Nagrade

Film „Sunce nikad više“ Davida Jovanovića osvojio Počasno priznanje na 23. izdanju Međunarodnog festivala Cyprus Film Days

Film „Sunce nikad više“ u režiji Davida Jovanovića, nakon uspešnih prikazivanja na domaćim i međunarodnim festivalima, nastavlja da beleži zapažene rezultate na svetskoj festivalskoj sceni. Na 23. izdanju Međunarodnog festivala Cyprus Film Days, održanom na Kipru, film je nagrađen Počasnim priznanjem u okviru međunarodne takmičarske selekcije Glocal Images.

Debitantsko ostvarenje Davida Jovanovića uvršteno je i u takmičarski program Prix SAUVAGE na festivalu L’Europe autour de l’Europe u Parizu, gde će biti prikazan 26. aprila.

Radnja filma prati Vida, oca suočenog sa rudnikom koji preti da mu proguta dom. Vid pronalazi optimizam u maštovitoj i bajkovitoj perspektivi svog sina, Duleta.

Uloge u filmu tumače: Dušan Jović, Rastko Racić, Nataša Marković, Radovan Miljanić, Joakim Tasić i Svetozar Cvetković u ulozi Boga.

Svetska premijera film održana je krajem prošle godine na Međunarodnom filmskom festivalu u Talinu, dok je srpska premijera upriličena na 30. Festivalu autorskog filma. Na jubilarnom FAF-u direktor fotografije Mladen Teofilović i kolorista filma Nikola Marinković su osvojili nagradu Veruj u sebe u okviru takmičarske selekcije Hrabri Balkan.

„Sunce nikad više“ je diplomski rad Davida Jovanovića, realizovan u koprodukciji Fakulteta dramskih umetnosti i produkcijske kuće Pointless Films koja stoji iza najnagrađivanijeg srpskog filma iz 2023. godine „Ovuda će proći put“.

Producenti filma „Sunce nikad više“ pozivaju sve Domove kulture u Srbiji da, ukoliko su zainteresovani za prikazivanje, kontaktiraju reditelja Davida Jovanovića putem mejla na david@pointlessfilms.rs. Filmska ekipa će se rado odazvati pozivu.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=OX1Di1eZbZw

Asocijacija za očuvanje i unapređenje rokenrol kulture

DODELJENE NAGRADE ZA MUZIČKA DOSTIGNUĆA U ROK MUZICI – NEKI ROK 2024.

Asocijacija za očuvanje i unapređenje rokenrol kulture „Neki rok“ se 23 godine bavi očuvanjem i promocijom rokenrola, kulture, umetnosti i sporta. Aktivno su podržavali demo festivale, velike festivale, samostalne koncerte bendova, zatim događaje kulture, jer sve je to zona njihovog interesovanja i delovanja. Cilj je od početka bio unapređenje kulturne i rok scene. Do danas su samostalno organizovali demo festivale, koncerte, uređivali su radio emisiju, objavljivali su muzičke kompilacije i knjige. Dodeljuju nagrade za rok stvaralaštvo i opšti doprinos rok kulturi, promovišući kulturu ponašanja i scenskog nastupa kao i sve pojedinačne uspehe koji su doveli do unapređenja domaće kulturne scene.

Nagrade umnogome pomažu stvaraocima da nastave sa svojim radom, ali i da skrenu pažnju na one čiji rad trenutno nije u fokusu. Suština aktivnog bavljenja autorskom muzikom je snimanje pesme, albuma, spota i održavanje koncerata. Tim kategorijama su pridodali nagradu za knjigu godine tj. za knjigu koja je o rokenrolu ili je pišu rok radnici. Posebno je značajna plaketa koju dodeljuju za ukupan doprinos rokenrol kulturi jer ona ide u ruke onih koji su godinama održavali duh rokenrola na različitim poljima delovanja.

Članovi asocijacije „Neki rok“ su i u 2024. godini nagradili one koji istrajavaju u rok stvaralaštvu autorske muzike na maternjem jeziku. Nagradili su one koji se trude da uvek iznova kažu i naprave novo delo, koji će se boriti da ono ostane zapamćeno u vremenu i bude značajno nekim novim generacijama.

„Neki od ovogodišnjih dobitnika bili su kandidati u nekoliko kategorija. Do zadnjeg momenta se vagalo ko će poneti nagradu za singl a ko za spot. Ove godine je bilo mnogo kvalitetnih kandidata i svaki je mogao poneti nagradu u nekoj od kategorijia. Bair, Hadži prodane duše, Rulja Inc., Burning leaf, Iskaz, Kale, Neven, Vranjković, Lisilo neka su od imena iz najužeg izbora i taj podatak nas raduje i očekujemo da u narednim godinama imamo aktivnu i beskompromisnu rok scenu“ – o kandidatima za nagrade govori Goran Šobić Sirano.

Dobitnici nagrada NEKI ROK 2024., u šest kategorija, su:

Nagrada za pesmu godine: Bolesna štenad – Pariz

Goran Šobić: „Od čega počinje rokenrol? Od formiranja benda i pravljenja prve pesme. Taj singl je sami početak, posle idu spot, album, koncert i posle 15 godina dođe i publika, što bi rekao naš ovogodišnji dobitnik“.

Zoran Mladenović Kiza: „Osećam se kao Novak Đoković kad uzme onaj tanjir. Posle ćemo da damo izjavu i za publiku“.

Nagrada za spot godine: Vizelj – Ljubičast i plav (reditelj Filip Tasić)

Goran Šobić: „Da bi se danas predstavio singl vrlo je važno imati spot. Spot koji ove godine dobija nagradu u sebi sadrži ne samo tehnički izuzetno snimljen spot nego i emociju koju smo u nekim segmentima zaboravili“.

Aleksa Nedić: „Trudili smo se da ga snimimo iz jednog kadra  ali da pokušamo da prenesemo više od jedne emocije, snimali smo ga u pet ujutro i nadam se da smo uspeli u tome“.

Nagrada za album godine: Consecration – Smrt, ljubav, smrt

Goran Šobić: „Nama je važno da album bude gitarski ali je ovaj album i po svim drugim parametrima zaslužio ovo priznanje“.

Danilo Nikodinovski: „Puno nam znači ova nagrada, meni i bendu, toliko da planiramo da ove godine snimimo novi album, da se nominujemo za sledeću godinu a gitara će svakako biti“.

Nagrada za koncert godine: Konstrakta – koncert u Sava centru

Goran Šobić: „Nakon snimanja albuma, ako se ne svira, taj album ostaje negde u etru. Koncert je logičan sled i potreba. Ali napraviti koncert koji pomera sve granice i otvara neke nove načine organizacije je vredno nagrade. Još ako probijaju sve budžete“.

Milovan Bošković: „Ovu nagradu nisam očekivao. Mi smo imali takav zadatak, jer je Konstrakta nešto više od nastupa rokenrol benda, pa smo se potrudili da nastup dovedemo na viši nivo, u skladu sa budžetima i mogućnostima“. Sava centar se pojavio kao dobar prostor za tako nešto i nadamo se da ćemo moći da ga ponovimo“.

Nagrada za knjigu godine: Petar Janjatović – Ex YU rock enciklopedija 1960-2023.

Goran Šobić: „Ova knjiga je toliko značajna da je možemo nazvati knjigom dva veka“.

Petar Janjatović: „Posebno mi je značajno što sam u društvu braće Jelić koji su takođe ovogodišnji dobitnici. Hvala vam što mislite na veterane“.

Plaketa za ukupni doprinos rock’n’roll kulturi: Živorad Žika Jelić i Dragi Jelić

Goran Šobić: „Ova plaketa je najvažnija među nagradama koje dodeljujemo. Ove godine imamo jednog dobitnika, ali dva imena, jer njih dvojicu ne možemo razdvojiti. Braća Jelić“.

Žika Jelić: „Ovo je jedna od retkih prilika da dobijemo dva primerka nagrade, ranije smo dobijali po jednu nagradu pa smo ih delili naizmenično“.

Dragi Jelić: „Do sada smo nagrade dobijali za grupu, ovaj put je u pitanju priznanje za pojedinca. Ovo je jedna od retkih nagrada koja se odnosi baš na ono što svih ovih godina i radimo“.

„Naš sajt nekirok.com je jedan od prvih sajtova u Srbiji. Danas se ovakvi sajtovi nazivaju portali i ponosimo se što smo najstariji rok portal u Srbiji. Portalom smo želeli da stvorimo prostor za nove bendove da imaju gde da objave svoje vesti o spotu, albumu i koncertu. Naše udruženje se dodatno bavi i promocijom aktivnosti koje su za cilj uvek imale kvalitet života svakog pojedinca ukazujući na društvene probleme koji nas okružuju. Neki rok označava nedefinisanu vrstu rock muzike, ali i nedefinisan vremenski rok, tj. život. S obzirom da smo svi rokeri rok muzika je bila naš alat, prirodan put delovanja i produžena ruka za ostvarivanje tih ciljeva.“ – rekao nam je osnivač i predsednik Asocijacije Goran Šobić Sirano.

Na sajtu asocijacije, www.nekirok.com, možete pronaći sve o asocijacijaciji i njenim aktivnostima i saradnji. Sajt je ujedno i rok portal na kojem ćete lako ispratiti najave koncerata, novitete, spotove, albume, recenzije, foto izveštaje, festivale i razne interesantne vesti o domaćem rokenrolu.

#PalacNaGore za sve buduće uspehe!

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2024. ГОДИНУ

ШИРИ ИЗБОР

На конкурс за награду Биљана Јовановић за 2024. годину пристигло је 203 књиге.

Награду додељује Српско књижевно друштво за прозна, песничка и драмска дела.

Жири у саставу Тијана Матијевић (председница), Даница Вукићевић и Саша Ћирић у шири избор је издвојио следећих 19 наслова.

1.      Катарина Митровић, Све добре барбике, Енклава, Београд, 2024.

2.      Драгица Стојановић, Мала смрт, Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг, 2024.

3.      Владимир Копицл, Између трудова, Чаробна књига, Београд, 2024.

4.      Маринко Арсић Ивков, НГДЛ, Нишки културни центар, Ниш, 2024.

5.      Менсур Ћатић, Дјеца из Торина, Плави мак, Нови Сад, 2024.

6.      Велимир Кнежевић, Лидо, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2024.

7.      Љубица Арсић, Ти и ја смо били пар, Лагуна, Београд, 2024.

8.      Надежда Пурић Јовановић, Ерлангенке, Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2024.

9.      Драган Великић, Бечки роман, Лагуна, Београд, 2024.

10.  Урамизу, Приручник за самоубиство, Удружење Аутостоперски водич кроз фантастику, Земун, 2024.

11.  Мирјана Ђурђевић, Две Мице и Нови Београд, Лагуна, Београд, 2024.

12.  Драган Бошковић, Ево ме!, Суматра издаваштво, Шабац, 2024.

13.  Бојан Васић, Ноћ од ружиног дрвета, Трећи Трг – Сребрно дрво, Београд, 2024.

14.  Златко Паковић, Додекалог: Дванаест драмских комада, Zepter Book World, Београд, 2024.

15.  Радмила Лазић, Живот после живота, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2024.

16.  Никола Младеновић, Јасни избори, Партизанска књига, Кикинда, 2024.

17.  Петар Живојиновић, Титлови, Плави мак, 2024.

18.  Горан Марковић, Завод, Лагуна, Београд, 2024.

19.  Надежда Пурић Јовановић, Поезија индустрија, Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2024.

Крајем априла биће објављен ужи избор, а почетком маја добитник/добитница награде.

