trinaesto izdanje Beldocsa, koje je odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra u Beogradu i onlajn. U bogatom programu festivala, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 135 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja. Festival su takođe podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija     Heinrich Boell Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar i Filmski centar Crne Gore.

 

Više informacija o Srpskom takmičarskom programu možete pogledati na zvaničnom sajtu Beldocsa, na sledećem linku: https://beldocs.rs/product-category/srpski-takmicarski-program/.

 

Beldocs Teen selekcija za tinejdžere

Kao i prethodnih godina, sastavni deo programa Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće i Teen program, koji ove godine sadrži pet filmova namenjenih tinejdžerima, uz prateće profesionalno moderirane razgovore sa mladom publikom, koje vode selektorka programa Inja Korać i psihološkinja i psihoterapeutkinja Dubravka Radusinović.

Za 13. izdanje festivala, Teen program krasi i jedna novina. U toku juna, selektorski tim sastavljen od sedmoro učenika i učenica Filološke gimnazije, IV Gimnazije, Francuske škole u Beogradu i Gimnazije u Čačku gledalo predselektovane naslove onlajn, a zatim su jednom nedeljno putem zoom aplikacije uz mentorstvo prolazili edukaciju i diskutovali o odgledanim filmovima i na kraju ciklusa od sedam ponuđenih filmova odabrali tri dugometražna i dva kratka dokumentarna filma koji će biti prikazani u ovogodišnjem programu.

Tako će se na programu između ostalih naći ovogodišnji dobitnik Oskara u kategoriji najboljeg kratkog dokumentarnog filma, britansko ostvarenje “Kako učiti da voziš skejtbord u ratnoj zoni (ako si devojčica)” (Learning to Skateboard in a Warzone (If You’re a Girl)) rediteljke Kerol Dajsinger, koje pripoveda o devojčicama koje su u Kabulu naučile da čitaju, pišu – i voze skejtbord, uprkos kulturnim i verskim normama u Avganistanu koje ograničavaju sport i rekreaciju za žene i devojčice, posebno one koji potiču iz siromašnih naselja.

Rediteljka Masja Oms u holandskom filmu “Probisveti” (Punks) neverojatnom neposrednoću ulazi u svet mladih koji su zbog problema u ponašanju pod privremenim nadzorom psihologa. Švedsko-britanski “Let iznad blokova” (Scheme Birds) Elen Fiske i Elinor Halin svedočanstvo je o odnosu između ratoborne škotske tinejdžerke Džeme, devojke iz blokova nadomak Glazgova, i njenog dede, o nasilju među mladima i hrabrosti da se iz njega istrgne. Ruski “Hej! Učitelji” (Hey! Teachers!) Julije Višnevec je slika školstva iz vizure mladih profesora, dok britanski film “Crna ovca” (Black Sheep) reditelja Eda Perkinsa, nominovan prošle godine za Oskara u kategoriji najboljeg kratkometražnog dokumentarnog filma, govori o odrastanju momka Kornelijusa Vokera čiji život je rasno obeležen, a o rasizmu govori iz perspektive glavnog junaka koji je istovremeno žrtva ali i nasilnik.

Kao i prethodnih godina, o najboljem filmu Beldocs Teen programa odlučivaće srednjoškolski žiri čiji će članovi biti polaznici MiniDoc radionice namenjene srednjoškolcima zainteresovanim za produkciju kratkih dokumentarnih filmova. Uz pet naslova iz zvanične selekcije, biće organizovane i projekcije dokumentaraca nastalih na prošlogodišnjoj MiniDoc radionici, koje su koncipirali, razvili i snimili sami polaznici.

Želja Beldocs tima je da se edukativnim Teen programom poveća kompetentnosti srednjoškolaca u kritičkom sagledavanju filma i analiziranju njegovog sadržaja i tematike, kao i tehničkih aspekata, i da se podstakne razvoj sociološko-emocionalnih veština mladih. Cilj MiniDoc radionice je da polaznici (srednjoškolci uzrasta od 15 do 18 godina) nauče da korišćenjem filmskog jezika snime i režiraju sopstveni dokumentarni film pod mentorstvom iskusnih filmskih profesionalaca. Zadatak mentora je da polaznike nauče osnovama režije dokumentarnog filma kao i kompletnom procesu nastajanja filma, od pretprodukcije do postprodukcije. Mentori radionice su reditelji Igor Stanojević i Marko Grba Singh, selektori Beldocs festivala, a radionica će biti održana tokom septembra i oktobra.

Trinaesto izdanje Beldocsa, koje je odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra u Beogradu. U bogatom programu festivala, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

Film „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ Vladimira Vulevića premijerno na festivalu u Lokarnu

Kratki igrani fim „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ Vladimira Vulevića svetsku premijeru i prvo zvanično i javno prikazivanje imaće u takmičarskom programu prestižnog Međunarodnog filmskog festivala u Lokarnu, u Švajcarskoj. Festival će se održati u onlajn izdanju), od 5. do 15. avgusta, po 73. put.

Sinopsis glasi i otkriva sledeće: O životu fabričkog radnika iz zapuštenog provincijskog mesta, Mihajla, svedoče nam ljudi iz njegovog najbližeg okruženja. Stari komšija Ethem, kojem Mihajlo svako jutro donosi novine, priča anegdotu iz Mihajlovog detinjstva kada se ovaj kao desetogodišnjak neprimetno kao duh šunjao po komšijskim stanovima, dok ljudi u njima ručavaju, gledaju televiziju ili se spremaju za spavanje. Mihajlova sestra koju Mihajlo godinama materijalno pomaže priča o nepravednoj raspodeli porodične imovine nakon smrti roditelja, Mihajlovom alkoholizmu i neobičnoj i naprasnoj religioznosti svoje desetogodišnje ćerke koja je u, kako sama veruje, neobičnoj povezanosti sa svojim ujakom Mihajlom. Kafedžija u čijoj kafani Mihajlo i njegove kolege radnici provode popodneva i večeri priča o Mihajlovom ocu, Mihajlovoj širokogrudosti prema prijateljima, ali i glasinama o Mihajlovom devijantnom ponašanju…

Scenario je napisao i režirao Vladimir Vulević. Direktor fotografije je Luka Papić, koji je, uz Vulevića i Ninu Zeljković i montažer ovog ostvarenja. Snimatelj i montažer zvuka je Vladimir Jovanović, dok je za dizajn i miks zvuka zadužen bio Jakov Munižaba. Za obradu slike su zaslužni Branka Majstorović i Luka Papić, a supervizor obrade slike bio je Nikola Marinković.

U filmu glume: Hasan Čiči, Rasim Ćelamehmetović, Dragana Vidaković, Saša Bjelić, Iva Bjelić, Dragana Lalović.

Producenti su Srđa Vučo i Vladimir Vulević. Film je nastao pod okriljem kuće Ranč production, a podršku su pružili i HFBK Hamburg i  Filmförderung Hamburg Schleswig-Holstein.

Vulević u svoj rediteljskoj eksplikaciji filma Kako sam pobedio lepak i bronzu, između ostalog, istakao je i sledeće: „Odrastajući u Priboju, okružen fabričkim radnicima u porodici i okruženju, posmatrao sam kako se paralelno sa industrijom i sistemom i ljudi menjaju i degradiraju. Nekada vedri, više-nacionalni industrijski gradić iz mog ranog detinjstva postao je sumorno okruženje moje kasnije mladosti. Posledice neuspešne tranzicije, ne ogledaju samo u materijalnim i ekonomskim efektima i u tome kako pogađaju društvo, već i u načinu na koji povređuju i menjaju ljude kao osobe. Ljudi moje generacije u toj situaciji su se našli zatečeni i nesnađeni.Nesposobni da odu, bez mogućnosti da nešto promene ostali su tu – da naslede radna mesta i životne modele svojih roditelja u fabrikama i institucijama, koje nekako ipak rade. A njihovi roditelji, i roditelji njihovih roditelja, kao da se održavaju prisećanjem na „zlatna vremena” i nekadašnji moral. Problem ekonomske i moralne tranzicije vremena vidim kao dubok i kompleksan i zato u ovom flmu pokušavam da ga tretiram poetski i sa razumevanjem za ljude.“

26. Sarajevo Film Festival: u konkurenciji za nagrade Srce Sarajeva 49 filmova

Za nagrade Srce Sarajeva u Takmičarskim programima 26. Sarajevo Film Festivala ukupno će se takmičiti 49 filmova.

U četiri takmičarske selekcije – igranog, dokumentarnog, kratkog i studentskog filma – čak 29 filmova će zabilježiti svjetsku, 6 međunarodnu, 2 evropsku, 11 regionalnu i 1 bosanskohercegovačku premijeru.

Ove godine selekcioni tim pod vodstvom Izete Građević, kreativne direktorice Sarajevo Film Festivala, pogledao je 750 filmova: 130 dugometražnih igranih, 220 dokumentarnih, 250 kratkih i 150 studentskih.

Elma Tataragić, selektorica Takmičarskog programa – igrani film u program je uvrstila 8 filmova, od kojih će 4 imati svjetsku, 1 evropsku, a 3 regionalnu premijeru.

Rada Šešić, selektorica Takmičarskog programa – dokumentarni film selektirala je 16 filmova: 8 će u Sarajevu zabilježiti svjetsku, 2 međunarodnu, 1 evropsku, 4 regionalnu, a 1 bh. premijeru.

U Takmičarskom programu – kratki film, prema odluci selektorice Elme Tataragić, ove godine će biti 10 filmova: 7 će imati svjetsku, 1 međunarodnu, a 2 regionalnu premijeru.

Asja Krsmanović, selektorica Takmičarskog programa – studentski film, u program je uvrstila 15 filmova, od kojih će 10 imati svjetsku, 3 međunarodnu, a 2 regionalnu premijeru.

Program obuhvata filmove i autore iz Albanije, Armenije, Austrije, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kipra, Grčke, Gruzije, Mađarske, Kosova*, Sjeverne Makedonije, Malte, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Slovenije i Turske.

TAKMIČARSKI PROGRAM – IGRANI FILM 2020.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI IGRANI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 16.000 € sufinansira Turistička zajednica Kantona Sarajevo

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG REDITELJA / REDITELJICU

Novčanu nagradu, u iznosu od 10.000 €, obezbjeđuje Agnes B.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU GLUMICU

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG GLUMCA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

1. GALAKSIJA ANDROMEDA / GALAKTIKA E ANDROMEDËS, More Raça (Kosovo, Španija, Italija, Sjeverna Makedonija, 2020, 80 min.) – svjetska premijera

2. MAUZER / MAVZER, Fatih Özcan (Turska, 2020, Colour, 86 min.) – svjetska premijera

3. OTTO BARBARIN / OTTO BARBARUL, Ruxandra Ghițescu (Rumunija, Belgija, 2020, 110 min.) – svjetska premijera

4. UNUTRAŠNJE OSTRVO / DAXILDƏKI ADA, Ru Hasanov (Azerbejdžan, Francuska, 2020, 79 min.) – svjetska premijera

5. SVI TI LIJEPI MALI KONJI / OLA TA MIKRA OMORFA ALOGA, Michalis Konstantatos (Grčka, Belgija, Njemačka, 2020, 105 min.) – evropska premijera

6. EGZIL / EXIL, Visar Morina (Njemačka, Belgija, Kosovo, 2020, 121 min.) – regionalna premijera

7. KOPAČ / DIGGER, Georgis Grigorakis (Grčka, Francuska, 2020, 101 min.) – regionalna premijera

8. MARE, Andrea Štaka (Švicarska, Hrvatska, 2020, 84 min.) – regionalna premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – DOKUMENTARNI FILM 2020.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM

Novčanu nagradu, u iznosu od 3.000 €, obezbjeđuje Vlada Švicarske

NAGRADA ZA LJUDSKA PRAVA

Nagradu u iznosu od 3.000 € obezbjeđuje Kraljevina Nizozemske

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

1. HOLY FATHER, Andrei Dăscălescu (Rumunija, 2020, 85 min.) – svjetska premijera

2. JEDNA OD NAS, Đuro Gavran (Hrvatska, 2020, 51 min.) – svjetska premijera

3. MIR NAŠE GOSPE, Vladimir Perović (Crna Gora, 2020, 18 min.) – svjetska premijera

4. NEK JE ŠTO ŠARENIJE, Ado Hasanović (Bosna i Hercegovina, Italja, 2020, 16 min.) – svjetska premijera

5. NENAD, Mladen Bundalo (Belgija, Bosna i Hercegovina, 2020, 22 min.) – svjetska premijera

6. U SLAVU LJUBAVI, Tamara Drakulić (Srbija, 2020, 80 min.) – svjetska premijera

7. ZACIJELI ME / HOLD ME RIGHT, Danijela Stajnfeld (Srbija, SAD, 2020, 75 min.) – svjetska premijera

8. ZAVJERA, Šemsudin Radončić (Crna Gora, 2020, 90 min.) – svjetska premijera

9. KUĆA LUTAKA / CASA CU PĂPUȘI, Tudor Platon (Rumunija, 2020, 68 min.) – međunarodna premijera

10. THE FOURTH CHARACTER / O TETARTOS XARAKTIRAS, Katerina Patroni (Grčka, 2019, 85 min.) – međunarodna premijera

11. PRIČA MOJIH MAJKI / ANYÁIM TÖRTÉNETE, Asia Dér, Sári Haragonics (Mađarska, 2020, 75 min.) – evropska premijera

12. ACASĂ, MOJ DOM / ACASĂ, Radu Ciorniciuc (Rumunija, Njemačka, Finska, 2020, 86 min.) – bh. premijera

13. IZBOR ZA MISS / THE PAGEANT, Eytan Ipeker (Turska, Francuska, Izrael, Njemačka, 2020, 85 min.) – regionalna premijera

14. MERRY CHRISTMAS, YIWU, Mladen Kovačević (Švedska, Srbija, Njemačka, Francuska, Belgija, Katar, 2020, 94 min.) – regionalna premijera

15. POVRATAK U EPIPO / VISSZATÉRÉS EPIPÓBA, Judit Oláh (Mađraska, 2020, 84 min.) – regionalna premijera

16. WOOD, Monica Lăzurean-Gorgan, Michaela Kirst, Ebba Sinzinger (Rumunija, Kina, Rusija, Austrija, SAD, Peru, Njemačka, 2020, 97 min.) – regionalna premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – KRATKI FILM 2020.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI FILM –  kvalifikacioni film za prijavu za nagradu Oscar®

Novčanu nagradu, u iznosu od 2.500 €, obezbjeđuje Podravka

NOMINACIJA SARAJEVSKOG KANDIDATA ZA NOMINACIJU ZA EVROPSKU FILMSKU NAGRADU 2020.

1. ANTIOTPAD, Tin Žanić (Hrvatska, 2020, 18 min.) – svjetska premijera

2. LJUSKE OD JAJA / CHERUPKI, Slava Doytcheva (Bugarska, 2020, 15 min.) – svjetska premijera

3. NEVIDLJIVI / INVIZIBILII, 4inaroom (Rumunija, 2020, 10 min.) – svjetska premijera

4. NJENIM STOPAMA / STA VÌMATA TIS, Anastasia Kratidi (Grčka, 2020, 25 min.) – svjetska premijera

5. PREOKRET / TVIST, Ovsanna Shekoyan (Armenija, 2020, 16 min.) – svjetska premijera

6. VJENČANJE / QUXUROBA, Teymur Gambarov (Azerbejdžan, 2020, 21 min.) – svjetska premijera

7. ZBOGOM, VESNA / VESNA GOODBYE, Sara Kern (Slovenija, Australija, 2020, 14 min.) – svjetska premijera

8. MIKROKAZETA – NAJMANJA KAZETA KOJU SAM IKAD VIDIO, Igor Bezinović, Ivana Pipal (Hrvatska, Srbija, 2020, 19 min.) – međunarodna premijera

9. BOJNO POLJE / BATTLEFIELD, Jannis Lenz (Austrija, Njemačka, 2020, 8 min.) – regionalna premijera

10. MAMAVILLE, Irmak Karasu (Turska, 2020, 20 min.) – regionalna premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – STUDENTSKI FILM 2020.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI STUDENTSKI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 1.000 € obezbjeđuje Vijeće za regionalnu saradnju

1. ANGINA PECTORIS, Filip Mojzeš (Hrvatska, 2020, 18 min.) – svjetska premijera

2. ANJA, Benő Baranyi (Mađarska, 2020, 19 min.) – svjetska premijera

3. B4, Alen Šimić (Bosna i Hercegovina, 2020, 13 min.) – svjetska premijera

4. BEZ LICA, David Lušičić (Hrvatska, 2020, 14 min.) – svjetska premijera

5. KORIJENI, Stefan Tomić (Bosna i Hercegovina, 2019, 16 min.) – svjetska premijera

6. LOTOVA ŽENA / LOT’S WIFE, Panagiotis Stergiano (Grčka, 2020, 23 min.) – svjetska premijera

7. MOJ TATA, KLOVN, Sara Ristić (Bosna i Hercegovina, 2020, 24 min.) – svjetska premijera

8. PORODIČNI ODMOR, Katarina Koljević (Srbija, 2020, 19 min.) – svjetska premijera

9. SUŽANJ, Igor Đurić (Bosna i Hercegovina, 2020, 9 min.) – svjetska premijera

10. VELIKA DOSTIGNUĆA, Nikola Vučinić (Crna Gora, 2020, 21 min.) – svjetska premijera

11. CRVENA NIT / FIRUL ROSU, Alexandra Fuscaș (Rumunija, 2019, 5 min.) – međunarodna premijera

12. RIBE POPUT NAS / FISCHE, Raphaela Schmid (Austrija, 2020, 17 min.) – međunarodna premijera

13. VELIKA ISTANBULSKA DEPRESIJA / BÜYÜK İSTANBUL DEPRESYONU, Zeynep Dilan Süren (Turska, Japan, 2020, 20 min.) – međunarodna premijera

14. PRESUDA U SLUČAJU K. / DAS URTEIL IM FALL K., Özgür Anil (Austrija, 2020, 30 min.) – regionalna premijera

15. ZBOGOM, MALA ULICE! / PÁ KIS PANELOM!, Éva Darabos (Mađarska, 2020, 9 min.) – regionalna premijera

Poslastice za filmofile na predstojećem Beldocs festivalu

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, ponudiće od 3. do 10. septembra kvalitetan, bogat i raznovrsan program u kojem se kriju i biseri svetske kinematografije, prave poslastice za sve filmofile. Najveći zaljubljenici u pokretne slike imaće prilike da u festivalskim programima otkriju i pogledaju dokumentarne filmove koji govore o najcenjenijih filmskim stvaraocima prošlog i ovog veka, filmskim estetikama i formama, dela koji svedoče o značaju sedme umetnosti.

Na programu je šest filmofilskih filmova: „Forman protiv Formana“ (Forman Vs. Forman), „Fatalna Nomi“ (You Don’t Nomi), „Duh Pitera Selersa” (The Ghost of Peter Sellers), „Sakavem“ (Sacavem), „Kauboji i indijanci: Filmovi Patara i Obijea” (Des cowboys et des indiens: le cinéma de Patar et Aubier) i njemu pridruženi „Panika u selu: Vašar poljoprivrede“ (Panique au Village: La Foire Agricole).

„Forman protiv Formana” Jakuba Hejne i Helene Trestikove, slika život i delo češko-američkog autora Miloša Formana, pružajući kolaž retkih privatnih i zvaničnih arhivskih i autobiografskih uspomena, koje je pripovedao rediteljev sin Petr Forman. Reditelj klasika „Gori, moja gospođice”, „Leta iznad kukavičijeg gnezda”, „Kosa” i „Amadeus” portretiše se kao harizmatički avanturista sa ogromnom hrabrošću da preispituje sebe.

„Fatalna Nomi” je analiza značaja filma „Showgirls” Pola Verhovena iz 1995. godine. Dokumentarni film Džefrija MekHejla istražuje mesto i značaj Verhovenovog hita u kulturi kraja 20. veka, otvarajući debate na teme kvaliteta filma, umetničke namere reditelja i poruka o polu i rodu.

„Duh Pitera Selersa” Pitera Medaka otkriva tajnu – zašto je jedan od najvećih komičara svih vremena odustao od gusarske komedije koju je 1973. snimao za Columbia Pictures. Četiri i po decenije nakon katastrofalnog iskustva, analizirajući rad čuvenog glumca i sećajući se svog (ne)pristajanja na kompromise, Medak zaceljuje svoje rane iz vremena produkcije filma koji je čuveni holivudski studio otpisao i odlučio da ga nikada ne pusti u bioskope.

„Sacavem” je svojevrsno putovanje kroz filmove protugalskog reditelja Pedra Coste, fokusirano na njegov rad na delima „Casa de Lava”, „Ossos”, „Colossal Youth” i „Horse Money”, tokom kog se stiče uvid u vizuelni i zvučni pejzaž estetike autora koji duboko kinematički oseća i zamišlja.

„Kauboji i indijanci: Filmovi Patara i Obijea” pruža nam uvid u zbivanja iza kulisa za Oskara nominovanih, legendarnnih animatora Vensana Patara i Stefana Obijea, odgovornih za filmove poput „Ernest & Celestine“ i serijala „Panika u selu“. Tom prilikom, uz projekciju filma Fabrica du Velca o ovim vrsnim autorima, biće prikazan i najnoviji urnebesni nastavak njihovog uspešnog serijala „Panika u selu: Vašar poljoprivrede“.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

27. Festival evropskog filma Palić u novom terminu

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, odloženo je zbog novih mera Vlade Republike Srbije o zabrani okupljanja. Prethodno najavljeni datumi održavanja bili su od 8. do 14. avgusta, a novi termin će biti naknadno objavljen u skladu sa razvojem epidemiološke situacije u zemlji.

Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala evropskog filma Palić, povodom odlaganja prethodno najavljenog termina održavanja manifestacije je izjavio: Usled novih mera za sprečavanje širenja epidemije, prinuđeni smo da pomerimo datum održavanja našeg festivala. Svoj deo posla smo završili, imamo sjajan program, a filmovi su dogovoreni i razvrstani u programske celine. Po poboljšanju epidemiološke situacije objavićemo novi termin. Sigurni smo da ćemo ovoga leta omogućiti gledaocima da uživaju u filmovima pod sjajem zvezda, uz primenu svih mera prevencije i socijalnog distanciranja. Svesni smo da je građanima suočenima sa svim izazovima koje je donela pandemija potreban ne samo festival, nego i svi kulturni sadržaji koje je moguće organizovati u ovim okolnostima. To je pokazalo i veliko interesovanje za dešavanja na Letnjoj pozornici u ovom kratkom periodu predaha tokom juna i jula. Kulturna dešavanja su važna za bodrenje i podizanje duha građana, što je svakako važan faktor u procesu izlečenja. Nadamo se da će uskoro i naš festival ulepšati i olakšati život svim ljubiteljima filma.”

O rešenosti organizacionog tima da Festival evropskog filma Palić održi u punom kapacitetu, govori i visok kvalitet ovogodišnje glavne selekcije koju čini 13 evropskih ostvarenja. Selektor ovog programa Nenad Dukić ističe da će se u programu naći jedan od najznačajnijih savremenih italijanskih reditelja Mateo Garone  sa filmom Pinokio”, poznati francuski autor starije generacije Filip Garel sa novim filmom So od suza”, dok će veteranka poljskog i svetskog filma Agnješka Holand biti u konkurenciji s novim filmom Šarlatan”, a jedan od najosobenijih nemačkih reditelja Kristijan Pecold predstaviti novi film Undin”. Najkontroverzniji film glavnog programa biće „Nataša”, jedan od filmova obimnog projekta DAU ruskog reditelja Ilje Hržanovskog, iz zvanične selekcije neodržanog Kanskog festivala stiže poljsko-švedski film „Znoj” Magnusa Von Horna, dok filmovi mlađih ili manje poznatih reditelja dolaze iz Danske, Norveške, Bugarske, Mađarske.

Balša Đogo počeo snimanje filma „Košare“

U sredu, 15. jula 2020. godine, počelo je u Leskovcu i okolini snimanje ratnog filma „Košare“ u režiji Balše Đoga. Ovaj ambiciozni filmski projekat nadahnut je istinitim događajima, a Filmski centar Srbije ga je prošle godine podržao na konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova sa nacionalnom temom. Kako se ističe u obrazloženju, projekat „Košare“ predstavlja „hvale vrednu ideju da se posle bezmalo dve decenije odlaganja filmski obradi tema koja je istovremeno od prvenstvenog nacionalnog značaja i izrazito umetnički potentna“, a 50 miliona dinara je i najveći iznos koji je do sada dodeljen na ovom kokursu.

„Košare“ su celovečernji igrani prvenac reditelja Balše Đoga, do sada najpoznatijeg po hvaljenoj seriji „Pet“. Film nastaje po scenariju Đorđa Milosavljevića, Strahinje Radetića i Đoga, a ključne uloge tumače: Jovan Jovanović, Luka Grbić, Viktor Savić, Nikola Kojo i Milica Stefanović. Pored njih u filmu (i seriji) gledaćemo Milenu Radulović, Miloša Samolova, Aleksandra Radojičića, Mladena Sovilja, Vladana Gajovića, Milorada Kapora, Miloša Bikovića…

Priča „Košara“ prati  grupu mladih srpskih vojnika koji u oktobru 1998. godine stiže na udaljenu vojnu kotu na tromeđi Srbije, Crne Gore i Albanije. Ubrzo, oni zapadaju u vrtlog borbe za svoju otadžbinu, ali i vlastite živote, a suočeni sa podmuklim napadima neprijateljaskih snaga i ostalim opasnostima.

Film produciraju Omega Production (producenti Nemanja Mićić i Vladan Anđelković) i Telekom Srbije. Uz Filmski centar Srbije, podršku ovom projektu od nacionalnog značaja dalo je i Ministarstvo odbrane Republike Srbije.  Snimanje filma (i serije) će trajtati do početka decembra 2020. godine na mnogobrojnim lokacijama u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj (Bosni i Hercegovini). Premijera filma se očekuje u prvoj polovini 2021. godine.

Šest norveških priča na ovogodišnjem Beldocsu

U fokusu 13. Beldocsa je norveška kinematografija čiji hrabri autori se hvataju ukoštac sa neverovatnim pričama

U fokusu Trinaestog izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 3. do 10. septembra u Beogradu, biće norveška kinematografija. Kroz šest filmova publika će biti u prilici da vidi vitalnost i snagu norveške kinematografije i hrabrost tamošnjih autora da se uhvate u koštac sa opasnim temama ili da oslikaju gotovo neizvodljive odiseje.

Upravo ovo poslednje sadržano je u filmu „Kon-Tiki” (1950) Tora Hejerdala, koji je nagrađen Oskarom. Godine 1947. norveški istraživač i antropolog Hejerdal zajedno sa petoricom muškaraca splavom je preplovio Pacifik. Putovanje dugo 8.000 km, trajalo je 101 dan i izrodilo na hiljade metara snimljenog materijala, ali zbog vremenskih uslova, slane vode i korozijom oštećene kamere, samo polovina je sačuvana, što nije umanjilo šanse da nastane impresivan dokumentarni film.

„Gunar se opušta” (2003), ličan dokumentarac Gunara Hala Jensena, je priča o rediteljevom putovanju kroz prošlost, od ranog detinjstva do sazrevanja i odrastanja. Svež i sirov u formi, uz humor ali i narcisizam u funkciji pokretačke snage, Jensenov glas vodi publiku kroz lavirinte njegove duše.

„Blackhearts” (2017) Kristijana Falka i Frederika Horna Akselsena donosi novi uvid u zloglasnu norvešku black-metal scenu, ali iz radikalno novog ugla. Istražujući kako se muzička scena razvija kroz kulturne, religijske i političke barijere, film vodi na putovanje kroz Latinsku Ameriku, Evropu i Bliski istok u pratnji trojice okorelih black-metalaca koji potiču iz ekstremnih religijskih i političkih sredina. Hektor, Kaiadas i Sina spremni su da prihvate rizik da budu uhapšeni, proterani pa čak i pogubljeni kako bi svirali black metal i živeli njegovu ideologiju.

Prateći grupu konceptualnih umetnika sa zapada u Severnoj Koreji (među kojima i kontroverznog Norvežanina Mortena Trovika), u zemlji u kojoj je bilo kakva apstraktna umetnost zabranjena, „Rat umetnosti” (2019) Tomija Guliksena svojom hrabrošću slika svet na ivici nuklearnog rata.

Dokumentarac „iČovek” (2019) bavi se jednim od najvećih pitanja našeg vremena: kako će se društvo nositi sa izazovima veštačke inteligencije? Pošto veštačka inteligencija može do beskonačnosti da uveća čovekov potencijal da čini dobro, ali je isto tako osposobljena da doprinese totalitarističkom nadzoru i izvrtanju istine, rediteljka Tonje Hasen Šaj pita se da li ćemo dozvoliti da upotreba ovako moćne tehnologije otvori Pandorinu kutiju nepoznatog sadržaja, koja će diktirati našu budućnost?

„Arktičke kamile” Karla Emila Rikardsena na duhovit način priča humanu priču o bratu i sestri koji pošto požele konja za kućnog ljubimca od roditelja dobijaju dve baktrijske (dvogrbe) kamile, što porodicu vodi na ekspediciju u Mongoliju u potrazi za profesionalnim dreserom koji će prihvatiti njihov poziv i doći u Norvešku kako bi dresirao njihove dve kamile.

Program Fokus Norveška su podržali Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i njegova ekselencija ambasador Jern Jelstad, kao i Norveški filmski institut (NFI), a svi filmovi će biti prikazivani uz prisustvo autora sa kojima će publika moći da razgovara.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 2020, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

Retrospektive Kler Simon i Mako Sajko na predstojećem Beldocsu

Trinaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i ove godine prirediće dve značajne retrospektive autora čije je stvaralaštvo ostavilo dubok i važan trag u svetskoj dokumentaristici. Na festivalu, koji će biti održan od 3. do 10. septembra, biće predstavljen izbor iz stvaralaštva francuske autorke Kler Simon i kompletan dokumentarni opus slovenačkog autora Maka Sajka. Publika će, zahvaljujući podršci Francuskog instituta i Ambasade Slovenije, biti u prilici i da upozna ove autore u okviru festivalskog programa.

Kler Simon (1955) je francuska rediteljka, scenaristkinja, glumica, snimateljka i montažerka. Danas profesorka čuvene La Femis akademije, prvo je režirala kratke filmove. Nakon što je otkrila direct cinema u Les Ateliers Varan, snimila je nekoliko značajnih dokumentarnih filmova koji su nagrađivani širom sveta, među kojima i „Veliki odmor” (1998), koji će biti prikazan i u Beogradu. Premda je stvarala i igrane filmove koji su premijerno prikazivani na Kanskom festivalu, ova retrospektiva biće posvećena njenom dokumentarnom stvaralaštvu. Kao atipičan talenat u francuskoj kinemtografiji, Kler Simon već duže od dve uspešno uspeva da uhvati suštinu stvarnosti.

U okviru retrospektive na Beldocsu biće prikazana njena dela iz osamdesedih („Ne ja… ili Patricijin novac”, „Moj dragi Simon” i „Dan odmora”), kao i iz ove decenije („Šuma od koje su satkani snovi”), a kuriozitet i prava poslastica za publiku festivala biće projekcija svih epizoda obe sezone njene dokumentarne serije „Selo” u ukupnom trajanju od čak 520 minuta. U tom serijalu, ona slika Lussas u južnoj Francuskoj, selo sa samo jednim putem, u kojem poljoprivrednici i vinogradari žive svoju slatku utopiju do trenutka prihvatanja visokotehnološkog alata u svom okruženju…

Mako Sajko (1927) bio je jedan od majstora dokumentarnog filma bivše Jugoslavije, hrabar autor koji je gotovo svakim svojim filmom dovodio u pitanje status kvo i postavljao pitanja koja u tadašnjem komunističkom društvu nisu smela da budu postavljana. Zbog toga je platio visoku cenu, ali je u svom delu ostao beskompromisan.

Sajko je 1959. završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a usavršavanje je nastavio u Parizu i Minhenu. Kao pomoćnik reditelja radio je kod Františeka Čapa, Franca Štiglica, Janeta Kavčiča i Franca Kosmača, a zbog izbora društvenih tema u svojim dokumentarnim filmovima, svrstavan je u grupu zabranjivanih reditelja. Zbog svog kritičkog pristupa platio je prekidom karijere. Njegov kratkometražni dokumentarac „Samoubice, oprez!” (1967) bacio je crnu mrlju na tadašnju Titovu Jugoslaviju, zbog čega je on dobio lošu „ocenu” i nije postavljen za direktora „Viba filma”. Posle toga, cenzurisani su mu mnogi filmovi, među kojima i „Narodna nošnja” (1975) zbog čega je napustio kinematografiju.

U okviru retrospektive, u Beogradu će po prvi put na jednom mestu biti prikazano svih 15 njegovih dokumentarnih filmova, od kojih su svi nastali u periodu od 1961. do 1975. godine. Uz samu retrospektivu, biće prikazan i film o Maku Sajku, „Mako“ Siniše Gačića, a biće priređen i masterklas ovog velikog autora.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.