ARSEN (ČOVJEK KAO ON) – ZLATKO GALL

MEDIA BAR
CROATIA RECORDS
ZAGREB
2020.
PRIKAZ – ŽIVKO IVKOVIĆ

Nisam od onih koji će se zaklinjati i reći kako su bili zaludjeni Arsenom i njegovom kreativnošću u onoj, drugoj polovini šezdesetih i kasnije, jer, preferirali smo VISove (Crvene koralje, Siluete, Kameleone, Grupu 220, Grupu Mi, Džentlmene, Robote, Elipse, Indekse, Korni Grupu itd), sanjali o vlastitim svojim, ugradivši sebe i svoju mladost u rokenrol, identifikujući se zauvek sa tim, ali se tu uvek provlačio i Čovjek kao On, Arsen, ako ne drugačije, ono barem na način preslušavanja njegovih ploča na žurevima, tu su, naime, uvek prolazile one njegove, lagane, za ples stvari, stvari za pevušenje, no, kada se danas osvrnem unazad, pretresem njegov opus, bez ustezanja mogu zaključiti da je upravo On najznačajniji kantautor na našim prostorima i to se ne da demantovati ili negirati. I nema tog čiji je stvaralački opus jednak njegovom. Arsen je naš muzički dobrotvor, jer, podario nam je opus za nezaborav, a ono iznad ulaznih vrata zgrade u kojoj je živeo (Dobrotvorov dom) povezujem sa tim. Poodavno sam očekivao naslov vezan za njega, sa predubedjenošću da će se za jedan takav pobrinuti ne(t)ko od njegovih Šibenčana, ali, izuzev onog Mandićevog i iscrpnog Sinišinog u Tvornici 1 i 2, ostali smo uskraćeni, usput, bez nekih saznanja o saradnji autora ovog naslova sa našim najslavnijim kantautorom. Gall kaže kako je sa radom na ovom naslovu krenuo pre petnaestak godina, oduživši se tako Arsenu na najbolji mogući način, konačno, trebalo je sve to upakovati i složiti, tako da ovde imamo zaokruženu jednu priču o njemu, pa, ako je bilo ko sa Yu/Hr pop scene zavredeo, zaslužio ovakvo jedno štivo, to je svakako Čovjek kao On! Po autoru, Arsen se nije uklapao u onovremenu definiciju kantautora jer, slovio je za većeg i značajnijeg (već i onda) od ostalih, a ipak je prihvaćen od svih. Njegova osobena pojava, ličnost i karakter neumornog stvaraoca su sinonim za večnu, neugaslu prihvaćenost i, da, reći Arsen je jednako obimnom delu njegovom, kog su prihvatili svi, bez ikakvih preporuka i serviranja. Ono, i nisam nikada upoznao čoveka koji bi (kao što to imamo u slučaju inih) rekao, ma kakav Arsen, sa ubedjenjem da takav i ne postoji. U tom približavanju naslova ovog, čitaocima potencijalnim, potrudiću se i izneti najznačajnije detalje iz karijere mu, mada se tu ispostavlja problem, jer svaki iz te je izuzetno bitan, vredan iznošenja. Iznosi autor tako da je Arsen već 1955. zavredeo priznanje lista Polet i to za ‘Crtež i kratku priču’ a već naredne nagradu za ciklus P(j)esama na Vidikovom splitskom konkursu. Do 1963. je objavljivao pod pseudonimom, dobro nam znanim, onim, Igor Krimov. Iste je pobedio na Split Festu sa svojom ‘Onaj dan’, no, ta se nikada nije našla ni na jednom od njegovih brojnih vinilnih izdanja, ali jeste na dvostrukom cd albumu ‘Rane godine 1962 – 1964 (Kronologija)’ u izdanju Croatia Recordsa. Oj šibenska pismo mila nam donosi autobiografski iskaz Arsenov, te tako stoji da ljudi u šibenskoj ulici Nikole Tesle ne dišu zrak nego pjesmu, stih i glazbu. Oslikava on i svoje prve zagrebačke dane, snalaženje u novom za nj. krugu prijatelja (Muzički internat) i podstanarskih dana u sobi tog. Posredstvom Maria Bogliunija i nj. orkestra povremeno nastupa na plesnim večerima u prostoru Ribnjak, gde se predstavljao skinutim stvarima Pletersa, Pola Enke, Tonija Dalare itd, a radi se o 1958. godini. Već tada se naslućivao Arsen, muzički velikan, jer, javljao se i kao vokalni solist i kao tekstopisac, te kompozitor ali i instrumentalist. Imamo potom i prvi zaokružen njegov nastup (Večer sa Ksenijom Hribar) iz 1962. sa Zagrebačkim Jazz Quintetom (Silvije Glojnarić, Boško Petrović, Miljenko Prohaska i Davor Kajfeš). Kvartet Prima i vokalnu grupu Syrinx ostavlja za sobom te prelazi u Melos. Beleži autor i Arsenov prvi singl iz 1962. na kom su se našle Zapleši tvist/Rodjena za mene, ploča za koju Čovjek kao On i nije imao ne znam koliko reči hvale. Stoji ovde da je Igor Mandić u biografiji o Arsenu, pisao, da kod nas šansona nije ni postojala, ne barem pod tim nazivom pa sve tako do 1963. kada se u Zagrebu radja ‘Studio 64’ te dalje, ono, kako je Arsen sledio svoje osjećaje, a to što su ljudi njegove pesme okarakterisali kao šansonu, nije bilo njegovom voljom. Razmišljajući na tu, vezanu za emocije, nije mi trebalo ne znam koliko da ukapiram kako je svaka Arsenova napisana emotivna, i to je potrajalo do kraja njegovog života. Začudjuje ovde, ono, kako njegovo kantautorstvo nije bilo svima po volji! Stoji ovde da je stvar Čovjek od soli Runjićeva (bio sam ubedjen da se radi o Aresnovoj) bitno uticala ili je ugradjena u sam temelj nerodjene dalmatinske šansone. Ista se nalazi na dvostrukom cd albumu AD: Rane godine (Croatia Records). Dolazimo tako i do EP ploče Arsenove , na kojoj su četiri stvari (Dosta je toga/Cigareta/Ceste u noći i To sam ja) u izdanju ondašnje PGP RTB. Od onih sam koji se gotovo nisu bavili (sporadično da) Arsenom u onom, pisanom obliku, te se nikako ne mogu pomiriti sa onim, ovde, da je na izvestan način bio neprihvatljiv sa songovima koje je slao na festivale, a odbijali su ga upravo oni koji su ga trebali podupreti ili podržati. Potajno sam se divio tom čoveku (mada je tome najviše doprineo njegov dvojnik Vidan Pavlović, ličili su kao jaje jajetu, a fotke su bile objavljene u onovremenom listu za mlade Čik pogodi. Uredno sam pratio njegove nastupe na tvu, ta njegova jedinstvenost je plenila, unošenje toliko emocija u interpretaciju svojih je isključivo njegova prepoznanica, kod drugih pak, te (emocije) takodje nisu izostajale, ali je kod tih uvek nešto manjkalo ili škripalo. Dubina njegovih slatkih stvaralačkih nemira, posvećenosti i ljubavi mogla se meriti samo sa beskonačnim onim, Pacifik dubinama, nedokučivim i neistraženim. Autor ovde ukazuje potom na važnost prve LP ploče Arsenove ‘Čovjek kao ja’ iz 1969. iz razloga zaokruženog kantautorstva. Naravno, svest o onom ‘zaokružen’ će u vremenu ispred sazrevati, sve više, do konačnog onog, Čovjek kao On je jedan i jedini, a što će i ostati, jer, duboko sam ubedjen kako ga ni(t)ko ne može ugroziti , a već skinuti sa tog trona je u domenu nemogućeg. Arsen u prevodu ima višeznačje – autentičnost, dubokoemotivnoobjektivni prikaz vremena svog itd. U delu ovog naslova ‘Brod u boci’ , ima reči o njegovoj internacionalnoj karijeri, koja datira od turneje po USSRu, ali i da je zabeležio nastupe po brojnim evropskim zemljama (Francuska, Belgija, Italija, Češka, Poljska itd). Gostovao je i u Egiptu, a u svim navedenim je stekao brojne prijatelje. U delu vezanom za njegov drugi Lp ‘Arsen’ iz 1971. autor navodi da se radi o kultnom ostvarenju (Ne plači mala moja, O mladosti itd), a zlatna ploča rečito govori o armiji, tada već njegovih poštovalaca, i to nije sve, iste izlazi nj. song zbirka ‘Brod u boci’ koja, nailazi na odličan prijem. Kupovali su tu, bez razlike svi, i obožavaoci njegovi koliko i iskreni zaljubljenici u poetsko ono. Arsen je govorio da riječ mora nositi misao, da, ta riječ ljubav zaista nosi ljubav ali i razumijevanje. Odgovornost je uvek i isključivo na autoru, tako da je Arsen , bez razlike, svakoj napisanoj prilazio sa neskrivenom tom, barem ja sam tako doživljavao njegovu poeziju. Naravno, sve u superlativu o njegovoj