NITOGEN MILJAN RISTIĆ

KRAJINSKI KNJIŽEVNI KLUB
NEGOTIN – 2013
AUTOR PRILAZA: Živko Ivković
U Šapcu, 08.07.2017. godine

Ristić gađa i pogađa kocem u srce uvek aktuelnu i sveprisutnu malograđanštinu ali ne uspeva i ubiti je, skrajnuti barem, jer, postala je imuna ta, otporna na sve pa čak i na srebrne metke autorove i analogne mu, naprosto, prošlo je gotovo tri decenije od raspada države u koju smo se svi zaklinjali i sve pogazili, zaboravili kao da je i nije bilo, tek, mentalitet, šta li, onaj radskoseljački još uvek vodi, u prednosti je i kako stvari barem u kulturi stoje ne vidim kraj tom, sada već duboko ukorenjenom!! U ‘Nitogenu’ Ristć bez ustezanja, bez pardona iznosi sumornu svakodnevicu svoga grada i to je u stvari slika, ona zaokružena lijepe naše izdeljene! I nije on pri tom nikakav fenomenalni izumitelj, tvorac u borbi versis svega katastrofalnopogubnog, jednostavno se nije hteo svrstati u redove onih isuviše prostih, potopiti sebe mediokritetstvom koje ne samo da je dobilo na ubrzanju nego je toliko zaživelo, uzelo  maha da ni gašenje medija najzaslužnijih za to ne bi ne znam koliko popravilo stanje u kulturi i svesti mladih!

Političari i klerik su samo dolili ulje na vatru i time, bojim se, na duži period pokopali sve nade u kakav-takav oporavak u svim sferama života. Autor je nesumnjivo na strani onih, zgroženih aktuelnom situacijom u svim segmntima života, na strani onih koji odlično kapiraju kuda sve to vodi te se iz tog razloga i nije dao uklopiti u ništavan jedan takav. Jest da se radi o manjini (kojoj i autor pripada) ali pomiriti se sa činjenicom da je apsolutno sve izgubljeno svakako nije hteo i tu vidim, dolazim do zaključka o kakvoj se zapravo ličnosti i pre svega književnoj veličini radi. Manjina nikada (po današnjim parametrima naravno) nije u pravu i to ne bih posebno da obrazlažem, ukapiraće to oni proglašeni posebnima, neuklopljenima, iskrenima i ludima (poput autorovog profesora iz Nitogena) i ini u toj stragl protivu nadnaravnih sila isfabrikovanih ne ko zna gde nego u dobro znanim centrima moći. Ovim, Nitogen naslovom autor nedvosmisleno svima stavlja na znanje da je upravo unutrašnjost (lijepe naše) poput Negotina rasadnik plodnih, istinski posvećenih i nadasve realnih književnih stvaralaca, a da prestonica kvaziknjiževnih veličina, onih izlobiranih naravno, ostaje upravo prestonica!! I tu nema nikakvog ali, bilo je potrebno samo malo iskrenosti, izneti sopstveni stav, istinu koju niko neće ni primetiti jer, ne prolazi ta, ne intrigira, nije in na koncu jer suprotna je…

Iskreno, nisam ni nameravao napisati prikaz za ‘Nitogen’ naslov, ono, stranice su odmicale i postajale sve zanimljivije te izgurah čitanje u dahu, noći, uz Dvestadvojku, isključih ravnodušnost i evo, kakav-takav ali rezultat je tu.

I samo stoga nije moguće krenuti u Nitogen čitanje i napraviti određenu pauzu, pomeriti za kasnije to a sve u zavisnosti od raspoloženja jer Ristićevo slovo vam drži pozornost! Ne složih se ovde sa autorom samo u jednom a vezano je za ostavljanje neandertalskih navika stečenih u komunizmu i demokratiji! U demokratiji i ‘ajd’ u redu je, ali u SFRJ su kič i nekultura sankcionisani, no dobro, kapiram da je autor tada bio ‘malo dete’! U ovakvoj lijepoj našoj (sada tajkunskoj, političarskoj i crkvenoj) Ristić je uporediv samo sa Danielom Radočajem iz Pule, koji tu, iskrojenu tamo negde svakodnevicu nam, na svoj, doduše pank način doživljava i dešifruje. Ovo je, van svake sumnje onaj pravi Ristić, ne onaj sa četiri noge, trećim okom i repom te se ono, domoći se ovog naslova nekako nameće. Daj da barem verujemo u dane što će doći, u Lutku koja kaže ne (valja se potruditi da do toga ne dodje), pomislih uz upravo preslušane i pomenute stvari od Korni grupe i Mišela Polnarefa. Ovim htedoh samo svratiti pozornost na Ristića kao malo poznatog (i dobro je da je tako jer najbolji i nisu ne znam koliko poznati i priznati) ali vanserijskog književnog stvaraoca koji, siguran sam, ne juri priznanja, jer, priznanje smo mu mi koji pročitamo njegovo napisano. U književnosti barem, nema mesta panici dok god je ovakvih kao što je Ristić!