Tekst Zivko  Ivković

Najznačajniji valjevski (ali i mnogo šire)  hevi predstavnik (uža odrednica death metal) je svakako  grupa Amon Din.  Na ideju o formiranju grupe dolaze braća Šarčević (Nebojša i Saša) negde startom devedesetih, odlučni već tada u nameri pisanja isključivo autorskih stvari, pa tako, već 1993. su obelodanili svoju prvu, Destiny je ta,  koja će se naći na njihovom prvom albumu Dinamoneyezed nešto kasnije. U onom originalnom ili izvornom sastavu zaduženja su išla od Nebojše Starčevića na solo gitari, Saše Šarčevića kao vokalnog soliste, pa onda Nenada Lazića na bas gitari, Ivana Petrovića na gitari pa sve do Boška Rankovića za bubnjevima.  Probe su održavane tako reći po svim dostupnim prostorima, vežbali su gde su stigli, ali sa mnogo ljubavi potkovani ambicioznošću i željom da  predstave svoj autorski opus, tako da već 1995. godine beleže svoj prvi nastup u karijeri , i to  u valjesvkom Domu JNA.  Usput, Amon Din je termin preuzet iz Tolkinove knjige Gospodar prstenoiva i vezan je za planinu na kojoj se, u slučaju ratne opasnosti palila vatra u znak  upozorenja. Na onom, prvom nastupu u već pomenutom valjevskom Domu JNA grupa je premijerno izvela već pomenutu autorsku Destiny, da bi potom usledili nastupi po okolnim gradovima poput Užica i Kosjerića, ali i u Čačku, Kraljevu i Beogradu. Neumorni Nebojša Šarčević je nastavio rad na autorskim stvarima, uveliko se radilo na tom, prvom albumu, a prve demo snimke su i napravili u Valjevu. Početkom devedeset i devete su u beogradskom studiju Kazablanka snimili taj prvi album naslovljen sa Dinamoeyezed, a isti se javlja pod okriljem Diskografske kuće Butcher Sound (samo kasetno izdanje) da bi Walk Records preuzeo izdanje na cdu. Na tom su se našle stvari Rising Sun/Psycho Manifest/Into The Mirror/Little Shit/Destiny/Grasping At Shadows/Umbra/Blue Tomb/I Love You/In Dread Of Insanity i The King Of Din Amon, s tim da se na cd izdanju kao bonus stvar nasla Nebeska Srbija. Pomenuta nema nacionalistički predznak, mada se po naslovu moglo doći do jedne takve pomisli.  Promocija tog albuma je, naravno, krenula od Valjeva, a imajući u vidu tadašnju složenu društvenopolitičku situaciju, izostala je očekivana promotivna turneja po Srbiji. Kada se radi o personalnim promenama, već 1997. godine Ivana Petrovića menja Nikola Rajevac, a zvuk grupe je upotpunjen klavijaturama koje je svirao Dejan Radovanović koga ubrzo potom menja Tatjana Tanja Radić sa kojom u postavi i snimaju Dinamoneyezed album.  Darko Stojanović je producirao taj prvi album, koji se na tržištu  javio naredne 2000. godine, a razlog kašnjenja treba tražiti u tada izuzetno nepovoljnoj situaciji vezanoj za izdavaštvo. Istaći ću i to da se na kompilacionom cd albumu Scream Until You Like It (izdanje našeg Rock Express Recordsa,  diskografske kuće brace Rogošića kojoj imamo  zahvaliti  za rokenrol kontinuitet u devedesetima i prvoj polovini  dvehiljaditih, kada se radi o muzičkim ali i buk izdanjima) našla stvar ove grupe naslovljena sa Umbra, te je, na taj načini krunisana ta velika prihvaćenost grupe na domaćem ali i šire.  Odmah po okončanju snimanja ovog, prvog albuma, Nenada Lazića na bas gitari menja Saša Stefanović.Takodje dolazi i do izmene na mestu klavijaturiste, tako da Tatjanu Tanju Radić menja Boris Novaković. Svirke po Srbiji su nastavljene, a pod značajnje se podvodi Balkanska turneja 2005. godine sa poljskom grupom istog usmerenja VADER. Svirali su ponajviše po beogradskim klubovima (u Barutani recimo, gde su u ulozi predgrupe nastupili na koncertu poznatog Paula Di Anna, vokalnog soliste   grupe Iron Maiden). Sa holandskom grupom Sinister nastupaju u beogradskom Domu omladine, zatim u Novom Sadu, a u Sarajevu i Sofiji ponovno nastupaju sa poljskim mealcima Vader. Iz svega proizilazi da je Amon Din imao značajnu internacionalnu karijeru. No, Amon Din nije ostao imun na personalne promene, tako da već 2006. umesto Rajevca na mesto gitariste dolazi Dušan Vučićević, koji preuzima i ulogu vokalnog soliste. U tom period kroz grupu prolaze Rodoljub Mihajlov bas gitarist te vokalni solist, Milan Dobrisavljević gitarist, Čeda Paunović klavijaturist te Miloš Batoćanin (sin nadaleko poznatog Slavana Batoćanina utemeljivača Bitlvanie valjevske) koji daje svoj pun doprinos u kreiranju nekoliko stvari autorskih, potom imamo Igora Mikića klavijaturistu i na koncu Davida Diepolda bubnjara iz grupe Promised Land. Članovi grupe ne posustaju, rade na stvarima za novi album, pogotovo Nebojša Starčević, tako da u kragujevačk

kom studiju Češnjak (kod Vuje) 2006. godine snimaju i drugi album naslovljen sa Where The Dreams No Longer Exist koji se javlja pod etiketom francuske diskografske kuće Manitou Music/Pervade Records a godina je 2008. Zanimljivo je istaći da je mastering za ovaj album uradjen u studiju Pow na Floridi, u produkciji Juana Punchy Gonzalesa. Ovaj drugi je snimljen u sastavu Nebojša Starčević, Saša Šarčević, Nikola Rajevac i Damir Adžić.  Na ovom su se našle Doom of The Centuries/Where The Dream No Longer Exist/Murder Begins/When The Sky Is Bleeding/Beast Of Nihilism/Ime i krv/Abysmal Ignorance/Sleeples Demise/Of Cadavers and Scum i stvar Zavet sa kojom zatvaraju ovaj drugi album. Usledila je i evropska turneja sa U.S.A. grupom NILE, a svirali su u Budimpešti, Bukureštu, Bratislavi, Beogradu, Beču, Sofiji, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Bolonji, Marselju itd, pa je tako  Amon Din iz grupacije retkih onih koji se mogu pohvaliti velikom jednom turnejom.  Amon Din su svirali i na novosadskom Exit Festu 2005./2006./2007./ i 2009. sa poznatim imenima iz sveta hevi metal scene. U tom periodu su delili stejdž sa, kako već rekoh značajnim svetskim death metal imenima kao što su Kreator, Slayer, Morbid Angel, Soul Fly (grupa vokalnog soliste  Sepulture Maksa Kavalere), Testament, Nile, Vader, Obituary, Unleashed, Amorphis, Grave i drugim. Tokom druge dekade ovog, trećeg milenijuma, koncertne aktivnosti  sastava Amon Din jenjavaju, ne iz razloga zasićenosti nego iz onih, objektivnih,  porodičnih i radnih obaveza članova grupe, tako da dolazi do postepenog gašenja možda i najznačajnije death metal grupe na našim prostorima. Nebojša StarčevićiI dalje piše, ne odustaje, priprema materijal za treći album, živi I radi u Valjevu kao i većina članova koji su prošli kroz grupu. Uveliko razmišljaju na temu povratničkog jednog koncerta, ili, u prevodu, nema druge, u vremenu previranja i društvenopolitičkog haosa preostaje nam samo rokenrol.   

10.10.20211.  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *