NOVA POETIKA
BEOGRAD
2020.
PRIKAZ – ŽIVKO IVKOVIĆ
Sa Marjanovićem, kao romanopiscem sam se upoznao pročitavši njegov stariji naslov Žice. Već tada je ostavio utisak ozbiljnog pera, pera za koje se ne mora lobirati, mada Beogradjani uglavnom lobiraju za svoje, no, za njega i nije bilo neke potrebe jer je na peru daleko bolji od onih medijski etabliranih i podržanih. Marjanović je kreativac koji ne prilazi pisanju podstaknut pukom znatiželjom ili onim, ne znam šta ću sa sobom, pa ‘ajd’ da vidim šta će od svega ispasti, kakav ću utisak ostaviti, rezultat u konačnici. NISAM TI BAS SVE REKAO donosi do srži intrigantnu priču, redjaju se ovde zaplet za zapletom, uz neizbežnu neizvesnost i bez raspleta nekog nazirućeg, gotovo do samog kraja, te je, tako, onaj elementarni cilj vezan za prihvatanje od čitalačkog auditorijuma u potpunosti dostignut. Glavni akter je beogradski džez saksofonist sa članovima svoje (Propelers) grupe, uz dogadjanja, raznorazne peripetije i zavrzlame iz života, a što čitaocu pali maštu do tačke usijanja. Skladnu porodičnu idilu (supruga Marija i kći Una) će nenadano zameniti za avanturu sa devojkom za jedan dan, pa onda mnogo dužu sa izvesnom Minom a što će ga koštati barem trenutnog raspada porodice i radosti koju jedna takva donosi. Ini bi rekli, tipična beogradska priča, da, ali sa naglaskom na džez i svemu onome što taj muzički pravac donosi. Glavni junak, nekako uvek uspeva u nastojanju prevazilaženja gorućih onih, problematičnih situacija u koje se uvalio, ali ostavši tako uskraćen za već pomenut skladan porodični život kom je težio, te pokušava povratiti tu, od ranije stečenu poziciju, ali, ne ide to baš tako lako, i tu imamo preferentnog saksofonistu koji svojim solo deonicama i muziciranjem uopšte, izvlači maksimum iz tog (duvao je u svoj saks samo za sebe, svirao samo za svoju dušu i osećao se mnogo bolje, jer, duvao je u taj saks, a njegov bol je izlazio kroz pisak tog). Iskrojenu životnu razvalinu, katakombu, to izlivanje lave iz saks – seks grotla u koju se upetljao vešto je ukomponovao u A1 stvar ‘Niko te nije kao ja’ pokazavši tako svu svoju književnu ozbiljnost, zrelost i genijalnost. I kao na filmu (može se porazmisliti na temu snimanja tog po istoimenom naslovu), sve se odvija u najvećem gradu Srbije (manjim delom u Pržnu i Budvi), a ličnosti i zbivanja uz sve posledice teku, provlače se kroz sadržaj, ne daju vam predahnuti, možda samo na kratko za cigaretu tek i razmisao onu, šta li će se na koncu dogoditi. Hepiend, naravno, sadržan u samo jednoj, zaključnoj onoj, nije izostao, pa sad, nastavak neki priželjkujemo svi mi koji Marjanovića svrstavamo ili rangiramo kao visokopozicionijranog pisca. U podnaslovu stoji ‘Ain’t No Sunshine When She’s Gone’, stvar snimljenu davno, ali ide, uklapa se ta u sadržaj price te i ne začudjuje to što je Izdavačka kuća NOVA POETIKA bezrezervno podržala Marjanovića i javila se kao izdavač ovog romana, pa istoj od srca zahvaljujem na odličnom potezu uz nadu da će nas u vremenu ispred obadovati novim naslovima koji zavredjuju izuzetnu pažnju poput ovog.
07.03.2021.