Milan Dunđerski: „Pesnik je poput Prometeja – A költő akár Prométheuszˮ (Prometej, Novi Sad – Narodna biblioteka Srbobran, 2018)
PRIKAZ: Laslo Paracki
Na inicijativu profesora filozofije Milana Đorđevića, Narodna biblioteka iz Srbobrana je, u saradnji sa novosadskim „Prometejemˮ, nedavno objavila dvojezičnu knjigu izabranih pesama Milana Dunđerskog, pod naslovom „Pesnik je poput Prometeja – A költő akár Prométheuszˮ, i ustanovila nagradu sa njegovim imenom za srednjoškolce i studente, koji umetničku poeziju pišu na srpskom i mađarskom jeziku.
Ideju da se povodom desetogodišnjice smrti zavičajnog pesnika, nedovoljno poznatog široj javnosti, ali značajnog za jugoslovensko i srpsko književno nasleđe, priredi nesvakidašnja publikacija i osnuje nagrada, koja će podsticati interkulturalnu komunikaciju i stvaralačku saradnju srpske i mađarske omladine, podržala je lokalna samouprava. U realizaciji ove zamisli će, osim Narodne biblioteke, učestvovati i Srbobranska gimnazija, Kulturni centar „Nandor Gionˮ i Odsek za hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
O ozbiljnosti ovog, na žalost, u našoj sredini veoma retkog i dragocenog, dugoročnog interkulturalnog projekta međunarodnog značaja, posvećenog umetničkoj poeziji mladih i stvaranju nadnacionalne zajednice duha, oslobođenog od konzervativnih i tradicionalističkih ograničenja, govore nam i podaci o njegovim tvorcima. Osim profesora Đorđevića, koji je okupio tim saradnika, osmislio i koordinirao projekat, te napisao predgovor i biografiju Milana Dunđerskog za dvojezičnu knjigu izabranih pesama, kao urednik se potpisuje i dr Hargita Futo Horvat, profesorka na Odseku za hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Izbor pesama je sačinila i reč priređivača napisala mr Mirjana Grujić Stanić, profesorka srpskog jezika u novosadskoj gimnaziji „Svetozar Markovićˮ, a rukopis su recenzirali dr Srđan Damnjanović, dr Maja Rogač i dr Edita Andrić. Korice je dizajnirala grafičarka Renata Koler, digitalnom obradom fotografije reke Tise, koju je snimio Predrag Dunđerski, a za prevode na mađarski jezik, pesama i ostalih tekstualnih priloga sadržanih u knjizi, zaslužna je Jolanka Kovač, pisac i nagrađeni književni prevodilac.
Ključna vrednost ovog herojskog kulturnog poduhvata, od međunarodnog značaja, je sadržana u humanističkim namerama njegovih autora da se suprotstave palanačkom zatvaranju srpske i mađarske omladine u „etničke toroveˮ. To podrazumeva odbranu i afirmaciju autonomne stvaralačke individualnosti, autentičnih književno-estetskih kvaliteta i univerzalne ljudske vrednosti ostvarene u delu, kao zajedničkih identifikacijskih odrednica, na osnovu prevazilaženja jezičko-komunikacijskih ograničenja i negovanja prijateljstva i solidarnosti u razvijanju nadnacionalne umetničko-kulturne zajednice slobodnog duha.
Nadamo se da u svojim razmišljanjima i nastojanjima, ovi prometeji poetske interkulturalnosti, nisu usamljeni i da će među pripadnicima mlađih, još neiskvarenih generacija, pronaći one značajne pojedince, koji dele njihove ideje i vrednosti.