DANIJEL GENOV: DUH

PRVI DEO

Bilo je to krajem avgusta meseca, 1838.godine. Artemis Džeferson se vratio kući, nakon što je nedelju dana proveo u Londonu, gostujući u kući svoje rođene sestre koja se tek bila sa mužem preselila iz Vinčestera u London.
Majka je Artemisa dočekala kod kuće, saopštivši mu da je dobio nasledstvo u Stiventonu, da mu je pripala kuća jednog njenog prijatelja iz mladosti, po imenu Metju Konroj, dodavši uz to da je sa tim prijateljem bila u dobrim odnosima, dok je živela u Stiventonu, svom rodnom mestu, ali je sa Metjuom Konrojem prekinula kontakt, kada je otišla iz Stiventona. Osim kuće, u nasledstvu je Artemisu pripalo i nekoliko hektara zemljišta. Artemis je bio jedini naslednik Metjua Konroja. To nasledstvo je bilo veliko iznenađenje za njega, takvom iznenađenju se ni u snu ne bi nadao. Bilo mu je čudno što je Metju Konroj izabrao baš njega kao jedinog naslednika, kao što mu je bilo čudno i to što njegova majka nikada nije ni spomenula da je imala, u svom rodnom mestu, nekog prijatelja, po imenu Metju Konroj.
Kada je upitao majku, zbog čega mu nikada nije pričala o svom nekadašnjem prijateljstvu sa Metjuom Konrojem, ona mu je odgovorila:
„Nikada se nismo ni zapričali na tu temu, u vezi toga sa kojim ljudima sam se družila, u rodnom Stiventonu, zato i nikada nisam ni spomenula Metjua. Nakon što sam otišla iz Stiventona i udala se ovde, u Vinčesteru, sa Metjuom sam prekinula kontakt, a da nije postojao neki ozbiljan razlog zbog čega smo prestali da budemo u kontaktu. Daću ti sada pismo njegovog brata od tetke, Džeka Otisa, to je pismo u kojem me je obavestio o Metjuovoj smrti, kao i o tome da si ti jedini Metjuov naslednik.“
Uzevši pismo od majke, Artemis je otišao u svoju sobu i smestio se za stolom, kraj prozora. Pod slabašnim plamenom sveće, počeo je da čita pismo Džeka Otisa.
„Draga Fiona!
Ovim pismom te obaveštavam o Metjuovoj smrti. On je, pre oko tri nedelje, nastradao u svojoj kući. Metju je, otkako je prestao da radi u školi, počeo previše da se opija. Bio je u prilično pijanom stanju, kada sam ga poslednji put video živog, u svojoj gostionici, iz koje je izašao, jedva stojeći na nogama. Par sati kasnije, sa dvojicom svojih prijatelja sam otišao kod Metjua, i tada smo ga pronašli mrtvog, videvši ga kako leži na dnu stepenica. Do njegove okrvavljene glave je bila polomljena prazna flaša viskija. Bilo nam je očigledno to da se Metju survao niz stepenice, zato što su ga noge izdale, od popijenog alkohola. Nekoliko dana pre nego što je umro, Metju mi je priznao da je sastavio testament, i da će kuću i svoje zemljište ostaviti tvom sinu, u ime vašeg nekadašnjeg prijateljstva. Testament će biti pročitan, u Metjuovoj kući, tridesetog septembra.“
Tvoj prijatelj, Džek Otis“
Artemis je poslednji put bio u Stiventonu tridesetog septembra, sa svojom majkom. Stiventon mu se dopao na prvi pogled. Kuća, koju je nasledio od Metjua, nije bila luksuzno opremljena, ali je bila prostrana. Artemisu se činilo da će ta kuća biti idealno mesto, kad god se bude rešio da dođe u Stiventon, da provede nekoliko dana, za vreme leta, jer je Artemis voleo samo tokom leta da provodi vreme u mirnim, živopisnim mestima, kao što je Stiventon.
Fiona je svog sina nekoliko puta pokušavala da ubedi, da proda nasleđenu kuću u Stiventonu, kao i zemljište koje je nasledio, predlažući mu da iskoristi taj novac, da bi neki novi posao pokrenuo. Artemis nije želeo da proda kuću, u kojoj je nameravao da barem par puta godišnje provodi vreme, nije hteo čak ni jedan jedini hektar zemljišta da proda. Smatrao je da, još uvek, nema želju da započinje neki novi posao, u Vinčesteru, s obzirom na to da je imao dobre prihode od knjižare, koju je nasledio od oca, 1834.godine, nakon što mu je otac umro. Ta knjižara je bila jedna od najbolje snadbevenih u Vinčesteru, imala je dugu porodičnu tradiciju. Da nije bilo tog posla u vezi knjižare, on bi se preselio u Stiventon, živeo bi u tom mestu kojim je bio oduševljen, ali je knjižara bila nešto što ga je vezivalo da u Vinčesteru ostane.
Po Vinčesteru su, krajem decembra, počele da kruže priče o tome kako se mnogi ljudi plaše da se nađu u blizini kuće, koju je Artemis nasledio od Metjua Konroja. Govorilo se o tome kako je, nekolicina meštana Stiventona, videlo duha Metjua Konroja, kako stoji na prozoru kuće, a ponekad po dvorištu šeta, s ogromnom dozom ozbiljnosti u pogledu.
Artemis nije verovao u te priče, o pojavljivanju duha Metjua Konroja, jer u duhove nije verovao. Smatrao je kako dokoni ljudi vole da izmišljaju razne priče, da bi privukli veliku pažnju, i da bi napravili razonodu među ljudima.
I Artemisova majka je verovala da se zaista pojavljuje duh Metjua Konroja, pa je Artemisu već par puta rekla kako je trebalo da je posluša, da proda kuću, u vreme dok još nisu bile počele da kruže priče o pojavljivanju Metjuovog duha. Fiona je smatrala kako će njen sin, ako se u budućnosti bude rešio da proda nasleđenu kuću, teško uspeti da je proda, s obzirom na to da mnogi znaju da se ljudima prikazuje duh prvog vlasnika te kuće. Međutim, Artemis je bio siguran u to da tu kuću nikada neće poželeti da proda. Bila mu je namera da u leto, 1839.godine, provede nekoliko dana u kući, u Stiventonu, ne plašeći se priča o duhu Metjua Konroja.