„На знам када је све то пукло! Сви дотадашњи напори били су нечујни (безуспешни) … А онда је једном све пукло, као бомба; не; као сто двадесет чаша бачених с десетог спрата; а није остало ништа … као кад пукне балон, рецимо, или надувана пластична кеса. Била сам слободна!“

Биљана Јовановић, Пси и остали (1980)

У Београду, 26. марта 2025. године

Priznanje generacijama muzičara koji su bili deo džez institucije Srbije

Big Bend RTS-a – dobitnik nagrade za životno delo Nišvila

 Fotografija: Nišvil 2015 (iz arhive Nišvila)

Big bend Radiotelevizije Srbije  je dobitnik nagrade Nišvilla za životno delo 2025, upravo u godini kada slave 77 godina postojanja. Priznanje će aktuelna postava orkestra primiti u ime svih generacija muzičara koji su nastupali u ovom ansamblu  – prvog dana festivala, u četvrtak, 14. Avgusta, kada će održati i celovečernji koncert.

Nišville će pokušati da specijalni gost festivala i big benda tom prilikom bude dirigent, kompozitor i aranžer Vojislav Bubiša Simić koji je na čelu orkestra bio više od 30 godina, i koji za nedelju dana puni 101 godinu.Želju da uveliča slavlje svojih beogradskih prijatelja i nastupi kao gost u par kompozicija izrazio je i poznati zagrebački pevač ali i odličan kontrabasista Stjepan Džimi Stanić, koji je u svojoj 97. godini još uvek profesionalno aktivan.

Big Bend RTS jedini je profesionalni džez ansambl u Srbiji u formaciji big benda. Osnovan je 1948. Godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar (Big bend).

Orkestar se veoma brzo afirmisao kao izvođački sastav sa odličnim interpretacijama i eminentnim dirigentima, kompozitorima i aranžerima koji su ga predvodili, kao što su Mladen Bobi Guteša, Vojislav Bubiša Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje Mića Marković, Duško Gojković, Stjepko Gut…

 Godine 1960. Big bend je pod vođstvom Bubiše Simića osvojio prvu nagradu u francuskom mestu Juan Les Pins – čime je praktično proglašen za najbolji evropski veliki džez orkestar. Svojevrsna potvrda toga je i bilo emitovanje snimaka beogradskog big benda u čuvenoj džez emisiji koju je na „Glasu Ameriku” uredjivao i vodio legendarni  Vilis Kanover – kao prvog „neameričkog” big benda na talasima tog radija.

Do (ne tako davnog) institucionalnog uvodjenja džeza u obrazovni muzički sistem Srbije (kroz džez odseke u srednjim muzičkim školama i departman na Fakultetu muzičke umetnosti u beogradu) Big Bend RTS je bio sigurno najbolja škola za mlade talentovane muzičare koji su postajali njegovi članovi… a tu funkciju i dalje održava na veoma visokom nivou. 

Ansambl je nastupao sa najvećim svetskim imenima džez muzike, kao što su: Klark Teri, Beni Golson, Džoni Grifin, Mejnard Ferguson, Toni Skot, Džerom Ričardson, Erni Vilkins, Alvin Kvin, Redži Džonson, Edi Henderson, Henk Mobli, Fili Džo Džouns, Džon Hendriks, Roj Hargrouv, Bred Lili, Ak Van Rojen, Peter Herbolcajmer, Ed Tigpen, Sal Nistiko, Nejtan Dejvis, Don Bajas, Li Konic, Don Menca, Stiv Ture, Roni Kjuber, Rendi Breker, Džon Fedis, Čak Findli, Bobi Šu, Hajnc fon Herman, Vik Vogel, Karlhajnc Miklin, Edrien Mirs, Piter King, Ilja Reijnhoud, Bert Joris, Gregori Hačinson, Jens Vinter, Džesi Dejvis, Džon Fedčok, Klaus Rajble, Andrea Tofaneli, Simon Rigter, Samjuel Blazer, Omar Sosa, Nils Vogram, Džon Maršal, a takođe i zvezdama svetskog šou-biznisa, među kojima su: Rej Čarls, Deni Kej, Žozefina Bejker, Dajana Šur, Mirej Matje, Enriko Masijas, Ani-Frid Lingstad (Abba) i druge.

Orkestar je iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su poznati i priznati u svetu, kao što su Mile Pavlović, Bora Roković, Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut.

Kao značajan nosilac domaće džez scene, Big Bend RTS je održao brojne koncerte u gradovima u Srbiji, a učestvovao je i na vodećim domaćim džez festivalima, među kojima su Beogradski džez festival, Novosadski džez festival, Valjevo džez fest, Nišvil džez festival, Pančevački džez festival, Internacionalni džez i bluz festival Šabac. Nastupao je i na mnogim poznatim svetskim festivalima u Tel Avivu, Montreu, Marseju, Solunu, Minhenu, Staroj Zagori, Ingolštatu i Nojburgu, kao i na koncertima koje je u Beogradu, Parizu i Ženevi organizovao UNICEF.

Dobitnik je “Sretenjskog ordena trećeg reda”, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima.

U diskografiji ansambla posebno se izdvajaju studijski albumi „Džez orkestar Radio Beograda 1948-1978“, „Muzika moje mladosti“, Stjepko Gut i Big Bend RTS „Afro Balkanske skice“, „Vili Johans i Big Bend Radio Beograda“, „Big Bend Radio Beograda – 75 godina Radio Beograda“, „Karavan“, „Its time for Jazz“, „Sweet Love“ , Duško Gojković i Big Bend RTS „Latin Haze“, „Balkan Soul“, Big Bend RTS i Samjuel Blazer „Aquarelle“ i „Mimo od Budve“, Big Bend RTS i Frančesko Santući „New Seasons“.

Big Bend RTS danas je moderni orkestar, koji realizuje uspešne koncertne sezone, nastupajući sa najeminentnijim džez muzičarima današnjice iz zemlje i sveta. U izvođačkom opusu neguje tradiciju džez muzike, te uspešno odgovara i zahtevima interpretacije moderne big bend muzike 21. veka. Posebno mesto na repertoaru ansambla pripada negovanju dela džez muzike, koja su inspirisana domaćom muzičkom baštinom, čime značajno doprinosi i očuvanju i javnom promovisanju nacionalne kulturne tradicije, stilizovane u novom zvuku. Prema programskim i koncertnim potrebama, nastupa i kao revijski orkestar, zajedno sa članovima drugih ansambala Muzičke produkcije RTS, proširujući repertoar i kompozicijama zabavne muzike različitih žanrova.

Od članova big benda, nagradu Nišvila za životno delo do sada su dobijli: Bora Roković, Duško Gojković, Bubiša Simić, Miša Blam, Mića Marković, Stjepko Gut, Ljubomir Matijaca, Lazar Tošić, Miša Krstić  i Ivan Švager, a i karijere praktično svih ostalih dobitnika ove nagrade u priličnoj meri su vezane za saradnju sa Big bendom:  Nada Knežević, Mirko Šouc, Nada Pavlović, Jovan Maljoković, Bisera Veletanlić, Jova Radovanović, Beti Đorđević…

Big Bend RTS – Quo Vadis Samba (Duško Gojković) – Tašmajdan 2020.

Dve nagrade za TOPLI FILM na Merlinka festivalu

Završen 16. Merlinka festival u Beogradu i Novom Sadu

Sinoć je u Beogradu i Novom Sadu završen 16. Međunarodni festival LGBT filma Merlinka projekcijom italijanskog filma „Nisam nebitna“ Đeraldin Otije i dodelom nagrada za najbolje filmove ovogodišnjeg festivala. Nagrađeni su sledeći filmovi:

Najbolji animirani film: Pietra (režija: Sintija Levitan)
Portugalski animirani film „Pietra“ očarava kombinacijom umetničke estetike i emocionalne dubine, pričajući intimnu priču o samootkrivanju i ljubavi. Nagrada za najbolji animirani film dodeljuje se zbog izuzetne vizuelne kreativnosti i sposobnosti da složene teme prenese kroz animaciju.

Najbolji kratki film: Tampon zona (režija: Stavas Stavru)
Kiparski film „Tampon zona“ kroz kratku formu uspešno istražuje ljubav dvojice vojnika na neprijateljskim stranama koji beže iz represivnog okruženja kroz muziku. Ova nagrada se dodeljuje zbog snažnog scenarija, upečatljive režije i autentične glumačke izvedbe koja ostavlja dubok utisak.

Najbolji kratki dokumentarac: Prati me – François Sagat (režija: Kristof Eli)
Francuski dokumentarac „Prati me – François Sagat“ prati poznatog queer umetnika i glumca u istraživanju identiteta, umetnosti i sopstvenih granica. Nagrada za najbolji kratki dokumentarac pripala je ovom filmu zbog hrabrog i iskrenog pristupa priči o slobodi izražavanja.

Najbolji dokumentarni film: Topli film (režija: Dragan Jovićević)
Srpski dokumentarac Topli film prati dvojicu mladih glumaca koji dobijaju ponudu da igraju u filmu sa homoseksualnim ljubavnim scenama. Rastrzani između želje za slavom i straha od stigmatizacije, oni istražuju kako je queer tematika predstavljana kroz istoriju jugoslovenske kinematografije i šta je zapravo značila njena prisutnost na filmu tokom decenija. Nagrada za najbolji dokumentarni film dodeljuje se za hrabro i promišljeno preispitivanje društvenih predrasuda, ali i za podsećanje na značaj umetnosti kao prostora slobode i identiteta.

Najbolji igrani film: Baby (režija: Marselo Kaetano)
Brazilski film Baby, koji prati izazovnu vezu između dvojice mladića u São Paulu, ističe se po emotivnoj snazi, snažnim glumačkim izvedbama i vizuelno upečatljivoj atmosferi. Nagrada za najbolji igrani film dodeljuje se zbog umetničke hrabrosti i vernog prikaza složenih ljudskih odnosa.

Specijalna nagrada: Topli film (režija: Dragan Jovićević)
Specijalna nagrada dodeljena je filmu Topli film zbog njegovog inovativnog pristupa temi queer reprezentacije u jugoslovenskoj kinematografiji. Kroz autentično istraživanje i introspektivno putovanje glavnih protagonista, film podseća na ulogu umetnosti u razbijanju stigmi i otvara prostor za nova, važna pitanja o slobodi izražavanja i prihvatanju.

Na ovogodišnjem festivalu prikazano je devedeset kratkih, dokumentarnih i igranih filmova iz celog sveta koji kroz različite forme i na različite načine prikazuju egzistenciju LGBT+ populacije od društava u kojima vlada velika prihvaćenost LGBT zajednice do onih u kojima još uvek postoje smrtne kazne. Merlinka festival nastavlja da bude prostor slobode, umetnosti i vidljivosti za one čiji su glasovi suviše često skrajnuti.

Svečanom dodelom nagrada završen jubilarni 30. Festival autorskog filma

Film “Nova godina koja nije došla” rumunskog reditelja Bogdana Murešanua najbolji na 30. FAF-u

Pobednik jubilarnog 30. Festivala autorskog filma i dobitnik nagrade Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ je film “Nova godina koja nije došla” rumunskog reditelja Bogdana Murešanua.

Nagrada za najbolju režiju dodeljena je indijskoj rediteljki Pajal Kapadiji za ostvarenje “Sve što zamišljamo kao svetlost”, dok je nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario takođe dobio reditelj Bogdan Murešanu za ostvarenje “Nova godina koja nije došla”. Nagrada za najbolji film u selekciji Hrabri Balkan pripala je filmu “Krila radnika” reditelja Ilira Hasanaja, dok je nagrada “Veruj u sebe” za odvažan glas Hrabrog Balkana koju od ove godine dodeljuje Erste Banka pripala Mladenu Teofiloviću (direktoru fotografije) i Nikoli Marinkoviću (koloristi) za film “Sunce nikad više” Davida Jovanovića.

