Izdavač: PROMETEJ, NOVI  SAD, 2023.                                                                                                                

PRIKAZ: ŽIVKO IVKOVIĆ

A mogao sam biti gej je začudjujuće intrigantna, dugometražna Marjanovićeva priča, pa dobro, više u nekom seksi duhu, ali na tragu onih ranijih njegovih, Žice i Nisam ti baš sve rekao, u čijem sam posedu, a radnja romana ovde se uglavnom odvija u prestonici uz česte izlete po Yu i u potpunom rnr maniru je. Naizmenične storije, koje se u nastavcima ovde smenjuju, prva ona, kada čovek ostane bez bračnog druga nakon pola veka zajedničkog života, te druga, ona, iz mladosti i stare dobre Yuge, koju su, manje – više svi zaboravili iz razloga onog, bilo je isuviše dobro da bi potrajalo, i, čovekovih naivnih shvatanja da  od dobrog možemo u još bolje, a što je u domenu teško shvatljivog……. Marjanovićevi romani su nesumnjiv dokaz, onaj, da o rokenrolu i mogu pisati samo kvalifikovani isključivo, oni koji su prošli taj životni  put, a ne tamo neki koji izmišljenim svojim žele u žižu interesovanja pošto – poto. Nevolja kod ovakvih romana pisanih u fazonu naizmenične dve, je ta što se tek zagrejete, uživite u prvu, a onda imate nastavak druge one, pa tako, kao da vas Vim Hof metoda tuširanja hladnom vodom preseče. U jednom trenutku ste u Biogadu n/m onog vremena, sa društvom u kampu, uživanje mladalačko, potpuno ono, da biste se nakon izvesnog našli u Beogradu, uz žicu iščekivanja, neizvesnosti, te drinking lonely coffee……. U redu, to je ono što autora ovog svrstava u vrhunske one, neizlobirane književne kreativce …..Usput, u potpunosti se slažem sa autorom kada piše ‘ostaću u onom mom vremenu, jer mi je tamo mnogo lepše, sve dok ne riknem’. Da je Juga svojevremeno bila Zapad, imamo potvrdu autorovu u epizodi kada su po USSRu naše rokenrol grupe i zabavnjaci uživale status mega zvezda, a o dogodovštinama po gradovima te smo poodavno upoznati zahvaljujući upravo ovakvim naslovima. Marjanović je u jednom od svojih naslova pisao o odlasku u poštu da bi se telefonom javio svojima, a na zidu je video mapu Evrope  obojenu u plavobelo, zemlje Varšavskog pakta su bile označene crvenom, a zapadni blok plavom, i naravno, Juga je bila u plavoj toj…….. Brojne su, ovde, ljubavne avanture našeg junaka koje nije pothranjivao bahanalija vokabularom, vulgarnostima onim, neprihvatljivim za nas odrasle u nekom moralnijem društvu, za razliku od recimo inih autora i  naslova poput Seksualnonemoralan tip ili Izgužvane misli, nego se u skladu sa svojim (dakako i našim) primerenim vaspitanjem sasvim pristojno obraća čitaocu i tu umnogome odskače od navedenih te sličnih, a što kao potpisnik ovog prikaza izuzetno cenim te odajem priznanje autoru, ubedjen da isto dele mnogi iz generacije kojoj pripadam, generacije odrasle uz hipi pokret i rokenrol druge polovine šezdesetih te prve polovine sedamdesetih. Pomislim kako se ovde radi o ljubavnim avanturama negdašnje yu rock zvezde (autorovim možda), vratim se potom na uvod kniige, dakle nije, pa dobro onda, idemo dalje……Zbivanja i lav stori se u sadržaju  naslova smenjuju neverovatnom brzinom, čas na moru, pa onda u Beogradu i ostalim gradovima uz detaljne ali u granicama pristojnosti oslikane te erotske, bez vulgarnih tih words and sentence, ali zbilja u tom prihvatljivom tonu, like a songs njegovih. Čitaocu se možda učini kako je seksa možda i previše u ovom Marjanovićevom romanu, no, to je i prilika da ini pročitaju šta su propustili u mladosti uz konstataciju da popravni nije moguć jer, doživljeno ovde je privilegija isključivo onih koji su živeli rokenrol. Imamo potkraj romana zanimljivu povrh epizodu našeg junaka sa izvesnom iz Bijeljine te zamalo stizanje na cilj, koji je podrazumevao srodnu dušu, ljubav kakvoj je težio i zaključak da ipak nije sve u seksu, ali avaj………… Ono, vezano za naslov romana ‘A mogao sam biti gej’ valjda samo iz razloga da se više puta našao u takvoj poziciji a iz koje izlazi kao pobednik (ili gubitnik kako za koga) uspešno odolevajući tom, a mogao sam biti gej iskustvu. Marjanović roman predokončava sentimentalnim povratak putovanjem u startna životna  prisećanja kada je brojao samo četiri godine, brižne roditelje, drugare i drugarice…… A ‘svršava’ sa Ninom iz u susedstvu samousluge sa kojom i zbilja nalazi ono čemu je težio. Sjajan roman od još sjajnijeg autora, koji, kao i u svojim sonogovima ne može da nas razočara, nego obraduje samo.

datum – 25.09.2023.