Улазили су у зграду добро расположени са рукама пуним кеса враћајући се из куповине. У сусрет им је долазила млада комшиница која се са породицом недавно доселила.
Поздравила их је и приметила да је лепо да јој дан започне сликом лепог и срећног пара. Они су отпоздравили на сличан начин, да је лепо да имају срдачну комшинцу и отишли у свој кутак.
Док су распремали намирнице које су донели он је мислио на љупки осмех комшинице који га је кришом окрзнуо или му се можда то само учинило.
– Баш је симпатична наша нова комшиница – рeче његова супруга.
Он се мало тргао, помислио је да му чита мисли.
– Да – рекао је тобож нехајно – сваког дана стигне по неко нов.
Његова супруга је отишла да се истушира и недуго потом били су у страсном загрљају. Али, комшиничин осмех лебдео је над његовим лицем и чинио доживљај другачијим.
После неколико дана готово се сударио са комшиницом, видно узнемирен.
Она је то видела и опет двосмислено рекла:
– Боже, комшија, не бојте се, нећу вам учинити ништа нажао, чега сте се уплашили?
Он се мало жацнуо, али се није дао :
– Не, нисте ме уплашили, само вас нисам сад очекивао.
– Дакле, очекујете ме, само нe сад – опет је провоцирала.
Он се и даље правио невешт.
– Па,увек очекујем лепе сусрете – рекао је неодређено.
– Наравно, знала сам ја то одмах кад сам вас видела. Неко ко има тако лепу супругу сигурно не очекује лоше сусрете, то га обавезује само на „лепе „. Она се играла речима а он је на то био нарочито слаб.
Сигурна сам да имате диван брак, то се види на први поглед – додала је.
– Да, заиста, дуго смо заједно и врло смо блиски – одговорио је искрено.
Њен осмех је био врло загонетан.Поћутала је а онда је без имало околишења рекла:
– Довољно дуго, да вам треба и нешто новије.
Он се уплашено окренуо око себe, ово је већ био атак на његов мир.
– Ох, одосте ви далеко, откуд вам тако нешто.
Она се није дала збунити.
– Видим, ви се само бојите да то признате, али ваше очи су ми то рекле већ у првом сусрету, надам се да сте тога свесни.
Није знао да ли и даље провоцира или је заиста нешто неконтролисано било у том његовом погледу који га је одао.
Уместо да одговори, он је само пожурио и пожелео јој пријатан дан.
Ушао је у стан прилично пометен а свим срцем је желео да настави ћаскање с комшиницом која га је инспирисала на маштарије сваке врсте.
Прошло је неко време без њихових сусрета.
Пратио је супругу на аеродром сав ужурбан мислећи на гужву која их чека ка аеродрому.
Пред лифтом је била комшиница.
– О, комшије, путујете негде, срећан пут!
Његова супруга је одвратила:
– Хвала , ја путујем а мој мужић ме прати.
– Дивно, пажљив мужић, браво и треба, таква супруга заслужује потпуну посвећеност.
Онај поглед је опет био на његовом лицу.
Враћао се поподне с посла, очекујући да је сретне и није се преварио.
– Дакле, сами… ако вам буде досадно без лепе супруге, свратите на кафицу.
– Хвала на позиву – одох да се одморим, рекао је мислећи како она баш не губи време.
Али одмор се претворио у грозморан сан. Сањао је да га супруга прати и да јој је јасно шта има на уму.
Помислио је да је то неко упозорење да се не упушта ни у шта са комшиницом.
Попио је кафу и одлучио да крене у шетњу.
У ходнику опет изненадни сусрет са њом.
– Да ли се лепа супруга јавила, како је путовала – питала је тобож заинтересовано.
Он је љубазно одговорио журећи. Али кренула је и она.
– И ви негде идете – рекао је тоном који је указивао да не жели разговор.
– Да, кренула сам у шетњу, ви ?
– И ја сам – рече не очекујући такав одговор.
Заћутали су а онда је он рекао:
– Како то да се тако често сусрећемо, вашег мужа ретко виђам.