Žiri takmičarskog programa ovogodišnjeg FAF-a koji je radio u sastavu Rumena Bužarovska, spisateljica, Una Gunjak, rediteljka i Majnolf Curhorst, bivši direktor ZDF Arte i predsednik selekcione komisije Luksemburškog fonda, glavnu nagradu festivala je obrazložio rečima: “Dirljiv i duhovit, ovaj film pripoveda priču o kritičnom istorijskom događaju kroz šest situacija koje su vešto povezane kako bi oformile jednu pripovest koja predočava tačnu i verodostojnu sliku vremena, razotkrivajući besmislenost i okrutnost diktatorske mašinerije. Ovaj film nas podseća da nikada ne treba potcenjivati buntovnog pojedinca, pružajući nam preko potrebnu nadu i hrabrost za mračna vremena sadašnjice”. Film “Nova godina koja nije došla” osvojio je i nagradu za najbolji scenario „Gordan Mihić” uz obrazloženje: “Predočavajući vešt, razigran i realističan dijalog, ovaj scenarista hoda tankom linijom između besmislice i stvarnosti, nikada ne isklizavajući u banalnost ili sentimentalnost. Pružio nam je zanimljiv, inteligentan, kompleksan i realističan scenario koji uspeva i da dirne i da zabavi publiku”.

U obrazloženju nagrade za najbolju režiju koju ove godine finansira Filmski centar Srbije, a koja je dodeljena Pajal Kapadiji stoji: “Rediteljka pripoveda ovu priču s velikom suptilnošću i emocionalnom pronicljivošću, uspevajući da dočara atmosferu grada koji je u stanju da istovremeno guši želje i neguje prijateljstvo i solidarnost tri protagonistkinje. S velikom toplinom i saosećanjem sa svojim junakinjama, rediteljka oslikava svakodnevnicu, emocionalne nesigurnosti, osećanja i nade žena naspram pozadine sazdane od ubrzanog života u Mumbaju – gradu snova”.

Žiri Hrabrog Balkana Nil Jung, filmski kritičar, Emilija Gašić, rediteljka i Vladimir Vulević, reditelj za nagrađeni film “Krila radnika” je rekao: “Izdvajajući se svojom originalnošću, svojom konceptualnom odvažnošću, svojom radikalnom stilskom paletom i tehničkim majstorstvom, ovaj film je zahtevna, ali izrazito zahvalna kombinacija umetničke forme i važnog društvenog sadržaja, što od prvog do poslednjeg frejma evidentno predstavlja delo istinskog autora”. Žiri je za nagradu “Veruj u sebe” rekao: “Žiri je bio kontinuirano impresioniran snažnim vizuelnim osećajem predočenim u filmu Sunce nikad više i želi da prepozna doprinos dvojice pojedinaca koji su imali presudnu ulogu u suptilnom transformisanju sumornog krajolika u bogat kinematografski prostor”.

Nagradu za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića dobio je film “Prokletnici” Roberta Minervinija. Povelja Aleksandar Petković za najbolji snimateljski rad dodeljen je direktoru fotografije filma “Priča o Eduardu Limonovu” Romanu Vasjanovu.

Posebna priznanja festivala dobile su Vanja Kovačević za montažu filma “Nova godina koja nije došla” i Dafne Heretakis za film “Od statue tražimo samo da stoji mirno”.

Podsećamo, FAF na BIS će se održati u petak i subotu 29. i 30. novembra, kao i nedelju, 1. decembra u mts Dvorani, Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) i Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova i Kosovska).

Na ovogodišnjem FAF-u prikazano je 80 ostvarenja u nekoliko programskih selekcija. Centralna bioskopska dvorana festivala bila je mts Dvorana, dok su se projekcije održavale i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Big Rakovica, Arena Cineplex Novi Sad i CineGrand Delta Planet Niš, kao i u Centru za kulturu Smederevo, bioskopu Zvezda u Boru, bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj dvorani Grocka. Ovogodišnji FAF podržao je Ministarstvo kulture Republike Srbije, Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe i Filmski centar Srbije (koji ove godine finansira novčanu nagradu za najbolju režiju). Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija.

Foto: Filip Olćan i Marko Moljković.

Montažer Vladimir Radovanović dobitnik nagrade „Marko Glušac“ za montažu serija „Deca zla“ i „Sablja“

Beograd, 28. novembar – Na 30. Festivalu autorskog filma dodeljena je nagrada fondacije „Marko Glušac“ montažeru Vladimiru Radovanoviću za najperspektivnijeg mlađeg montažera dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi.

Vladimir Radovanović je 2011. završio diplomske studije filmske i tv montaže na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom karijere radio na više igranih i dokumentarnih dugometražnih filmova, kao što su „Motel Nanа“ i „Nigde“ reditelja Predraga Velinovića, „Živko Nikolić: Nedosanjani san“ reditelja Senada Šahmanovića, „Nestanak heroja“ i „Voli vas vaša SEKSIMAJA“ reditelja Ivana Mandića. U proteklih nekoliko godina radio je i na velikom broju TV serija, gde sarađuje sa rediteljem Vladimirom Tagićem na serijama „Jutro će promeniti sve“, „Deca zla“ i „Sablja“, kao i Ivanom Stefanovićem na serijama „Deca Zla“ i „Tajkun 2“.

Vladimir Radovanović je prilikom uručenja rekao: “Velika mi je čast da primim nagradu koja među nama montažerima važi za jednu od najvećih nagrada koja može da se dodeli u našoj zemlji. Imao sam priliku da sretnem Marka dva puta, ali se jasno sećam kako sam prilikom našeg prvog susreta, baš kao i sada dok ovo govorim, osećao leptiriće zbog uzbuđenja što ga upoznajem. On je za nas bio neka vrsta rok zvezde što se tiče montaže.”

Među mnogobrojnim nagradama koje su osvajali projekti koje je montirao, nalaze se i Nagrada za najbolju montažu na 58. Festivalu kratkog filma u Beogradu za film „Stevan M. Živković“ koju je dobio 2011. godine i 2023. „Zlatna antena“ za najbolju montažu na drugoj sezoni serije ”Branilac”.

Vladimir Radovanović je osnivač i direktor Kraljevskog filmskog festivala koji se već dvanaest godina održava u Kraljevu.

Nagrada „Marko Glušac“ dodeljuje se najperspektivnijem mlađem montažeru dugih i kratkih, igranih i dokumentarnih formi. Ovo priznanje već desetu godinu za redom dodeljuje Fondacija Marko Glušac, koju su osnovali reditelji, producenti, montažeri i prijatelji, ljudi koji su sarađivali sa Markom, jednim od naših najvećih filmskih montažera. Novčani deo nagrade finansira Filmski centar Srbije. Dobitnici nagrade „Marko Glušac“ u prethodnih devet godina bili su montažeri Lazar Predojev, Đorđe Marković, Jelena Maksimović, Davor Bosankić, Marija Šarac, Mina Petrović, Vanja Kovačević, Olga Košarić i Milena Predić.

Marko Glušac (1969 – 2012) je u kratkoj, ali vrlo plodnoj karijeri montirao više od 40 igranih filmova i televizijskih projekata, počev od „Kaži zašto me ostavi“ (1993) Olega Novkovića do „Krugova“ Srdana Golubovića, čiju premijeru 2013. godine nije dočekao. U njegovom raznovrsnom opusu su svojevremeni generacijski hitovi „Munje“ i „Kad porastem biću Kengur“ Radivoja Andrića, dugometražni animirani „Tehnotajz: Edit i ja“ Alekse Gajića, niskobudžetni „Život i smrt porno bande“ Mladena Đorđevića, blokbaster „Montevideo, Bog te video!“ Dragana Bjelogrlića, nagrađivane drame „Klopka“ Srdana Golubovića i „Hadersfild“ Ivana Živkovića, dugometražni dokumentarac „Zabranjeni bez zabrane“ Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića. Glušac je montirao i popularne TV serije „Vratiće se rode“, „Vojna akademija“ i druge.

Foto: Marko Moljković

Održan drugi deo ceremonije uručenja Specijalnih nagrada 30. Festivala autorskog filma

Foto: Tanja Drobnjak, Filip Olćan 

Dodeljene specijalne nagrade istaknutim autorima i saradnicima, uz predstavljanje savremenih mađarskih, litvanskih i gruzijskih kinematografskih ostvarenja

Drugi deo ceremonije dodele Specijalnih nagrada za doprinos i podršku Festivalu autorskog filma, koje dodeljuje Savet festivala povodom 30. izdanja, održan je u utorak, 26. novembra u mts Dvorani.

Laureati ovih priznanja su dugogodišnji saradnici festivala, filmski autori iz zemlje i sveta, kao i predstavnici medija, koji svojim radom ostavljaju neizbrisiv trag u filmskoj industriji. Nagrađeni na drugom delu ceremonije su: Stanislas Pierre (direktor Francuskog instituta u Srbiji), Laurent Jacob (selektor Kanskog festivala), Dimitra Karya (selektorka programa Cinéfondation Kanskog festivala), Christoph Terhechte (umetnički direktor festivala DOK Leipzig), Michael Weber (direktor The Match Factory), Rémi Burah (televizija Arte France ), Marko Novaković (reditelj), Branislav Glumac (Francuski institut u Srbiji), Vesna Danilović (dugogodišnja programska urednica DKC-a), Ivana Mihić (glumica, producentkinja i pisac), Zorica Dimitrijević (novinarka), Miroljub Stojanović (filmski kritičar i urednik izdavaštva Filmskog centra Srbije), Dejan Zečević (reditelj i i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Siniša Dragin (reditelj i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Dubravka Lakić (filmska kritičarka i novinarka), Tatjana Nježić (urednica i novinarka), Branko Ignjatović (fotograf), Srđan Jokanović (novinar), Dimitrije Stefanović (novinar), Boban Aranđelović (filmski kritičar) i Stefan Đelineo (direktor UFUS AFA zaštite).

Na jubilarnom izdanju svoje filmove su predstavili mađarski reditelj Balint Simler (Crna tačka) i litvanski autor Laurinas Barejša (Suvo davljenje). U okviru programa Savremene gruzijske autorke gošće festivala su Rusudan Čkonija sa filmom “Nasmešite se” i Nino Basilija rediteljka filma “Anin život”.

Film “Crna tačka” prati dečaka Palka koji se doselio u Budumpeštu i tako mlad se bori sa zahtevnim mađarskim obrazovnim sistemom. Balint Silmer je predstavio svoj film rečima: “Ovo je donekle lična priča jer sam se u Mađarsku vratio iz američkog sistema obrazovanja koji ima drugačiji pristup deci. Ta pravila školskog sistema u Mađarskoj nikada nisam mogao da razumem. Ali želeo sam da ispričam širi kontekst”. Laurinas Barejša, reditelj filma “Suvo davljenje” osvojio je nagradu za najbolju režiju na Lokarno film festivalu i nagradu za najbolji glumački ansambl, kao i nagradu za nabolju režiju na nedavno završenom festivalu u Talinu. Barejša se osvrnuo na savremenu litvansku scenu rekaviši da Litvanija pruža dobre prilike za debitantske filmove zbog toga što filmski centar ove zemlje ima posebne fondove za reditelje koji snimaju prvi dugometražni film. Autorke iz Gruzije predstavile su svoja ostvarenja ali su govorile i o novom talasu i položaju autorki koje i dalje pritiska patrijarhat u ovoj zemlji.  

Festival autorskog filma traje do petka, 29. novembra kada će biti uručene nagrade festivala. Festival će u velikoj sali mts Dvorane zatvoriti ostvarenje “Bolne istine” reditelja Majka Lija.

Uručene Specijalne nagrade za doprinos i podršku Festivalu autorskog filma

Foto: Milica Knežević, Marko Moljković i Vladimir Opsenica.

30. FAF: Dodeljene nagrade istaknutim filmskim stvaraocima i saradnicima, uz poseban omaž Sergeju Paradžanovu povodom 100 godina od njegovog rođenja 

U subotu, 23. novembra u mts Dvorani uručene su Specijalne nagrade za doprinos i podršku Festivala autorskog filma koje dodeljuje Savet festivala povodom 30. izdanja festivala.

