Rezultati konkursa

Saopštenje žirija Književne nagrade “Andra Gavrilović 2016”

Resavska biblioteka u Svilajncu dodeljuje Književnu nagradu “Andra Gavrilović“ i raspisala je osmi konkurs za prozno stvaralaštvo na srpskom jeziku. Pripovetke i književne kritike autori su slali u elektronskoj formi od oktobra do kraja decembra 2016.god.
Stalni žiri Književne nagrade radio je u sastavu : Mirko Demić, književnik i urednik (predsednik) i Gojko Božović, književni kritičar, i Olivera Mijailović, bibliotekar (profesor književnosti) (članovi žirija). Na konkurs je 118 autora poslalo svoje radove, književna kritika je bila manje zastupljena sa 18 radova u odnosu na pripovetku 100 radova.
Žiri je čitajući i vrednujući radove izdvojio 28 proznih dela za objavljivanje u Zborniku izabranih radova sa književnog konkursa „Crte i reze 8.“
Odlika ovogodišnjeg konkursa je velika neujednačenost, šarenilo među prispelim radovima, što nije istovremeno značilo i kvalitet. Manji broj radova se nametnuo i blesnuo.Sam izbor radova za Zbornik, ali i odluka o pobedniku, odvijala se usaglašavanjem mišljenja, mali broj ostvarenja je izdvojen jednoglasno.
Radovi pripovedača mogli su se razdvojiti u nekoliko skupina. Jedna grupa autora (verovatno zbog pisca čije ime nosi književna nagrada) nude realističku pripovetku XIX veka, sa elementima folklora i mitskog, na isti način učestvujući čak i više godina zaredom. U drugoj grupi su autori koji se vezuju za teme i događaje o kojima je već dovoljno rečeno na ovaj način i ovakvim sredstvima (tema Golog Otoka, ratova Prvog, Drugog svetskog…). Opet, izvestan broj pripovedača traži zanimljiv pripovedački postupak pokušavajući da se poigrava formom (epistolarna, dnevnička…), ali taj trud ne donosi uvek pomake i uglavnom se ostajalo u klišeu. Žiri je poštujući svoj višegodišnji princip pristupio svakom ostvarenju pojedinačno i izdvojio za objavljivanje i nagrađivanje radove onih autora koji su imali priču, najoriginalniji pripovedački postupak , ili prozu koja ne donosi novinu, ali je dobra i može da bude zanimljiva čitaocu.
U užem izboru za nagradu našlo se pet pripovedaka : Viktorova ljubav (šifra Azarelo), autor je Mladen Šljivović (Zaječar), Žena crvene kose(šifra Putnik 123), Branislav Banković (Mladenovac), Kruška (šifra Tatabrada) Dejan Andrejić (Kruševac), Šesti sahat (šifra Atanas Latas) Tihomir Stevanović (Mladenovac) i Tvoj pokojni otac (šifra 160327) Miloš Jovović (Beograd). Žiri je ravnopravno razmatrao radove u užem izboru i za nijansu izdvojio radove pod šifrom Azarelo i Putnik 123. Između ova dva rada jednoglasno je odlučio da nagrada “Andra Gavrilović 2016” za pripovetku pripadne Mladenu Šljivoviću za pripovetku Viktorova ljubav .
U oblasti književne kritike radovi su se odnosili na pojedine autore koji su vezani za kraj u kome kritičar živi i stvara. Manji broj radova odnosio se na značajnija dela domaće i strane književnosti. Žiri je za objavljivanje u Zborniku izdvojio šest radova, u najužem izboru za nagradu razmatrana su dva rada Sestra ili konflikt arhaičnog i savremenog, autora Danice Savić (Topola), (šifra Auhrena) i Osama Vladimira Kecmanovića u nutrini omame, Aleksandre Paunović (Leskovac), (šifra Zvezdana). Žiri je posle razmatranja oba rada književnu nagradu „Andra Gavrilović 2016“ za oblast književne kritike dodelio Danici Savić za rad o romanu Brat, Davida Albaharija pod nazivom Sestra ili konflikt arhaičnog i savremenog, sa obrazloženjem da rad pokreće i problematizuje veći broj pitanja, nagoveštavajući i dajući naznake za tumačenja romana sa više aspekata.
Nagrade dobitnicima i promocija Zbornika “Crte i reze 8” održaće se u Svilajncu krajem marta 2017.god. (datum će biti naknadno saopšten).
U Svilajncu, 06.02.2017.g.

Mirko Demić, predsednik žirija
Gojko Božović i Olivera Mijailović, članovi žirija

Najuspešniji radovi koji će biti objavljeni u zborniku „Crte i reze 8“ sa književnog konkursa „Andra Gavrilović“ za 2016. godinu:
Pripovetka:
Mladen Šljivović (Zaječar) – Viktorova ljubav
Andrejić Dejan (Kruševac) – Kruška
Ilija Bakić (Beograd) – Dvoboj u podne
Momčilo Bakrač (Beograd) – Gospodin Paco
Branislav Banković (Mladenovac) – Žena crvene kose
Dimitrije Bukvić (Beograd) – Dete u autu
Milana Grbić (Kikinda) – Laku noć, doktore, i srećna Nova godina unapred
Goran Đorđević (Niš) – Granica
Margit Đurin (Zrenjanin) – Porodično nasleđe od babe i dede
Aleksandar Živković (Kragujevac) – Starčevo pismo
Violeta Ivković (Beograd) – Fotografija
Natalija Jakovljević (Beograd) – Muž
Miloš Jovović (Beograd) – Tvoj pokojni otac
Dušan Mijailović Adski (Niš) – (Od)jek kasne spoznaje
Stamen Milovanović (Niš) – Inadžija
Tanja Milutinović (Beograd) – Arena
Duško Mrđa (Banjaluka) – Dan koji nikad nije prošao
Ivan Novčić (Kraljevo) – Rupa od hrastove kore
Životij ePopović Pop (Skorica, Ražanj) – Plodovi vatre
Slaviša Radovanović (Požarevac) – Priča o crnom
Miloš Simić (Kragujevac) – Umetnost praznine
Tihomir Stevanović (Mladenovac) – Šesti sahat

Književna kritika:

Danica Savić (Topola) – Sestra ili konflikt arhaičnog i savremenog (David Albahari, Brat, Stubovi kulture, Beograd, 2008)
Milica Vučković (Niš) – Stvarnost BESANIH (Goran Stojičić, Besani, zbirka priča, Ammonite, Beograd 2016)
Aleksandra Pavlović (Aleksinac) – Oči nesuvislog preobražaja (Nikola Teofilović, Strelci iz magle, SKC, Kragujevac, 2016)
Aleksandra Paunović (Leskovac) – Osama Vladimira Kecmanovića ・u nutrini omame (Vladimir Kecmanović, Osama, Laguna, Beograd, 2015)
Aleksandar Stamenković (Kragujevac) – Arhetip u romanu HOMUNCULI Milice Milenković (Milica Milenković, Homunculi, KC Svrljig i KK „BrankoMiljković“ Knjažnjvac, 2010)
Milan Subotić (SremskaMitrovica) – Leskino lišće (Ljubav duš eprema bajkovitoj prirodi u zbirki・Vilina planina・Tamare Lujak) (Tamara Lujak, Vilina planina, KK „Branko Miljković“, Knjaževac, 2006)

Zrenjanin 20.11.2016.

Saopštenje žirija Književnog konkursa „Ulaznica 2016“ 

Žiri Književnog konkursa „Ulaznica 2016“ u sastavu Zvonko Karanović, književnik iz Beograda, Srđan Srdić, književnik iz Kikinde, predsednik žirija i Vladimir Arsenić, urednik časopisa, sa zadovoljstvom je konstatovao da je povodom javnog poziva objavljenog u maju 2016. godine opet odazvao veliki autorki i autora koji su poslali preko 2500 radova. Radovi su stigli iz svih država bivše Jugoslavije, a raduje činjenica da su stizali i iz drugih država u kojima ima ljudi koji pišu bhsc jezikom, primerice Danske, Kanade, Nemačke, Austrije.

Žiri je jednoglasno odlučio da nagradi sledeće radove:

Poezija

Prva nagrada: Snežana Nikolić, Draginje – Zemlja je površna metafora o realnosti

Druga nagrada: Marija Dragnić, Nikšić – Trka s preponama ili zašto ne nosim bijelo u

bijelom gradu

Treća nagrada: Maša Seničić, Beograd – Mogućnost ćutanja

Proza

Prva nagrada: Mima Juračak, Sisak – Događaj

Druga nagrada: Mira Petrović, Split – Znaš da ti se sviđa

Treća nagrada: Pavle Lazarević, Beograd – Perineum

Esej

Prva nagrada: Denis i Anita Peričić, Varaždin – Katedrala

Druga nagrada: Aleksandra Bojović, Gornji Milanovac – Književnost vs Institucije zla

Treća nagrada:  – Tanja S. Ivanović, BeogradIntelektualac Edvarda Saida

Nagrađeni radovi predstavljaju prilično precizan uvid u stanje književnosti unutar koordinata bhsc jezika, kao i raznovrsnost poetičkih tendencija uočljivih među autorkama i autorima na postjugoslovenskoj sceni. Zanimljivi i različiti po svojim tematskim istraživanjema, a napisani sa upečtaljivim književnim umećem i uverljivošću, ovi tekstovi su se iz mnoštva izdvojili ukupnim utiskom i zrelošću izraza. U svom ocenjivanju žiri je vrednovao isključivo kvalitet umetničko-jezičkog izraza koji je u nagrađenim radovima nesumnjiv. Organizatori se zahvaljuju svim učesnicima koji su poslali radove jer su pred žiri stavili veliki posao i odgovornost. Nadamo se da će konkurs i sledeće godine biti ovako bogat i uzbudljiv po pitanju broja kvalitetnih tekstova.

krajinski-knjizevni-klub-negotin

DVADESET I ČETVRTE PESNIČKE RUKOVETI

Odluka žirija

Konkurs „Pesničke rukoveti „ je tradicionalni konkurs koji organizuje Krajinski književni klub iz Negotina. Ove godine dvadeset i četvrti put po redu,zamišljen je kao nadmetanje autora u kategoriji neobjavljene poezije,kratke priče i eseja na temu predrađe.
U vremenskom periodu od 1. jula do 20. avgusta 2016.godine, koliko je trajao konkurs, pristigao je ukupno 63 rada. Od pristiglih radova, tek 36 u potpunosti su odgovarale uslovima konkursa i žiri je pristupio razmatranju njihove vrednosti.Ostali nažalost,najčešće zbog radova koji nisu odgovarali zadatoj temi morali su biti odbačeni i nisu mogli uzeti u obzir vrednovanja žirija.
Prema propozicijama i nakon više krugova glasanja, žiri u sastavu Miljan Ristić (predsednik), Radojka Plavšić (član) i Saša Skalušević Skala (član) je svoj izbor suzio na četiri autora koji su ispunili uslove konkursa i koji će biti objavljeni u prvom narednom, broju časopisa za književnost,umetnost i kulturu „Buktinja“ koji će se pojaviti pred čitaocima u 2017.godini.
U izbor za objavljivanje sa temom predgrađe ušli su sledeći radovi :
1. kategorija poezija: „De Arte Poetica“,šifra „Skordisk“(Životije Popović Pop, Skorica)
kategorija poezija: „Leopard iz Katmandua“,šifra „Leto je u gradu“(Zoran Ilić, Beograd)

2. kategorija kratka priča: „Andros,Fobos i njihovi bezimenjaci iz predgrađa“,šifra „Patricia Rose“(Marijana Čanak, Sremska Kamenica)

3. kategorija esej: „Predgrađa“,šifra, „Antikvar“(Aleksa Damnjanović, Negotin)

Ove godine na konkursu „Pesničke rukoveti“učestvovali su etablirani autori ali i oni čije se delo tek gradi i stvara u osobeni izraz i poetiku. Izabrani autori su u potpunosti odgovorili na zadatu temu,ispisujući u svojim delima aktuelnu svakodnevnicu,nemirnog sveta koja se odigrava u predgrađima na različitim meridijanima.
Žiri je odlučio da u kategoriji poezije,budu uvrštena dva autora jer oba podjednako zaslužuju da budu štampani u časopisu „Buktinja“.
Izabrani autori će dobiti svoje autorske primerke časopisa za književnost,umetnost i kulturu „Buktinja“.
Krajinski književni klub se zahvaljuje svima koji su učestvovali na konkursu.

U Negotinu
12. 10.2016.godine.

LInk – https://krajinskiknjizevniklub.wordpress.com/2016/11/12/24-penicke-rukoveti/

Rezultati konkursa za poeziju Beogradskog festivala poezije i knjige i Trećeg Trga za 2016. godinu.

Za objavljivanje odabrani su rukopisi sledećih autora:

1. Prva knjiga poezije:

– Goran Stamenić, rukopis „Sveti magnet“;
– Stevan Tatalović, rukopis „Ustupanje mesta“.

2. Druga knjiga poezije:

– Srđan Gagić, rukopis „Prelazno doba“;
– Patrik Kovalski, rukopis „Zlatna groznica“.

3. Prevedena knjiga poezije:

– Milena Ilić, prevod sa makedonskog knjige „Poveži tačkice“ Nikoline Andove Šopove;
– Biserka Rajčić, prevod sa poljskog knjige „Čitač papilarnih linija“ Eve Lipske;
– Ana Rostokina, prevod sa ruskog izabranih pesama Tatjane Daniljanc „Čvrsta svetlost“;
– Svetislav Travica, prevod sa ruskog izabranih pesama Roaljda Mandeljštama „Srebrna koverta“.

Na konkurs je prispelo ukupno 106 rukopisa, 63 za prvu knjigu, 38 za drugu i 5 za prevedenu knjigu poezije.
Redakcija je odabrala rukopise za koje smatra da najviše ispunjavaju kriterijume originalnosti i dovršenosti.
Na žalost, zbog velikog broja rukopisa nismo u prilici da komentarišemo pojedinačne rukopise.

Želimo još jednom da se svima zahvalimo na učešću i poverenju i poželimo uspeha u daljem radu u poeziji.

Vaš Treći Trg

Beograd, 30. septembar 2016.

Bojan Samson, pesnik iz Novog Sada je ovogodišnji pobednik festivala Poetski GRAD 2016, koji je održan u Beogradu u Magacinu u Kraljevića Marka 4.

Bojan Samson (Osijek, 1978). U Novom Sadu diplomirao srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu. Objavio zbirku pesama Superblues (2007), a redigovano izdanje iste zbirke na sajtu Jurodiva knjižara. Jedan je od priređivača Zbornika nove novosadske poezije Nešto je u igri (2008). Sa gitaristom Zoranom Dražićem čini poetsko-muzički duet Bašta fetiša. Sa Nikom Dušanovim i Sergejem Stankovićem čini književnu grupu BES. Jedan je od osnivača Kulturnog centra Luna. Objavljuje priče, pesme i kritičke prikaze u periodici i na internetu.

 

Objavljen zbornik Ljudi bez osobina

 Udruženje Oksimoron je objavilo zbornik Ljudi bez osobina. Čine ga najuspeliji radovi pristigli na regionalni konkurs sa temom čovek bez osobina. Književno polaziše je bio istoimeni Muzilov roman.

Bio je to treći konkurs u okviru projekta „Preispitivanja“. Prvi je održan 2014. godine, tema je bila – preobražaj, a tema prošlogodišnjeg je bila – stranac.

