ЧАБРИРАЛИ
- Шта се догодило? – просу Мунгос надркано
кад сам ушао у његову гајбу.
- Чабрирали смо – зузнух – муркани су већ
кљинчили у сачекуши где је требало да шапирамо робу. Скужили смо их на време и одмаглили да нас не укебају.
– Штета – испљуну Мунгос – овим срањем смо скоро пукли.
ЧАСТ
Родио се син Зокију Зврндову па набартао у клапу цирку да части. Добро је копао. Било је ту: пивчуге, рубвиза, бамбуса, курвоазјеа, палинке и глазговаче.
Честитали смо Зврндову. То му је било друго дете. Прво је било женско па није била овако накићена тарапана.
Пили смо и размењивали жваку. Свако је имао своју причу. Пуштена је и мјуза, добра рок цепачина, у којој смо сви кулирали.
ТУЦА ЖИЦУ
Неко је зазвонио. Никог не џоњам. Не готивим да ме ујутру узортирају.
Прикењам се вратима. Испљунем – Ко је? Мук. Отворим. Неки адраповац, голокур, урокљивих фарова, туца жицу.
Извадим из џепингера нешто ситниша, дам му, и певнем да се чисти.
ДАВЕЖ ЖВАКА
Само што сам изгиљао из бирцуза у Скаџи налетех на Мунгоса. Дошао је у нашу крајку да на Бајлонију потражи неке ваљуге. Ушлепах му се па настависмо да гамбамо по пијаци развлачећи давеж жваку.
ЛАДИМ ЈАЈА У ЗЕМБИЉУ *
Сам у гајби. Закопан. Карамлучи се. Зезам кризу. Ладим јаја у зембиљу.
У шапи ми шаре. Риљам хаварије. Највише о фуцики. Навијам за делије. Не готивим гробаре.
Зарибао је свет. У земљи још безвезније. Ваљамо дивљаке.
ЈУТАРЊА КЛОПА
Рано јутро. Тандркало звони. Ремнем се. Сања још трује сову. Ноћас се у књави трзала и ронцала. Кварни снови.
Намонтирам се Исфурам. Хладан ваздух ме освежи и расани. У тракељари крај наше сандучаре шапирам пањоку, киселу кравицу и буџу. Мртва природа за јутарњу клопу.
ДИВЉЕ НАЈКЕ
На бувљој пијаци сам. Фрка. Раја табана, ђанише, лепи фарове, мерка робу. Свако бунари оно што му треба.
Бувљак пун ваљуга. Шта све ту нема. Глафори су Кинези. Њихове гурабије су багателне и добро иду.
Ландрајући и кибицујући нагазих на једне дивље најке и, за мало лове, мазнух их.
НЕ ГОТИВИМ ПОЗОРИШТЕ
Сања ме одвела у позориште. Не готивим позориште. Није то за мене.
Глумци развлаче жваку на даскама, арлају, бенаве и баврљају кобајаги мудре животне ваљуге. Кебече се и просеравају, памет да ти стане. Глуваре, машу шапама и дижу ватру ко ошамарени по мозгу. Раја, у сали, богобојажљиво одваја уши за те мудросерине и тапше.
Морао сам да отабам и ждракам те бургије да се Сања не наљути.
УКЊАВАО СЕ
У позоришту испред мене трнгузи нека старкеља. Босоглав, уштогљен: црна амбалажа, бела шуљка, палачинка око врата. Смежуране шапе на коленима. Спустио чонту. Укњавао се. Не буди га ни џева с позорнице, ни пљескање раје. Из његовог тела зентујем тежак воњ. Базд трулежи улази ми у њушку, у шкрге, трује ме.
КО ШИФОНСКЕ ГАЋЕ
Штрапацирам са кракатим Војом Кнез Мишовом. Његов ход је фама. Једва га репујем. Око нас фурка. Раја табана и џака: коке, маце, рибони, кулови мудоње, паташони, налорфане бакуте и буђави фосили.
Воја чешља језик о неком шашнутом војном риџовану с којим су терали спрдачину у армади. Цепали смо се ко шифонске гаће све до Коларца.
НЕМА ГА У ГАЈБИ
Трнгузим у гајби код Мунгоса. Вабнуо ме да се оњушимо и урадимо шему око неке жилке. Испљунуо је: важна ваљуга. Тражи да и ја око тога мућнем чонтом.
Нема га у гајби. Негде отперјао. Одврнем мјузу. Листам неке жуте шаре. Чамим га.
ВЕЧЕРА
Пајтос из клапе, Зоран, позвао Сању и мене на вечеру. Он је, са својом партнерком Надом, живео у лепој гајби у Карантину са шмеком на Дунав.
Сања је базарила Нади неке женске гурабије.
Лаћо су нас угостили. Кулирали смо у Надиним куварским ваљугама. Зоран и ја смо цугали добру планинску росу, коју је он успевао да набави преко својих ортака шљакера. Размењивали смо жваку и о жилкама што нас чекају у клапи.
НИСАМ ПРОВАЛИО ШТА ХОЋЕ
Нагазио сам га безвезно. Негде у Васиној крај Музеја. Стопирао ме и почео да одваја жваку. Био је наквашен. Нисам провалио фору шта хоће. Наклапање му је било искидано ко у морзеовца. Жвака свирање курцу.
Благо сам га скембао за офингере, убацио у рикверц и откачио.
ХИТНА ШЉАКА
Када сам окренуо жицу Мирку јавила се његова кока. Нисам је ђанисао. Био сам убачен у штранглице за трен. У гајби се чула телка. Трештала је нека ћирилица.
Питао сам за Мирка. Испљунула је да је отабанао до Мунгоса због неке хитне шљаке. Знао сам о чему се ради. Захвалио сам се и прецвикао везу.
ПОЛИЦИЈСКА ШИЗЕЛА
Пасирало се то јуче. Изгиљао сам из гајбе да мало прошњурам и проветрим табане.
Из наше зграде излетела је млађа жена, полугола у поцепаној пртљи. Ронцала је. Низ фацу јој је текла крв. За њом је исфурао неки гороган смрдљиве њушке са штапом у руци. Драо се – Стани курво!
Жена је затабанала дишући на шкрге. Гороган ју је стигао и почео да вошти. Она је пала.
У згради тарапана. Звоњава блаблафона. Џева. Позиви у помоћ. Ускоро се зачуло и бренцовање полицијске шизеле.
http://www.miroljubtodorovic.com