Laureati nagrada su dugogodišnji saradnici, filmski autori iz zemlje i sveta, kao i predstavnici medija, koji svojim radom i dalje ostavljaju neizbrisiv trag u filmskoj industriji. U subotu su priznanja uručena sledećim dobitnicima: Sandra Perović, filmska kritičarka i autorka emisija o filmu, Darijan Mihajlović, pozorišni reditelj,  Fabijen Anklo, bivša direktorka Kanskog programa ACID,  Gabrijele Brunenmajer, dramaturškinja i konsultantkinja, Manfred Šmit, dugogodišnji director MDM fonda,  Majnolf Curhorst, bivši direktor ZDF Arte i predsednik selekcione komisije Luksemburškog fonda, Čedomir Kolar, filmski producent, Boris Matić, direktor Zagreb Film Festivala,  Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala. 

Ostali laureati će primiti nagrade u utorak,  26. novembra u 19 časova u Sali 1 mts Dvorane.

Laureati su se zahvalili publici i organizatorima na priznanju, a Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala, među poslednjima se obratio prisutnima i rekao: „Sarajevo Film Festival i FAF su vršnjaci i mi smo napunili 30. rođendan. Verujem da imamo još puno toga da uradimo zajedno čiji cilj je da vama, našoj publici, donesemo što više i što boljih filmova”.

Povodom 100 godina od rođenja Sergeja Paradžanova FAF je organizovao poseban program. Otvorena je izložba „Ašik Kerib: Izgubljeno iza kulisa“ kustosa Vahana Stepanjana koju FAF organizuje u saradnji sa Filmskim festivalom Golden Apricot iz Jerevana. Otvaranju su prisustvovali kustos izložbe, NJ.E. Ašota Hovakimian, ambasador Republike Jermenije sa sedištem u Pragu, Nj.E. Volodimir Tolkač, Ambasador Ukrajne i Barbara Maharadža, otpravnica poslova i šef kancelarije Ambasade Gruzije u Atini. U pitanju je ekskluzivna izložba nikada viđenih fotografija sa snimanja poslednjeg filma Sergeja Paradžanova otkrivenih pre nekoliko godina u kontejneru u Sankt Peterburgu.

Nakon otvaranja izložbe prikazan je i film „Osvetiću ovaj svet ljubavlju – S. Paradžanov“ Zare Đan. Autorka filma gošća je festivala, a povodom svog filma je rekla: “Po povratku u Jermeniju posetila sam muzej Sergeja Paradžanova i zastala sam ispred njegovog autoportreta na kome sebe nazvao sinom tri nacije. Bio je veliki kosmopolita. On se i u zatvoru bavio umetnošću i to me je fasciniralo. I tada sam odlučila da napravim film o njemu. Snimila sam ljude koje povezuje zajednička ljubav prema ovom velikom reditelju.”  

U subotu, 22. novembra predstavljen je film “Majka je rođena grešnica” Borisa Hadžije i Hode Taheri i časopis Priča koji su pre dvadeset godina osnovali Slobodan Stojadinović i Slavoljub Marković. Boris Hadžija je na konferenciji za medije o svom ostvarenju rekao: “Tema filma, a to je porodica, je nešto što mene i Hodu najličnije dotiče. Svet se menja i ide napred, a porodica uvek ostaje model koji sadrži sintagmu “zadržati tradicionalnu porodicu”. Mi filmove snimamo u našem stanu tj. u dnevnoj sobi i glumimo u svakom filmu”. 

Na ovogodišnjem FAF-u biće prikazano 80 ostvarenja u nekoliko programskih selekcija. Centralna bioskopska dvorana festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Big Rakovica, Arena Cineplex Novi Sad i CineGrand Delta Planet Niš, kao i u Centru za kulturu Smederevo, bioskopu Zvezda u Boru, bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj dvorani Grocka.

FAF podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe i Filmski centar Srbije (koji ove godine finansira novčanu nagradu za najbolju režiju). Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija. Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs. Više o festivalu i ovogodišnjem programu na sajtu (faf.rs) i društvenim mrežama festivala.

Festival autorskog filma dodeljuje Specijalne nagrade povodom 30. izdanja festivala

Festival autorskog filma ove godine slavi značajan jubilej – svoje 30. izdanje. Tim povodom, Savet festivala dodeliće Specijalne nagrade za doprinos i podršku festivalu.

Ove prestižne nagrade biće uručene tokom trajanja festivala, a laureati su dugogodišnji saradnici, filmski autori iz zemlje i sveta, kao i predstavnici medija, koji svojim radom i dalje ostavljaju neizbrisiv trag u filmskoj industriji.

Uručenje nagrada biće održano 23. i 26. novembra u 19 časova u sali 1 mts Dvorane.

Dobitnici Specijalnih nagrada za doprinos i podršku 30. Festivala autorskog filma su:

Fabienne Hanclot (bivša direktorka Kanskog programa ACID), Stanislas Pierre (direktor Francuskog instituta u Srbiji), Meinolf Zurhorst (filmski kritičar), Laurent Jacob (selektor Kanskog festivala), Dimitra Karya (selektorka programa Cinéfondation Kanskog festivala), Gabriele Brunnenmeyer (skript doktorka), Manfred Schmidt (dugogodišnji direktor MDM fonda), Jovan Marjanović (direktor Sarajevo Film Festivala), Christoph Terhechte (umetnički direktor festivala DOK Leipzig), Michael Weber (direktor The Match Factory), Rémi Burah (televizija Arte), Boris Matić (direktor Zagreb Film Festivala), Čedomir Kolar (filmski producent), Darijan Mihajlović (pozorišni reditelj), Marko Novaković (reditelj), Branislav Glumac (Francuski institut u Srbiji), Vesna Danilović (dugogodišnja programska urednica DKC-a), Ivana Mihić (glumica), Zorica Dimitrijević (novinarka), Sandra Perović (gl. i odg. urednica Zabavnog programa RTS-a i filmska kritičarka), Miroljub Stojanović (filmski kritičar i urednik izdavaštva Filmskog centra Srbije), Milutin Petrović (reditelj i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Dejan Zečević (reditelj i i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Siniša Dragin (reditelj i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Dubravka Lakić (filmska kritičarka i novinarka), Tatjana Nježić (urednica i novinarka), Branko Ignjatović (fotograf), Srđan Jokanović (novinar), Dimitrije Stefanović (novinar), Boban Aranđelović (filmski kritičar) i Stefan Đelineo (direktor UFUS AFA zaštite).

Podsećamo, jubilarni 30. FAF biće održan od 22. do 29. novembra na nekoliko lokacija u Beogradu i širom Srbije.

Festival će nastaviti da slavi film sa posvećenošću i strašću, ujedinjujući sve ljubitelje filma, autore i posetioce u zajedničkoj proslavi umetnosti filma.

Više o programu festivala na faf.rs. 

Partizanska knjiga: dobitnik prve regionalne književne nagrade „Jovan Popović“

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev koji je radio u sastavu Milana Grbić, Valentina Knežević i Zvonko Karanović (predsednik)objavio je da će priznanje za 2024. godinu pripasti Danilu Stojiću iz Beograda za rukopis zbirke priča Najbolje je već prošlo. Žiri je odluku doneo jednoglasno. U konkurenciji se našlo 242 naslova, a Danilo Stojić je nagrađen plaketom, kao i objavljivanjem rukopisa u izdanju Partizanske knjige.

U obrazloženju stručnog žirija naglašava se da su priče Danila Stojića smeštene u savremeni, urbani kontekst, ali zbirka putem retrospekcije neretko referiše na Jugoslaviju, naročito na njen raspad i ratne devedesete godine. Jezik knjige prilagođen je njenom hronotopu, jednostavan i takav da svedoči o autorovoj upućenosti i preciznoj upotrebi najaktuelnijeg slenga. Junaci priča uglavnom su ljudi nesposobni da se prilagode savremenom, kapitalističkom društvu, sitni narko-dileri, neostvareni umetnici i zaljubljenici u muziku, takozvani mali junaci koji neodoljivo podsećaju na servantesovske lupeže. Uprkos tome što što se bavi otuđenošću pojedinca u odnosu na svet kojem bi načelno trebalo da pripada, atmosfera knjige nije hladna, a autor se prema svojim likovima odnosi s neskrivenim povlađivanjem, pa čak i ljubavlju. Iako se čine kao usamljenici i autsajderi, junaci priča pored sebe zapravo uvek imaju barem dvojicu saveznika – autora, a verovatno i čitaoca. Preispitivanje kapitalističke, konzumerističke savremenosti tekstu daje suptilnu, ali definitivno postojeću društveno-kritičku dimenziju.

            Danilo Stojić, rođen 1981. u Titovom Užicu, Jugoslavija, ponosni je autor velikog broja literarnih i art fanzina, bavi se realizovanjem različitih kulturnih akcija, izdavaštvom i video produkcijom. Autor je romana Vreme poluraspada (2012) i Resto (2014). Takođe, koautor je dve knjige, zbornika radova o nezavisnom izdavaštvu i eksperimentalnom stripu: Šupa: almanah samizdata (2005)i Studio za novi strip (2007),kao i zbirke priča Sasvim sasvim (2014). Piše na srpskohrvatskom i engleskom jeziku.

Regionalnu književnu nagradu Jovan Popović na godišnjem nivou dodeljuje izdavačka kuća Partizanska knjiga u znak promocije savremene regionalne književnosti, kao i simbol sećanja na velikog kikindskog, srpskog i jugoslovenskog pisca. Konkurs za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović podržao je Grad Kikinda.

FILM O ŠABANU POBEDIO NA FESTIVALIMA U NJUJORKU I KALKUTI

Dokumentarni film „ŠABAN BAJRAMOVIĆ – MOJE PUTOVANJE“, nakon sjajne premijere na Nisville Jazz Festivalu, krenuo je uspešno svoj internacionalni festivalski život.

Ovaj film nagrađivanog reditelja Dr. Željka Mirkovića, rađenog u koprodukciji Optimistic filma i Nisvile Jazz Festivala, osvojio je Nagradu za najbolji dugomentražni dokumentarni film na „International Gold Awards”, New York, USA, i Nagradu žirija za Dugometražni dokumentarni film na  „Indian Independent Film Festival”, Kolkata, India.

Dokumentarni film „ŠABAN BAJRAMOVIĆ – MOJE PUTOVANJE“ je zapravo priča o mladiću koji je krenuo u svet iz siromašne romske mahale, a na tom svom putovanju nailazio je na različite prepreke jer je živeo svoj život: život slobode! 

„Šaban Bajramović je Odisej slobode. On je poput ovog antičkog junaka Odiseja prošao kroz svoj život na svom proputovanju kući nakon burnog života. Sve što se Šabanu Bajramoviću događalo kroz život izgleda je da je tako trebalo i da se dogodi da bi on postao svetska muzička legenda i simbol istinske slobode i ljubavi“- Dr. Željko Mirković.

Film je rađen u partnerstvu Optimistic film i Nišvile Jazz Festivala. Koproducent filma je direktor Nišvile Jazz Festivala Ivan Blagojević

Scenarista, reditelj i producent je Dr. Žrljko Mirković, koji je sa svojim dokumentarnim filmovima do sada osvojio 117 internacionalnih nagrada i ima dve nominacije za Oskara. Trenutno predaje film na „University of Connecticut“.Film su podržali Nišville Jazz Festival, Filmski Centar Srbije i Fondacija za Otvoreno Društvo – Zapadni Balkan

Partizanska knjiga: uži izbor za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović

Žiri za dodelu regionalne književne nagrade Jovan Popović objavio je uži izbor od 10 rukopisa zbirki poezije i kratke proze. Konkurs je raspisala izdavačka kuća Partizanska knjiga u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca. Na konkursu su učestvovali autorke i autori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. U užem izboru našli su se sledeći autori i rukopisi:

1. Branislav Sarić (Beograd) – Kad sam već tu, poezija
2. Danilo Stojić (Beograd) – Najbolje je već prošlo, proza
3. Dino Burdžović (Ofenbah, Nemačka) – El fatiha za legitimni vojni cilj, poezija
4. Dragana Stojanović (Novi Sad) – Sve lutke putuju same, poezija
5. Jelena Šarković (Sremska Mitrovica) – Obećanje ekstaze, poezija
6. Miljan Mikić (Beograd) – Ne znam gde ste, gospodine, ali na pravom mestu niste, proza
7. Milan Živanović (Beograd) – Meso, proza
8. Slavko Mali (Prokuplje) – Muzička kutija, poezija
9. Snježana Vračar (Ljubljana) – Srce na baterije, poezija
10. Zoran Penevski (Beograd) – Gospodin Monada, poezija

Autorki/autoru nagrađenog rukopisa 18.11.2024. u Kikindi biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju Partizanske knjige, uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora.

Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Partizanska knjiga je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.

Konkurs za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović podržao je Grad Kikinda.

Proglašeni dobitnici Godišnje nagrade reditelja za najbolje filmove i serije u regionu

U okviru nove manifestacije Godišnje nagrade reditelja, 17. oktobra u Hotelu Pupin u Novom Sadu objavljeni su dobitnici nagrada za najbolju režiju filma, i dve kategorije TV serija – mini serije i najbolja epizoda dramske serije sa prostora bivše Jugoslavije.

Za najbolju režiju dugometražnog igranog filma nagrađen je Mladen Đorđević, za film „Radnička klasa ide u pakao“. Njemu je priznanje uručio proslavljeni srpski reditelj Srđan Dragojević.

Mladen Đorđević se zahvalio kolegama koje su odlučivale o nagradi kao i pokretačima Godišnje nagrade reditelja. „Mislim da je ovo vrlo značajna manifestacija, i da će sigurno biti uskoro jedna od najznačajnijih u ovom delu Evrope.  Ovo je najznačajnija nagrada koju sam dobio do sada. Pohvalio bih borbu Darka Bajića, svih ovih godina, da se pojača ugled reditelja, koji je zaista ugrožen“, istakao je Đorđević.

Pored nagrađenog ostvarenja, u konkurenciji za ovu nagradu bili su još i Dragan Bjelogrlić za režiju filma „Čuvari formule“ (Srbija), Una Gunjak – „Ekskurzija“ (BiH), Luka Mihajlović – „Indigo Kristal“ (Srbija) i Siniša Cvetić – „Usekovanje“ (Srbija).

U kategoriji Najbolja režija mini-serije, nagradu je osvojila Mina Đukić za epizodu „Plen“ serije „Poseta“. Priznanje je laureatkinji uručio hrvatski reditelj Danilo Šerbedžija.

Mina Đukić se zahvalila na nagradi rečima: „Jako sam uzbuđena, posebno zato što je nagrada došla od kolega u jednom časnom procesu glasanja. Drago mi je što je ova serija dobila šansu da je vide kolege iz regiona“.

Ostali konkurenti za nagradu bili su Uroš Tomić (epizoda „Požar“ serije „Poseta“ – Srbija), Marko Đilas za seriju „Poziv“ (Srbija), Dalibor Matanić za drugu sezonu serije „Šutnja“ (Hrvatska), i Alen Drljević i Nermin Hamzagić za seriju „Znam kako dišeš“ (BiH).

U kategoriji Najbolja režija pojedinačne epizode dramske serije, pobedio je Ivan Stefanović za seriju “Deca zla”, kome je nagradu uručio Uroš Tomić, reditelj serije “Kljun”.

Ivan Stefanović je u svom obraćanju istakao: “Drago mi je da ova nagrada postoji, jer mislim da ih za serije nema dovoljno – a svi radimo serije i svi ih gledaju. Seriju smo režirali Vladimir Tagić i ja, ali morali smo da izaberemo samo jednu epizodu. Verujem da bi i Tagić dobio nagradu da je bila neka njegova epizoda. Ovu nagradu zaista primam u ime nas dvojice”.

Za ovu nagradu takmičili su se još i Jelena Stolica (“12 reči” – Srbija), Saša Hajduković (“Koža” – Srbija, BiH), Petar Ristovski (“Tunel” – Srbija) i Ivan Živković (“Vreme smrti” – Srbija).

U konkurenciji se nalazilo 46 filmova, 12 pojedinačnih epizoda dramskih serija, i 10 mini serija iz zemalja bivše Jugoslavije.

O dobitnicima nagrada odlučivalo je 162 reditelja raznih generacija iz čitavog regiona, koji su imali mogućnost da na posebnoj zatvorenoj platformi na sajtu www.godisnjenagradereditelja.com , u prethodnih mesec i po dana pogledaju sve filmove i serije u konkurenciji za nagrade.

Na svečanoj večeri sa nominovanim rediteljima i gostima, pored nagrada za najbolje režije serija i filmova, reditelju Stoletu Popovu uručena je počasna nagrada “Živojin Žika Pavlović” za promociju kinematografije Balkana u svetu. Njemu je nagradu uručio legendarni glumac Predrag Miki Manojlović, nakon uvodnog obraćanja Nenada Pavlovića, reditelja i sina Žike Pavlovića.

Stole Popov se emotivno obratio prisutnima: “Zaista je velika čast dobiti nagradu koja nosi ime Živojina Pavlovića. Velikog umetnika, velikog čoveka. Fantastičnog prijatelja, čoveka koji je imao toliko razumevanja za mlade ljude, koji je nesumnjivo bio jedna od najznačajnijih i najautentičnijih ličnosti ne samo jugoslovenskog i balkanskog, već i evropskog filma. Njegovi stavovi i poimanje estetike filma su bili toliko bliski mom ubeđenju, da nas je to jako zbližilo. Ovo je zaista veliko priznanje, koje je meni draže od svih nagrada koje sam dobio”.

Predrag Miki Manojlović je dodao: “Imao sam tu sreću i čast da upoznam Živojina Pavlovića i njegovu plemenitu porodicu, kao i što sam imao sreću da upoznam Stoleta Popova i njegovu porodicu. Veza između vas dvojice je za mene prirodna. Vaš filmski rukopis i iskaz je sličan”.

U okviru manifestacije Godišnje nagrade reditelja, 16. i 17. oktobra brojni gosti prisustvovali su i konferenciji Organizacija za zaštitu autorskih prava i seriji panela Asocijacija reditelja Balkana.

Prvog dana manifestacije  potpisan je ugovor o zajedničkim nastupima tri kolektivne organizacije za zaštitu prava autora: slovenačke AIPA, hrvatske DHFA i srpske UFUS AFA ZAŠTITA na poboljšanju zakonskih regulativa i prava  filmskih autora regiona.

Drugog dana manifestacije, naši eminentni reditelji i stručnjaci iz drugih oblasti imali su prilike da razmenjuju stavove i iskustva sa kolegama iz regije Balkana u okviru sledećih panel diskusija: „Reditelj između umetnosti i industrije“, „Reditelj je autor koji ima svoja prava“, „Filmovi koji nestaju“ i „Kolektiv kao filmsko preduzeće“. Značajni zaključci ovih panela biće publikovani i poslužiće kao osnov za plan razvoja kinematografskih delatnosti.

Reditelj Darko Bajić, je, govoreći o temama na ovogodišnjim panelima, na otvaranju dodele nagrada rekao: “Moramo se boriti da u bioskopima i na televizijama, imamo dovoljno prostora da možemo promovisati balkanski film. Moramo se boriti da promovišemo različite kulture, i da se izborimo za značajnije mesto u Evropskoj kinematografiji. Mnoge naše značajne filmove nemaju prilike da vide gledaoci u svetu. Moramo pronaći mesto u evropskim bioskopima i evropskim medijima. Siguran sam da je Balkan izuzetno jaka filmska zajednica izuzetno sposobna da stvara dobre filmove”.

Gala svečanost dodele Godišnje nagrade reditelja održana je u organizaciji producentske kuće „Magična linija“ reditelja Darka Bajića, a manifestaciju je podržala FERA – Federation of European Screen Directors.

Misija ove manifestacije je da profesiji reditelja vrati integritet i nezavisnost autorskih ideja, i da se izbori za profesionalne uslove rada i promociju njihovog dela.

Foto: Aleksandar Radmanović.

Nagrada „Živojin Žika Pavlović“ – Reditelj Stole Popov dobitnik nagrade „Živojin Žika Pavlović“ za 2024. godinu

Reditelj Stole Popov iz Severne Makedonije ovogodišnji je laureat počasne nagrade “Živojin Žika Pavlović” za promociju kinematografije Balkana u svetu. Ovo prestižno priznanje biće mu uručeno na gala svečanosti Godišnje nagrade reditelja, 17. oktobra u Novom Sadu.

Povodom ove nagrade, u novosadskom bioskopu Arena Cineplex 16. oktobra u 20:30 časova biće organizovana projekcija njegovog filma Gipsy Magic. Ulaz na projekciju je slobodan.

Prethodni laureati ove nagrade su: Goran Marković, Slobodan Šijan, Emir Kusturica, Rade Šerbedžija, Predrag Miki Manojlović, Lazar Ristovski, Dragan Nikolić, Velimir Bata Živojinović, Slavko Štimac, Bogdan Diklić, Goran Paskaljević, Milčo Mančevski i Miša Radivojević.

Stole Popov je rođen 1950. godine u Skoplju, u tadašnjoj Jugoslaviji. Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1973. u klasi profesora Radoša Novakovića. Od 1978. do 1988. radio je kao filmski režiser u „Vardar filmu“, a od 1985. do 1986. obavljao je dužnost direktora ove producentske kuće. Trenutno je profesor filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i šef Studija za filmsku režiju. Jedan je od osnivača prve makedonske privatne producentske kuće „Triangl“ 1988. godine. Član je Evropske filmske akademije od 1997. godine.

Svoju karijeru započeo je režiranjem dokumentarnih filmova, a prvi igrani film mu je „Crveni konj“ iz 1980. godine. Najpoznatniji igrani filmovi koje je režirao su „Tetoviranje“, „Do balčaka“ i „Ciganska magija“. Za većinu njegovih dela koje je režirao je takođe pisao i scenarija.

Stole Popov je dobitnik preko 50 evropskih i svetskih nagrada i značajnih priznanja, među kojima se posebno izdvajaju 8 Grand Prix nagrada na raznim međunarodnim festivalima i dve nominacije, za „Oskara“ (Američka filmska akademija) za dokumentarni film „Dae“ i „Feliksa“ (Evropska filmska akademija) za film „Tetoviranje“.

Gala svečanost dodele Godišnje nagrade reditelja biće održana 17. oktobra 2024. u „Hotelu Pupin“ u Novom Sadu, u organizaciji producentske kuće „Magična linija“.

Na svečanoj večeri sa nominovanim rediteljima i gostima biće dodeljene i Godišnje nagrade rediteljaza dve kategorije TV serija i za najbolju režiju filma sa prostora bivše Jugoslavije.

U okviru ove manifestacije, 16. i 17. oktobra brojni gosti prisustvovaće i konferenciji Organizacija za zaštitu autorskih prava i seriji panela Asocijacija reditelja Balkana. Panelima će moći da prisustvuju studenti i sve zainteresovane kolege.

Misija ove manifestacije je da profesiji reditelja vrati integritet i nezavisnost autorskih ideja, i da se izbori za profesionalne uslove rada i promociju njihovog dela.

Organizaciju Godišnje nagrade reditelja podržala je FERA – Federation of European Screen Directors. 

Foto: Lična arhiva/Magic line

Film „Kralj ničega“ Alekse Gajića dobitnik nagrade „Koskar“ za najbolji film 18. Festivala srpskog filma fantastike

18. Festival srpskog filma fantastike (FSFF) završen je 1. oktobra svečanom ceremonijom dodela nagrada, nastupom gitariste Vuka Vujića i prikazivanjem filma „Radnička klasa ide u pakao“ reditelja Mladena Đorđevića u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

U takmičarskom programu festivala takmičilo se 25 filmova iz Srbije, regiona i sveta. O nagradama je odlučivao žiri koji je radio u sledećem sastavu: Pavle Zelić, pisac i strip scenarista, Jordančo Petkovski, reditelj iz Makedonije I Marko Stojiljković, filmski kritičar.

Nagradu Koskar za najbolji film i najbolju režiju u domaćoj konkurenciji dobio je film „Kralj ničega“ Alekse Gajića. U obrazloženju žirija se, između ostalog, navodi: „U pitanju je psihodelična fantazmagorija koja kombinuje raskošne stvaralačke energije Alekse Gajića i Nenada Džonija Rackovića. Ovo je pre svega samouveren, umešno režiran minimagnum opus velikog, velikog autora koji je konačno svoj na svome, a mi srećni da budemo tu kada stvara svoju najbolju umetnost”.

Koskara za najbolji scenario osvojio je film „Mijazma“ reditelja Petra Tkaleca (Srbija). „Naučna fantastika u arthouse miljeu, sa porodičnom dramom potcrtanom pretećim užasom bolesti i smrti, primer je kako se suptilnim narativnim sredstvima, napetošću nabijenim scenama s tek nešto prosiktanih, jetkih rečenica, a još više simbolički potentnim nemim prizorima može i kratak film upotrebiti za pričanje velikih priča,“ stoji u obrazloženju žirija. Specijalno priznanje u ovoj kategoriji dobio je film „Noć” Minje Vuletić iz Srbije.

Najbolji regionalni film je „Smrtna ura“ Tomaža Gorkića iz Slovenije. Priznanje je žiri obrazložio rečima: “Film koji prosto nećete zaboraviti, moćna alegorija o protraćenom vremenu, besmislu života uopšte, duboku uznemiravajuće ogledalo svih nas, blaženo nesvesnih robova obrazaca i šablona, realizovan na originalan način i odlična rešenja u pogledu glume”. Specijalno prizanje otišlo je u ruke Ana Marije Janković iz Severne Makedonije za film „Amen“.

Najbolji strani film festivala je „Escape Attempt“ (Alex Tapaller, Daniel Shapiro (SAD/Poljska). „Na sve načine preambiciozan, dostojan izvornika – književnog klasika sovjetskog zlatnog doba naučne fantastike, film koji je nekim čudom nastao da nas obraduje i podseti kako velike ideje zaslužuju velike produkcije – specijalne efekte, kostime, scenografiju, ali nikad ne zaboravljajući da smo svi tu zbog priče i likova vrednih naše pažnje,“ naveo je žiri. Specijalno priznanje u ovoj kategoriji otišlo je filmu „Amygdala“ čiji je reditelj Oscar Johannson iz Švedske.

Nagrada Mali koskar koja se dodeljuje za najbolji film u kategoriji „Fantastički klinci“ dobio je film „Zamračenje“ Jakova Šalipurovića iz Srbije. „Ova priča o preživljavanju prvih dana postapokalipse je zaokružena, njena realizacija duhovita i dovitljiva u skladu sa godinama autora, a glumci-tinejdžeri glume naturalistički, pa likovi deluje autentično. Scenario je fokusiran na razradu ključnih motiva i vodi računa o detaljima, a autor iznosi kritičke stavove o svetu u kojem živi, prkoseći uvreženom narativu starijih da su mladi nezainteresovani za stanje u društvo,“ objasnio je žiri svoju odluku prilikom uručenja nagrade.

Foto: Daniela Radojković.

Godišnje nagrade reditelja u oktobru u Novom Sadu

Gala svečanost dodele Godišnje nagrade reditelja biće održana 17. oktobra u Novom Sadu 2024. godine.

Na svečanoj večeri sa nominovanim rediteljima i gostima biće dodeljena počasna Nagrada za promociju kulture prostora Balkana u svetu, koja nosi ime legendarnog reditelja Živojina Žike Pavlovića, kao i Godišnje nagrade reditelja za dve kategorije TV serija i za najbolju režiju filma sa prostora bivše Jugoslavije.

U konkurenciji se nalazi preko 40 filmova i 20 serija iz zemalja bivše Jugoslavije. Pravo učešća u izboru za Godišnje nagrade reditelja ostvarile su serije koje su imale premijerno prikazivanje od juna 2023. do juna 2024. godine, kao i filmovi koji su imali bioskopsku distribuciju od januara 2023. do juna 2024. godine. Filmovi i serije moraju biti većinske produkcije jedne ili više zemalja Ex Yu regiona, a reditelj filma ili serije mora biti iz zemlje Ex Yu regiona.

Nagrade će biti dodeljene u kategorijama Najbolja režija dugometražnog igranog filma, Najbolja režija mini-serije (do 8 epizoda), i Najbolja režija pojedinačne epizode dramske serije (serije od jedne ili više sezona, sa 8 ili više epizoda po sezoni).

O dobitnicima nagrada odlučuje strukovni žiri koji čini više od 200 filmskih i televizijskih reditelja iz regiona, različitih generacija. Ideja jeste da svake godine reditelji nagrade najbolja umetnička dela svojih kolega.  Gledanje filmova i serija, kao i samo glasanje, odvija se putem posebnog zatvorenog sistema na online platformi www.godisnjenagradereditelja.com.

U okviru manifestacije Godišnje nagrade reditelja, 16. i 17. oktobra brojni gosti prisustvovaće konferenciji Organizacija za zaštitu autorskih prava i seriji panela Asocijacija reditelja Balkana.. Panelima će moći da prisustvuju studenti i sve zainteresovane kolege.

Misija ove manifestacije je da profesiji reditelja vrati integritet i nezavisnost autorskih ideja, i da se izbori za profesionalne uslove rada i promociju njihovog dela.

Na gala večeri, pored nominovanih reditelja i predstavnika asocijacija, biće prisutni i predstavnici medija, kao i mnogobrojne javne ličnosti iz sveta filma.

Hаграда Воја Чолановић

-Српско књижевно друштво објављује да је жири за доделу награде „Воја Чолановић“, у саставу Јелена Ленголд, Љубица Арсић и Васа Павковић (председник) једногласно донео одлуку да се награда за најбољу приповедачку књигу објављену у 2023. додели збирци  Пут одцрвене цигле Маријане Чанак (у издању Bulevar Booksa из Новог Сада). Ова књижевна награда се додељује по први пут, с намером да чува успомену на великог прозног писца Воју Чолановића и укаже на значај приповетке као књижевног жанра.

Новоустановљена награда која носи име Воје Чолановића биће додељена 16. септембра 2024. у просторијама Српског књижевног друштва у Француској 7.

Награду је финансијски подржало Министарство културе Републике Србије.

Žiri u sastavu Dragan Babić, Slađana Stamenković i Jovana Koprivica doneo je odluku da književnu nagradu „Đura Đukanov” za 2024. godinu, koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović” iz Kikinde dobije  Tijana Milenković za rukopis zbirke priča „Brm, brm“. Nagrada se dodeljuje za rukopis neobjavljene knjige priča autora mlađeg od trideset pet godina.

Potencirajući fragmentarnu  strukturu same zbirke, kao i pojedančnih priča rukopis Tijane Milenković „Brm, brm“ svoju literarnu zavodljivost otkriva u pobunjenom autorskom glasu koji veštim usložnjavanjem  narativnih perspektiva  tematizuje osećanje nepripadanja, kroz borbu sa depresijom i potragu  za izgubljenim, nikada dosegnutim autentičnim bivstvovanjem uronjenim u  otuđenu svakodnevnicu. Eliptičnim, gotovo sinkopiranim stilom, sa nemilosrdnom ironijom, ponekad  sa naletima  pripovedačkog besa koji se rimuje sa istaničnim lirizmom i tarantinovskom duhovitošću autorka slika svet mladih ljudi koji izlaz iz sumorne stvarnosti vide  u narkotičkom ekspazimu. 

Kroz  građenje intertekstualnih spona sa umetničkim svetovima Tarkovskog, Trakla, Eliota, a na stilskom i tematskom planu  otkriva se i bliskost sa stvaralaštvom Milene Marković, ovaj debitantski autorski glas stvara autentičan doživljaj sveta u kojem su  i svi  umetnički idoli svrgnuti sa pijedestala. 

Suptilno razgranat motiv jugoslovenskog nasleđa kroz celu zbirku snažno odjekuje u priči „Moja Sutjeska“, u kojoj autorka pravi omaž antifašističkoj jugoslovenskoj  borbi iz feminističke perspektive.

Igrajući na često klizavom terenu slobode koju nudi forma kratke priča, vešto posežući za kolokvijalnim jezikom kroz opis  erotskih susreta  autorka iskoračuje  i na teren brutalnog i nudi   sliku ponegde razigrane, ali često umorne čulnosti kao izraz  suočavanja sa svetom gde je nemogućnost  istinske  emotivne bliskosti postala norma.

Vitalizam ove proze leži  u grotesknim obrtima,  s kojima se sumorna stvarnost preobraća u okrilje fantastičnog i crnohumornog,  tako se porodično rođendasnko okupljanje pretvara  u harikiri majčinske figure. U proznom svetu ovog rukopisa, na terenu smo ipak moderne groteske, koja je lišena  karnevalskog uskrsnuća sem u jezičkim obrtima, proplamsajima humora, skliznuću ka poetskom, intimnom  gde se istinska moć pronalazi tek u sposobnosti da se u ritmičnosti i zaiganosti književnog jezika otkrije  sopstveni autorski glas.  Ukoliko se bude razvijao ovaj  autorski glas  može zauzeti značajno mesto na domaćoj  književnoj sceni. 

Žiri pohvaljuje i rukopis „Sloboda“ Tanje Maletić.

Luka Kecman i Jaroslav Antonjuk dobitnici Nagrade za životno delo „Mali Princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, čije se 31. izdanje održava od 22. do 27. septembra 2024. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće ovogodišnju Nagradu za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, Luki Kecmanu u kategoriji domaćih stvaralaca i Jaroslavu Antonjuku iz Poljske u kategoriji inostranih stvaralaca.

Nagradu “Oton Tomanić”, priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, dobiće dr Ema Tomaševska iz Poljske.

Luka Kecman (1962) je profesor istorije srpskog pozorišta, teatrolog, pisac komada za decu i omladinu, i pozorišni reditelj. Rođen je u Novom Sadu, a gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku srpska književnost i jezik, gde je i magistrirao sa temom „Dramsko oblikovanje u pripovetkama Petra Kočića“. Doktorsku disertaciju „Petar Kočić na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske“ uspešno je odbranio na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i stekao naučno zvanje doktora nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije. Zaposlen je na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, u zvanju redovnog profesora, uža naučna oblast Istorija i teorija filma i teatra. 

Autor je dramskih tekstova i scenarija za pozorišne predstave „Izvolite u cirkus“, „Znate li gde se nalazimo“, „Igrate li šah“, „Svemirske prskalice“, „Klupa“, „Bajka o bajci“, „Čarobna česma“. Poslednja tri teksta su nagrađena od strane Ministarstva prosvjete i kulture RS te objavljeni kao knjiga pod naslovom „Klupina bajka o čarobnoj česmi“. Svi tekstovi su izvođeni u pozorištima Srbije i Republike Srpske. Za TV Novi Sad, NS Plus program, napisao je serijal za decu  pod nazivom „Svetski sudar bajki“, a bio je i saradnik dečjeg zabavnog programa „Zvrk“, autor je scenarija i režija za više muzičkih spotova, te scenarija za dečji  film „Kapljica“, snimljen u produkciji Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci. Ovaj film i dramski tekstovi često su u procesu nastave u OŠ u Republici Srpskoj. Kao reditelj, u  pozorišnim kućama Srbije i RS, postavio je na scenu blizu 45 (više od pola je za decu) naslova domaćih i stranih autora.

Jaroslav Antonjuk je poljski režiser, autor, teatrolog, direktor  Lutkarskog i glumačkog pozorišta u Lomži i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala VALISE. Završio je Pozorišnu državnu akademiju u Varšavi (1988–1992) i SGH Warsaw School of Economics (2010). Od 1994. je direktor Lutkarskog i glumačkog pozorišta u Lomži, radeći od 1995–2002. na podizanju zgrade pozorišta.