Kroz dvadeset šest priloga (dvadeset pet priča i jedan esej) zbornika Ljudi bez osobina autori su, na književno ubedljiv i samosvojan način, tematizovali, preispitivali, uobličavali temu konkursa.

U zborniku se nalaze priče:

Dea Paljević „Ispovijed“

Dunja Obajdin „X89AS37“

Andrea Žigić Dolenec „Samica“

Vedran Volarić „Čovjek koji je zaboravio umrijeti“

Aleksandar Petrović  „Na pravom mestu, u pravo vreme“

Tamara Lujak „Imitator“

Ervin Mujabašić „Crtač priča“

Nevenka Pupek „Svetište“

Mirjana Kiževski „Pero“

Mihajlo Palić „Čovek kao ja“

Marta Glowatzky Novosel „Dijagnoza: b. o.“

Miloš Jaraković „Statistička greška“

Vitomir Ćurčin „Čovek sa instinktom preživljavanja“

Maja Krilić „Čovjek bez osobina“

Stevan Šarčević „Brutto cane“

Denis Giljević „Bilješka o pizdcu“

Marin Pelaić „Jean Pierre“

Danijel Apro „Lucky strike za čoveka bez osobina“

Petar Ćorić „Suputnik“

Ružica Borišev „Čovek bez osobina ili kako promeniti sebe“

Stamen Milovanović „Zarijino samotno i klecavo vreme“

Lukrecija Perišić „Biram, dakle jesam“

Jelena Kerkez „Oličenje“

Bojana Nikoletić „Anastasion“

Katarina Kukuruzović „Kleka“

I esej:

Arnela Fazlić „O naučnom optimiznu i trudnoj smrti“

Projekat „Preispitivanja“ će se nastaviti i u narednoj godini, sa novom temom.

web: www.oksimoron2012.blogspot.com

Facebook: www.facebook.com/oksimoron.beograd

SAOPŠTENjE ŽIRIJA O DOBITNIKU NAGRADE GOLUB 2016
Dobitnik nagrade Golub Đorđe Majstorović za rukopis
zbirke pripovedaka Ulica izgubljenih reči

Na treći po redu konkurs somborske biblioteke Karlo Bijelicki za neobjavljeni rukopis za autore koje nisu dosad objavili knjigu i koji nemaju više od 40 godina stiglo je pedeset i devet rukopisa, označenih šifrom, u skoro jednakom odnosu proze i poezije. U prozi je manje romana a više zbirki pripovedaka nego prethodnih godina.
Na sednici održanoj 2. avgusta žiri je doneo jednoglasnu odluku da nagrada Golub za 2016. godinu pripadne
Đorđu Majstoroviću za rukopis zbirke pripovedaka
Ulica izgubljenih reči

Osamnaest priča Đorđa Majstorovića u zbirci pripovedaka Ulica izgubljenih reči predstavljaju potragu za formama razumevanja i izražavanja raznovrsnosti savremene svakodnevice. Oglašavajući se nekada u kratkim pričama, nekada u pričama stabilne i razuđene naracije, Majstorović pokazuje poverenje u priču kao oblik tumačenja neposredne svakodnevice i kao način da se dođe do dubljih uvida.
Njegovo pripovedanje oscilira između različitih lica i perspektiva iz kojih se pripoveda, između različitih gradova i aspekata stvarnosti, između vrhunskih pisaca moderne literature i ikona pop kulture. Majstorović pripoveda spontano i najčešće iz iskustvene perspektive, polazeći od ranih jada odrastanja i formiranja u prepoznatljivom urbanom, socijalnom i istorijskom kontekstu.
Otuda priče u zbirci Ulica izgubljenih reči otkrivaju, pre svega, istraživanje i preispitivanje, pri čemu se oni nekada više odnose na sam postupak pričanja, a u drugim prilikama više su usmereni na sam tematski okvir ovih priča.
Zbog toga priče u zbirci Ulica izgubljenih reči valja najpre prepoznati kao potragu za vlastitim pripovedačkim glasom i za specifičnom tačkom gledišta.
Nagrada Golub za 2016. godinu jeste podsticaj mladom piscu da tu potragu nastavi i da vlastitim pripovedačkim istraživanjima da i nove forme i nove sadržaje.

