Vrata su se otvorila i Dragoljub je ušao u radnju.
-Dobar dan gospodine Prazan. Šta bi ste želeli danas?- upita hladno prodavac.
-Sin mi se ženi.- odgovori Dragoljub.
-Želeli bi ste naš komplet za venčanja? To je pet hiljada dinara.-
-Ne. Isuviše puta sam ga koristio za tuđa venčanja. Nekako ne smatram da bi bilo prigodno. Ipak je to moj sin. Ovoga puta radije bih sam birao sadržaj.-
-A tako. Pa dobro. Izaberite šta želite?- odgovori mu prodavac.
-Za početak recimo malo suza radosnica.- reče Dragoljub.
-Jeste li sigurni?- upita prodavac -Mnogi smatraju da muškarcima ne priliči da plaču na venčanjima.-
-Jesam. Nije to bilo čije venčanje. Ženim sina jedinca.- odgovori Dragoljub prodavcu.
-Dalje?- nastavi prodavac.
-Recimo malo ponosa.-
-Ponos je ovih dana često tražena roba. Nema ga mnogo, a i poskupeo je.-opomenu ga prodavac -Sigurni ste?-
-Da.- odgovori kratko Dragoljub.
-Razmislite još jednom. Košta petsto dinara.- opomenu ga prodavac.
-Onda ponosa za sto dinara.- reče Dragoljub.
-Dobar izbor.- složi se prodavac -Još nešto?-
-Malo radosti za mene malo više za moju ženu.-
-U redu. To je sto dinara za vas i sto pedeset za vašu suprugu. Još nešto?-
-Da.- odgovori Dragoljub -Želim nešto da poklonim mladencima.-
-Smem li da predložim požudu?- predloži prodavac.
-Ne, ne, to nije praktično. Nešto bolje. I skuplje. Šta će ljudi pomisliti ako im poklonim nešto toliko jeftino.-
-Da, da u pravu ste. Kažu da je mnogi kupuju za jednokratnu upotrebu.-složi se prodavac.
-Odlučio sam. Pokloniću im ljubav.-
-Mudar izbor gospodine. Kažu da je s njom život jako dobar. Zato je jako tražena. Samo ne znam hoće li Vam smetati cena. Najmanje pakovanje je dve hiljade dinara.- upozori prodavac Dragoljuba.
-Koliko košta najveće pakovanje?- upita Dragoljub.
-Pet hiljada dinara.- odgovori prodavac.
-Ma nek ide život. Neću da štedim na sinu. Najveće pakovanje. Ono od pet hiljada.- reče Dragoljub odlučno.
-Sjajan izbor gospodine. Mladenci će biti zadovoljni. Garantujem. Moj brat je to isto poklonio meni za venčanje. Ja i moja žena smo bili jako srećni.-
-I ja tako mislim.- složi se Dragoljub.
-Je li to sve?- upita prodavac.
-Jeste. Doviđenja.- odgovori Dragoljub, pruži prodavcu novac i uputi se ka vratima.
-Doviđenja i dođite nam opet.- otpozdravi prodavac.
U radnju uđe sredovečna žena.
-Da izvolite?- upita prodavac.
-Paket emocija za gledanje sapunskih opera molim.- odgovori žena.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *