Marijana Petrović – prozaonline

Tag Archives: Marijana Petrović

25. фебруара 2010. No comments

Marijana Petrović: Maši čika policajcu!

Maši čika policajcu! – rekao bi moj tata svaki put kada bismo prošli pored mračnog čoveka u plavom. Kroz kišom umrljani prozor, posmatrala sam prolaznike, nestrpljivo čekajući priliku da mahnem nekom, pa makar bio to i ovaj mrki, zgrbljeni čovečuljak.

Pretraga

Tekstovi
- Mladen Josifović: * * *
  
  Probudio sam se. Ležao sam. Bio sam u svojoj sobi. Bilo mi je hladno. Moj krevet je bio okružen što članovima moje porodice što mojim prijateljima.
- Marko Mrazović: ĐUBRE
  
  Dan je bio vedar, a ulice obasjane toplim kasnomartovskim suncem. Grad je polako tonuo u maglu koja se dizala iz njegovih slivnika i uličnih šahti. Marko
- Kosa Pakuševskij: Ona radi u rudniku
  
  Gledam je dok drema. Nežna koža lica, mir i spokoj mladog bića u trenutku predaha. Da nije kratke sivobele kose, blago ukovrdžane, umesto one duge mahagoni
- Kosa Pakuševskij: FILIGRANSKA LEPOTA
  
  „Možda su me ovde doveli zato što je kraj blizu. Možda. Mada, osećam se tako lepo, zaklonjeno i smireno, da ni samom sebi ne umem to
- Vladimir Radić: Slabost
  
  Nešto zuji. Visok, neprijatan ton. Filip se trže iz teškog, zamornog sna. Izroni iz sunovrata. U sobi plavičasto svetlo. Zuji i dalje. Zuji prodorno. Zuji kod