Đorđe Majstorović je rođen 1986. godine u Tuzli. Dugo vremena je živeo u Nišu gde je diplomirao na Filozofskom fakultetu, na departmanu za istoriju. Sada živi u Novom Sadu. Piše kratke priče koje su do sada pojedinačno objavljivane u zbornicima izabranih radova.

Svečano uručenje nagrade održaće se polovinom septembra u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki u Somboru.

Žiri nagrade:
Gojko Božović, predsednik
Nada Dušanić
Vladimir Jerković
U Somboru 2. avgusta 2016.

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki
Konkurs za neobjavljeni rukopis prve knjige za 2016. godinu – Edicija Golub
Saopštenje o užem izboru

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki objavila je treći put Konkurs za neobjavljeni rukopis za autore koje nisu dosad objavili knjigu i koji nemaju više od 40 godina. Konkurs je raspisan za žanrove romana, pripovetke i poezije.
Dobitniku prve nagrade biće objavljena knjiga u Ediciji Golub, koja podržava nasleđa ilustrovanog časopisa za mladež Golub, koji je izlazio u Somboru od 1898. do 1913. i u kojem su objavljivali istaknuti a tada mladi srpski pisci kao što su Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Vojislav Ilić, Miloš Crnjanski.
Do zaključenja Konkursa 25. maja stiglo je pedeset i devet rukopisa, označenih šifrom, u skoro jednakom odnosu proze i poezije. U prozi je manje romana a više zbirki pripovedaka nego prethodnih godina.
Žiri je posle detaljnog razmatranja pristiglih rukopisa u uži izbor uvrstio sledeće rukopise:

1. Nikom ništa, šifra „Probao“
2. Životni ciklus, šifra „Hadži Popovac“
3. Preispitivanja, šifra „Plavi vitez“
4. Ulica izgubljenih reči, šifra „Dolina Šik“
5. PZLNC – Priče za laku noć čovečanstvu, šifra „Sin Holmije“
6. Sečivo u izlogu, šifra „Alisa“

Žiri ističe poetičku, tematsku i morfološku raznovrsnost pristiglih rukopisa, u uverenju da takva raznovrsnost u dobroj meri odražava ne samo raznoglasnost savremene srpske književnost već i da nagoveštava neke nove i zanimljive glasove u njoj.
Žiri će saopštenje o dobitniku nagrade predočiti javnosti najkasnije do 10. avgusta 2016. godine.
Svečano uručenje nagrade održaće se tokom avgusta 2016. godine u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki u Somboru.

Žiri nagrade:
Nada Dušanić
Vladimir Jerković
i Gojko Božović, predsednik

U Somboru 25. jula 2016.




Ishod konkursa za priču i esej sa temom – čovek bez osobina

U okviru projekta „Preispitivanja“ udruženje Oksimoron je raspisalo regionalni konkurs za priču ili esej sa temom – čovek bez osobina.

Tema se pokazala podsticajnom. Pristiglo je dosta zanimljivih i kvalitetnih priloga.

