PRIKAZ: ŽIVKO IVKOVIĆ
Književni kreativci poput Zorana Ilića alijas Zi Webmana – Kralja pajaca ne miruju, i dalje su ubedljivouzbudljivi sa, barem za nas starije uvek aktuelnim štivom, jer ako u prirodi postoje zakoni kojima dugujemo delovanje svega, tako i autor ovog deluje po zakonu samo svome, nema posustajanja, pa imamo tu istrajnost, osobenu njegovu, kojom se i ne može pohvaliti ne znam koliko tih (izuzev Miljana Ristića naravno) te iz razloga tog i zavredjuje zbilja respekt. I u ovom, najnovijem ‘Zemlja pleše’ naslovu, krajnje zanimljivom, Pajaco nas uvodi u štivo ‘Svečanom pesmom’ zalazi u nastanak te od autora pa sve do toga zašto ta nije prihvaćena za himnu stare nam države. Glavni junak ovde je Jugoslav, koji nas postepeno uvodi u sadržaj ove, sadržaj koji se manje-više podudara sa brojnim i neispričanim, jer, uopšte nismo svesni kojom brzinom se sve odigralo, tako da i danas šetamo kao ošamućeni, nesvesni da je sve okončano, države u koju smo se zaklinjali nema, a krivaca za raspad te je toliko, uz ono, obreli smo se u surovom i bespoštednom kapitalizmu, pa, ko preživi pričaće, mada to i neće čuti, ali u ovom slučaju pak, imamo validan dokument, kojim se Pajaco dokazuje kao pisac iz grupacije ozbiljnih i objektivnih a vezano za decenije iza. I kao iz svakog njegovog naslova (četrnaest dosadašnjih!!!!!!!) tako i iz ovog najnovijeg se može što-šta naučiti, doznati o pojedincima koji su krojili istoriju ‘bivše’ nam, karijerama njihovim ne tako poznatim. Zi ovde, shodno svojim izvorima i saznanjima donosi biografije ličnosti koji su tu krojili ili su bitno uticali na tok istorijski posleratne Juge, na sasvim pristojnom broju stranica i jedan zbilja kvalifikovan način a to, ko su oni, reći će nam zasigurno glavni junak ove, već pomenuti Jugoslav……
Možda i grešim, ali, rekao bih da u Jugoslavu prepoznajem autora, who knows, na tu pomisao me navode više puta apostrofirani rodni grad u Šumadiji, pa onda Fontanci takodje vezano za deo tog, a, SmaKtaun je taj ….. Autor je, po svemu, u naslovu Zemlja pleše sabrao sve ono o čemu je u bliskom mu ali vremenu iza razmišljao, pa tako koncipirao i finalizovao naslov. Daleko od tog da su ga tištili ti, no uz alter ego saglasnost i dolazi na ideju o pisanju naslova ovog, predivnog jednog, u Pajaco stilu već, koje će, na žalost postati dostupno tek probranim zaljubljenicima u njegov književni opus, a da bi dobacio do šireg čitalačkog auditorijuma, potrebna je, kao i uvek, medijska podrška, lobiranje itd, što u ovom ‘Zemlja pleše’ slučaju izostaje, jer, ta je neophodna jedino u onom, ‘nazovi velikih’ slučaju, čija dela ljudi i ne čitaju upravo iz gore navedenih razloga, a što iskreni zaljublenici u pisanu reč odlično kapiraju, te otuda i ono, vezano za naslove takvih, ‘nos vas djavo’. Jugoslav nam ovde, kroz sadržaj provlači i nekolike rocknrol grupe, njihove nastupe onovremene, pa tako, imamo slova o Prljavom kazalištu, Korni grupi, Taksisti iz Holandije, Bijelom dugmetu ….. Autorovo vidjenje ličnosti iz sfere političkog miljea u ex SFRJ, njihovom doprinosu (manje očuvanju) u raspadu države, sa predumišljajem ili bez, tek, nekako sam ubedjen kako mu je laknulo nakon prebacivanja na papir svega toga. Pedantan kao i uvek, ti podaci su više edukativnog jednog karaktera, znajući , kako i sam piše ovde, da je sa internetom poodavno na ti. Oni koji se nadju medju srećnicima i dodju do primerka ovog Pajacovog naslova, zasigurno će se zadržati na delu vezanom za ‘Uklete slovenačke pesnike’ kojih je, ne malo, a da bi užitak bio kompletan , to bih da prepustim čitaocima, izuzev da su upravo oni (Ukleti slovenački…) i motivisali autora da se baci na pisanje ovog naslova koji nam i donosi odredjenu pouku, a prenuće nas iz dubokog, letargičnog sna, začarnosti politikom i pogrešno izvedenim zaključcima.
datum: 05.02.2024.