Loznički rockovnik SLOBODANA PAJIĆA

Izdavač: LOGO,
LOZNICA – 2017.
Autor prikaza: ŽIVKO IVKOVIĆ (Šabac)

Kapirajuci da za autora ovde sve kreće od 1980. stekao sam utisak kako ćemo ostati zakinuti za one uvodne dekade vezane za rokenrol u njegovom gradu, jer bez tih, prirodno ne bi ni bilo onih na koja se kasnije bacio, no, na srecu imao sam krivo jer, Lo Rock štivo je koncipirano od retuširanih I hronološki ispreturanih priča tako da sam do starta r’n’r scene u ovom gradu došao negde potkraj knjige! Ali dobro, za autora priča kreće od bele Jolane, gitare koju je ugledao kroz podrumsko staklo kuće nešto starijeg ali vidjenijeg klinca koji je slovio za frajerčića I to je  (po Pajiću) onaj prelomni, ključni trenutak koji ga zauvek okreće rokenrolu! Što bi rekli, ostalo je istorija, ali nije, dotaći cu se zato najbitnijih fragmenata ovog naslova. Ono, ruku na srce, više puta sam se i pitao, sta je sa Lozničanima, zašto je izostala priča, pisani dokument o urbanoj rokenrol sceni u ovog grada! I dobro je da se Pajić konačno javio ovim naslovom koji ga, usput, svrstava u porodicu onih koji su već napisali urbane rokenrol hronike svojih gradova, tako da je ova, Loznicki Rockovnik sedamnaesta po redu u Srbiji, a što je od neprocenjivog značaja uzevši da se ovom uvećao broj gradova sa do sada objavljenim hronikama.

Pajić belezi grupu Semafori kao prvu koja je tada (startom osamdesetih) krenula, a po ugledu na pomenutu on formira sopstveni sastav Pokušaj! Ovde se radi o osamedsetima te tako ne čudi da su u gradu na Štiri preferirani pank i novi val, pravci za koje i nemam ne znam kakvo mišljenje, znajući da je u pomenutoj dekadi Riblja čorba (uz Atomsko sklonište, Divlje jagode, Kerber, Parni valjak i ostale na tom tragu) ipak ostala na neprikosnovenoj No 1 poziciji u Yu (ako su kriterijumi broj prodanih ploča, veliki koncerti, turneje pa i popularnost)! I to je realnost, a naduvavanje pank/novotalasnih grupa od beogradskozagrebačkih medija samo je realnoiskrene učvrstila u uverenju da se tu zbilja radi samo o već pomenutom naduvavanju sastava te provenijencije, pravcima koji su doneli isključivo pojednostavljenje forme rokenrola, mada trend u svetu i nije nalagao, donosio isključivo taj!

Nakon uvodnog poglavlja koje se bavi isključivo osamdesetima, naredno donosi priču o predhodnoji grupama koje su egzistirale u toj (TNT, Feniks i Dzejms Bek, mada nisam shvatio zašto sa autor odlučio na tu izvrnutost hronološku, ali, odmičući sa čitamnjem , sve više sam to kapirao. Autor nas tako dovodi i do grupe Vodene duše iz Bogatića, te dolazim do zaključka da je uz već pomenuti sastav )i grupu Evo zašto-nastup na Gitarijadi u Zaječaru 1997.)rock scena egzistirala i u galvnom gradu Mačve )ne moze nikako biti da je Šabac geografski, glavni grad Mačve, samo je veći), tako da nam i Bogatinci duguju svoju rokenrol hroniku ili barem tekstove o stvarnom postojanju i egzistiranju te)! Za razliku od većine autora koji se uglavnom pljuvački odnose prema vremenu vladavaine komunizma, ovde imamo potpuno i do srzi iskrenog,  nadasve realnog Pajića, koji to vreme rekonstruiše na način kako je zbilja sve i funkcionisalo, odvijalo se, a to je ono što ovom naslovu daje izuzetnu pisanu upečatljvost uz dodatnu preporuku za obavezno čitanje! Autor bez ustezanja iznosi šta je za njega )i ostale rock Lozničane) značilo prvo radijsko snimanje ili prva gitara i kakav takav komplet bubnjeva,te sa sigunošću mogu napisati kako se ovde radi o zbilja retko  iskrenom i istini okrenutom rokenrol štivu.Zaključi se to nakon sankanja niz Meraju, snar zicama i prvim nastupima Zabavnog orkestra (autor je izvorni član ovog) na obliznjem Gučevu gde su svirali devet stvari celu noć, vrteći  ih u krug uz super provod!! Ono, prvu polovinu osamdesetih u ovom gradu je obelezila već pomenuta grupa Semafor, koja se, po autoru nije mogla pohvaliti kontinuiranim nastupima, ali, članovi te grupe ostaju upamćeni kao uzori autoru i ostalim članovima grupe Pokušaj koja već 1984. godine belezi ozbiljne nastupe u gradu i okolini, te Kopru gde su svirali za akcijaše stacionirane u omladinskom naselju.Značajni redovi ovog naslova su svakako oni vezani za pisanje autorskih stvari nastalih naredne 1985. A to su Gde si sada malena/ Zazmuri ti i zamisli/Pet godina i pet dana/Gde su naši drugovi/Hajde sa mnom sad/Kad umrem i ostale. Prelazeći tako preko redova ovog naslova nisam se mogao oteti utisku vezanom za kreativnu spontanost članova grupe, inspiracije nikada nije manjkalo, , stvari su nastajale u ne baš unapred odredjenim vremenskim terminima, od srca su te izranjale, uz istu takvu priču karakterističnu za osamdesete prošlog veka a što Loznicu dovodi na ravnopravan, deljiv tron ili rang gradova koji se mogu pohvaliti izuzetno osobenom urbanom rokenrol scenom. Čast je bila svirati u brigadirskom naselju , nositi Titovu štafetu i predavati je iz ruke u ruku, rečju, Pajić je ponosan na vreme svog odrastanja a što je I shvatljivo, prirodno, jer, mladost je samo jedna I nezaboravna je, pa ako toj dodate i sopstveni neki udeo u ispisivanju urbanih stranica svoga grada, onda se to samo sa ponosom moze prepričavati, preneti na papir, podvesti pod stara dobra vremena!  I nigde kao o vde, u ovom Pajićevom naslovu nećete naći tako detaljna i koloritna oslikavnja urbanih sastajališta mladih, pa odnosilo se to na poslastičarnice (da li je uopšte moguće zaboraviti prve tulumbe, sportske čokoladice, limunade I boze) čiji su valsnici bili Šiptari ili Albanci, kako god, mlečne restorane, bioskope ili korzo. I to je tako bilo, a svi oni koji pišu drugačije, zna se, plaćeni su za prekrajanje (njihov motiv je isključivo mani) istorije! Ono, ne stoji da su osamdesete bile najproduktivnija i najludja dekada, mada, ne zameram ne znam koliko madjima kada pišu o toj, iz razlog neprozivljenosti šezdesetih I sedamdesetih! Ne znam ni da li su U2 najskuplja svetska mašinerija na planeti, pre da su to Stounsi, Pink Floyd ili AC/DC, ali dobro, mladji pamte osamdesete, mi stariji šezdesete pa nadalje, no lični stav i ostaje samo to! Imamo ovde i finu priču o egzistiranju autorovog sastava Pokušaj, u punom ili okrnjenom izdanju, premostiti , pošto poto opstati se nametalo, ali uz nevidjenu upornost i dobro osmišljen repertoar, pa i kakvu takvu zrelost sve se prevazilazi a sve to ide u prilog zbilja sjajnoj Loznički Rockovnik storiji!Priča Jesen praznog dzepa takodje  donosi redove o staroj drzavi, svemu onome što ju je činilo ozbiljnom (na kraju je sve utihnulo, ali eho tog vremena još uvek odzvanja upravo u ušima onih koji su srcem gradili društvo, grad, ulicu, zgradu, kuću i vreme. Trebalo je da prodju godine i decenije pa da ukapiramo kako je sve smišljeno, slučajnost je bila isključena)!

Dolazimo tako i do ostalih lozničkih sastava (Zid plača&Sancho te Stacinoar) koje su radile tokom osamdesetih i u prvoj polovini devedesetih da bi potom stigli i (potkraj knjige) u pionirsko rokenrol vreme gde se izdvajaju sastavi  Srebrna krila, Kristali, Dečaci sa Drine, Kondori (Lešnica) a nešto kasnije imamo i već pomenuti sastav Dze(j)ms Bek. Poodavno znam za grupu Sveza krv iz osamdesetih, kao I za njihovu lp ploču, doznao sam i imena pojedinih članova ovog sastava, ali ne I za podatke da je Zizin (Grifindor) Srdanović bio bubnjar te da se Čeda preziva Rajičić, te je tako prirodno izaći i sa ostalim imenima koja su činila Frash Blood a radi se o Milanu Zabaljcu, Zoranu Nediću, Zoranu Vukeliću i Sobodanu Rdivojeviću. Tu su i Pajićevi tekstovi vezani za rokenrol a objavljivani su u dnevnom Blicu i Lozničkim novostima a preko kojih dolazimo do sastava Drugi nervni slom i Crna strela!

Izokrenutim hronološki koncipiranim sledom, autor nas konačno dovodi i do starta lozničke rock scene gde stoji da je sve u ovom gradu krenulo 1959 (!) sa Svetomirom Svetom Tešmanovićem i nj. sastavom Kristali, a navode se ovde i prostori gde su nastupali , mada su izostali ako ne datumi ono barem godine nastupa! U zaključku ću istaći Pajićev izuzetan napor u stvaranju, koncipiranju i konačnom objavljivanju ovog naslova kojim se, evo, sasvim zasluzeno našao u porodici onih koji su urbane hronike svojih gradova  zabelezili u nekom predhodnom periodu.

U Šapcu, 17.08. 2017. godine