Žiri je odabrao 26 radova. To su:
Dea Paljević „Ispovijed“ // Dunja Obajdin „X89AS37“ /// Stevan Šarčević „Brutto cane“ //Vedran Volarić „Čovjek koji je zaboravio umrijeti“
Aleksandar Petrović „Na pravom mestu, u pravo vreme“

Tamara Lujak „Imitator“

Ervin Mujabašić „Crtač priča“

Nevenka Pupek „Svetište“

Denis Giljević „Bilješka o pizdcu“

Mirjana Kiževski „Pero“

Mihajlo Palić „Čovek kao ja“

Marin Pelaić „Jean Pierre“

Danijel Apro „Lucky strike za čoveka bez osobina“

Marta Glowatzky Novosel „Dijagnoza:b.o.“

Vitomir Ćurčin „Čovek sa instinktom preživljavanja“

Andreja Žigić Dolenec „Samica“

Arnela Fazlić „O naučnom optimiznu i trudnoj smrti“

Miloš Jaraković „Statistička greška“

Petar Ćorić „Suputnik“

Jelena Kerkez „Oličenje 999“

Bojana Nikoletić „Anastasion“

Ružica Borišev „Čovek bez osobina ili kako promeniti sebe“

Katarina Kukuruzović „Kleka“

Stamen Milovanović „Zarijino samotno i klecavo vreme“

Maja Krilić „Čovjek bez osobina“

Lukrecija Perišić „Biram, dakle jesam“

Žiri je radio u sastavu: Zorana Ogrizović, Ljiljana Dragaš i Dejan Simonović.

Odabrani prilozi će do kraja godine biti objavljeni u tematskom zborniku, u štampanom i elektronskom obliku. Zbornik će na odgovarajući način biti predstavljen javnosti.
Biće to treći zbornik projekta „Preispitivanja“. Proteklih godina su objavljeni zbornici Preobražaji i Stranci.
U narednoj godini planiramo novi konkurs, sa novom temom.
Zahvaljujemo svim učesnicima, a čestitamo izabranima.

U Beogradu, 30. juna 2016.
http://oksimoron2012.blogspot.rs/2016/06/ishod-konkursa-za-pricu-i-esej-sa-temom.html




 




Na osnovu člana 9. i 10. Pravila o organizovanju pesničke manifestacije „Disovo proleće“, žiri za dodelu Disove nagrade u sastavu: Vasa Pavković, predsednik, dr Goran Maksimović i dr Đorđe Despić, na sastancima održanim 18. februara 2016. u Beogradu i 10. marta 2016. u Čačku jednoglasno je doneo
ODLUKU
da se Disova nagrada za 2016. dodeli pesniku Tomislavu Marinkoviću.

Obrazloženje

Žiri je na dva sastanka pažljivo razmotrio delo većeg broja značajnih srpskih pesnikinja i pesnika koji svojim poetskim rukopisom podižu kvalitet naše književnosti i konkurišu za uglednu pesničku nagradu koja nosi jedno od najvažnijih imena srpske lirike. Nakon formiranja užeg izbora, žiri je razmotrio opus svakog od kandidata. Na kraju diskusije žiri je jednoglasno doneo odluku da ovogodišnja Disova nagrada za trajan doprinos srpskom pesništvu bude dodeljena Tomislavu Marinkoviću, koji je svojim pesničkim delom, u poslednjih desetak godina, izbio u sami vrh naše savremene lirike. Pevajući o raznovrsnim iskustvima i iskušenjima današnjeg čoveka, sa autentičnom emocionalnom distancom, Tomislav Marinković je u stalnom dijalogu sa prirodom stvorio uzbudljivo i uticajno pesničko delo, potrebno ovom vremenu i ljudima.
Uzimajući u obzir istrošenost savremenog jezika, on je na osnovu svojih iskustava ali i mitskih oslonaca i obrazaca evropske kulture napisao više pesničkih knjiga koje imponuju duhovnom zrelošću kao i otvorenošću za raznovrsne sadržaje egzistencijalnih situacija i fenomena. Pišući iz usamljeničkog, ali vrlo otvorenog intelektualnog prostora, pesnik Tomislav Marinković izabrao je utišano viđenje sveta, a u određenim momentima svog pesništva, ispisujući „običan život“, dolazio u tajanstven, naslutljiv dosluh sa motivima i temama Disove lirike.

U Čačku, 10. mart 2016. godine Žiri za Disovu nagradu:
Vasa Pavković
Goran Maksimović
Đorđe Despić




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *