Umesto nacionalnog – Ministarstvo kulture preporučilo Nišvilu lokalni status
Nišvil je šokiran dugo očekivanim rezultatima konkursa Ministarstva Kulture ( konkurs je raspisan januara) prema kojima prvi put ne da nije najbolje ocenjeni muzicki festival kao prethodnih godina, već nije dobio ni dinara podrške na konkursu.
Ovakva odluka nanosi nemerljivu štetu međunarodnom ugledu festivala a domaća javnost stiče utisak da država ne podržava svoj najbolji umetnički festival festivala i jedini srpski brend u top 10 evropskih festivala prema londonski Gardijanu.
Ovogodišnji Nišvil organizovan u gotovo nemogućim uslovima sa 1000 izvođača i 300 programa na 20 scena pred više od 200 000 posetilaca, izjavio je direktor Nišvila Ivan Blagojević , pobudio je našu nadu da će nam Ministarstvo Kulture nakon 31 godine postojanja ponuditi 35 miliona I status Nacionalnog festivala kako je to nedavno učinilo sa Nacionalnim Festivalom filma I televizije na Zlatiboru.
Naše nade bile su dodatno podgrejane i činjenicom da je konačno jedan nišlija dr. Dejan Antić postavljen za državnog sekretara M. Kulture a delokrug njegovog rada su i konkursi ministarstva.
Umesto toga uskraćena nam je podrška prvi put posle 20 godina i preporučen lokalni status I lokalna samouprava a kao genijalno rešenje pronalaženje sponzora.
Ukoliko su iole pratili našu kampanju ili bar posetili festival ( dr.Dejanu Antiću sam lično uputio poziv) uvideli bi sa kakvim problemima smo se susreli I da su nas odbili brojni sponzori Među kojima I Telekom i Alta banka.
Direktor Telekoma gospodin Vladimir Lučić se meni lično izvinio telefonom februara meseca da posle niza godina neće pomoći Nišvil uobičajenim iznosom ( 17 000 eura) jer su prinuđeni da štede nakon kupovine Sbb sportskih kanala ( 652 miliona eura).
Drugim džez festivalima kao ni Gitarijadi nisu preporučene lokalne samouprave niti pronalaženje sponzora I uredno su mada nedovoljno sagledani na konkursu.
Ovakav odnos M. Kulture prema Nisvilu dolazi u posebno nezgodnom trenutku kada Nisvil pokusava da grad Nis stavi na Uneskovu listu džez gradova za 2027 godinu. Kandidatura treba da bude podneta novembra meseca a za tako nešto neophodna je preporuka Ministarstva kulture kao i grada Niša . Nišvilu je prethodne godine već nuđena preporuka ali je on tek ove godine započeo ozbiljno lobiranje i pripremu celovitog projekta ciji bi centralni događaj trebalo da se desi tokom aprila meseca a završna ceremonija 30 aprila 2027 u hali Cair. Niš bi tada bio domaćin centralne proslave Uneskovog Internacionalnog Dana džeza čiji je tvorac Herbi Henkok a neizostavni ucesnik je i direktor Linkoln centra Vinton Marsalis kao i plejada najvećih umetnika od Stivija Vondera do Di Di Bridžvoter, Stinga, Eni Lenoks. Menhetan Transfera, Markus Milera i drugih po izboru i licnom ucescu samog Herbi Henkoka. Domaćini nekih prethodnih proslava bili su i Robert De Niro, Majkl Daglas, Morgan Frimen I Kvinsi Džons a prisustvovali su i generalna direktorka UNESKA Odri Azulej Kao I generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Antonio Guteraš.
Prethodnih godina Uneskovi gradovi džeza bili su sve same svetske metropole poput Pariza, Njujorka, Istanbula, Osake, Sankt Petersburga, Sidneja, Melburna, Keptauna a ove godine je to bio Abu Dabi.
Čikago je već izabran za domaćina 2026 godine.
Ukoliko ne dobije podršku Ministarstva kulture ili Vlade Srbije za 2027, Nišvilu neće biti dovoljan status jednog od najboljih evropskih festivala niti nesporna podrška grada Niša a Srbija i ceo region propustiće jedinstvenu kulturološku, turističku I ekonomsku priliku.
Saopštenje za javnost
Kraj saradnje Blic televizije i Ivana Ivanovića
Medijska kuća Ringier i Ivan Ivanović završavaju jednogodišnju saradnju, te formati iza kojih stoji ovaj televizijski autor od jeseni više neće biti deo programske šeme Blic televizije.
