Alisa Salopek: PADE BRUS

Kroz sećanje odzvanja igra koja je u vreme mog detinjstva i zimskih večeri bez struje bila „pravi hit“! Ne znam koji joj je tačan naziv, ali u mojim uspomenama ostade kao: „Pade brus“. Šta je brus, i da li treba da ga napišem sad malim ili velikim slovom, da li je to neka stvar, ili životinja, pojava neka ili šta već, ne znam, ali se dobro sećam svakog dela igre.
Prvo neko od nas, ko započne igru, u sebi pomisli na neku kuću i porodicu iz našeg okruženja, iz familije ili komšiluka, uglavnom da smo je svi znali. Ali ne kaže koja je to kuća.
„Pade brus“ – kaže taj što počinje igru.
„Kude pade?“ – pitaju svi ostali u glas.
„Nasred sela!“ – odgovara onaj prvi.
„Kol’ko bejoše?“ – postavljaju pitanje ostali.
„Bejoše… Bejoše…“ – polako odgovara, kao da broji ukućane u nekoj kući, a onda kaže:
„Bejoše dvaput muž i žena, tri kokoščetija, jedno petle, jedan kobršan i jedna kobršica!“
I onda svi ostali razmišljaju i pogađaju koja je to kuća u kojoj žive muž i žena sa roditeljima (ili od muža ili od žene, što bi rekli baka i deda, a to su onih: dvaput muž i žena), tri ćerke i jedan sin, i dvoje – muškarac (kobršan) i žena (kobršica) koji su ostali bez svojih supružnika.
Onaj ko je pogodio „kude pade brus“, dobija za „nagradu“ da sad on smisli novu porodicu i počne igru. Ako niko ne pogodi, dobija pravo na još jedan krug.
Mogao je taj „brus“ da padne i samo kod jednog „kobršana“, ili tamo gde su „jedanput muž i žena“, ali je nekako najzanimljivije bilo kad je „pao“ gde su više puta „muž i žena“, mnogo „kokoščetija“ i mnogo „petletija“.
Kad je pao u delu sela gde ih je tako mnogo u jednoj kući, uvek smo teško pogađali „gde je to“, ali su zato pogrešni odgovori izazivali smeh, da su dugi sati pod restrikcijom struje mnogo brže prolazili.