SAMIZDAT – 2019. – NEGOTIN
Ne znam tačno koji po redu Ristićev naslov imam pred sobom, i čitam, ali, ovaj, najnoviji je samo učvrstio moje nikada ugaslo, nepoljuljano uverenje da je čovek zapravo vanserijski stvaralac i kreativac te da je kao takav iz grupacije Retke urbane književne zveri u Srbiji a svaki pokušaj razuveravanja me na temu njegovog književnog opusa se, može odmah podvesti pod unapred propao. Činjenica je da deo ljudi iz sveta rokenrola pribegava tom sastavljanju sopstvene Top handred liste i to nije u domenu onog neobičnog, naprotiv, u domenu je onog, zbilja teškog i ozbiljnog jer, sastaviti takvu jednu jeste mnogo, stvarno mnogo zahtevan posao i iziskuje vremena i odricanja. Ono, ukoliko se čovek ceo svoj život i drži sfere svog interesovanja i nije, ali, bez posvećenosti neke (koja recimo Ristiću ne manjka) rezultat bi izostao. Iščitavajući serviranih ovde handred songs Ristićevih omiljenih, dolazimo zapravo do nj. test blood rock slike, po kojoj je uočljivo sasvim, više negoli primetno samo da su red rock zrnca njegova negde na samom prelasku iz gornje visoke u hiper onu. Naravno, za mene kao čoveka sa blizu sedamdeset godina je sasvim u redu pojedine numere sa Ristićeve liste ovde podvesti pod one sa belim krvnim zrncima jer, ne možete očekivati kako ću staviti slušalice na uši i preslušati Kosheen, Prodigy, Editors ili Laibach, no, kada bolje pogledamo tu listu uočićemo nazive grupa poput The Doors, Deep Purple, The Temptations, Pink Floyd, Motorhead i Metallica, a što sasvim govori o tome kako autor nije ‘predriblan’, nije primio gol kroz noge, kako već, nije naseo, nije upecan u mrežu novokomponovane, smišljeno navodjene tzv. vorld ili svetske muzičke scene koja praktično i ne nudi tu, muziku u kojoj biste uživali, u kojoj užitka bez pomagala (like a extasy) i nema. O sastavljanju vlastite neke top handred nikada nisam razmišljao, ono, iz razloga po kom samo opus Bitlsa sadrži blizu stotinu i šezdeset autorskih i tu nema bad thing, a gde su ostali, pa sad !?!? Ristićeva ‘Muzika moje duše’ sadrži tačno tih handred songs a bitni su iz razloga do sada brojnih neprevodjenih na s/h i povlačenja neke paralele vezane za tekstove onda i sada, ako je to uopšte i moguće.? Ono, pionirsko vreme rokenrola (pozne pedesete I dekada šezdesetih) u najznačajnijoj meri i jesu inspiracija za ono što će u tom (rokenrolu) tek uslediti, tu sam barem načisto. I prirodno je da mladi poput Ristića pozornost zadrže na ovoj ili onoj stvari u potazi za delom sebe ili takvih. Tako bih mogao krenuti od uvodne one When The Music Over grupe The Doors iz 1967. godine i razmišljanju šta je autora fasciniralo, ali i inspirisalo u opusu ovog sastava jer, rodjen je nekoliko godina nakon Te. Da li ono, muzika je tvoj posebni prijatelj, želim da čujem vrisak leptira, a tu je i Child In Time grupe Deep Purple (videćeš granicu koja razdvaja dobro od zla, ili, Sine, tata je bio skintica… ostavio je iza sebe samo nas, grupe Temptations. Tu su i Pink Floyd sa … mi smo samo dve izgubljene duše koje plivaju u (staklenoj) kugli za ribice itd. Da se zaključiti, iz stvari koje je stavio na svoju listu ponešto što koliko toliko ali govori o Ristićevoj ličnosti, no ni na kraj pameti mi nije da ja kao procenjujem njegov iq, želim samo istaći da čovek koji uživa u stvarima gore pomenutih grupa, ima samo svoj pogled na svet, objektivan sasvim, svestan mozaika koji sklapa (na taj, svoj način) sa neverovatnom željom i upornošću da im se približi ukoliko ih ne može dostići, a ostati na tom putu se sasvim podrazumeva. Naravno, priznanje da ne kapiram kakvu je pouku ili poruku mogao izvući iz muzike I tekstova onih sastava koje ne preferiram, pogotovo ne one nakon 2000. godine me ne opravdava ali i rehabilituje u smislu onom, kome je od nas matoraca stalo do muzičkih kreacija u kojima nema Hendriksa, Beka, Kleptona, Pejdža i Točka. I to je tako kako je, ini bi rekli, na mladjima svet ostaje pa, nema čudiš, ali ostaje ipak ono, i to je tako kako je, svidelo se to drugima ili ne. Zaključiti da je Ristić nedvojbeno Redak književni zver’ kada su u pitanju te, domaće snage stoji, mogu mu pozavideti , osporavati ga, no to uopšte neće promeniti stav svih onih koji pročitaju samo jedan od do sada napisanih mu naslova, i tu je moja preporuka za pod obavezno upoznavanje sa njegovim književnim opusom.
Hval puno. Mnogo znači!