Kao režiser je 1990. debitovao predstavom “Time Release”, a u Lutkarskom pozorištu 1995. Lešmjanovom “Šumskom pričom”. Predstava je nagrađivana na mnogim festivalima. Do sad je realizovao oko 60 predstava u zemlji i inostranstvu (Bosna i Hercegovina, Srbija, Belorusija, Rusija, Crna Gora, Španija, Poljska) i za većinu je dobijao nagrade. Među njegovim najvažnijim predstavama su “Prodavnica igračaka”, “Dimničar”, “Srećni Princ”, “Začarani jelen”, “Suđenje Kafki”, “Mali Princ”, “Čarobnjak”, “Pinokio”, “Guliver”, i druge. Dobitnik je brojnih poljskih i internacionalnih nagrada za svoj rad. Ukupno je realizovao 17 predstava na Balkanu, u Beogradu, Novom Sadu, Mostaru, Banja Luci, Podgorici, Kragujevcu i Nišu.

Dr Eva Tomaševska diplomirala je na Tehnološkom univerzitetu u Krakovu, na Arhitektonskom fakultetu 1986. godine. Diplomirala je 1989. na Odseku za režiju lutkarskog pozorišta Državne više pozorišne škole u Varšavi, na odseku za lutkarstvo u Bjalistoku. Učestvovala je u pozorišnim radionicama koje su vodili Peter Šuman, Henk Boervinkel i Ričard Bredšou. Režirala je predstave u dečjim pozorištima. Od 1990. godine radi na Odeljenju za kulturno obrazovanje na Fakultetu za etnologiju i obrazovne nauke Univerziteta u Šleskoj. Godine 2007. doktorirala je humanističke nauke na Institutu umetnosti Poljske akademije nauka u Varšavi.

Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene glumici i rediteljki Ameli Vučenović, Jeleni Sitar – lutkaru, pedagogu i publicisti, i Bonju Lungovu, glumcu i reditelju. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

Ovogodišnje izdanje festivala održava se od 22. do 27. septembra na nekoliko lokacija u Subotici, i u Glavnom takmičarskom programu ugostiće 14 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Biće održan i Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Pokret, slušanje, promena u percepciji pozorišta za decu i mlade” pod  rukovodstvom dr Marijane Prpe Fink.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, i Grad Subotica. Izvršni producent festivala je Otvoreni univerzitet Subotica.

„Objašnjenje za sve“ Gabora Rajsa dobitnik nagrade „Dunavska lađa“ za najbolji film na 7. Dunav Film Festu

Smederevo, 25. avgust – Svečanom dodelom nagrada večeras je u Smederevu završen 7. Dunav Film Fest.

Tokom šest dana na Dunav Film Festu je prikazano više od 40 filmova iz Evrope i čitavog sveta, a održana je i premijera prve dve epizode serije „Ringišpil“.

Žiri koji je odlučivao o nagradama radio je u sledećem sastavu: Jasna Nanut, rediteljka, Dajana Gudić, glumica i producentkinja i Viktor Kiš, skulptor.

Nagradu Dunavska lađa za najbolji film u takmičarskoj selekciji dobio je film „Objašnjenje za sve“ Gabora Rajsa. Jasna Nanut je prilikom proglašenja rekla: „Ovogodišnja konkurencija Dunav Film Festa bila je izuzetno jaka. Nije nam bilo lako da donesemo odluke, ali jedan film izdvojio se britkom društvenom kritikom univerzalnog kalibra. Najboljim proglašavamo film Objašnjenje za sve“.

Rumunski reditelj Emanuel Parvu nagrađen je priznanjem za najbolju režiju za film „Tri kilometara do kraja sveta“za minuciozno suočavanje moderne i tradicionalne misli s kraja sveta.

Nagradu za najbolji scenario osvojili su Iveta Grofova i Peter Krištufek za ostvarenje „Mađarska krojačica“ za dirljivi fokus na intimne patnje usled ratnih stradanja. Originalni autor scenarija za Mađarsku krojačicu, zasnovanu na njegovoj noveli, Peter Krištufek je nažalost preminuo pre nego što je scenario bio završen i film snimljen, te je rediteljka Iveta Grofova dovršila scenario, a ova nagrada pripada oboma. Iveta Grofova publici se zahvalila putem video poruke.

„Najbolja gluma je nevidljiva,“ rekao je žiri na zatvaranju pa je tako nagradu za najbolje glumačko ostvarenje dobio mladi glumački ansambl iz filma „78 dana“, Viktorija Vasiljević, Tamara Gajović, Milica Gicić i Maša Ćirović. Nagradu je mladim glumicama uručila, u ime Grada Smedereva, Aleksandra Mitić, članica Gradskog veća grada Smedereva zadužena za resor prosvete i kulture.

Dunav Film Fest se održavao na nekoliko lokacija u Smederevu, u Malom gradu Smederevske tvrđave, Dunavskom parku, Platou kod Кarađorđevog duda i Centru za kulturu Smederevo. Festival se organizuje uz podršku Grada Smedereva i Ministarstva kulture Republike Srbije. 

Foto: Filip Olćan

SAOPŠTENJE ŽIRIJA O DODELI POZORIŠNIH NAGRADA

Žiri u sastavu Franko Ungaro, Nataša Gvozdenović i Ana Tasić, nakon šest odgledanih predstava u takmičarkom programu Nišvil džez pozorišnog festivala, doneo je jednoglasne odluke. Nagrada za najbolju predstavu dodeljuju se ravnopravno produkcijama „Kendi“ Pozorišta Zlatni Jelec (Severna Makedonija) i „Veliki spektakl smaka sveta“ Teatra En Vol (Sardinija, Italija). Nagrada za najbolje korišćenu muziku dodeljuje se predstavi „Tuđe cipele (mesto gde stanuje empatija)“, britansko-srpskoj koprodukciji.

Obrazloženje žirija

1.

Predstava „Kendi“ se izdvojila istinitošću koja daje nadu u mogućnosti savremenog pozorišta, naročito zato što su ga stvorili mladi glumci čija je energija nesvakidašnje razorna, posvećena, i zarazna.  Oni povremeno prelaze granicu između izvođača i gledalaca, i nas uvlačeći  u prostor igre, što nas čini svesnijom, angažovanijom publikom, a to je naročito važno jer je reč o društveno važnoj, i osetljivoj temi. Muzika Luke Toševa koja se uživo izvodi, ima delikatan intenzitet, smisao kontrasta, čuvanja bezbednog prostora, neukaljane lepote u paklu zavisnosti, kojim se ova predstava kritički bavi.

2.

„Veliki spektakl smaka sveta“, uneobično raskošnom i magičnom obliku, daje scenski atraktivan odgovor  na  stanje planete Zemlje, pred kolapsom, zbog prekomernog materijalizma i pohlepe. Reč je o predstavi koja izvire iz tradicije, iz mitološkog i folklornog, ali se istovremeno upadljivo osvrće na naše vreme, instant popularnosti. Izvođači su nas osvojili svojom autentičnošću, zadivljujućim pokretima tela koji zapravo predstavljaju ples, gracioznu igru postojanja, odgovor umetnosti na prinuđenost življenja na đubrištu civilizacije.

3.  Virtuozna, precizna i omamljujuća muzika Nišvil benda u predstavi „Tuđe cipele (mesto gde stanuje empatija)“ organski je povezana sa celinom višeslojnog, delikatno promišljenog izraza. Ona je  integralni, nezamenjivi deo izvođenja koji gradi nežnu osećajnost, u funkciji sadržaja, metaforične i poetične radnje koja se izazovno bavi pitanjima identiteta, težnje ka slobodi, ali i samilosti, razvijanja empatije i bezgranične tolerancije.

Žiri naročito ističe upadljivi kvalitet celine ovogodišnje selekcije, uz žaljenje što dve planirane predstave nisu odigrane. Sve produkcije su u žanrovski hibridnim oblicima, između dramskog i muzičkog izraza, teatra pokreta, savremenog plesa i video performansa, angažovano istraživale osetljive i važne društvene teme, dokazujući da letnji festivali jesu i prostori kritičkih suočavanja.

Sarajevo Film Festival – Počasno Srce Sarajeva 30. Sarajevo Film Festivala Johnu Turturru

photo by Maarten de Boer

Kao priznanje za izuzetan doprinos filmskoj industriji i izvanredan glumački, scenaristički i rediteljski talenat, John Turturro će na 30. Sarajevo Film Festivalu dobiti Počasno Srce Sarajeva.

Nikada ne zaboravljajući svoje bruklinske korijene, Turturro je ostvario globalni utjecaj svojim svestranim radom, što ga je učinilo jednim od najcjenjenijih filmaša današnjice.

„Odlučili smo učiniti pravu stvar i dati svoje Srce Johnu Turturru. Sa karijerom koja traje duže od četiri decenije, pružio je nezaboravne izvedbe u raznolikom rasponu uloga. Njegova predanost umijeću, svestranost i sposobnost da svakom liku kojeg utjelovljuje donese dubinu i autentičnost, učinili su da ga je užitak gledati svaki put kada se pojavi u sceni“, rekao je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

John Turturro je studirao na SUNY-u u New Paltzu i na Yale School of Drama. Radio je sa brojnim priznatim filmašima, pojavljujući se u filmovima Spikea Leea Učini pravu stvar i Jungle Fever, Martina Scorsesea Boja novca, Roberta Redforda Kviz, Francesca Rosija Primirje, Roberta De Nira Dobri pastir, Toma DiCilla Box of Moonlight i Nannija Morettija Moja majka.

Godine 2004. glumio je u filmu Tajni prolaz, istorijskoj drami bh. reditelja Ademira Kenovića. 

Kao čest saradnik Joela i Ethana Coena, Turturro je glumio u nekoliko njihovih filmova. Za glavnu ulogu u filmu Barton Fink braće Coen osvojio je nagradu za najboljeg glumca na Filmskom festivalu u Cannesu i David Donatello nagradu. Pojavio se i u njihovim filmovima Tko je ovdje lud?, Millerovo raskrižje i Veliki Lebowski, gdje je igrao kultnog lika Jesusa Quintanu. Turturro je 2020. godine reprizirao Quintanu u The Jesus Rolls, filmu kojeg je pisao, režirao i u kojem je glumio.

Osvojio je nagradu Camera D’Or na Filmskom festivalu u Cannesu za svoj rediteljski debi, film Mac. Ostali filmovi na kojima je radio kao reditelj/scenarista uključuju Illuminata, Ljubav i cigarete, Passione, Utroje sa žigolom i The Jesus Roles.

U televizijskom programu, Turturro je nominovan za SAG nagradu za ulogu Howarda Cosella u Monday Night Mayhem i ponovno nominovan za The Bronx is Burning. Osvojio je Emmy nagradu za svoje gostovanje u seriji Monk te nominacije za Zlatni globus i SAG nagradu u HBO-ovoj seriji Kobna noć. Moći ćemo ga vidjeti i u drugoj sezoni Appleove serije Severance.

Tokom 30. Sarajevo Film Festivala, John Turturro će imati i masterclass, pružajući uvid u svoju bogatu karijeru i umijeće. Bit će i na projekciji hvaljenog filma Barton Fink braće Coen, gdje je igrao naslovnu ulogu.

30. Sarajevo Film Festival održat će se od 16. do 23. avgusta 2024. godine.

Prethodni dobitnici priznanja Počasno Srce Sarajeva su:

Mark Cousins (2023.), Lynne Ramsay (2023.), Charlie Kaufman (2023.), Jesse Eisenberg (2022.), Ruben Östlund (2022.), Sergei Loznitsa (2022.), Paul Joseph Schrader (2022.), Wim Wenders (2021.), Michel Franco (2020.), Mads Mikkelsen (2020.), Tim Roth (2019.), Isabelle Huppert (2019.), Alejandro González Iñárritu (2019.), Paweł Pawlikowski (2019.), Nijaz Hastor (2018.), Nuri Bilge Ceylan (2018.), Oliver Stone (2017.), John Cleese (2017.), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016.), Stephen Frears (2016.), Robert De Niro (Nagrada za životno djelo, 2016.), Benicio Del Toro (2015.), Atom Egoyan (2015.), Agnès B. (2015.), Danis Tanović (2014.), Gael García Bernal (2014.), Béla Tarr (2013.), Roberto Olla (2013.), Branko Lustig (2012.), Emil Tedeschi (2011.), Jafar Panahi (2011.), Angelina Jolie (2011.), Dieter Kosslick (2010.), Manfred Schmidt (2009.), Cat Villiers (2008.), Steve Buscemi (2007.), Mike Leigh (2006.), Gavrilo Grahovac (2006.), Marco Müller (2005.).

