PRIKAZ – ŽIVKO IVKOVIĆ
‘Jedan život’ , zbilja visokokvalitetno biografsko štivo o Lu Ridu je konačno i na našem buk tržištu, zahvaljujući izdavačkim kućama Treći trg & Srebrno drvo a u prevodu Novice Petrovića koji je odradio stvarno sjajan posao . I, nema tu sumnje nikakve, obimno jedno štivo sa preko šest stotina stranica i četrdeset što crnobelih što kolornih fotografija uz podatak da na našim prostorima do sada i nismo imali naslove o Ridu je više negoli priistojna motivacija koja obećava izuzetne redove koje ćemo sa zadovoljstvom pročitati , štošta otkriti vezano za Lu Rida, Velvet Underground i ondašnju njujoršku scenu a što samo govori o značaju this book. Te, po ko zna koji put ističem onu, da su manje poznate izdavačke kuće kvalitativno veće i značajnije od onih nametnutih i etabliranih kako to već kažu, a dokaz su evo Treći trg te Srebrno drvo koje samo ovim naslovom (ima ih naravno više) ostave za sobom mnogo poznatije one. Uvod ovde kreće od Luovog gostovanja u PEN prostoru filadelfijskom, koji se i nije činio posebno izglednim, no, autor se zbilja potrudio a što je i rezultiralo dolaskom pomenutog. Razgovorativno raspoložen, kao retko do tada uspeli su za sat samo proći kroz sve pedvidjene epizode vezane za Vorhola, Švorca, Lori Anderson i naravno Velvet Underground. Slede potom uredni biografski podaci o Ridu (Lewis Allan Reed) rodjen u Bruklinu 1942. godine u jevrejskoj, ne tako religioznoj porodici. Iz razloga pomanjkanja štiva o Ridu je važno valjda izneti te najosnovnije podatke iz biografije njegove. Ono, ne sećam se štiva o Ridu na domaćem rocknroll book tržištu, te je utoliko bitnije izneti više tih od značaja mu iz karijere. Van svake sumnje, sjajno biografsko delo, ono, kažem nedostajuće na našem rnr buk tržištu, ali evo, Treći trg & Srebnro drvo su se postarali i pobrinuli te ispravili propušteno. O Ridu i VU se u onovremenoj rocknroll štampi i nije pisalo ne znam koliko, a što i ne začudjuje jer probiti se, zavredeti medijsku pažnju, dospeti na vrh pored brojnih U.S.A. i G.B sastava (The Beatles, The Rolling Stones, Beach Boys, The Doors, Bob Dilan i da ne nabrajam potrajalo bi) uopšte nije bilo moguće. Ridov start u karijeri je vezan za srednju školu, u toj nalazi istomišljenike, pa tako sa svojim sastavom nastupaju na školskim priredbama, no tada piše prve autorske koje ćemo imati na singl ploči (Leave Her For Me /So Blue) a za naziv svoje prve grupe su uzeli Shades da bi nešto docnije naziv promenili u The Jades. Dikertis piše ovde da je Lu eksperimentisao sa svojim životom na način onaj, doznati što više o seksu, drogama i alkoholu, te i ne čudi ta okrenutost takvom jednom stilu življenja a što se, naravno odrazilo na kreativnost. U vremenu studiranja Rid se borio sa psihičkim problemima, ali je prešavši na Sirakuza Univerzitet sa drugarom Hajmanom formirao rock grupu nazvavši je L.A. & Eldoradosi, a tu su pored njih dvojice činili Lojd Baskin te Ričard Miškin. Startom šezdesetih droge i nisu igrale zapaženiju, tako razornu ulogu medju mladima, no prisutnost te je činjenica, pa tako i Rid nije predstavljao izuzetak. Slovio je za izuzetnog kreativca u tim studentskim danima a srodnu dušu je našao u Šeli Albin studentkinji umetnosti, dopunjavali su se tako, na najbolji mogući način, on bi napisao priču koju bi ona potom nadogradila svojim crtežom i sugestijama….. uprkos njegovoj biseksualnosti koja njoj uopšte nije smetala, no, sve ima svoj kraj pa i njena tolerantnost za Luove sve češće ispade, zbog kojih ga ostavlja. Rid je njoj posvetio nekolike songove poput Pale Blue Eyes/I’ll Be Your Mirror te The Gift. Pa ipak, ovde stoji kako je presudan uticaj na Lua ostavio Delmor Švorc profesor i esejist sa univerziteta u Sirakuzi, koji je u neku ruku kontinuirano podsticao Rida da nastavi, istraje sa pisanjem jer, ima tu nešto, neki drugi svet, koji čeka na