PRIKAZ: ŽIVKO IVKOVIĆ
Sa Lačnim Franzom (Zoranom Predinom) kao književnim stvaraocem sam imao priliku upoznati se čitajući njegov ‘Druga žena u haremu’ naslov, kada je zavredeo i pridobio moje simpatije, a nezaobilazni Notni spisi izdavačke kuće Geopoetika nam, evo, predstavljaju i naslov njegov Mongolske mrlje u prevodu Dragane Bojanić Tijardović. Autor ovde već u istorijskom osvrtu i dostupnih mu saznanja vezanih za nastojanja Turaka da pokore veći deo Evrope oslikava period taj, tragične sudbine porodica koje su se našle na udaru tih, tragedije koje nisu mimoišle ni Sloveniju (mada u znatno manjem obimu) a što ide u prilog onoj, poodavno poznatoj, koliko su propatili narodi na našim prostorima od turskih osvajača. Ovim, Monoglske mrlje naslovom Predin se, slobodno mogu tako reći, ustaljuje na poziciji onih, nama poznavaocima (i delimično barem) njegovog književnog opusa, kao zbilja zanimljiv, time stvarno prihvatljiv a što je jednako onom, ozbiljan, izuzetno cenjen pisac. U Mrljama se smenjuju likovi vezani za dva različita istorijska razdoblja, preciznie, šesnaesti i dvadeseti vek, te utisak o dva romana ostaje, ali su storije naizmenične što naslovu ovom daje posebnu, preko potrebnu draž. Posve neuobičajen koncept pisanje, mada ne i nepoznat, koji pleni neizvesnošću te the strendž of kajnd plot ali i raspleta, ako takvog i ima uopšte. Pa tako, na talasima autorovog književnog plivanja, zastajemo, uzimamo vazduha, čekamo da prodju talasi, krećemo dalje ubedjeni da ćemo stići na obalu boja koja ovde ne podrazumeva hepiend, a možda taj dodje u nekom balkanskom zavrzlama obliku, što neizostavno iziskuje koncentrisanost uz uvek prisutnu tu, neizvesnost, okrenuti narednu stranicu, približiti se kakvom takvom odmotavanju klupka, koje nije sasvim izvesno, te je, tako, pauza u čitanju isključena. Elem, uvod donosi Dušu (u duši) koja se nije uplašila nesvakidašnje maloazijske spodobe, Duša koja je znala isključivo za mukotrpan rad, odricanja i veru u hrišćanstvo, koje, kao niti bilo koja druga čovečanstvu nikada nisu donele dobro, a učile su o tom, pa sad …… pogrešno ili smišljeno takvo tumačenje svetih knjiga i nije neka nepoznanica. Naravno, provlače se ovde autorovi pogledi i stavovi na ovu ili onu temu, a što je tako individualno da uopšte i ne iznenadjuje,, te ostaje ono, da li je u pravu ili ne, što podvodim pod diskutabilno. U četrnaestom poglavlju konačno imamo priželjkivano pojašnjenje vezano za ovaj ‘’Mongolske mrlje ‘’ naslov, a stoji da se tu radi o modricama na telu dakle belezima plavocrne boje koji nastaju kao posledica skupljanja ćelija …. kakvu je na donjem delu ledja iznad anusa imala Gorazdova (josh jedan lik iz knjige) novorodjena kći Brina …… Bilo kako bilo, tek uvodna storija inspirisana autorovim saznanjima vezanim za tursku najezdu se okončava na način njegov te složene i samo takve zavrzlame, radnje, kako god, da bi mu na toj pozavideli i daleko poznatiji i priznatiji …… Po svemu, uvodna ta je na mene ostavila neizbrisiv jedan utisak, Dušu mi u dušu pohranila ….. Pa tako, iz srednjeg se selimo u prošli, dvadeseti vek našeg podneblja i nepromenjenu destinaciju, dakle ostajemo u u Sloveniji (SR) ali uz ‘Mrljavog’ lika Vinka, koji pokušava izgraditi samo svoj svet, prividno uspeva u toj (nameri) ali samo do konačnog pada. I ovde imamo ‘Lačni’ pogled na akutelni svojevremeno poredak, fascinacije i hijerarhijski uspon njegovog Vinka , zbilja uspešno gradjen , po modelu ondašnjem, posvećenost u dokazivanju lojanosti (iz razloga grehova njegovih roditelja) te komunjarskom (ne komunističkom) okorišćavanju sistema. Storija o Vinetu(u) donosi upravo to, uspon i pad onog koji se okoristio o sistem, a završava se potomkom mu koji je poneo isto ime uz ring of fire (ne onaj od Johnnyja Casha) sa kojim se i okončavaju romani …. A tragične, više ili manje sudbine koje će u budućnosti potomci ličnosti iz romana iskrojiti … te da li će se sa istim okusom gorčine ponoviti nikada nećemo saznati, i voleo bih da se varam, možda nam Lačni servira nastavak …. Ponoviću samo da se u kapiranje ovog Predinovog štiva neizostavno mora uneti izvesna doza koncentrisanosti iz razloga kapiranja brojnih main rola, jer nema tu manje zapaženih ili vrednih, konstantna podredjenost naslovu se dakle podrazumeva, te je tako autor , ovim i zbilja osvojio simpatije zrelijeg onog dela čitalačkog auditorijuma.
18.06.2024.