Danijela Milosavljević: Izvod iz dnevnika jednog tinejdžera iliti Tinejdžer VS mama

Pod lupom: Fejsbuk u vašem životu, priča broj1/II
U zanimljivom redoslijedu priče Danijele Milosavljević, možemo pratiti razvijanje odnosa roditelj-dijete ili obratno. U početku je to kombinacija „helikopter“ majke, s karakterističnim stalnim nadgledanjem života i aktivnosti kojima se tinejdžer bavi , potom partnerstvo na obostrano zadovoljstvo, da bi završilo “ bumerangom“, povratkom na početnu poziciju , u ovisnost djeteta o roditelju. Cijela storija je vješto stavljena u okvir Fejsbuka, mada bi mogla biti smještena bilo gdje. Svrha odgoja jeste da se djeca pripreme za budućnost, ali bi se sudeći po svemu, roditelji mogli povremeno poslužiti Time-out metodom.

Oktobar, 2008.
– Ne mogu da verujem da je ponovo to uradila! Svaki put kada odem na fejs, ona baš tada mora nešto da uzme s police iznad računara. Kad pokušam da zaklonim monitor, kaže mi da ne gleda, a ja znam da gleda. Onda još komentariše da, ako ja ne postavljam na fejs ništa loše, šta onda imam da krijem monitor od nje.
Decembar, 2008.
– Bla, bla, bla, sve su oni bolje i pametnije radili od nas, kad su bili mali. Igrali se napolju na snegu, sankali, grudvali, udisali svež vazduh i družili se. Pa, družimo se i mi. Onda mi je pola sata objašnjavala kako to nije isto. Kako u stvarnom druženju učestvuju svi kanali komunikacije i da nije isto kada nekome nešto napišeš krijući se iza monitora ili mu to kažeš dok ga gledaš u oči. Moraće da poradi na svom rečniku jer je uskoro ništa neću razumeti. Kakvi kanali komunikacije? Da li je to nešto kao SMS, tvit, post, blog? A da, skoro sam sigurna da sam videla divljenje u njenim očima kada sam u isto vreme slala SMS, fejsovala i pričala s njom. Čist multitasking. A možda to ima veze s tim njenim kanalima komunikacije?
April, 2009.
– Da mi je samo da sretnem tog pametnjakovića koji je savetovao roditelje da ograniče detetu pristup računaru na dva sata, svašta bih mu rekla. Mama je otkrila da znam za čarobno dugme sa zadnje strane računara, koje je isključivala kada krene na posao, ne bi li me sprečila da fejsujem. Ja i moja zaboravnost. Sad lepo skine strujni kabel, strpa ga u tašnu i ponese sa sobom. Juče je tati i meni uvalila članske karte za biblioteku, kaže da je bilo povoljno za porodično učlanjenje. E, šta sve danas neće davati na popuste.
Jun, 2009.
– Nadam se da će jednog dana prestati da ponavlja kao papagaj da vodim računa i ne otkrivam preko fejsa bitne informacije. Pa, rekla sam joj sto puta da nikome nisam dala broj telefona, adresu niti pisala kad će stan biti prazan. Jako se radujem što ćemo ove godine ići na more. Odabrali smo jedan divan apartman, tek izgrađen. Postavila sam njegovu sliku na fejs s natpisom »Ako vam trebam, potražite me ovde u julu mesecu«. Nek crknu njanjare od zavisti.
Mart, 2010.
– Rekla mi je da izađem na ulicu u onome u čemu sam se slikala, a ja sam joj rekla da mi ne pada na pamet. Onda mi je rekla da je to što sam postavila sliku na fejs tako obučena isto kao da sam izašla na ulicu. Pitala me je kakvu vrstu ljudi želim da privučem takvim načinom oblačenja. Sad, kad malo bolje razmislim, odgovor mi se uopšte ne dopada.
Novembar, 2010.
– Drago mi je što me je mama uhvatila da plačem i naterala da priznam šta se desilo. Jako sam bila nesrećna jer moj život više nije imao smisla. Mama je »poskidala« ekrane s uvredljivim postovima i pretnjama upućenim meni od one dve lujke. Onda im je poslala poruku u inboks o tome kako to nije u redu što su uradile i da se problemi rešavaju na drugačiji način. Zamolila ih je da to više ne rade, i da će, ukoliko budu nastavile, biti primorana da sa sve odštampanim postovima poseti njihove roditelje. Huh, na svu sreću nisu nastavile.
Februar, 2011.
– B.N. mi je ponovo poslao pesmu koju je napisao. Ovog puta kaže da je pesma za mene. Dragi dnevniče, ne mogu ti opisati koliko mi je prijatno da se družim s tim dečkom. On piše pesme kao i ja, sviđaju nam se iste muzičke grupe, a sinoć smo pričali o knjizi koju mi je preporučio da čitam. Mama me je upozorila da ne zanemarujem stvarnog dečka zbog imaginarnog lika s fejsa. U redu je da se družim sa frendovima koji imaju ista interesovanja kao i ja, i da tome društvene mreže i služe. Lepo je oko sebe okupiti ljude koji razumeju tvoje oduševljenje nekom knjigom, filmom ili predstavom, naročito ako takve ljude ne možeš naći u svojoj okolini. Međutim, stvarni odnos je nešto sasvim drugo. On uključuje mnogo dublje emocije uz angažovanje kompletne ličnosti i puno energije. Što ona voli da pametuje, to je čudo jedno!
Jul, 2011.
– MRZIM JE, MRZIM JE MRZIM JE!!! Sinoć je došla kod mene, onako sva skrušena, da mi prizna kako je pročitala moj dnevnik i da treba ozbiljno da popričamo. Saznala je iz njega da sam se našla s dečkom iz Kragujevca koga sam upoznala preko fejsa. Naravno da sam podivljala i svašta sam joj rekla. Dokle će više da me smatra devojčicom. Valjda ja sad mogu da procenim sa kime mogu da se viđam. Kakve to veze ima što je on napunio već 18 godina. Onda je ona podivljala i krenula da urla na mene. Te, kome je ona donosila one članke iz novina o ubijenim i silovanim devojčicama koje su išle da se nađu sa likovima koje su upoznale preko fejsa. Te, koliko su pedofila uhapsili koji su se predstavljali kao tinejdžeri. Pa, znam li ja koliko lažnih profila ima, i zar mi nije na internetu pokazala tekst na koji način se sve on lažira? Zabranila mi je da sledećih mesec dana koristim računar i besno izletela iz sobe. Posle sam je u toku noći čula kako je plakala, ali svejedno, nikada joj neću oprostiti što mi je čitala dnevik. NIKADA!!!
Septembar, 2011.
– Dosta mi je svega. Pregledala sam svoj nalog i konstatovala da je pun gluposti, a i ne znam šta će mi 1000 frendova za koje i ne znam ko su. Danas sam svečano ukinula stari nalog i otvorila nov. Sada ću dodati samo one prijatelje koje poznajem, ljude koji mi nešto znače i one sa kojima delim slična interesovanja. Danas je dan »čistog« fejs naloga.
Jun, 2012.
– Izbegavala sam je koliko sam mogla, ali je toliko bila naporna da sam joj na kraju pomogla da napravi svoj fejs nalog. Naravno da je odmah tražila da joj budem u prijateljima. Sad će me svi zadirkivati kako će mama imati direktan uvid u moje aktivnosti.
Jul, 2012.
– Molim te, kakve je to slike postavila na fejs?! Zna li ona koliko godina ima?
Decembar, 2012.
– Maja se razvela i vraća se kući. A šta je ona očekivala. Upoznali su se preko fejsa, dva-tri puta videli i odmah venčali. Praktično se nisu ni poznavali. Onda je posle on ispao lenčuga koji ne želi da nađe posao, voli malo više da popije, a kad popije voli malo i da udari. Žao mi je samo deteta.
Februar, 2013.
– Drago mi je što se mojim drugarima dopadaju prilozi i tekstovi koje je postavila. Zanimljivo je imati tako neobičnog roditelja.
Jul, 2013.
– Pa, šta ako je ona ćerka njene drugarice! Mora da vodi računa šta lajkuje. Ako to izlazi meni na profilu, onda izlazi i drugim ljudima. Šta će oni reći? Priča tu o nekim vrednostima i morališe, a lajkuje ovakve slike. Sigurna sam da ne bi odobrila moju sliku na fejsu na kojoj bih ja bila tako obučena i našminkana.
Novembar, 2013.
– Javno sam se zahvalila roditeljima što su me naučili šta su prave vrednosti i da se za njih uvek treba boriti. Takođe, zahvalila sam im se i što su me bezgranično podržavali i finansijski i moralno u mojim projektima. Znala sam da će se rasplakati. Još jedan veliki lajk za moje roditelje!
Decembar, 2013.
– Ne mogu da verujem da je to ponovo uradila! Već joj treći put šaljem SMS da pogleda post na mom nalogu. Kaže da juri od sastanka do sastanka i da sad nema vremena. Neću je više nikada obaveštavati o zanimljivim prilozima na mom profilu, neka ih od sada sama potraži.