otkrivanje tek. Tako se izrodio The Warlocks, neformalna grupa stvaralaca i kreativaca sopstvenog muzičkog stila. Pridružuje im se Angus Maclise bubnjar te Sterling Morrison gitarista pa se tako iskristalisao Velvet Undergraound (naziv ovaj je preuzet sa naslovne korice knjige (kupljene na trotoaru) autora Michaela Leigha objavljene 1963. godine. Stoji da su Velvetsi nastupali po neuglednim njujorškim klubovima, te da su 1965. snimili šest demo stvari (Heroin/Čekam svog čoveka/Sve sutrašnje žukre/Venera u krznu ……. ) no za debi nastup ovde stoji da je to onaj u srednjoj školi Ridovoj sa bubnjarkom Morin Tejker ili Taker … Prelom svih preloma je, kako to ovde već stoji zasigruno onaj kada ih pod svoje uzima Endi Uorhol (ili Vorhola znajući da je Poljak) koji Velvetse pojačava vokalnom solistkinjom Nico (Krista Pefgen/Christa Paffgen) kupivši im usput kompletnu opremu. Po autoru ovde, Nico se i nije mogla pohvaliti ne znam kakvim, izuzetnim, osobenim glasovnim mogućnostima, no, bila je toliko zgodna da niste mogli odvojiti pogled od nje!!! Velvetsi polovinoom šezdsesetih nastupaju u prostoru Saint Marx Place, a komentar ili reakcija slikara, singera i muzičara Boba Neuwirtha vezan za taj nastup je glasio da se tu nije radilo o nekom rock koncertu nego o drogiranoj muzici. Rid je pevao svoje autorske stvari u kojima su tekstovi govorili isključivo o proživljenom a što je detalj dostojan divljenja. Grupa koliko toliko dolazi u žižu interesovanja, stiče zavidan renome, te je Vorholova odluka da snime ploču sasvim ispravna, a što i čine u studiju Cepter Records. Na tom albumu Nico je zastupljena u samo tri stvari, Fatalna žena/Biću tvoje ogledalo/Sve sutrašnje žurke a na ploči su i Heroin/Sunday Morning/I’m Waithing For The Man/Run Run Run itd…. Ploča je izašla 1967. pod etiketom Verve Records. E sad, stvar je ukusa naravno, lome se tu koplja, kako to već kažu, brojni novinari iznose svoja impertiv vidjenja tog ali je daleko više onih koji su pljunuli na taj album, negativno se osvrnuli jer tekstovi otvoreno govore o narkomaniji, prostituciji, sadomazohizmu …….. Ostaje činjenica koju sam i ranije naglašavao , isticao, da je tada praktično bilo nemoguće doći u žižu, popeti se na vrh top lista pored već pomenutih The Beatles, The Beach Boys, The Rolling Stones, The Doors, The Animals, Bob Dylan i nebrojenih ………….. bilo je to ravno onom, odlasku na Mesec. Stoji ovde da je 1966. taljigala svojim tokom, što naravno ne stoji, jer, radi se o možda najznačajnijoj godini vezanoj za rocknroll uopšte, a Velvetsi su tek u iščekivanju svog prvog albuma, koji je nekako dospeo u ruke Dejvidu Bouviju kome se izuzetno svidela ta fuzija rocknrolla i avangarde, inovativna tada veoma uz, kako to ovde već stojj, sav Vorholov multimedijalni cirkus. Prvi LP album grupe Velvet Underground dobacio je do 171. mesta na top listama ….. Autor se potom baca na izuzetno i zbilja slojevito predstavljanje svih stvari sa tog na kom dominiraju tekstovi vezani za paranoju, osećanje nemira, kupovinu heroina, homoerotizmu, očajničkim potrebama dnevne doze ovog ili onog opijata itd uz Nico koja je na tom prvom predstavljena sa, kako već i napisah, u stvarima Venera u krznu, Fatalna žena ….. Album je prodan u samo šezdeset tisuća primeraka, no, značajno je ono da se tada javlja termin ili pojam alternativni rock na koji se poziva veći deo grupa danas, pod izgovorom da sviraju taj ….. I to je ono što Ridu niko ne može oteti ili osporiti. Pa ipak, njihova ostvarenja je pratila ta neprihvaćenost dobrim delom zbog tekstova onakvih kakvi su, te sirove muzike koja je odudarala od svega što je tada podrazumevalo protest, a više je govorilo o iskrivljenom načinu življenja (po najznačajnijim muzikolozima naravno). Te je i drugi album iz 1968. Bela svetlost/Belo usijanje u neku ruku pank pre panka, ono što će kasnije ini preuzeti i dičiti