Švrljam po internetu, zanimaju me novosti iz regiona; obično bude nešto vredno pažnje. Prelistavam malo beogradske, malo banjalučke, malo podgoričke novine. I svuda nalazim isto: politika, politika, politika, pusta politika, red tračeva, pa red hvalospeva nekoj od aktelnih estradnih fuksi, pikanterije iz života etabliranih lešinarki i smrdibuba, neizbežna crna hronika, vremenska prognoza, kursna lista i par reči o sportu. Samo jedna prava pravcata vest.
U nekoj župi, u jednoj od krševitijih oblasti, nadaleko čuvenoj po čojstvu i junaštvu svojih žitelja, desila se neobična situacija. Kao nikada prije, u jednom zaseoku počela se rađati samo ženska đeca. Kada je već sedmo po redu došlo na svijet, zazvonila su zvona na uzbunu. Sjatiše se muške glave na sjelo neveselo, da razmotre šta im je činiti, zadnji je vakat. Ako nešto ne preduzmu, eto im iskopa. Ali, obrni-okreni, okreni-obrni, nigde rešenja – ne vidi se kraj njihovim mukama. U neko doba, dok se svaki u sebi borio sa svojim jadom, stari đedo se naglas prisetio da je nekoć čuo da se ista stvar jednom već desila. Doduše bilo je to još u stara vremena, ali tada je napobitno dokazano da je to sve jedan išao po kućama i činio žensku čeljad. O tome je, veli, sniman i nakav film, bio je i na televiziju. Ako je tako bilo ondak, more biti da je i sade. Nema nam druge nego da ga ufatimo, da ne avetinja više okolo, zaključio je. Prisutni bez mnogo reči prihvatiše đedovu besedu za golu istinu. Ali, sumnjičavo se pogledujući među se, nije li more biti neko od njih taj što čini po kućama i donosi nevolju. No, reč po reč i pao je dogovor. I od tada, ima već mesec dana kako su straže po celome selu. Čim se spusti noć, tandžaru u ruke i brzom brzinom svaki u svoju busiju, ne bi li na delu ukebali tog zlotvora što seje novolju.
Tako piše na netu, rođenim očima da ne poveruješ. Prazilukom kade vidike a pohrlili u Jevropu.
Može li ranjivo i empatično biće poput mene ostati netaknuto takvim belajom? Nije mi se dalo da ostanem ravnodušan, pa nisam ni odoleo iskušenju – na tu vest brže-bolje sam dopisao svoj komentar, kada to već moderne tehnologije dozvoljavaju.
Samo napred braćo čudna! Ako ga kojim slučajem ufatite, slobodno ga privedite ovamo k meni da mu i ja nešto rečem. Ko zna gde je taj sve operisao – Ćud je ženska smiješna rabota! – budući da i ja imam curicu, može biti da je vaš Kazanova nekoć i mene zadužio.