Kompanija Ringier iz Ciriha i televizijski autor Ivan Ivanović neće sarađivati u budućnosti, tako da se formati “Veče sa Ivanom Ivanovićem” i “Četiri i po muškarca” čiji je potpisnik pomenuti autor i TV voditelj, od jesenje programske sezone više neće emitovati na Blic televiziji.
Medijska kuća Ringier i Blic televizija preuzimaju odgovorno ispunjenje svih ugovornih obaveza prema autoru, uz zahvalnost za dosadašnji doprinos i saradnju.
Ringier AG
Corporate Communications
Dufourstrasse 23
8008 Zurich, Switzerland
www.ringier.com
O Ringier Serbia doo
Ringier Serbia je vodeća digitalna medijska kompanija u Srbiji, prisutna od 1996. godine, sa timom od 500 zaposlenih. Portfolio obuhvata medije, sportske platforme, uslužno izdavaštvo i oglasne portale. U okviru kompanije posluju: Blic.rs – tržišni lider od 2012. godine, Sportal.rs, Žena.rs, Superrecepti.rs, Pulsonline.rs, Ana.rs, kao i oglasni portali Nekretnine.rs i Mojauto.rs. Ringier Serbia je prisutan i u BiH kroz portale Srpskainfo.com i Bosnainfo.ba. Od 2022. godine, portfolio obuhvata i Blic TV. Pored digitalnih platformi, kompanija izdaje dnevni list Blic i nedeljnik Blic žena.Kompanija je osnivač Blic fondacije (2013), kao i jedan od osnivača Inicijative Digitalna Srbija i Švajcarsko-srpske trgovinske komore, čime aktivno doprinosi razvoju digitalnog ekosistema. Od 2021. godine, Ringier Serbia je u stoprocentnom vlasništvu Ringier grupe, medijskog i tehnološkog konglomerata sa sedištem u Švajcarskoj, koji posluje u 20 zemalja Evrope i Afrike.
O Ringier AG
Ringier je vodeća evropska medijska kompanija sa sedištem u Švajcarskoj, sa tradicijom dugom više od 190 godina. Grupa zapošljava oko 6.000 ljudi i posluje kroz više od 130 kompanija u 20 zemalja Evrope i Afrike. Ringierov portfolio obuhvata tri glavna poslovna segmenta: vodeće medijske brendove, sportske medijske platforme i digitalne oglasnike. Sa 82% digitalnog učešća u EBITDA-i, Ringier se ubraja među vodeće medijske kompanije u Evropi. Grupa je i danas pretežno u porodičnom vlasništvu. Neki od najpoznatijih medijskih brendova u okviru Ringiera su Blick, Bilanz, LandLiebe, L’illustré i Schweizer Illustrierte u Švajcarskoj, Blikk u Mađarskoj, Blic u Srbiji, kao i Onet, Fakt, Forbes i Business Insider u Poljskoj. U oblasti sportskih medija, Ringier je prisutan putem platformi kao što su A Bola u Portugalu, GSP.ro u Rumuniji, sportal.bg u Bugarskoj i Sportal.rs u Srbiji. Među digitalnim oglasnicima ističu se vodeći brendovi kao što su JobCloud i SMG Swiss Marketplace Group u Švajcarskoj, eJobs i imobiliare u Rumuniji, CV Keskus u baltičkim zemljama i Profession u Mađarskoj.
Miroslav Mogorović imenovan za novog programskog direktora FEST-a
Saopštenje programskog direktora FEST-a
Odbor Međunarodnog filmskog festivala FEST na svojoj nedavnoj sednici imenovao je Miroslava Mogorovića, filmskog producenta i organizatora festivala sa višedecenijskim iskustvom, za novog programskog direktora FEST-a.
„Prihvatio sam se izazovnog položaja programskog direktora u specifičnom trenutku razvoja beogradskog Međunarodnog filmskog festivala FEST. Tridesetogodišnje iskustvo u organizaciji međunarodnih filmskih festivala, koje je i započelo davne 1995. godine upravo na FEST-u, svakako će biti od velike pomoći u repozicioniranju ove manifestacije“, naveo je Miroslav Mogorović, ističući da mu je namera da u narednom periodu vrati festival na stare staze uspeha i međunarodnog značaja.
„FEST ćemo repozicionirati ne samo u terminskom, nego i u, što je mnogo potrebnije, suštinskom smislu. Novi termin donosi šansu za aktuelnije filmove, kvalitetnije goste i pozitivan uticaj na domaću i regionalnu kinematografiju. Posle duže pauze, FEST se vraća u svoj Sava Centar, a mi se radujemo susretu sa vernom publikom, i radimo na tome da privučemo i izgradimo novu generaciju filmofila“, dodao je novi programski direktor festivala.
„U narednom periodu u saradnji sa Odborom FEST-a, osnivačem – Skupštinom grada Beograda, Sekretraijatom za kulturu grada Beograda, CEBEF-om i Sava Centrom, definisaćemo nove datume i o tome blagovremeno obavestiti javnost. Preliminarna selekcija je već pripremljena, neki atraktivni filmovi već potvrđeni, i u saradnji sa mojim timom saradnika i kolega, uskoro ćemo zaokružiti program predstojećeg FEST-a“, zaključio je Mogorović.
Miroslav Mogorović rođen je 1972. u Zemunu. Počeo je da radi kao menadžer za konvencije i festivale pri Sava Centru 1995. Iste godine počeo je da radi na organizaciji na Palićkom filmskom festivalu. 1998. godine postaje izvršni producent Palićkog filmskog festivala, koji te godine dobija evropski karakter i novo ime (Festival evropskog filma Palić), a poslednjih godina kao programski direktor festivala.
2002. postaje izvršni producent FEST-a, najvećeg i najstarijeg festivala filma u Srbiji. Na ovoj poziciji realizovao je neka od nauspešnijih izdanja FEST-a u ovom veku. U okviru 34. FEST-a 2006. godine osnovao je Belgrade Industry Meetings B2B, sa fokusom na evropske zemlje koje nisu članice EU. Uspešno je realizovao ukupno pet izdanja ovog industrijskog marketa, uz blisku saradnju sa filmskim marketima u Roterdamu, Berlinu i Talinu.
U proleće 2004. godine, zajedno sa grupom mladih filmskih profesionalaca, osniva Centar za filmsku umetnost Art & Popcorn. Do sada je kao producent i izvršni producent realizovao preko 35 igranih filmova, među kojima su „Ljubav i drugi zločini“ i „Strahinja Banović“ reditelja Stefana Arsenijevića, „Ničije dete“ Vuka Ršumovića, „Zvizdan“ Dalibora Matanića, „Dovlatov“ Alekseja Germana mlađeg, „Čuvari Formule“ Dragana Bjelogrlića, „Nije loše biti čovek“ Dušana Kovačevića, „Rekvijem za gospođu J“ Bojana Vuletića, „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ Peđe Ličine, „Enklava“ Gorana Radovanovića, „Agi i Ema“ Milutina Petrovića i mnogi drugi. Filmovi koje je producirao osvajali su nagrade na brojnim svetskim festivalima, uključujući nagrade na festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu, Karlovim Varima i Lokarnu.
Osnivač je i direktor Dead Lake – Festivala horora i vina koji se održava u najstarijem aktivnom domaćem Bioskopu Abazija na Paliću, Lakedance festivala nezavisnog američkog filma, i programski direktor KMMFF – Kosovo i Metohija međunarodnog filmskog festivala.
Renovirao je ruinirani Bioskop Abazija na Paliću u svojevrsni kulturni centar sa dve moderno opremljene bioskopske sale, čime je revitalizovao ovaj najstariji aktivni bioskop u regionu bivše Jugoslavije, koji 2025. godine obeležava 100 godina rada.
Član je Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije u njegovom prvom sazivu. Član je EAVE mreže, ACE mreže, kao i član EFA (Evropske filmske akademije) sa pravom glasa.
Foto potpis: Black Night Film Festival Talin
Odložen 12. Bašta Fest
Dvanaesti Bašta Fest, planiran za termin od 3. do 6. jula u Bajinoj Bašti, biće održan u novom terminu koji će biti naknadno objavljen.
Prema rečima organizatora, s obzirom na društveno-političke okolnosti u našoj zemlji, organizacija festivala je od samog starta tekla u veoma otežanim uslovima.
Bez obzira na to, festival je verovao da treba da podrži mlade autore i donese lokalnoj publici kvalitetan filmski program uz snažnu poruku da treba početi od svog dvorišta.
“U novonastalim okolnostima od 28. i 29. juna, smatramo da je nemoguće nastaviti sa daljom organizacijom i samim održavanjem festivala dok učesnici naših programa bivaju hapšeni i povređivani na ulicama”, naveli su osnivači festivala Maja Šuša i Jovan Jelisavčić.
Organizatori ostaju pri nameri da se festival održi u ovoj godini, sa celokupnim programom koji je prvobitno najavljen, a javnost će naknadno biti obaveštena o novim terminima.