– И ја, такође. И добро је што је тако, како бих иначе могла вас да сусрећем ?
Био је затечен.
– Ја и моја супруга се готово не одвајамо, осим кад је она службено одсутна – рече он помало правећи одступницу.
– Значи, срећни сте?
– Да, заиста, задовољан сам што је имам – рече он искрено.
– Не сумњам, видела сам то одмах, али знате ја сам помало видовита, па видим и оно што долази а то је да ме у овом часу желите више него своју супругу.
Рукавица је била бачена и он је морао прихватити.
– Баш сте видовити, у праву сте.
Она се насмејала и спремно одвратила :
– Али, шта то вреди кад се ви плашите.
– Па сад, пред таквом женом помало се и изгуби храброст – додао је.
– Наравно, нарочито ако се бојите својих жеља, онога што очекујете.
– Увек се очекује максимум, свакако.
– Да, природно, али ви се заправо бојите повратка на старо, то је ваш главни страх.
– Опа, заиста сте видовити, како то мислите?
– Онако, како ми искуство говори. Имала сам ожењеног пријатља који се стално хвалио како је срећан са супругом, после искуства са „правом“, затражио је развод.
– Претпостављам да сте та „права“ били ви?
– Јасно, нисам ли у праву за ваш страх.
– Па, ја нисам ваш притељ, нисам се тек тако хвалио брачном срећом а нисам ни вас осетио, не могу ништа рећи. Једно је сигурно, не бих се развео ни после каквог „право“ искуства.
Њу то није збунило.
Ухватила га је под руку и повукла у мрак.
Врло брзо схватио је основ њеног самопоуздања, опустио се и доживео остварење најмаштовитијег сна.
До повратка супруге, срећом има још доста времена.
БИОГРАФИЈА
Милица Јефтимијевић Лилић рођена је 28. 08. 1953. у Ловцу код Бањске на Косову и Метохији. Завршила је Филозофски факултет, у Приштини, а магистрирала је на Универзитету у Београду. Радила је у Приштинина Универзитету , као и у Радио Приштини и у Телевизији Приштина као уредник .
Донедавно била је уредник у Телевизији Београд.
Објавила је следеће књиге: “Мрак, избављење“ ,“Хибернација“ „ Путопис коже“ и поему “Чарање“, збирку прозе „Сиже случаја“, као и књиге критика: „Поетика слутње“ „Епистемолошка осветљавања“ „Одвијање свитка„ (сабране и нове песме) , „Мистерија љубави“ , „Критички темељи и домети“, студија о Сими Цуцићу, „Жубор ума“ / Il gorgoglio della mente (српско – италијанско издање) , „Das mysterium der liebe“, избор поезије на немачком језику, Мозаикот на создателот, поезија на македонском језику, „Тетоважа ума“, поезија, „По мери мита“, сатирична поезија,“IL fuoco e il v erbo / Vatra i slovo „ италијанско – српско издање, „Партенон звездама зидан“, поезија, „Понирања (у прозни текст)“, критике, Kazinmiš išik ( „Угравирана светлост“) „Непредвиђен сусрет“ (приче) „Šehrazat’in yeni dans“,(sećilmiš šiirler), („Шехерезадина нова кореографија“ – ), „Посланице Одисеју“, поезија, „О Косову опет и нове песме,“ „Скривено у сјају очију“, приче.
Проф. др Милутин Ђуричковић објавио је 2018. Зборник научних радова о њеном делу под називом „Одвијање свитка, књижевна критика о стваралаштву Милице Јефтимијевић Лилић“.
Има обимну библиографију коју чине прилози у књижевној периодици. Добитник је бројних националних и интернационалних награда и признања.Заступљена је у више националних и нтернационалних антологија поезије. Песме и критике су јој преведене на тридесет светских језика.
Члан је Удружења књижевника Србије, заменик је директора онлајн магазина Балкан Ин. Стручни је саветник у италијанској асоцијацији за дипломатију и право ICDJ (International council for diplomacy and justice) при УНЕСКУ-у са седиштем у Риму…Промотер je међународних кутурних збивања, нових књига, акивиста …