Gabi, za koju je govorio da je čudnovata osoba, žena koja ne mrzi žene, usput, delikatna i lepa. Aresnov LP ‘Homo volans’ iz 1973. je prvi domaći dvostruki pop takav. U autorovom osvrtu ovde, na pomenutu već, većina brojeva sa tog je u rangu favorizovanih, onih, izuzetno uglazbljenih, bilo da se radi o vlastitim ili prepevima. Autor se zbilja potrudio, pa tako imamo brojne izjave i tekstove koje su sa Arsenom odradili Marko Stričević, Nenad Miletić, Nenad Turkalj, Petar Luković, Amer Tikveš, Irena Paulus, te Igor Mandić i naravno, tko drugi do njegov Šibenčanin Siniša Škarica. Vezano za Šibenčane, otišlo se dotle da se iz razloga brojnih, znamenitih, zaslužnih i značajnih iz ovog grada iskristalisala nova grana ili pravac u kulturi uopšte, nazvan Šibenistika (s pravom) jer dovoljno je istaći imena onih, Ivo Brešan, Dušan Šarac, Darko Gulin, Samir Milla, Miro Belamarić, Mišo Kovač, Vice Vukov uz Sinišu Škaricu i Arsena, mada pri tom i nisam zaključio listu tih, nisam pobrojao sve. U poglavlju ‘Jer osamdesete su bile godine’ , autor se osvrće na zajednički LP Gabi i Arsena iz 1980. iznosi ono Gabrijelino, da je njen Arsen bio slojevit, darovit, duhovit i povrh svega veliki vizionar, uz dalje ono, kada gledam dvije pjesme (‘Nada’ te ‘Hrabri ljudi’) koje je napisao za Djordja Novkovića, sjetim se, kako smo u lijepom vremenu živjeli. Na albumu Naručene pjesme iz iste godine, našle su se stvari napisane za Zdravka Čolića, Srebrna krila, Andreja Šifrera, Bijelo dugme, legendranog Čobija te Josipu Lisac i Grupu Mi. Ima reči i o zagrebačkom Beogradjaninu, Arsenovom negdašnjem prijatelju Kaporu, o kome i ne bih, jer, ini su sasvim dovoljno o njemu pisali. Usput, prevideh izuzetno zanimljiv deo, koji mi se povremeno vraća, urezala mi se, nekako, ona o njegovoj Ines, napisanoj 1979. I zbilja je reč o njegovoj staroj ljubavi koja živi u Milanu, ali je svake godine dolazila u Zagreb na nekoliko dana, odsedala bi u hotelu Esplanade, vidjala se sa Arsenom i vratila potom. Govorila je da ju je taj song obeležio za ceo život. Dvadeseti, jubilarni Arsenov LP naslovljen sa ‘Kantautor’ doneo je vrsne prepeve domaćih i ino svetski priznatih songova, njegovih drugara kantautora (Šarla Aznavura, Bulata Okudžave, Djina Paolija, Serdja Endriga, Lenarda Koena, Lenona, Montena, Diklića Drage Mlinareca itd). Autor potom piše kako je trebalo imati i talenta i muda da bi se uronilo u opuse tih velikana a pri tom sačuvati živa glava i čist obraz! Arsenu je uspelo i prvo i drugo, stoji ovde. Autor potom ističe i to, da je Zoran Predin na svoj već način odao dužnu poštu Arsenu, albumom ‘Zoran Pjeva Arsena’ iz 2019. Ima ovde reči o Arsenovoj filmskoj karijeri u kojoj se oprobao ne samo kao glumac nego i kao autor muzike za brojne. Na koncu, autor je poprilično stranica posvetio svom nekom vidjenju Arsenovih albuma, uronivši u zbija detaljnu, ozbiljnu onu analizu svih ostvarenja njegovih i to je ono što ovde pleni, ta njegova stvarno posvećenost impresivnom Dedićevom muzičkopoetskom opusu. Darko Glavan je u bukletu na kompilacijskom cd albumu ‘Kinoteka’ iz 2002. napisao da Arsen svoj estradni život u potpunosti želi očistiti od svega suvišnog, jer, njegovo muzičko delovanje je, bez svake sumnje i do tada bilo na visokom stupnju estetske higijene. I za Arsenov poslednji album ‘Rebus’ stoji ovde da se radi o još jednom remek delu, da bi se potom autor upustio u svoje već vidjenje brojeva sa tog, uz ono Matijino: ‘’Teško je bilo sa njim poslednjih godina, jer, uvek je otvoreno, pa i novinarima govorio ’da svoju priču privodi kraju’! U zaključku , istaći ću da je ime Arsen jednako onoj, Working On The Song Forever!
21.11.2020.