MILAN ĐORĐEVIĆ: ROKENROL U OPŠTINI SRBOBRAN (1962-1976)
Izdavač: PROMETEJ, NOVI SAD – 2016.
Autor prikaza: Živko Ivković
Vrlo zanimljivo i rekao bih, nadasve iskrenorealno štivo autora Milana Djordjevića koje u konačnici i skida taj navodni veo ali i prećutni veto ili nemogućnost stavljanja znaka jednakosti izmedju urbanih priča velikih gradova i istih takvih u manjim gradskim središtima ili opštinskim centrima. Tako da teza po kojoj je zastupljenost rokenrola u manjim urbanim sredinama isključena, ne stoji! Upravo je ovaj (Rokenrol u opštini Srbobran) naslov, najbolji i, rekao bih neoborivi dokaz za ovakvu jednu tvrdnju. E sad, mišljenja na zadatu nam se, umnogome razlikuju, i naravno da o tome ne mogu pisati beogradski novinari (izostavljanje velikog broja grupa iz Yu Rock enciklopedije koja je time nezaokružena) nego lokalni promoteri urbanih sredina u kojima žive i bili su svedoci tih, , te ne začudjuje pozicija nezadovoljnih stanovištima takvih, a jedan od rezultata je evo napisana urbane hronike Srbobrana, sredine u kojoj je živeo autor ovog naslova (ne znam da li je još uvek u svome gradu ili …). Mislim da je do sada napisano ukupno petnaest lokalnih urbanih rock hronika gradova po Srbiji a što samo potkrepljuje odlučnost u nastojanju autora tih koji kroz pisanje svojih urbanih oslikavaju realnu kulturnu scenu svojh gradova u nekom periodu iza, a što je, van svake sumnje i ne samo za veliku pohvalu. Doduše opštinski centri, te male urbane sredine se ne mogu pohvaliti ne znam kakvim obimom tih kulturnih zbivanja nasuprot većim i velikim centrima, ali prisutnost tog najznačajnijeg svetskog urbanog muzičkog pravca u tim je ovom srbobranskom storijom samo potvrdjena. Rokenrol je tako startni segment od kog kreće pisanje urbanih hronika naših gradova i varoši. Ovde nije sporna i diskutabilna tvrdnja autora po kojoj je Alan Frid, taj klivlendski disk džkoje z a novi muzički oblik preuzeo naziv rokenrol izvučen iz teksta stvari Sixty Minute Man Billyja Warda i The Dominoes iz 1951. ali termin rokenrol imamo i u još nekoliko songova, pomenuću Blues Had A Baby and They Named It Rock ‘n’ Roll Madija Votersa, mislim da se radi o stvari sa kraja četrdesetih, mada nisam siguran!? Uostalom, u zaključku ovog ne tako obimnog koliko značajnog štiva i stoji da neke razlike izmedju tih malih urbanih sredina poput Srbobrana i onih većih i značajnijih na drugoj strani i nema izuzev po obimu.
Ni navodi iz Rakovićeve knjige (Istorija rokenrola od 1956. do 1968.) takodje nisu nepoznanica izuzev za mladje kategorije, te je to razlog iznošenja dela iz te gde stoji zaključak CK SKJ sa polovine pedesetih i preporuka opštinskim CK da svi koji učestvuju u mukoptrpnoj izgradnji modernog socijalističkog društva , društva po meri čoveka, zaslužuju uživati u plodovima svoga rada, tako da prvo džez a potom festivali zabavne muzike i na koncu rokenrol stiču enormnu popularnost, nalaze zasluženo mesto na kulturnoj lestvici mladih tada. Ne bih se složio sa tvrdnjom cenjenog Bogice Mijatovića (u pogovoru) po kojoj su Vojvodina i Slovenija slovile, prednjačile svejedno kao privredne okosnice zemlje izuzev možda termina žitnica vezanog za Vojvodinu i veština trgovanja i uvaljivanja kada je Slovenija u pitanju, ali to nije zadata tema ovde i ne bih dalje! Djordjevićeva srbobranska je tako podudarna sa pričama vezanim za druge gradove po Srbiji, primera je mnogo a sve to ide u prilog onoj po kojoj smo u tih nekoliko decenija bili sastavni, integralni deo svetske kuturne scene. Pročitao sam nebrojeno naslova koji su za temu imali odrastanje i tin periode u inim evropskim zemljama te staviti znak jednakosti izmedju tih i ovde našeg odrastanja u Yu je sasvim u redu. Naravno, ovim želim podvući, istaći odrastanje generacija rodjenih najkasnije u ranim pedesetim(nikako poznim) i logično pravo pisanja o naznačenom periodu. Napise mladjih, po sistemu doznao sam, ne prihvatam iz razloga stavljanja autora takvih u prvi plan pa tek onda sporadične storije o naglašenim razdobljima. Naravno da ostaju specifičnosti vezane za masovniju (Zagreb i nešto docnije Beograd) prihvaćenost tog ranog rokenrola i informacija vezanog za pomenuti pa sve tako do konačnog zaživljavanja, tako da nam niko ne može oduzeti radost odrastanja u FNRJ i SFRJ, bilo je kako je bilo, ostala su stara dobra vremena te tako i akteri srbobranske urbane rokenrol storije mogu (i potrebno je)sa ponosom isticati svoju!! Srbobranska tako kreće od Suprafon gramofona i muzike sa razglasa na prostorima gde su se zadržavale putujuće trupe sa ringišpilima , i upijanjem svih tih stvari koje su dolazile, gore visoko sa vrhova drvenih stubova (čini mi se da su ti bili premazani nekom crnom masom) gde su bili montirani zvučnici, songova od Elvisa, Hejlija, Everli Bradersa ali i domaćih poput Djordja Marjanovića i Ive Robića. Djordje Marjanović i snima prvi jugoslovenski lp album za pgp rtb 1959. gopdine! I pre Suprafona smo imali gramofone priključene na radio prijemnike, ali je prvopomenuti bio hit, slovio je za pravo čudo tehnike (savršenija varijanta bez priključivanja na radio) sa pojačalom i zvučnom poklopac kutijom.Diskutabilni su ovde navodi autora po kojima je Lojpur već 1958. svirao rokenrol potkrepeljeni Rakovićevim saznanjima. Lojpur je svirao džez, da bi tek potkraj pedesetih odbacio takav, džez imidž i okrenuo se rokenrolu. Tek 1960. beogradskim koncertom Elvis Pri(e)sli u Beogradu skreće pozornost na sebe , tako da su mišljenja o njemu kao rokenroleru podeljena, a što se ne bi moglo reći i za Branka Marušića Čuturu koji je potkraj 1958. i tokom ’59. kao član duo Kosovac i grupe 3+1 nastupao u pauzama na džez koncertima u prostoru Lazarac! Čutura je tokom 1960. kao član već poznatije grupe Alasi uveliko nastupao po Beogradu i to mu ne ože niko oteti i osoriti pa radilo se i o doktorskim disertacijama (Fatalni ringišpil Aleksandra Žikića)! Rokenrol akteri srbobranske scene sa kraja pedesetih i tokom šezdesetih se sećaju i prostora u gradu gde je bio instaliran prvi Wurlitzer džuboks automat, i što je još zanimljivije gotovo svih vinilnih singl naslova koje je sadržavao taj!!
A, kao i svugde u Yugi, tako su se i u Srbobranu ploče mogle kupiti u tzv. kombinovanomešovitim prodavnicama. Zdravljak, mlečni restorani, korzo, poslastičarnice, bioskopi i već pomentuti povremeni ringišpili su (kao i u svakoj urbanijoj sredini) važili za nezaobilazne provod prostore uz već ustanovljeno tada preslušavanje (dannonoćno) ploča, autor ovde kao primer navodi stvar Hey Jude od Beatlesa koju su na jednoj sesiji odvrteli najmanje četrdeset puta!! Jedan od tih aktera srbobranske scene, Radoslav Šeguljev se priseća koncerta grupe Siluete sa nj. bendliderom i jedinom harizmatičnom ličnošću rokenrola šezdesetih Zoranom Miščevićem (kome se njegov Beograd odužio zaboravom!!) u Zadružnom domu i kako ovde navodi bio je to za njega i njegovo društvo veličanstven dogadjaj!! Dolazimo i do podataka vezanih za prvi disko klub u ovom gradu kao i činjenice da je isti pokrenuo Milivoj Andjelković uz svesrdnu pomoć svojih drugara i direktora srednje škole 1969. a na radnom mestu disk džokeja on ostaje sve do kraja 1972. godine! Kada je radijski istorijat u pitanju i ispisisvanje stranica tog na lokalu, tu je Imre Dudaš nezaobilazan! Dudaš (tada član zagrebačkog Bitls fan kluba, Suzy kluba diskofila i veliki rokenrol poznavalac) ostavlja neizbrisiv trag na toj lokalnoj vezano za uredjivanje emisija rock okategorisanih.A prvi srobranski VIS Sateliti (originalni sastav su činili bubnjar Ištvan Botka, ritam gitarist Karolj Pinter, solo gitarist i vokalni solist Djordje Dundjerski te izvesni Mile Srbijanac trubač) je formiran 1962. godine i uz samo jednu personalnu promenu (Pintera je na gitari zamenio Jovica Sevkić) a radio je sve do kraja 1965. godinebi to je podatak koji nećete naći niti u jednoj Yu rock enciklopediji nego samo u “ Vojvodjanskoj rock enciklopediji Mijatovićevoj, koji je kapirajući manjkavosti do tada izašlih iz tog razloga i napisao sveobuhvatnu pokrajinsku. Pada u oči to što autor nije naveo barem nekoliko stvari sa Satelit repertoara, izuzev pomena o izostajanju Šedouz numera sa te njihove set liste. Prostori u kojima su održavane koncert-igranke su, pored Zadružnog doma bile i terasa gimnazije, Hotel Beograd kao i prostorije MZ. Imamo potom i sastav Kadilak, pa onda Filter 57! I ovde(kao i svugde u SFRJ) imamo nezaobilaznu priču o pravljenju gitara, neku domaću radinost, uključivanje tih prvo u radio aparate pa tek onda u po šemama sklopljena pojačala. Lokalne rokenrol face su (kao i svugde) tokom šezdesetih , da se tako izrazim, vrtele oko svega što čini rokenrol dakle i kao članovi visova i kao disk džokeji, diskofili ali i sa binskom opremom i instrumentima sve uz hit garderobu naravno, tako da ni Srbobran nije predstavljao izuzetak a rekao bih da se može uzeti kao bolje svedočanstvo urbanih palanačkih dešavanja.U srbobranskom slučaju se nameću imena onih koji su ispisali najsvetlije urbane stranice svoga grada, pre svih tu su Imre Dudaš, Lule Šćepanović, Djordje Dundjerski, Djula Sivel, Čongor Fazekaš, Milorad Djordjević ali i mnogi drugi , nepomenuti koji su činili, karikirali u tom rock lancu. Njihova imena (kao i brojni drugi akteri po srpskim palankama) se nikada neće naći u jednoj zaokruženoj Yu rock istoriji, a što je , ruku na srce praktično nemoguća misija pa dodajte tu i favorizovanje odredjenih sastava od strane pristrasnih domaćih rock(valjda) novinara (za realno napisano kapa dole samo Žikiću, Lokneru i Simiću) i steći ćete potpunu sliku o toj sceni. Priznanje ide i na adresu cenjenog Bogice Mijatovića za napisanu Vojvodjansku rock enciklopediju (u kojoj je jedina manjkavost izostavljanje imena Vladimira Nedeljkovića sa popisa rock zaslužnih u pokrajini), gde je upakovana i srbobranska rock epizoda.
U Valjevu, 14.07.2016. godine