Sarajevo Film Festival – Alexander Payne dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 30. Sarajevo Film Festivala

Počasno Srce Sarajeva 30. Sarajevo Film Festivala biće uručeno reditelju, scenaristi i producentu Alexanderu Payneu u znak priznanja za njegov izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti.

„Prikladno je nagraditi Alexandera Paynea Počasnim Srcem Sarajeva, ne samo zato što voli Sarajevo, već i zato što su u središtu svih njegovih priča ljudi velikog srca. Kao reditelj koji posjeduje izuzetnu sposobnost spajanja humora i dirljivosti, ostavio je neizbrisiv trag u savremenoj kinematografiji. Njegovo pronicljivo pripovijedanje i oštro oko za ljudske emocije kontinuirano inspirišu filmske stvaraoce širom svijeta“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Unuk grčkih imigranata, Alexander Payne odrastao je u Nebraski, SAD. Studirao je istoriju i špansku književnost na univerzitetu Stanford i magistrirao filmsku režiju na UCLA-u. Njegovih osam dugometražnih filmova nominovano je za ukupno 24 Oscara®, uključujući četiri nominacije za najbolji film i tri za najbolju režiju. Dva puta je osvojio nagradu za najbolji adaptirani scenarij, a njegov najnoviji film, Bartonova akademija (The Holdovers), osvojio je nagradu za najbolju sporednu glumicu ove godine.

„Ono što je najvažnije, ranije sam na Sarajevo Film Festivalu predstavio dva filma, i presretan sam i počastvovan što se vraćam“, naglasio je Payne, čija filmografija uključuje priznate filmove Građanka Ruth (1996.), Izborni dani (1999.), Gospodin Schmidt (2002.), Stranputica (2004.), Nasljednici (2011.), Nebraska (2013.), Smanjivanje (2017.) i Bartonova akademija (2023.).

Payneov prvi susret sa Sarajevom bio je 2005. godine, kada je svoje filmove lično predstavio u programu „Posvećeno“ (Tribute to) na 11. Sarajevo Film Festivalu.

Na 30. Sarajevo Film Festivalu, Payne će održati i masterclass, jedinstvenu priliku za filmske entuzijaste da od njega uče o filmskoj produkciji, režiji, scenariju i drugim ključnim aspektima njegove karijere. Osim toga, predstavit će i posebnu projekciju svog filma Stranputica, dramske komedije iz 2004. godine. Film je dobio pohvale kritičara, osvojivši pet nominacija za Oscara® i Oscara® za najbolji adaptirani scenario.

Payneov dugogodišnji saradnik Jim Taylor pridružit će mu se u Sarajevu.

Počasno Srce Sarajeva utemeljeno je 2005. godine s ciljem odavanja priznanja pojedincima za izuzetan doprinos afirmaciji i razvoju filmske industrije te podršci i razvoju Sarajevo Film Festivala.

30. Sarajevo Film Festival održat će se od 16. do 23. avgusta 2024. godine.

Prethodni dobitnici priznanja Počasno Srce Sarajeva su:

Mark Cousins (2023.), Lynne Ramsay (2023.), Charlie Kaufman (2023.), Jesse Eisenberg (2022.), Ruben Östlund (2022.), Sergei Loznitsa (2022.), Paul Joseph Schrader (2022.), Wim Wenders (2021.), Michel Franco (2020.), Mads Mikkelsen (2020.), Tim Roth (2019.), Isabelle Huppert (2019.), Alejandro González Iñárritu (2019.), Paweł Pawlikowski (2019.), Nijaz Hastor (2018.), Nuri Bilge Ceylan (2018.), Oliver Stone (2017.), John Cleese (2017.), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016.), Stephen Frears (2016.), Robert De Niro (Nagrada za životno djelo, 2016.), Benicio Del Toro (2015.), Atom Egoyan (2015.), Agnès B. (2015.), Danis Tanović (2014.), Gael García Bernal (2014.), Béla Tarr (2013.), Roberto Olla (2013.), Branko Lustig (2012.), Emil Tedeschi (2011.), Jafar Panahi (2011.), Angelina Jolie (2011.), Dieter Kosslick (2010.), Manfred Schmidt (2009.), Cat Villiers (2008.), Steve Buscemi (2007.), Mike Leigh (2006.), Gavrilo Grahovac (2006.), Marco Müller (2005.).

Foto: SFF Promo.

Palić Film Festival – Zlatni toranj 31. Festivala evropskog filma Palić filmu „78 dana“ Emilije Gašić

Na završnoj konferenciji za medije 31. Festivala evropskog filma Palić, 26. jula na Velikoj terasi proglašeni su dobitnici nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, specijalno priznanje žirija Glavnog takmičarskog programa, nagrada za najbolji film u selekciji Paralele i Sudari, specijalno priznanje u ovoj selekciji, i nagrade žirija FIPRESCI za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu, kojima će priznanja biti uručena na svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala.

Međunarodni žiri glavnog takmičarskog programa 31. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Bojan Vuletić, reditelj (Srbija), Betina Brokemper – producentkinja (Nemačka) i Lijana Ruokite-Jonson, glumica, reditelj i promoter kulture (Litvanija), dodelio je nagradu Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „78 dana“ Emilije Gašić.

Žiri je u svom obrazloženju naveo da je ovo film „koji vas vraća u ono leto detinjstva koje je bilo i lepo i bolno“. U nastavku obrazloženja stoji: „U ovoj priči globalna politika ima veliki uticaj na život tri sestre koje moraju da se izbore sa odsustvom oca i svetskom politikom koja se obrušava na njih. Neverovatno režiran, odglumljen, snimljen i montiran, ovaj film će vas dirnuti svojim humorom, terajući vas da se smejete i plačete u isto vreme”.

Nagradu Palićki toranj za najbolju režiju žiri je dodelio Runaru Runarsonu za ostvarenje „Kad svane dan“. Nagrada pripada „filmu koji nas je impresionirao ne samo vrhunskom glumom i sugestivnom upotrebom slike i zvuka, već i prikazom unutrašnjeg tugovanja u složenoj situaciji u vezi”. Žiri je dodao da je ovo “veoma intiman film koji na nežan i dirljiv način prikazuje gubitak ljubavi. Sa velikom preciznošću i minimalističkim stilom, režija vas ostavlja bez daha”.

Žiri je dodelio specijalno priznanje filmu „Čovek magnet“ Gusta van den Bergea, „za poetsko putovanje u ovoj egzistencijalnoj bajci, u kojoj nas briljantni glavni glumac Deni Ronaldo vodi na putovanje kroz vreme i prostore. Podseća nas da smo svi jedinstveni i da ne moramo da pribegavamo konformizmu u svetlu današnjeg cirkusa”.

Međunarodni žiri u sastavu: David Kasteljanos – međunarodni agent prodaje (Španija), Natalija Avramović – rediteljka (Srbija) i Konstantinos Nikiforu – producent (Kipar), odluku da za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i sudari odabere ostvarenje „Panoptikon“ u režiji Džordža Siharulidzea. „Moćan debitantski film o odrastanju koji istražuje samootkrivanje brzim tempom. Film o seksualnosti i društveno-političkim i verskim pitanjima koja glavnog junaka vode u svet odraslih“, stoji u obrazloženju žirija.

Specijalno priznanje Međunarodnog žirija programa Paralele i sudari dodeljeno je filmu „Bosanski lonac“ koji je režirao Pavo Marinković, za „bezvremensku i dobro napisanu ljudsku priču o imigraciji i aktuelnoj političkoj situaciji u Evropi 2024. godine u potrazi za identitetom“.

Žiri FIPRESCI 31. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Betina Hirš (Nemačka), Pjer Iv Rože (Francuska) i Stojan Sinadinov (Severna Makedonija), nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dodelio je ostvarenju „Devojka sa iglom“ reditelja Magnusa fon Horna. Žiri je ocenio da reditelj „veoma estetski, u crno-beloj tehnici, prikazuje mrak društva u kojem ženama nije bilo dozvoljeno da odlučuju o svom telu“, kao i da  „film i danas izaziva razotkrivajuća pitanja o našoj ljudskosti“.

Gorki List nagrada publike ovogodišnjeg 31. Festivala evropskog filma Palić dodeljena je filmu „78 dana“ Emilije Gašić, koji je prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa. Gorki List nagradom publike za najbolji film, publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti predstavljena na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“ odnosno onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu, Festival traje svih ovih godina.

Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni partneri i medijski partneri.

Foto: kadrovi iz filmova.

Palić Film Festival – Uručena nagrada “Underground Spirit” Miki Tanili na 31. Festivalu evropskog filma Palić

U nedelju, 21. jula na Letnjoj pozornici Palić, festivalska nagrada “Underground Spirit” uručena je filmskom režiseru i vizuelnom umetniku Miki Tanili. Ova nagrada dodeljuje se za izuzetan rad na polju nezavisnog filma i jedinstvenu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova filmske industrije.

Nagradu Miki Tanili uručio je Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa festivala.

“Miku sam upoznao 2001. godine u Tampereu, na najvažnijem festivalu kratkog filma u Finskoj i jednom od tri najvažnija u svetu, gde je on bio sa mnom u žiriju. Već tada je bio jedan od najizuzetnijih filmskih autora i vizuelnih umetnika”, istakao je Nikitin, čestitajući ovom autoru na celokupnom radu u poslednjih nekoliko decenija, ali i na tome što je tematizovao veštačku inteligenciju još davne 1996. godine.

Mika Tanila je rekao da ja ova nagrada sjajna, i da ju je veoma emotivno doživeo: “Veoma mi se dopada naziv nagrade. Nije za najbolji film ikada napravljen ili nešto nalik tome, već za duh, esenciju. Dok primam ovu fantastičnu nagradu, obećavam da ću sačuvati otvoren um i radoznalost i u budućnosti”.

U selekciji Omaž dobitniku Underground Spirit nagrade, u bioskopu Abazija će u ponedeljak 22. jula u 22h na repertoaru biti kratki filmovi Mike Tanile: “Patent br. 314805”, “Fizički prsten”, “Svet”, “Optički zvuk”, i “Budućnost nije ono što je bila”. U utorak 23. jula u 22h, na istom mestu je projekcija film “Neuspešna praznina”.

Projekti Mike Tanile, filmskog režisera i vizuelnog umetnika iz Helsinkija, često istražuju interakciju između čoveka i mašine. Tanilini eksperimentalni filmovi prikazivani su na međunarodnim filmskim festivalima i specijalnim događajima kao što su Berlinale, TIFF Toronto, IFFR Rotterdam, CPH, Međunarodni festival kratkog filma u Klermon-Feranu, Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima, Filmski festival Midnight Sun, IDFA Amstredam i Kurzfilmtage Oberhausen.

Audio-vizuelne instalacije i kolažni radovi Mike Tanile izlagani su na mnogim samostalnim i grupnim izložbama, među kojima su Bijenale u Veneciji (2017), Aichi Triennale (2013), Kassel Documenta (2012), Shanghai Biennale (2006), Berlin Biennale (2004) i Manifesta 4 u Frankfurtu (2002). Samostalno je izlagao u Padiglione de l’Esprit Nouveau u Bolonji (2020), Kiasma Muzeju savremene umetnosti u Helsinkiju (2013–14), Muzeju savremene umetnosti St. Louis (2013), TENT, Rotterdam (2013), Badischer Kunstverein, Karlsrue (2008), Dazibao, Montreal (2007) i Migrosmuseum, Cirih (2005). »

Tanila je jedan od osnivača filmske produkcijske kompanije Testifilmi, koju vode umetnici.

Foto: Damir Vujković.