se, okititi oreolom onim, mi smo prvi krenuli sa tim …… Slede albumi Velvet Underground i Loaded iz 1969/1970. Na potonjem se izdvaja i pleni stvar ‘’ Rocknroll’’ za koju Rid kaže da tekst te govori o Dženi iz predgradja … a na ‘’Uspravne glave ‘’ sa tog, četvrtog imamo stvar koja govori o tome kako vam rocknroll može spasiti život …. dušu i još ponešto, kako to autor već piše. Rid napušta Velvetse 1970. nakon nastupa u klubu Maksiz, sasvm nenadano, jer preko glave mu je bilo menadžera tadašnjeg I Daga Jula člana grupe. Ne dugo potom se ženi Lisom Robinson rnr novinarkom za koju će se tek čuti, no, pod značajnije trenutke u karijeri se podvodi i potpisivanje ugovora sa RCA 1971. pod okriljem koje se javlja njegov prvi solo lp album, koji se našao na tržištu već naredne, album jednostavno naslovljen sa Lou Reed. Ni sa novim svojim se nije proslavio, izuzev podatka da se album našao na top dvesta. Autor ovde često koristi termine one, od suštinskog značaja, uticaj Velvetsa, te revolucionarna muzika a što nikako ne ide uz Rida i grupu znajući da prodaja ploča tako reći uopšte nije išla, u krajnjem je to rezultiralo njegovom odlukom o stvaranju nove ličnosti, definisati se ili transformisati u nekog prihvatljivijeg, prilagodjenijeg aktuelnom trenutku u tadašnjoj pop muzici. Rid je govorio da kada piše i stvara uvek gleda kroz prizmu drugih, pretvara se u ine, a što samo govori o visokom stepenu empatije i razumevanja ostalih. Potkraj 1972. imamo na tržištu njegov album Transformer a u julu naredne i ‘Berlin’, album na kom je poradila ozbiljna ekipa, ne štedeći se uopšte, zamišljeno se moralo realizovati, no, uvek se ispreči ono ’ali’ tako da se nakon neočekivanog natezanja i odricanja u muzičkom smislu te depresivnosti na koncu željeno i nije realizovano u potpunosti. Recenzije su takodje bile negativne, poput one da bi Lua trebalo fizički kazniti za ovakav album, do drugih, onih, gde stoji kako je taj filmičan i operski, pa sad i nije ne znam koliko bilo potrebno povesti se za ocenama kritičara jer svako rnr ostvarenje je napisano da bismo uživali u muzici i tekstovima. Prodavanje očaja, drugačijeg načina življenja, izaći kao pobednik iz zaokruženog takvog ……Lp Rocknroll Animal ( live iz 1974.) su kritičari visoko ocenili, rekavši da se tu radi o možda i najboljem albumu u karijeri mu dotadašnjoj, mada je sadržao samo pet stvari. Iste je snimljen i LP ‘Sally Can’t Dance’ koji je dogurao do desetog mesta na top listama, a autor kaže da je to najprodavanije ostvarenje u karijeri njegovoj. Rid uopšte nije konstatovao autoritete, terao je po svome, tako da se odlučio na snimanje instrumentalnog albuma Metal Machine Music, album oko kog se i nisu lomila koplja kritičara, jer, ostaje saglasje ono da se tu radi o zbilja lošem ostvarenju, toliko lošem da su čak i kupci vraćali album prodavcima!! Zanimljivo je to da autor iznosi podatak kako je Fredi Merkjuri ‘maznuo’ imidž od tipa koji je igrao na šanku njujorškog kluba The Anvil (brkovi, kratke pantalone sa tregerima i kačket). Epizodu Lua sa Rejčel/Ričardom ću izostaviti jer, izuzev detalja iz privatnog života nisam tu našao nešto vredno iznošenja, ono vezano za rnr, te je epitet onaj, prišiven za nj. stvaralaštvo ‘rocknroll iz kanalizacije’ sasvim na mestu, a možda i nije, ko bi ga znao…… Rid 1976. snima album ‘Coney Island Baby’ koji je sadržao osam stvari…….. Vezano za naredni ‘Rocknroll Heart’ iz takodje 1976. te nastupom u njujorškom Paladijumu stoji da je po njegovoj ideji na stejdž postavljeno 46 crnobelih tv prijemnika poredjanih u polukrug ali u tri nivoa ne bi li se na taj način scena intenzivirala i pulsirala stvarajući dojam apstraktnih motiva, uz Rokvelovu ocenu (Džon Rokvel novinar) da se tu radi o Ridovom minimalizmu u pevanju ali i neshvaćenosti njegovih gestova ….. LP Street Hassle iz 1978. je inspirisan njegovim/om Rejčel/Ričard ljubavlju koja je naprasno nestala/o iz njegovog života.!! Redjaju se potom albumi ‘Take No Presoners’ 1978. pa onda The Bells iz 1979. uz nekolike da bi album ‘Nova osećanja’ zasijao kao njegovo komercijalno najuspešnije ostvarenje, potpomognuto MTV jem doduše jer su mladi na sasvim drugačiji način doživljavali rocknroll ostvarenja, bilo je nezamislivo da ta generacija sedne na travu i na miru skoncentrisana samo na grupu odsluša koncert……. Polovinom osamdesetih Rid postaje politički svesniji, uzima učešća na nekoliko dobrotvornih koncerata vezanih za pomoć propalim farmerima te onu ‘spasimo kitove’ ……. Lp ‘Poništavanje sudskog procesa’ iz 1986. i autorovog detaljnog razlučivanja stvari sa tog, navodi kako uz naslovnu numeru imamo i Ridovu paletu onih eksplicitno seksualnih sadržaja iz rane mu mladosti pa na ovamo, te zaokupljenost državnih organa takvim izdanjima koji su u stilu Džozefa Makartija težili zaustavljanju pa i zabrani izdavanja takvih ploča. Godine 1989. Rid je snimio album ‘Njujork’ koji se uglavio na top pedeset tadašnjih a prodan je u blizu pola miliona primeraka što isti svrstava u kategoriju valjda najuspešnijih ostvarenja u nj. karijeri. Tekstovi na tom govore o njujorškoj Noći veštica, kao o pandanu zvanične gej zajednice, slavljenju seksualnog avanturizma …. i raznolikost u tom smislu uz naravno beskonačne slobode u overavanju tih (prošetaj divljom stranom), seksualne dvosmislenosti …..…… Ne znam koliko je to u domenu verovatnog onog, ali je po autoru ovde, u kreativni opus grupe Velvet Underground bio zaljubljen Vaclav Havel, predsednik Češke Republike u mandatu od valjda 1990. pa nadalje. Rid je po zadatku časopisa Rolling Stone otišao u Prag i intervjuisao pomenutog, dakle obavio je svoj zadatak, no, taj njegov intervju nije prihvaćen od strane urednika te je odbijen. Pa ipak, našao se tu list Musician koji je objavio taj Ridov, da li u integralnoj verziji ili ….. Rid je našao vremena tada prilikom posete Pragu i nastupio u jednom lokalnom klubu uz pratnju grupe iz prestonice koja je besprekorno odsvirala brojne numere iz VU opusa. Lu je patio od veoma izražene sujeta osobine, ta se kvalifikovala-provlačila tokom cele karijere, jer, nije davao za pravo drugima koji su i više negoli pripomogli u procesu njegovog stvaralaštva, odigrali čak i značajnije one, pa i ključne uloge na pojedinim ostvarenjima. Minimizirao je njihov udeo, a na omotima ploča ih takodje nije apostrofirao. Težio je Rid svakim novim ostvarenjem predstaviti se kao kompletan autor, mada se stiče utisak njegove nedorečenosti jer nakon albuma ‘Ekstaza’ iz 2002. je stao, zauvek, kako to ovde već ističe autor njegove biografije, izostala su solo ostvarenja, mada ne i saradnja sa drugima, tu mislim na članove grupe Metallica a što je u domenu the strange of Kind ili kako već, gde kao rezultat imamo album ‘Lulu’ iz 2011. godine i sasvim očekivane negativne reakcije fanova najznačajnijeg hevi sastava uopšte, te se tako i odustalo od turneje predvidjene. Godine 2013. Ridu je uručena Nagrada za insipraciju magazine GQ! Obratio se prisutnima tada sa nedvosmislenim onim : Postoji samo jedno zanimanje koje može promeniti svet, a to je rocknroll! Rid je preminuo 27.10. iste, dakle 2013. godine, naime nakon transplatacije jetre njegovo zdravstveno stanje se naglo pogoršalo …… Na koncu, Rid je slovio za čoveka iz sveta rocknorlla koji nije mogao povući, zatalasati masu, nije imao tu harizmu te ne znam koliki broj poštovalaca za razliku od onih iz kruga 27, no, tek činjenica da živimo u dvadeset i prvom veku nalaže visok stepen ravnodušnosti kod mladih vezano za pop muziku a što je i rezultiralo nezainteresovanošću ne samo za Ridov kreativni opus nego u celosti za rocknroll. I tu nema nade , svetski moćnici žele mladost držati pod kontrolom, uspevaju u tome, putem telefona ……
03.12.2024. godine