Nagrade – PROZAONLINE

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića osvojio nagradu za najbolji međunarodni igrani film na Guanajuato festivalu u Meksiku

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ reditelja Stefana Đorđevića osvojio je nagradu za najbolji međunarodni dugometražni igrani film na prestižnom Guanajuato International Film Festivalu (GIFF) u Meksiku.

Žiri festivala dodelio je nagradu uz obrazloženje: „…za duboko iskren i hrabar prikaz najintimnijih bolova, kao i mogućih puteva ka izlečenju. Film se izdvaja sposobnošću da poveže filmski, esejistički i poetski izraz, dostojanstveno osvetljavajući smrt kao ključnu dimenziju života. Njegov formalni pristup, koji spaja porodičnu intimnost sa prisustvom prirode, pretvara slike u meditativnu refleksiju o samom činu postojanja, čineći ovaj film i njegovo gledanje duboko dirljivim i inspirativnim.“

Stefan Đorđević, reditelj filma je povodom nagrade rekao: „Naš Vetar je stigao do Meksika i po reakcijama kakve smo dobili, čini nam se da je snaga maminog vetra nezaustavljiva. Gde god da duva, ljudi se pronalaze u njemu.“

Inspirisan ličnim iskustvima reditelja, film prati Stefana, koji se vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan, prvi put nakon smrti majke Nece. Vođen željom da završi film o svojoj majci i da pomogne povređenom psu, povratak kući postaje početak njegovog putovanja ka isceljenju. Film je inspirisan stvarnim životnim iskustvima reditelja, a u njemu glume članovi njegove porodice, koji pomažu u završetku radova na Necinoj kamp prikolici.

U filmu igraju Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović, i pas Lija.

Direktor fotografije je Marko Brdar, montažeri su Tomislav Stojanović i Dragan von Petrovic, scenografkinja Dragana Baćović, kostimografkinja Biljana Grgur, snimatelj zvuka Bojan Palikuća, kompozitor Ivan Judaš, Julij Zornik je bio zadužen za dizajn i miks zvuka, Savina Smederevac je izvršna producentkinja, dok je Milica Tomović bila supervizorka režije.

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ nastao je u koprodukciji Srbije, Slovenije i Hrvatske, i predstavlja još jedno snažno autorsko ostvarenje u filmografiji Stefana Đorđevića, poznatog po poetičnim i vizuelno upečatljivim filmovima koji se bave ličnim, društvenim i ekološkim temama.

Film je na ovogodišnjem 38. izdanju Bolzano Film Festivala Bozen (BFFB) u Italiji osvojio Glavnu nagradu za najbolji film u takmičarskom programu.

Film je producirala Dragana Jovović, za producentsku kuću Non-Aligned Films. Pored nje, producenti su i Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić i Stefan Đorđević (Katunga), a koproducenti Vanja Jambrović (Restart, Hrvatska), Jožko Rutar (SPOK Films, Slovenija) i Miha Černec (Staragara, Slovenija).

Film je podržan je od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije, Medija fonda Evropske unije, Slovenskog filmskog centra i Viba filma, Hrvatskog audiovizuelnog centra i švajcarskog fonda Vision Sud Est. U fazi post produkcije učestvovao je u okviru industrijskog dela programa Les Arcs Work in Progress gde je osvojio specijalno priznanje žirija, kao i u programu radionice First Cut Lab RE-ACT 2023.

Stefan Đorđević je rođen 1987. godine u Boru. Upoznaje se sa svetom filma tumačeći jednu od dve glavne uloge u filmu „Tilva Roš“ Nikole Ležaića. „Tilva Roš“ je bio nominovan za Evropsko otkriće od strane Evropske filmske akademije. Završio je osnovne i master studije Kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirao je sa kratkim igranim filmom „Kamen u ruci“ u režiji Stefana Ivančića, koji je premijerno bio prikazan u ACID programu Kanskog filmskog festivala. Režirao je kratki igrani film “Poslednja slika o ocu“, koji je selektovan na preko 50 internacionalnih festivala i nagrađen je na festivalima u Lokarnu, Sarajevu, Zagrebu, FAF-u i drugim. Kratki dokumentarni film „Portret umirućeg džina“ je prikazan na smotri Venecijanskog Bijenala arhitekture 2021. u sklopu srpskog paviljona i imao je premijeru na festivalu FIPA DOC.Trejler filma „Vetre, pričaj sa mnom“: https://www.youtube.com/watch?v=_KVgQKhwJMg

Foto: Promo, autor fotografije Stefana Đorđevića je Nikola Krtinić

Sarajevo Film Festival – Willem Dafoe dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 31. Sarajevo Film Festivala

Kao priznanje za izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti, glumcu Willemu Dafoeu bit će uručeno Počasno Srce Sarajeva 31. Sarajevo Film Festivala.

S više od 150 filmova u karijeri, Willem Dafoe je međunarodno priznati glumac poznat po svojoj svestranosti, hrabrosti i spremnosti na rizik u nekim od najznačajnijih filmova našeg vremena. Njegova umjetnička znatiželja i potreba da istražuje ljudsku prirodu vode ga u projekte širom svijeta – od velikih holivudskih produkcija do nezavisnih filmova.

Na 31. Sarajevo Film Festivalu Dafoe će održati i masterclass, na kojem će svoja iskustva i razmišljanja o savremenoj umjetnosti podijeliti s mladim talentima, filmskim profesionalcima i festivalskom publikom.

„Willem Dafoe se vraća na Sarajevo Film Festival nakon 25 godina i veliko nam je zadovoljstvo što ćemo mu uručiti Počasno Srce Sarajeva. Svaki glumac teži ostvariti opus kakav je on izgradio, a svaka uloga potvrđuje njegovu izuzetnu glumačku vještinu. Bilo da igra u holivudskom blockbusteru ili u niskobudžetnom nezavisnom filmu, njegovi likovi su uvijek kompleksni, emotivni i nezaboravni“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Godine 1979. Dafoe je dobio ulogu u filmu Michaela Cimina Vrata raja, ali je ubrzo otpušten s produkcije. Od tada sarađuje s rediteljima koji čine pravu enciklopediju savremene kinematografije: Wes Anderson, Patricia Arquette, Kathryn Bigelow, Kenneth Branagh, Tim Burton, Scott Cooper, Anton Corbijn, Saverio Costanzo, David Cronenberg, Abel Ferrara, Mary Harron, Werner Herzog, Walter Hill, Spike Lee, David Lynch, Hayao Miyazaki, Phillip Noyce, Sam Raimi, Dee Rees, Jason Reitman, Robert Rodriguez, Isaiah Saxon, Julian Schnabel, Paul Schrader, Martin Scorsese, Zack Snyder, Guillermo del Toro, Lars von Trier, James Wan, Wim Wenders, Yorgos Lanthimos, Zhang Yimou i mnogi drugi.

Četiri puta je bio nominiran za nagradu Oscar® – kao najbolji glumac za ulogu Vincenta van Gogha u filmu Na vratima vječnosti (i nominacija za Zlatni globus), te kao najbolji sporedni glumac u filmovima Vod smrti Olivera Stonea, Vampirova sjena E. Eliasa Merhigea (nominacije i za Zlatni globus i SAG), i Projekt Florida Seana Bakera (također nominacije za Zlatni globus i SAG). Dobitnik je nagrada Udruženja filmskih kritičara New Yorka i Nacionalnog odbora za recenziju filmova, te dvostruki laureat Udruženja filmskih kritičara Los Angelesa. Također je osvojio dvije nagrade Independent Spirit, Volpi Cup Filmskog festivala u Veneciji i Počasnog Zlatnog medvjeda Berlinalea za životno djelo. Nedavno je osvojio nagradu Iris grčke Helenske filmske akademije za najboljeg glumca u filmu Inside Vasilisa Katsoupisa.

Sa suprugom, rediteljicom Giadom Colagrande, sarađivao je na četiri filma: Padre, A Woman, Before It Had a Name i dokumentarcu Bob Wilson’s Life and Death of Marina Abramović.

Njegov avanturistički duh ogleda se u ulogama kao što su Thomas Wake u Svjetioniku; Marcus, elitni ubica i mentor Keanuu Reevesu u serijalu John Wick; glas ribe Gill u Pixarovom animiranom hitu Potraga za Nemom; Pasolini u istoimenom filmu Abela Ferrare; agent FBI-a Paul Smecker u kultnom klasiku Sveci protiv mafije; Leonhard Seppala u filmu Togo, o trci za spas u Aljasci 1925. godine; te u legendarnoj ulozi Normana Osborna / Zelenog Goblina koju je ponovo utjelovio u Spider-Man: Put bez povratka Jona Wattsa. Taj duh se nastavlja i u nadolazećim filmovima: Late Fame Kenta Jonesa, The Man in My Basement Nadie Latif, The Birthday Party Miguela Angela Jiméneza, The Souffleur Gastóna Solnickog i Tenzing Jennifer Peedom. Uskoro ga očekuju snimanja filmova Cuddle Bárbare Paz i Werwulf Roberta Eggersa – četvrta njihova saradnja – nakon čega slijedi i Eggersova adaptacija Božićne priče za Warner Bros.

Nedavno je imenovan umjetničkim direktorom teatarskog odjela Venecijanskog bijenala za sezone 2025. i 2026. Bio je jedan od osnivača The Wooster Group – njujorške eksperimentalne teatarske trupe – s kojom je radio od 1977. do 2005. godine u SAD-u i inostranstvu. Nakon toga sarađivao je s Richardom Foremanom na predstavi Idiot Savant u njujorškom Public Theatreu, s Robertom Wilsonom na međunarodnim produkcijama The Life & Death of Marina Abramović i The Old Woman (uz Mihaila Barišnjikova), na operi Marine Abramović 7 Deaths of Maria Callas, te s Romeom Castelluccijem na adaptaciji Hawthorneove The Minister’s Black Veil.

31. Sarajevo Film Festival bit će održan od 15. do 22. augusta 2025. godine.

Prethodni dobitnici Počasnog Srca Sarajeva:Meg Ryan (2024), Alexander Payne (2024), John Turturro (2024), Philippe Bober (2024), Christof Papousek (2024), Mark Cousins (2023), Lynne Ramsay (2023), Charlie Kaufman (2023), Jesse Eisenberg (2022), Ruben Östlund (2022), Sergei Loznitsa (2022), Paul Joseph Schrader (2022), Wim Wenders (2021), Michel Franco (2020), Mads Mikkelsen (2020), Tim Roth (2019), Isabelle Huppert (2019), Alejandro González Iñárritu (2019), Paweł Pawlikowski (2019), Nijaz Hastor (2018), Nuri Bilge Ceylan (2018), Oliver Stone (2017), John Cleese (2017), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016), Stephen Frears (2016), Robert De Niro (Lifetime Achievement Award, 2016), Benicio Del Toro (2015), Atom Egoyan (2015), Agnès B. (2015), Danis Tanović (2014), Gael García Bernal (2014), Béla Tarr (2013), Roberto Olla (2013), Branko Lustig (2012), Emil Tedeschi (2011), Jafar Panahi (2011), Angelina Jolie (2011), Dieter Kosslick (2010), Manfred Schmidt (2009), Cat Villiers (2008), Steve Buscemi (2007), Mike Leigh (2006), Gavrilo Grahovac (2006), Marco Müller (2005).

Sarajevo Film Festival – Ray Winstone dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 31. Sarajevo Film Festivala

RAY_WINSTONE Photo by Rankin

U znak priznanja za njegovu izuzetnu glumačku karijeru i izniman doprinos filmskoj umjetnosti, Ray Winstone primit će Počasno Srce Sarajeva na 31. Sarajevo Film Festivalu.

„On je glumac koji već pet desetljeća osvaja publiku svojim velikim talentom i iznimnom karizmom. Iskrenošću i intenzitetom koji nadilaze filmsko platno, darovao nas je nezaboravnim likovima. Zadovoljstvo je dodijeliti Počasno Srce Sarajeva Rayu Winstoneu“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Britanski glumac Ray Winstone jedan je od najplodnijih glumaca Ujedinjenog Kraljevstva, koji iza sebe ima više od četrdeset godina u industriji. Od blockbustera do nezavisnih filmova, Winstoneova filmografija je opsežna – najnovije uloge uključuju Netflixov film „Dama“, britanski nezavisni film „A Bit of Light“, Marvelov „Black Widow“ i Working Titleov kriminalistički triler „Kralj lopova“.

„Naša strast prema velikim pričama i izuzetnim filmovima je ono što nas spaja. Sarajevo Film Festival nastavlja da podržava kinematografiju koja prevazilazi spektakl, nudeći dubinu i značenje. Raduje me što ću vas vidjeti u Sarajevu“, izjavio je Ray Winstone.

U decembru 2007. Ray je dobio nagradu Richard Harris za izniman doprinos na dodjeli British Independent Film Awards, kao priznanje za njegove mnogobrojne kultne uloge; od njegovog debija u drami „Ološ“ Alana Clarkea iz 1979. godine, do glavnih uloga u filmovima „Quadrophenia“ Franca Rodama, „Ladybird, Ladybird“ Kena Loacha i „Pokojni“, epskom ostvarenju Martina Scorsesea koji je osvojio nagradu Oscar®. Winstone je također poznat po glavnoj ulozi u surovoj biografskoj drami „Ništa u ustima“ Garyja Oldmana, za koju je osvojio British Independent Film Award za najboljeg glumca i bio nominiran za BAFTA nagradu. U jednoj od najboljih izvedbi u svojoj karijeri, Winstone je glumio uz Bena Kingsleyja u filmu Jonathana Glazera „Posljednja pljačka“.

Među njegovim ostalim filmovima su „Čeljust“, „Studengora“, „Gunman“, „Kralj Arthur“, „Uvjeti predaje“, „Provala“, „Beowulf“, „Snjeguljica i lovac“, „Sweeney“, „Indiana Jones i kraljevstvo kristalne lubanje“, „Noa“, „Mjera osvete“, „Ripleyeva igra“, “Posljednje narudžbe“.

Njegovi televizijski radovi uključuju BBC adaptaciju „Velika očekivanja“, „The Trials of Jimmy Rose“, i „Henry VIII“ – koji je osvojio nagradu International Emmy za najbolju mini-seriju/TV film. Za naslovnu ulogu u ITV-ovoj seriji „Vincent“, osvojio je nagradu International Emmy za najboljeg glumca.

Ray će se sljedeće pojaviti u drugoj sezoni serije „Gospoda“ Guya Ritchieja, koja dolazi nakon izuzetno uspješne prošlogodišnje prve sezone za Netflix.

31. Sarajevo Film Festival bit će održan od 15. do 22. augusta 2025. godine.

Prethodni dobitnici Počasnog Srca Sarajeva:

Meg Ryan (2024), Alexander Payne (2024), John Turturro (2024), Philippe Bober (2024), Christof Papousek (2024), Mark Cousins (2023), Lynne Ramsay (2023), Charlie Kaufman (2023), Jesse Eisenberg (2022), Ruben Östlund (2022), Sergei Loznitsa (2022), Paul Joseph Schrader (2022), Wim Wenders (2021), Michel Franco (2020), Mads Mikkelsen (2020), Tim Roth (2019), Isabelle Huppert (2019), Alejandro González Iñárritu (2019), Paweł Pawlikowski (2019), Nijaz Hastor (2018), Nuri Bilge Ceylan (2018), Oliver Stone (2017), John Cleese (2017), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016), Stephen Frears (2016), Robert De Niro (Lifetime Achievement Award, 2016), Benicio Del Toro (2015), Atom Egoyan (2015), Agnès B. (2015), Danis Tanović (2014), Gael García Bernal (2014), Béla Tarr (2013), Roberto Olla (2013), Branko Lustig (2012), Emil Tedeschi (2011), Jafar Panahi (2011), Angelina Jolie (2011), Dieter Kosslick (2010), Manfred Schmidt (2009), Cat Villiers (2008), Steve Buscemi (2007), Mike Leigh (2006), Gavrilo Grahovac (2006), Marco Müller (2005).

Sarajevo Film Festival – Stellan Skarsgård dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 31. Sarajevo Film Festivala

Kao priznanje za izuzetan doprinos filmskoj industriji i izuzetnu glumačku karijeru, Stellanu Skarsgårdu bit će dodijeljeno Počasno Srce Sarajeva 31. Sarajevo Film Festivala.

„Sarajevo Film Festival ostaje postojan i predan svom cilju da istakne teme od velike važnosti, prožete snažnom strašću prema životu. Volim odlaziti tamo“, izjavio je Skarsgård.

Skarsgård, dugogodišnji prijatelj Sarajevo Film Festivala te kustos i jedan od pokrovitelja Fondacije Katrin Cartlidge, čije su se stipendije dodjeljivale na Sarajevo Film Festivalu, na 15. izdanju Festivala (2009.) stipendiju je dodijelio Juaniti Wilson.

Sa više od 150 TV i filmskih projekata u svojoj biografiji, Skarsgård je jedan od najslavnijih švedskih glumaca na međunarodnom planu. Napravio je karijeru udahnuvši život i dubinu u likove na sceni, u filmu i na televiziji.

„Velika je čast dodijeliti Počasno Srce Sarajeva Stellanu Skarsgårdu, glumcu iznimne dubine, snage i integriteta. Stellan je dugogodišnji prijatelj Sarajeva i iznimno nam je drago ponovno ga ugostiti. Njegova karijera obiluje nezaboravnim ulogama u filmovima koji izazivaju, pogađaju i ostaju s publikom. Ovo priznanje iskrena je zahvala za njegov izvanredan doprinos filmskoj umjetnosti i trajnu podršku koju pruža našem Festivalu”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Skarsgård je počeo glumiti u dobi od petnaest godina u švedskoj TV seriji „Bombi Bitt i ja“. Nakon ovog početnog uspjeha, nastavio je intenzivno raditi s prestižnim Kraljevskim dramskim pozorištem u Stockholmu, a istovremeno se pojavljivao u nizu švedskih filmova.

Njegov međunarodni proboj stigao je 1982. godine s „The Simple-Minded Murderer“ reditelja Hansa Alfredsona, za koji je Skarsgård osvojio Srebrnog medvjeda za najboljeg glumca na Berlinaleu. Nastavio je da radi sa drugim cijenjenim skandinavskim rediteljima kao što su Bo Widerberg i Kjell Grede.

Njegova prva značajna holivudska uloga bila je 1990. godine, kada je glumio kapetana ruske podmornice u filmu „Lov na crveni oktobar“. To je označilo početak plodnog međunarodnog perioda, uključujući „Zero Kelvin“ (1995.), njegov prvi od mnogih filmova sa norveškim rediteljem Hansom Petterom Molandom, i „Lomeći valove“ (1996.), koji je pokrenuo njegovu dugogodišnju saradnju sa danskim autorom Larsom von Trierom. Potonji film osvojio je Veliku nagradu žirija u Cannesu i donio Skarsgårdu široko priznanje. Kasnije se pojavio u von Trierovim filmovima „Dogville“, „Melanholija“ i „Nimfomanka“.

Skarsgård je od tada radio sa nizom utjecajnih filmskih stvaralaca, uključujući Gusa Van Santa („Dobri Will Hunting“), Stevena Spielberga („Amistad“), Johna Frankenheimera („Ronin“), Paula Schradera („Egzorcist: Vladavina“), Davida Finchera („Muškarci koji mrze žene“) i Miloša Formana („Goyini duhovi“).

Ušao je u svijet blockbustera kao Bootstrap Bill Turner u prva dva filma iz serijala „Pirati s Kariba“ i očarao globalnu publiku u filmu „Mamma Mia!“ i njegovom nastavku. Pridružio se Marvelovom filmskom univerzumu kao fizičar Erik Selvig u filmu „Thor“ i reprizirao ulogu u četiri dodatna naslova MCU-a.

Na televiziji, Skarsgård je 2015. godine glumio u dirljivoj BBC-ijevoj seriji „River“ Abi Morgan. Zatim je dobio nominaciju za Emmy i Zlatni globus za svoj nezaboravni nastup u HBO-ovom „Černobilu“. U 2020-im, nastavlja balansirati prestižni i popularni rad sa glasovnom ulogom u „Simpsonima“, jednom od glavnih uloga u filmovima Denisa Villeneuvea „Dina“ te hvaljenim izvedbama u seriji „Andor“ (Ratovi zvijezda) i filmu „Sentimentalna vrijednost“ (Sentimental Value), dobitniku Grand Prixa na filmskom festivalu u Cannesu 2025.

31. Sarajevo Film Festival bit će održan od 15. do 22. augusta 2025. godine.

Prethodni dobitnici Počasnog Srca Sarajeva:

Palić Film Festival – Proglašenje pobednika – Zlatni toranj 32. Festivala evropskog filma Palić filmu „Dva tužioca“ Sergeja Loznice

Na završnoj konferenciji za medije 32. Festivala evropskog filma Palić, 23. jula na Velikoj terasi proglašeni su dobitnici nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, specijalno priznanje žirija Glavnog takmičarskog programa, nagrada za najbolji film u selekciji Paralele i Sudari, specijalno priznanje u ovoj selekciji, i nagrade žirija FIPRESCI za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu, kojima će priznanja biti uručena na svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala.

Žiri glavnog takmičarskog programa 32. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Nikola Joce (Nemačka), Holi Danijel (Velika Britanija), i Zoran Amar (Srbija), dodelio je nagradu Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „Dva tužioca“ reditelja Sergeja Loznice.

Žiri je u svom obrazloženju naveo: „Dva tužioca je tragična priča koja pokazuje da nada u veću pravdu nema izgleda. Iskrenost jeste plemenita, ali Sergej Loznica snažno ističe zašto ona ne može / i ne funkcioniše.”

Nagradu Palićki toranj za najbolju režiju žiri je dodelio Paolu Marino-Blanku za film „Sanjati lavove“.

Žiri je svoju odluku obrazložio rečima: “Sposobnost da uravnoteži nadrealno sa stvarnim emocijama i intimnošću u okviru ovako važne i aktuelne teme svedoči o tome da je Paulo Marino-Blanko autentičan, relevantan i obećavajući autorski glas”.

Žiri je dodelio specijalno priznanje filmu „Samo mi reci da me voliš“, u režiji An Le Ni. U obrazloženju nagrade, navedeno je da ovo ostvarenje “pruža uzbudljiv uvid u to kako moć može da preoblikuje i iskrivi ljudske odnose”, i da “umesto da nudi lake odgovore, film neprestano istražuje granice između dominacije i ranjivosti, žrtve i počinioca, i poziva nas da se zapitamo ko u datom trenutku zaista drži moć – i po koju cenu”.

Žiri u sastavu: Piter Veber (Velika Britanija), Bernd Buder (Nemačka), i Tomi Salkovski (Severna Makedonija), doneo je odluku da za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i sudari odabere film „Medeni mesec“ u režiji Žane Ozirne.

U svom obrazloženju, žiji je istakao da se nagrada dodeljuje „ostvarenju koje snažno humanizuje brutalni i zastrašujući rat – onaj koji se odvija svega 300 kilometara od mesta na kom se trenutno nalazimo, na Paliću“. Žiri je u odluci o nagradi dodao: Kroz pažljivo osmišljene detalje i uzdržane glumačke interpretacije, film nas podseća da se cena rata najčešće plaća u tišini, slomljenim srcima i razbijenim iluzijama običnih ljudi. Žiri ima čast da oda priznanje umetnosti i otpornosti filmskih stvaralaca suočenih sa nedaćama – što predstavlja moćno svedočanstvo o snazi filma da sačuva istinu i empatiju, čak i u najtežim vremenima.“

Specijalno priznanje žirija programa Paralele i sudari dodeljeno je filmu „Crna rupa“ Monike Simec. U svom obrazloženju žiri je istakao: „Specijalno priznanje dodeljuje se filmu koji je svoje teme nosio sa lakoćom, podsećajući nas da je smeh podjednako važan kao i suze. Ponosni smo što priznanje dodeljujemo delu koje pokazuje da crni humor, čudnovatost i radost imaju svoje zasluženo mesto na velikom platnu filmskih festivala, zajedno sa sluzavim vanzemaljcima i krivim zubima“.

Žiri FIPRESCI 32. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Davide Manjizi (Italija), Kata Đirke (Mađarska) i Li Singer (Velika Britanija), nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dodelio je ostvarenju „Miran život“ Aleksandrosa Avranasa, „za izuzetnu snagu u prikazivanju surovih uslova života jedne izbegličke porodice u severnoevropskoj zemlji, spajajući poetsku osetljivost sa nemilosrdnom realnošću birokratske mašinerije.“

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Gorki List, kao višedecenijski partner Festivala evropskog filma Palić, već 29 godina s ponosom stoji i uz filmsku umetnost koja nadahnjuje i povezuje. Verujući u snagu autentičnog izraza i značaj dijaloga sa publikom, Gorki List će i ove godine tradicionalno dodeliti Nagradu publike za najbolji film. Osluškujući glas gledalaca, Gorki List prepoznaje njihov značaj kao saveznika umetnosti, koja živi kroz one koji je istinski cene i razumeju.

Foto: kadrovi iz filmova.

Књижевна награда „Воја Чолановић“ за 2024. годину

Ужи избор

Српско књижевно друштво саопштава да је жири за доделу књижевне награде „Воја Чолановић“ за најбољу књигу прича у 2024. донео једногласну одлуку да у ужи избор уврсти следеће књиге:

Бранко Анђић: Да си добра, и Бог би те имао (Лагуна),

Љубица Арсић: Ти и ја смо били пар (Лагуна),

Дивна Вуксановић: На базену (Књижевна општина Вршац),

Филип Давид: Приче о стварном и нестварном (Лагуна),

Бојана Каравдић: Очекујући одговор (Партизанска књига),

Владимир Копицл: Између трудова (Лагуна),

Веселин Марковић: Црна једра (Архипелаг) и

Данило Стојић: Најбоље је већ прошло (Партизанска књига).

Жири ради у саставу: Јелена Ленголд, Срђан В. Тешин и Васа Павковић. Коначна одлука о добитнику биће донета средином августа 2025. године.

Palić Film Festival – Svetozar Cvetković: Nagrada “Aleksandar Lifka” je ključno priznanje za nekoga ko se bavi ovim poslom

Trećeg dana 32. Festivala evropskog filma Palić, u ponedeljak 21. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su: Svetozar Cvetković, dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca, Sergej Loznica, reditelj filma “Dva tužioca” i dobitnik Lifke u kategoriji inostranih stvaralaca, Čejen Černić Čanak, rediteljka filma “Zečji nasip”, ekipa filma “Sunce nikad više” – reditelj David Jovanović, montažerka Branislava Stefanović, i kostimografkinja Jana Zaharijević, Aleksandra Gavrik – autorka izložbe i kratkog filma “Snaga ljubavi: Vlastimir Gavrik”, i Čila Nemet, menadžerka projekta 2B – Budi svestan problema, budi deo rešenja.

Svetozar Cvetković je, govoreći o svim velikanima domaće i evropske kinematografije koji su pre njega osvajali nagradu “Aleksandar Lifka”, na konferenciji za medije rekao: “Veliko poštovanje koje osećam prema svim tim ljudima se pretvorilo u veliku odgovornost. Tokom svih ovih godina otkada festival dodeljuje nagradu, ona mi je uvek delovala kao ključno priznanje za nekoga ko se bavi ovim poslom, kao neka vrednost koja teško može da se dosegne.”

Cvetković je na konferenciji za medije govorio i o svom odnosu prema velikanima filmske režije sa ovih prostora, sa kojima je imao priliku da radi: “Moj odnos prema Dušanu Makavejevu, Žiki Pavloviću, Miši Radivojeviću, Đorđu Kadijeviću, da ne govorim o praškoj školi – gde sam radio sa Goranom Markovićem i Goranom Paskaljevićem, to je odnos velikog poštovanja i nečega što jedino mogu da poredim sa nekim božanstvom u ovom našem poslu.”

Nakon što je prethodnog dana govorio o nagradi “Aleksandar Lifka”, Sergej Loznica je ovom prilikom govorio o svom poslednjem filmu “Dva tužioca”, koji je prethodne večeri prikazan u Glavnom takmičarskom programu festivala. Loznica se osvrnuo na današnji doživljaj onoga što je opisano u filmu, smeštenom u 1937. godinu za vreme Staljinovih čistki. “Nakon osamdeset godina nismo izvukli nikakav zaključak, nismo reagovali na pravi način. To je za mene veoma neobično. Prethodno sam pravio film o bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, u kome smo videli iste stvari kao sada – u Ukrajini, Siriji, Izraelu. Armije različitih država koriste ista sredstva za uništenje ljudskog života. Sve se to već desilo i moramo da nađemo druga rešenja, ali to se ne dešava.”

Čejen Černić Čanak, rediteljka filma “Zečji nasip”, osvrnula se na naziv filma: “To su vreće peska koje služe kao prva linija odbrane od poplave, a grade se uz obale reke i oko kuća. Voda i pokušaj odbrane od vode zapravo su snažna metafora u našem filmu – jer kako voda uvek nađe put, tako ga nađu i osećaji”. Govoreći o temi filma, odnosno otkrivanju uzajamne ljubavi između dva mladića, ona je istakla: “Tema o coming outu je u svetskim kinematografijama poslednjih godina dosta obrađivana. Ali kada sam krenula u proces audicije i videla koja je reakcija mladih ljudi, bilo mi je jasno da je ovaj film neophodan”.

David Jovanović, reditelj filma “Sunce nikad više” koji je prethodnog dana prikazan u zajedničkoj selekciji filmova projekta FAFA u bioskopu Abazija, o ovom ostvarenju je rekao: “Inicijalna ideja bila je da to bude ispitni film na drugoj godini inspirisan pesmom Balada o Holisu Braunu Dejvida Linča, koja govori o jednom surovom svetu u kome ljudi preživljavaju i bore se sa nekim neobjašnjenim mračnim silama. Tokom studiranja sam snimao dokumentarni kratki film u Bosni, gde je moja baka živela tada, u rudničkom selu. Tada sam shvatio da su sve te mračne sile koje u pesmi napadaju porodicu, u stvari u rudničkom selu. Onda smo celu priču smestili u to selo”.

Aleksandra Gavrik govorila je o izložbi “Snaga ljubavi: Vlastimir Gavrik” i istoimenom kratkom filmu posvećenom ovom filmskom i televizijskom scenografu, koji su predstavljeni na Otvorenom univerzitetu Subotica i Bioskopu Eurocinema u okviru pratećeg programa festivala. ”Film o Vlastimiru Gavriku bila je moja nadčovečanska želja da snimim njegov rad i delo da bi ostao za mlade generacije, da saznaju ko je bio čovek koji je stvarao jugoslovenski film, koji je jedini dobitnik američkog Oskara, i koji je osnivač Akademije filmske umetnosti i nauke”, naglasila je Aleksandra Gavrik.

Čila Nemet predstavila je projekat 2B– Budi svestan problema, budi deo rešenja koji realizuje Otvoreni univerzitet Subotica sa dva partnera iz Mađarske, sa ciljem podizanja svesti šire javnosti o uzrocima i posledicama klimatskih promena.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 22. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film “Nestašne devojke” Urške Đukić, a u 23h “Miran život” Aleksandrosa Avranasa. U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Medeni mesec “ Žane Ozirne i “Restitucija, ili, San i java stare garde“ Želimira Žilnika.

Foto: Damir Vujković.

Palić Film Festival – Uručena nagrada “Aleksandar Lifka” Svetozaru Cvetkoviću na 32. Festivalu evropskog filma Palić

U nedelju, 20. jula na Letnjoj pozornici Palić, našem proslavljenom glumcu Svetozaru Cvetkoviću uručena je festivalska nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, u kategoriji domaćih stvaralaca.

Nagradu je uručio direktor festivala Radoslav Zelenović, koji je tom prilikom rekao: “Svetozar Cvetković u ovoj godini obeležava 45 godina otkada je stao pred filmsku kameru i stupio u svet pokretnih slika. Ostalo je istorija, i njegovo časno mesto u istoriji srpske i jugoslovenske kinematografije. U maju je dobio Steriju za doprinos pozorišnom životu, a večeras dobija Lifku za filmsko životno delo. A kao u slavnom džez standardu, verujte mi na reč – ono najbolje, kada je Cvele u pitanju, tek dolazi.”

Svetozar Cvetković zahvalio se Radoslavu Zelenoviću što je došao na ideju da napravi ovakav festival, kao i Miroslavu Mogoroviću na trudu da ova scena opstane.

“Dušan Makavejev, moj prijatelj i reditelj s kojim sam dosta radio, jedanput mi je rekao da na svetu ima mnogo više filmskih festivala nego dana u godini. Ovo je jedan od takvih festivala, ali on ima svoj razlog postojanja – jer film je jedan veliki bunt, film je jedna pobuna, film je jedna želja da publiku pokrene, da ovaj svet bude bolji. Istovremeno Dušan Makavejev, koji je sedamdesetih godina bio prognan iz ove zemlje zbog svojih filmova i svog umetničkog rada, rekao mi je da nama nije mesto van ove zemlje, nego u njoj. Zato što ono što mi imamo, mi treba da snimimo u našim filmovima i te filmove prikazujemo van zemlje, da time pokažemo kakav je duh i srce ovoga naroda kome pripadamo”, istakao je Cvetković.

“Zahvaljujući njemu i poznanstvu sa raznim ljudima, igrao sam sa Karol Buke, Žan-Luj Trentinjanom, Mišel Pikolijem, Mari Lafore, sa rediteljima kao što su Franko Rosi i Enki Bilal. Oni su pokazali mnogo veće interesovanje za taj duh koji ja njima prenosim, nego što su želeli da svoj duh prenesu meni. To sam se trudio da uradim kroz sve ove filmove koje sam radio, bilo kod nas, bilo van zemlje”, naveo je Cvetković.

“Ova nagrada je velika odgovornost. Ne samo kao nagrada za ono što je bilo do sada, već kako je rekao Radoslav Zelenović, i za ono što će možda postojati u budućnosti”, zaključio je naš slavni glumac.

Svetozar Cvetković (1958) diplomirao je 1980. godine glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ognjenke Milićević. Godine 1981. priključio se ansamblu pozorišta Atelje 212 gde je bio do oktobra 2023. zaposlen kao glumac. U pozorištu Atelje 212 kao i drugim scenama u zemlji ostvario je preko 70 značajnih uloga u modernom pozorišnom repetoaru sa najznačajnijim rediteljima domaće pozorišne scene.

Igrao je u preko 100 dugometražnih filmova, TV serija, TV drama, koje su uglavnom producirane u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, dok su neke rađene u inostranstvu. Radio je sa filmskim rediteljima koji su bitno uticali na profil jugoslovenske kinematografije – Dušan Makavejev („Montenegro“, “Manifesto”, “Gorila se kupa u podne”), Živojin Pavlović (“Na putu za Katangu”, “Zadah tela”, “Dezerter”, “Država mrtvih”), Stole Popov (“Srećna Nova ’49”, “Tetoviranje”), Goran Paskaljević (“Vreme čuda”, “Tango Argentino”) , Miša Radivojević (”Ni na nebu ni na zemlji”, “Buđenje iz mrtvih”, “Odbačen”, “Kako su me ukrali Nemci”), Aleksandar Petković (“Hajduk”), Goran Marković (“Turneja”, “Falsifikator”, “Mnoštvo i manjina”, “Delirijum tremens”) kao i sa nekim značajnim svetskim autorima i autorima iz tzv. okruženja – Franko Rosi (“Quo Vadis?”), Enki Bilal (“Bunker Palace Hotel”, “Tykho Moon”), Goran Rebić (“„Donau, Dunaj, Duna, Dunav, Dunarea”), Srđan Vuletić (“Ljeto u zlatnoj dolini”), Dimitri de Klerk (“You go to my head”).

Za svoj glumački rad na filmu dobio je najviša priznanja u domaćoj kinematografiji u na festivalima u Nišu, Sopotu, Novom Sadu. Dobio je nagradu, Grand Prix za najboljeg glumca na festivalu u Magdeburgu za film „Gorila se kupa u podne“ 1994. kao i nagradu Critic’s choice Award za najboljeg glumca u Hjustonu za film „You go to my head“ 2017. godine. Dobitnik je „Sterijine nagrade za životno delo“ 2025. u Novom Sadu kao i nagrade Pavle Vuisić za celokupni doprinos glumačkoj umetnosti 2024 u Nišu. Član je EFA – Evropske Filmske Akademije.

Foto: Damir Vujković.

Palić Film Festival – Izveštaj sa otvaranja – Uručenjem nagrade “Aleksandar Lifka” Sergeju Loznici i “Underground spirit” Peteru Čerkaskom svečano otvoren 32. Festival evropskog filma Palić

Ovogodišnje, 32. izdanje Festivala evropskog filma Palić svečano je otvoreno na Letnjoj pozornici na Paliću u subotu 19. jula. Prisutnima se obratio Srđan Samardžić, pomoćnik gradonačelnika Subotice, kao i laureati ovogodišnjih festivalskih priznanja – reditelj Sergej Loznica, dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, i reditelj Peter Čerkaski, dobitnik nagrade “Underground Spirit” za izuzetan rad na polju nezavisnog filma.

Srđan Samardžić, pomoćnik gradonačelnika Subotice, u svom obraćanju je istakao: “Kroz Festival evropskog filma i kroz filmsku umetnost, Palić i Subotica postaju na nekoliko dana centar kulture i Srbije i cele Evrope. Sam festival predstavlja jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u Subotici u toku godine, i mesto okupljanja Subotičana svakog leta, kao i gostiju koji su u prilici da posete Palić i Suboticu i upoznaju se sa svim prirodnim lepotama, kulturnim znamenitostima i turističkim sadržajima koji nude. Festival evropskog filma Palić je jedan od simbola našeg grada, jedan od naših brendova kojim promovišemo naš grad i našu zemlju”.

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, uručio je nagradu “Underground Spirit” austrijskom reditelju Peteru Čerkaskom, i najavio dvodnevni filmski program posvećen ovom autoru koji će se odigravati u Bioskopu Abazija drugog i trećeg festivalskog dana od 22 časa.

Peter Čerkaski je po prijemu nagrade rekao: “Ova nagrada za mene je došla iznenada, iz vedra neba. Dobio sam e-mail poruku kako bi festival voleo da mi uruči nagradu Underground spirit. Nakon što sam večeras odgledao insert iz svog filma, pomislio sam kako je to zaista underground.” Čerkaski se zahvalio na nagradi i naglasio kako zaista uživa na festivalu.

Dušan Kovačević, predsednik Saveta Festivala evropskog filma Palić, uručio je nagradu “Aleksandar Lifka” Sergeju Loznici, i tom prilikom naveo kako mu je izuzetno drago što ukrajinskom reditelju i scenaristi može da preda ovo značajno evropsko priznanje.

Sergej Loznica je prilikom prijema nagrade naveo da se ovde oseća kao kod kuće i dodao: “Ovo je za mene velika čast. Pre 30 godina sam snimio svoj prvi film i od tada živim samo za film, i od filma. I to je moguće. Ako imate dovoljno strasti, ljubavi prema profesiji, i dovoljno energije da iznesete to što radite. I pomalo talenta, koji je ipak neophodan”.

Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program otvoren je projekcijom filma “Sedef magla” nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića, koji je prikazan van konkurencije. Pre projekcije prisutnima se na bini predstavila ekipa filma – glumci Petar Strugar, Jana Ivanović, Mariana Aranđelović, scenarista Dragoljub Stojković, muzičar Milan Mumin, montažer Stevan Marić, kao i Divna, ćerka Milorada Milinkovića.

Radnja filma smeštena je u 1882. godinu, kada je Jelena Ilka Marković pokušala da ubije kralja Milana Obrenovića u Sabornoj crkvi. Osuđena je na 20 godina zatvora i ubrzo zatim je pronađena mrtva u zatvorskoj ćeliji – zvanična verzija glasi da se obesila peškirom o krevet. Tragovi govore da samoubistvo nije bilo moguće…. Scenario zajednički potpisuju Milorad Milinković i Dragoljub Stojković, a glavne uloge tumače Miloš Timotijević, Petar Strugar, Jana Ivanović, Nebojša Dugalić, Voja Brajović, Luka Grbić, Miona Marković, Jelena Ilić i Mariana Aranđelović.

Na Letnjoj pozornici Palić, u Glavnom takmičarskom program prikazan je i film „Sanjati lavove“ reditelja Paola Marino-Blanka, apsurdistička tragikomedija o eutanaziji i asistiranom samoubistvu.

Glavni takmičarski program nastavlja se u nedelju 20. jula na Letnjoj pozornici Palić, projekcijama filmova “Dva tužioca” Sergeja Loznice (21h), „Sve je u redu“ Balinta Danijela Šoša (23h) i „Odraz u mrtvom dijamantu“ Elen Kate i Bruna Forzanija (00:30h). U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Toksično“ rediteljke Saule Bluvajte (18h) i “Zečji nasip“ Čejen Černić Čanak (20h).

U nedelju 20. jula publika će moći da pogleda filmove i u selekcijama Novi mađarski film, Eco Dox, Novi evropski dokumentarni film, Omaž dobitniku nagrade “Underground spirit”, MIOB in Shorts, zajedničku selekciju filmova projekta FAFA, kao i filmove u okviru programa specijalnih projekcija.

U pratećem programu festivala, u 16 časova u galeriji Otvorenog univerziteta Subotica, biće otvorena izložba “Snaga ljubavi: Vlastimir Gavrik” posvećenih ovom filmskom i televizijskom scenografu, koju je pripremila autorka Aleksandra Gavrik. U 16 :30 u Bioskopu Eurocinema biće prikazan i istoimeni kratki film koji prati izložbu. U 17 u Bioskopu Abazija, biće otvorena izložba “Sedam karikatura za sedmu umetnost”, Galerije savremene karikature Milenko Kosanović.

Foto Damir Vujković.

„Zlatna macola – Slaughter Festival 2025”

Žiri četvrtog „Slaughter Festivala” u sastavu Jovan Ristić, predsednik, i Marko Pišev i Arpad Slačik, članovi, jednoglasno je doneo odluku da nagrada „Mala macola” pripadne animiranom filmu „KRALJ NIČEGA”, režisera Alekse Gajića po scenariju Nenada Džonija Rackovića, za visokostilizovani, beskompromisni, horor-sajberpank prikaz sadašnjosti Beograda, svedenog na prljavštinu, smetlište i umiruće ostatke jedne bolje prošlosti, u kojoj se ostareli glavni junak, pripadnik rokenrol generacije, bori sa sveopštom entropijom oko sebe i u sebi, pa se iz očaja i besa pretvara u super-antiheroja, a kad postane svestan da svet kojem je pripadao više ne može da spasi, on svejedno uzdiže pesnicu prkosa i odbija da vidi sebe kao gubitnika. Ko ne razume šta je u svojoj srži rokenrol – naučiće to iz „KRALJA NIČEGA”, u kojem je to „ničega” predstavljeno kao sve ono za šta se živi, koliko god to izgledalo raspadnuto i umiruće, i bez čega zapravo ništa drugo nema smisla.

Žiri je odlučio i da dodeli „special mention” filmu „BVX-29” Gorana Jovanovića, jer je autor, svestan malog budžeta, primenio minimalistički pristup u vizuri i dijalozima, i sve karte stavio na priču i napetost, hvatajući pažnju gledaoca od samog početka.

Isti žiri je doneo odluku da glavnu nagradu, veliku „Zlatnu Macolu”, dodeli filmu „PAS BOŽJI” (DOG OF GOD). Film braće Abel ima niz kvaliteta koji ga izdvajaju iz ovogodišnje – i ne samo ovogodišnje – konkurencije žanrovskih ostvarenja: jedinstven kako po sadržaju, tako i po formi, predstavlja upečatljiv sklop mitologije, folklora, religije, psiholoških studija i pažljive rekonstrukcije ruralne kulture severa Evrope kasnog Srednjeg veka čiji ambijent minuciozno gradi i ubedljivo predstavlja. Film je snimljen vizuelno impresivnom tehnikom rotoskopske animacije koja na nivou likova animiranom aspektu daje opipljivo realističan izgled, a na nivou radnje i scenografije ostavlja prostora za sjajno osmišljene, uklopljene i nadasve originalne fantastične elemente pomoću kojih radnja zadire u oblasti arhetipa, magije, prestupa, tabua i mestimično čiste strave. Narativno složen i hermetičan, „DOG OF GOD” raspolaže svim svojstvima priče koja kao da je izronila iz dubina kolektivnog nesvesnog: istovremeno specifična i univerzalna, ona nas kroz jedan naročit narativni milje podseća na to šta sve čovek jeste i na koliko nivoa mogu biti iskorišćene, zloupotrebljene i na kraju potisnute njegove retke vrline u svetu bez milosti.

Palić Film Festival – LIFKA nagrade – Sergej Loznica i Svetozar Cvetković laureati nagrada “Aleksandar Lifka” na 32. Festivalu evropskog filma Palić

FOTO – 1. Sergei Loznitsa – portret, 2022, 2. Svetozar Cvetković, foto Nebojša Babić – Orange studio

Na 32. izdanju Festivala evropskog filma Palić, koje će biti održano od 19. do 25. na Paliću i u Subotici, tradicionalno će biti dodeljene nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su ukrajinski reditelj Sergej Loznica u kategoriji inostranih stvaralaca i glumac Svetozar Cvetković u kategoriji domaćih stvaralaca.

Nagrade će biti lično uručene laureatima – Sergeju Loznici na svečanom otvaranju festivala 19. jula, a Svetozaru Cvetkoviću 20. jula, na Letnjoj pozornici na Paliću.

Sergej Loznica rođen je 1964. godine u gradu Baranoviči u SSSR-u (danas u Belorusiji), a odrastao je u Kijevu u Ukrajini. Diplomirao je primenjenu matematiku 1987. godine na Kijevskom politehničkom institutu. Od 1987. do 1991. radio je kao naučnik u Kijevskom institutu za kibernetiku, specijalizujući se za istraživanje veštačke inteligencije. Godine 1997. završio je studije na Državnom institutu za kinematografiju (VGIK) u Moskvi. Sergej Loznica se bavi filmom od 1996. godine, a do sada je režirao 28 dokumentarnih filmova koji su osvojili brojne nagrade, kao i pet igranih filmova.

Njegov dugometražni igrani debi, film „Moja radost“ (2010), premijerno je prikazan u glavnoj konkurenciji festivala u Kanu. Njegovi filmovi – i igrani i dokumentarni – nagrađivani su najznačajnijim priznanjima, među kojima je FIPRESCI nagrada na Kanskom festivalu za film „U magli“ 2012. godine, nagradu za najboljeg reditelja u programu Izvestan pogled u Kanu za igrani film „Donbas“ 2018. godine. Specijalnu nagradu žirija u okviru priznanja L’Oeil d’Or u Kanu za film „Babin Jar. Kontekst“ 2021. godine, kao i IDFA nagradu za najbolji film za „Gospodin Landsbergis“ iste godine, pored brojnih drugih međunarodnih priznanja. Godine 2013. Sergej Loznica osnovao je producentsku kuću ATOMS & VOID. Od 2001. godine živi u Evropi i nastavlja da radi na dokumentarnim i igranim projektima.

Za svoj glumački rad na filmu dobio je najviša priznanja u domaćoj kinematografiji u na festivalima u Nišu, Sopotu, Novom Sadu. Dobio je nagradu, Grand Prix za najboljeg glumca na festivalu u Magdeburgu za film „Gorila se kupa u podne“ 1994. kao i nagradu Critic’s choice Award za najboljeg glumca u Hjustonu za film „You go to my head“ 2017. godine. Dobitnik je „Sterijine nagrade za životno delo“ 2025. u Novom Sadu kao i nagrade Pavle Vujisić za celokupni doprinos glumačkoj umetnosti 2024 u Nišu. Član je EFA – Evropske Filmske Akademije.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

Palić Film Festival – Austrijski reditelj Peter Čerkaski dobitnik nagrade „Underground Spirit“ 32. Festivala evropskog filma Palić

Peter Tscherkassky, photo – Eve Heller

Austrijski filmski stvaralac Peter Čerkaski (Peter Tscherkassky) dobitnik je ovogodišnje nagrade „Underground spirit“ koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije.

Snima filmove od 1979. Njegovi filmovi su osvojili više od 50 nagrada, među kojima i Golden Gate Award (San Francisko), glavnu nagradu u Oberhausenu i nagradu za najbolji kratki film na Venecijanskom filmskom festivalu. Studirao je filozofiju, a doktorsku disertaciju je radio na temu Film as Art (1986). Organizovao je više filmskih festivala i kustosirao veliki broj filmskih programa. Od 1984. godine objavljuje brojne eseje o avangardnom filmu. Urednik je knjige Peter Kubelka (1995). Suosnivač je distributerske kuće sixpackfilm (1991).

Njegov film Instructions for a Light and Sound Machine je 2005. imao svetsku premijeru na Kanskom filmskom festivalu. Od 2006. izlaže seriju instalacija Film Strips Light Boxes u više zemalja. Godine 2010. film Coming Attractions premijerno je prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu. Urednik je knjige Film Unframed: A History of Austrian Avant-Garde Cinema (2012).

U izboru “Sight & Sound” magazina Britanskog filmskog instituta iz 2012. godine, u okviru liste “Greatest Films of All Time” koja se sastavlja svakih deset godina, film Outer Space zauzeo je 322. mesto u anketi filmskih stvaralaca i 377. mesto u anketi kritičara, na osnovu 846 lista deset najboljih filmova koje su sastavili reditelji, akademici, distributeri, kustosi i filmski pisci iz 73 zemlje, ukupno navodeći 2.045 različitih filmova. Film Instructions for a Light and Sound Machine našao se na 894. mestu u anketi kritičara.

Godine 2015. film The Exquisite Corpus imao je svetsku premijeru na Kanskom filmskom festivalu. U periodu 2018–2021. organizovana je serija koncerata sa novoizvedenim muzičkim podlogama za njegovu CinemaScope trilogiju, koje je izvodio Ensemble Nikel u Darmštatu, Utrehtu, Gracu, Njujorku, Tel Avivu, Parizu, Mecu, Briselu i Kopenhagenu.

Godine 2019. odlikovan je Zlatnim krstom časti Grada Beča. Godine 2021. film Train Again premijerno je prikazan na Kanskom filmskom festivalu. Iste godine objavljeno je dvostruko vinil izdanje Dirk Schaefer : Peter Tscherkassky, All the Soundtracks (2005—2021) u izdanju izdavačke kuće purge.xxx. Godine 2024. dobio je Veliku medalju časti pokrajine Donja Austrija.

Dolazak Petera Čerkaskog na 32. Festival evropskog filma Palić podržao je Austrijski kulturni forum u Beogradu.

32. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 19. do 25. jula 2025. godine, na Paliću i u Subotici.

Svečanom ceremonijom dodele nagrada i projekcijom filma “Stvari zbog kojih ubijaš” zatvoren prvi Balkanski festival filmske režije

Foto: Andrija Popović.

U subotu, 14. juna u Domu omladine Beograda, ceremonijom dodele nagrada najboljim ostvarenjima u tri takmičarske selekcije i specijalnih priznanja, svečano je zatvoren prvi Balkanski festival filmske režije.

Gran pri festivala “Živojin Žika Pavlović” za najbolju režiju u kategoriji Glavni takmičarski Program „Buđenje Balkana“ dodeljen je Alirezi Katamiju za režiju filma “Stvari zbog kojih ubijaš”. Žiri je nagradu dodelio „za izvanredan stil i režiju, kao i za originalan način pripovedanja o složenoj temi koja govori o borbi sa nesvesnim.“

Alireza Katami zahvalio se na nagradi putem video poruke: “Hvala vam što ste prikazali moj film i što održavate ovaj festival. Hvala vam što ste se okupili kao zajednica, da slavite umetnost i filmove. Uživajte, grlite se, volite se, provedite divnu noć i hvala vam na ovoj divnoj nagradi”.

Ova nagrada je novčana i dodeljena je uz finansijsku podršku Filmskog centra Srbije. Nagradu je uručio predsednik žirija Lordan Zafranović, a plaketu je u ime reditelja primila koordinatorka Instituta Yunus Emre – Dujgu Nihal Eker. Zafranović je dodao da “svi delimo sreću što smo dobili jedan ovakav festival”.

Specijalna nagrada žirija dodeljena je mađarskom glumcu Sabolču Turočiju za rolu u filmu „Ali šta je sa Tomijem?“, i to „za izuzetan prikaz duboke transformacije, kako spoljašnje tako i unutrašnje, kao i za autentičnost i uverljivost složenog i izazovnog karaktera“.

Putem video poruke zahvalili su reditelj filma Atila Til, koji je rekao da im je velika čast što su dobili ovu nagradu, kao i laureat Sabolč Turoči se zahvalio žiriju i pozdravio glumce iz Srbije – Mikija Manojlovića, Lazara Ristovskog, Sergeja Trifunovića, ali i Novaka Đokovića.

O nagradama u Glavnom takmičarskom programu „Buđenje Balkana“ odlučivali su reditelji Lordan Zafranović (predsednik žirija, Hrvatska), Jurij Bikov (Rusija) i Agneš Kočiš (Mađarska).

Nagrada „Dušan Makavejev“ za najbolji film u Međunarodnom takmičarskom programu „Misterije filma“ dodeljena je ostvarenju „Postaće Pepeo“ u režiji Karlosa Markes-Marseta iz Španije.

Žiri u sastavu Takis Kandilis (predsednik, Francuska), Silvija Ingemarsdoter (Švedska), i Svetozar Cvetković (Srbija), u obrazloženju je naveo: „Drama koja odmah osvaja publiku i drži nas prikovanima do samog kraja. Karlos Markes-Marset nas vodi kroz unutrašnju dramu bivše glumice, uz spektakularne plesne scene koje bi zasigurno oduševile Dušana Makavejeva.“ U ime reditelja, nagradu je primila glumica iz ovog filma Monika Almiral, koja se zahvalila na gostoprimstvu i poželela dug život festivalu.

Specijalna nagrada žirija dodeljena je slovenačkoj glumici Katarini Stegnar za rolu u filmu „Porodična terapija“. “Sa mnogo talenta i senzibiliteta, Katarina Stegnar još jednom dokazuje da su glumci glavni pokretači i emotivna suština filma”, naveo je žiri. Slovenačka glumica je istakla kako nije očekivala nagradu, i zahvalila se na ovom priznanju.

Žiri je istakao i pohvalio film „Univerzalni jezik“ kanadskog reditelja Metjua Renkina.

Glavnu nagradu za najbolji film u kategoriji „Povratak žanru“ osvojio je film “Tri kilometra do kraj sveta” rumunskog reditelja Emanuela Parvua, Žiri je jednoglasno odlučio da nagradu ovom filmu „zbog njegove snažne poruke protiv predrasuda i društvenog pritiska, koju je dobro predstavila veoma vešta režija.“

Emanuel Parvu se putem video poruke zahvalio festivalu i žiriju. “Nadam se da ste imali divan festival i da da ćemo se uskoro videti na sve većim i većim festivalskim izdanjima. Nadam se da će na svetu zavladati mir nakon sinoćnje večeri, koja je bila strašna za celu planetu. Pomolimo se za porodice žrtava i nadajmo se najboljem za ceo svet”, rekao je Parvu.

Specijalna nagrada žirija Balkanskog takmičarskog programa “Povratak žanru”, koji su činili Pjer Spengler (predsednik, Francuska), Seren Juče (Turska) i Miloš Avramović (Srbija), dodeljena je glumici Niki Kurti za ulogu Irme u filmu „Sutra umirem“, „za izvanrednu glumu u veoma zahtevnoj ulozi“.

Nagradu je u ime ove glumice primila rediteljka filma Nikol Čibulja, koja se zahvalila i navela: „U Mađarskoj snimamo filmove sa veoma malim budžetom i to je ovih dana veoma teško. Ali to nije sprečilo Niki da bude veoma entuzijastična tokom snimanja. Bila mi je najveća emotivna podrška“.

Nagrada za najboljeg debitanta, u saradnji sa Udruženjem filmskih umetnika Srbije, dodeljena je Davidu Jovanoviću, reditelju filma „Sunce nikad više“. Nagradu je u ime ovog autora primio glumac Svetozar Cvetković, a uručio ju je potpredsednik UFUS-a Srđan Dragojević.

Specijalna nagrada festivala dodeljena je Danilu Šerbedžiji, reditelju filma „Dražen“, kao podršku njegovoj borbi za autorska prava reditelja. Njemu je nagradu uručio umetnički direktor i suosnivač festivala Darko Bajić.

Po završetku dodele nagrada, prisutnima su se obratili osnivači festivala – direktorka Darja Bajić, programski direktor Uroš Tomić i umetnički direktor Darko Bajić.

„Festivali su jako značajni – za publiku i za filmske autore, i zaista mnogo doprinose boljem putovanju filmova ka publici. Ali oni ne bi postojali bez ljudi koji pomažu festival, niti bez tima koji je sve vreme naporno radio kako bi organizovao prvi Balkanski festival filmske režije“, rekla je Darja Bajić.

„Pošto je ovo festival režije, mi smo zamolili mlade reditelje da nam pomognu u svemu ovome – to su Nikola Polić, Olja Pokrajac, Sara Radulović i Sara Kolar, koji su uspeli ne samo da stignu da se bave time da žiriju bude prijatno, već i da moderiraju razgovore posle filmova“, istakao je Uroš Tomić i dodatno pohvalio rediteljku Jovanu Avramović, koja je takođe bila vredan deo tima festivala.

Darko Bajić se zahvalio prisutnima u ime reditelja, „u ime onih ljudi koji čitavog svog života sanjaju da stvore film“, i dodao: „Mi smo ovaj festival napravili upravo da ostvarimo taj njihov san, i da Balkan kao jedna ozbiljna inspiracija i velika mogućnost za stvaranje novih filmova, sada kroz festival dobije svoju energiju“, zaključio je Bajić.

Na kraju svečane ceremonije, prisutnima se obratio i specijalni gost festivala Bil Anderson, predsedavajući Evropske federacije filmskih reditelja, koja je pružila podršku osnivanju Balkanskog festivala filmske režije. Anderson je izjavio da je ovaj festival izuzetno važan za promociju filmova sa Balkana, a da ga je energija Balkana privukla i da će se obavezno vratiti na sledeće izdanje festivala.

Nakon svečane ceremonije, na zatvaranju festivala prikazan je nagrađeni film „Stvari zbog kojih ubijaš“ Alireze Katamija. U ovom ostvarenjuAli, univerzitetski profesor književnosti koji se vratio iz Sjedinjenih Američkih Država u Tursku, suočava se sa sumnjivom smrću svoje bolesne majke. Dok tuguje, sumnje prema otuđenom ocu Hamitu rastu, a porodične tenzije eskaliraju. U potrazi za istinom i pravdom, Ali angažuje enigmatičnog vrtlara Rezu da izvrši čin osvete. Kako se porodične tajne otkrivaju, a policijska istraga se intenzivira, Ali je primoran da se suoči sa sopstvenim demonima i preispita granice između žrtve i počinioca.

Podsećamo, na prvom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje je održano od 10. do 14. juna MTS Dvorani, Domu omladine Beograda i Bioskopu Zvezda, u tri takmičarske selekcije prikazana su 23 ostvarenja, među kojima čak 17 premijerno u Srbiji. Selektor programa „Buđenje Balkana“ bio je naš proslavljeni reditelj Darko Bajić, suosnivač festivala, selektor programa „Misterije filma“ – reditelj i suosnivač festivala Uroš Tomić, dok je program „Povratak žanru“ selektovao poznati hrvatski reditelj Vinko Brešan.

U okviru pratećeg programa festivala održani su masterklasovi: Gluma u montaži, montaža u glumi – Bergman vs. Makavejev sa čuvenom švedskom montažerkom Silvijom Ingemarsdotter; Ko je stariji – producent ili reditelj legendarnog producenta Pjera Spenglera, Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu (Being a Woman Director in the Balkans) u kome su učestvovale Gulten Taranč, Bugdže Čališkan, Serpil Altin, Gorkem Jeltam, i Ajsim Turkmen; i Savremena filmska proizvodnja u Turskoj (Contemporary film production in Turkey) reditelja, glumca i producenta Ajdina Oraka.

Reditelji – gosti festivala bili su prisutni na skupštini Asocijacije filmskih reditelja Srbije, na kojoj je izabrano novo predsedništvo i predsednik Miloš Škundrić.

U saradnji sa bioskopom Zvezda, i u znak podrške BFFR-a dugogodišnjoj borbi mladih sineasta za bioskop, u okviru festivala, organizovane su specijalne projekcije filmova “Zaseda” Živojina Pavlovića i “Sweet Movie” Dušana Makavejeva, uz razgovore sa savremenim domaćim rediteljima koji su mlađoj publici približili značaj i poetiku ovih autora. U okviru programa Povratak žanru, prikazan je i film “Karađorđeva smrt” Đorđa Kadijevića nakon čega je održan razgovor sa našim legendarnim autorom.

Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.

Predstavljen Bašta Fest i dodeljena nagrada za film Nađe Petrović na Adriatic Film Festivalu u Italiji

Nagrada za film Miris sveže farbe, foto Maja Šuša

Bašta Fest, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, predstavio se na Adriatic Film Festivalu u Peskari u Italiji.

Bašta Fest je predstavila umetnička direktorka Maja Šuša u sklopu Co-production Foruma, a prikazan je i domaći film „Miris sveže farbe“ mlade rediteljke Nađe Petrović. Ovo ostvarenje je osvojilo i nagradu za Najbolji Balkanski film, koju je Maja Šuša primila nakon projekcije. „Miris sveže farbe“ će se naći u takmičarskom programu Bašta Festa, koji se održava 12. put od 3. do 6. jula 2025. u Bajinoj Bašti.

U sklopu promocije samog festivala, kao i srpskih kratkih filmova i mladih autora, Bašta Fest već godinama radi na razvijanju mreže i saradnje sa festivalima iz Evrope. Ovo je prvi put da se festival predstavio sa svojim programom u Italiji.

„Naša misija je da promovišemo regionalne mlade autore, kao i kratki film, i divno je što se dogodilo da baš Nađin film koji smo mi selektovali dobije nagradu. Svako iskustvo povezivanja sa drugim festivalima je za nas velika stvar zbog deljenja iskustva, promocije samog festivala, otvaranja novih mogućnosti za saradnju i finansiranje. Nadamo se da će biti prilike da ugostimo ekipu sa Adriatic Film Festivala kod nas u Bajinoj Bašti“, rekla je Maja Šuša.

U nagrađenom filmu “Miris sveže farbe“, kada roditelji devetnaestogodišnje Eme prodaju stan u kojem je odrasla, ona u znak revolta beži od kuće zajedno sa svojom mlađom sestrom. Opsednuta idejom da se vrati u svoj pravi dom, počinje da prati čoveka koji je kupio stan.

Nađa Petrović (1997) diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a zatim završila master studije filmske režije. Njen roman „Meduze žive zauvek dok ih ne ulove“ ušao je u uži izbor za Ninovu nagradu. Preko 10 kratkih filmova koje je napisala, među kojima su “Pseći dani leta”, “Šerbet”, i “Sve na svom mestu”, prikazano je na više od 100 festivala širom sveta. Podsećamo, “Miris sveže boje” je osvojio Srce Sarajeva za najbolji studentski film 2024. godine.

Adriatic Film Festival u Peskari organizuje kulturno udruženje Adriatic Movie. Ova manifestacija fokusirana je na nezavisne filmove, sa posebnim akcentom na kratke filmove i dokumentarce.

Dodeljene nagrade 18. Beldocsa.

Film “Krila i Tlo” odneo tri glavne nagrade u Srpskom takmičarskom programu

Film “Pejzaž i bes” rediteljke Nikol Vogel nagrađen za najbolji film Međunarodnog takmičarskog programa.

Pretposlednjeg dana 18. Beldocsa dodeljene su nagrade za najbolje filmove u Dorćol Platzu.

Film “Krila i Tlo” odneo tri glavne nagrade, za najbolji film, kameru i montažu u Srpskom takmičarskom programu, dok je “Pejzaž i bes” rediteljke Nikol Vogel nagrađen za najbolji film Međunarodnog takmičarskog programa.

Žiri je dodelio i dva posebna priznanja filmovima “koji izuzetno inventivno pristupaju tematici koju obrađuju” – Milanu Milosavljeviću za kratki film “Skriveno u lišću” i Ivi Radivojević za film “Kada je zazvonio telefon

Nagradu za najbolji kratkometražni filmo svojio je film “Obična kruška” slovenačkog reditelja Gregora Božiča,dok su posebna priznanja dobili filmovi “Ti, reko” poljske rediteljke Izabele Zubricke, i „Inventar“, Ivana Markovića.

Na linku se nalazi video sa dodele nagrada https://www.youtube.com/watch?v=eFTRBdRzeac

Najbolji film u selekciji Teen je „Tamo gde deca nemaju ime“, Džamile van der Hulst.

Dobitnici 2025 – foto: Andrija Radulović

MSUB – Dve nagrade nacionalnog komiteta ICOM za Muzej savremene umetnosti: Una Popović stručnjak godine, “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” projekat godine

ICOM nagrade za MSUB, foto Bojana Janjić

Na 22. svečanoj dodeli nagrada nacionalnog komiteta ICOM Srbija, održanoj 20. maja u Narodnom muzeju Kikinda, Muzej savremene umetnosti u Beogradu je osvojio dve glavne nagrade i jedno posebno priznanje.

Izložba “Aktivitet: Sto godina nadrealizma”, čiji kustoski tim iz MSUB čine: Aleksandra Mirčić, Una Popović i Žaklina Ratković proglašena je za Projekat godine, dok je Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija i viša kustoskinja MSUB, osvojila je nagradu za Stručnjaka godine.

Takođe, u kategoriji najboljih projekata, Posebno priznanje je dobila izložba “Kun: Umetnik, radnik, borac”. Izložba je realizovana kroz saradnju Muzeja savremene umetnosti sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Muzejem Jugoslavije, dok je ispred stručnog tima MSUB u projektu učestvovala Mišela Blanuša, šefica Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi i kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950.

Projekat godine „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ realizovan je kroz saradnju tri ustanove – Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja primenjene umetnosti i Instituta za književnost i umetnost. Ovim projektom se u našoj sredini, kao i u velikom broju evropskih i svetskih centara, obeležava jubilej – 100 godina od objavljivanja „Manifesta nadrealizma“ Andrea Bretona, koji je označio početak ovog pokreta. U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu održana je istoimena izložba od 19. oktobra 2024. do 25. februara 2025. godine.

Projekat je realizovan s ciljem da se ukaže na mesto i značaj beogradske nadrealističke grupe, koja je delovala kao jedan od prvih organizovanih nadrealističkih pokreta u Evropi. Autorka koncepta i idejnog rešenja je prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji, a kustoskinje izložbe iz Muzeja savremene umetnosti su: Aleksandra Mirčić, Una Popović i Žaklina Ratković.

Pored izložbe u MSUB, u okviru projekta održana je i izložba “Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu” u Muzeju primenjene umetnosti, od 6. novembra 2024. do 31. januara 2025. godine, čija je autorka Jelena Perać, kao i Međunarodni naučni skup “Nad/realizmom (1924/2024)” održan od 27. do 29. novembra u organizaciji Instituta za književnost i umetnost.

Interdisciplinarni pristup projektu proizašao je iz same suštine nadrealističkog pokreta, koji je započeo kao literarni, ali se ubrzo proširio i u prostore vizuelnog, vodeći se od početka jasno definisanim idejama o društveno-političkom aktivizmu. Uz glavne programe održani su brojni prateći programi – tribine, predavanja, radionice, vođenja, performansi, pozorišne predstave – koji su se odvijali u sve tri ustanove i obuhvatili zajedničko učešće svih njihovih predstavnika. Osnovna obeležja projekta, koja upućuju i na njegov značaj, pored pomenute interdisciplinarnosti, bili su interaktivnost, inkluzivnost, međuinstitucionalna saradnja i međunarodni karakter.

Una Popović je istoričarka umetnosti, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija / viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Njene stručne kompetencije obuhvataju oblasti moderne i savremene umetnosti, društvene i kulturološke aspekte ranih avangardi početka 20. veka, istorijski konceptualizam, današnju umetničku produkciju te kustoske prakse. Njeni brojni projekti – umetničke izložbe, prezentacije i tekstovi o umetnicima karakteristični su – kako zbog širine i opsega različitih znanja tako i zbog specifičnosti i profilisanosti kritičkog pristupa.

Popović je tokom 2024. godine inicirala i realizovala značajan broj autorskih izložbi, međuinstitucionalnih saradnji, pratećih programa i međunarodni projekat. U fokusu je bila obrada dela istorijskih avangardi, nadrealizma te neoavangardnih umetnika aktivnih tokom sedamdesetih godina. Kao kustos doprinela je značajnom međuinstitucionalnom projektu „Aktivitet : 100 godina nadrelizma“ gde je artikulisala saodnašavanje istorijskog u odnosu na savremeno. Retrospektiva „Era Milivojević : Umetnost jeste život“ realizovana u okviru programa manifestacije „Užice – prestonica kulture Srbije 2024“ pružila je dublji uvid u rad umetnika i kontekst jugoslovenske konceptualne umetnosti. Una Popović je delovala i na polju međunarodne saradnje (izložba „Javno telo“ u Kulturnom centru Srbije u Pekingu). Ističu se njeni stručni tekstovi, edukativne radionice i predavanja koje je realizovala sa umetnicima Goranom Stojčetovićem, Jasminom Cibic, Anom Knežević i dr, kao i tokom gostovanja izložbe Goranke Matić u Zrenjaninu.

U kategoriji najboljih projekata, Posebno priznanje za “Izuzetan angažman u ostvarivanju intersektorske saradnje u cilju dinamičnog i aktivističkog tumačenja baštine” je dobila izložba “Kun: Umetnik, radnik, borac” autorki: Mišele Blanuše, Vide Knežević i Ane Panić. Ova izložba nastala je u saradnji Galerije SANU, Muzeja savremene umetnosti i Muzeja Jugoslavije, a povodom 120. godišnjice rodjenja Đorđa Andrejevića Kuna, umetnika, revolucionara, profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i člana SANU. Koristeći se savremenim kustoskim politikama izlaganja, autorski tim je osmislio koncept retrospektivne izložbe kroz kontinuirani dijalog između mnoštva artefakata iz bogate umetnikove zaostavštine, dela savremenih umetnika izvedenih i odabranih za kontekst ove izložbe. Vraćanjem temama društvene solidarnosti, aktivizma i saradnje muzejskih institucija i nezavisne kustoske scene, izložba je pokazala potencijal za emancipaciju ustanova kulture i kulturnog nasleđa u našoj zemlji, kao i prepoznavanje aktuelnih društvenih i političkih procesa.

ICOM je dodelio i nagrade za muzej godine – Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović“ u Čačku, kao i nagradu za publikaciju godine – knjizi „Pita iz neolita. Kuvar iz mlađeg kamenog doba“ autora Ildiko i Aleksandra Medovića, u izdanju Muzeja Vojvodine.

Dodelom nagrade “Arhitektonski događaj godine” svečano zatvorena 20. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2025

Dvadeseto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2025, u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda, svečano je zatvoreno u subotu 17. maja u Galeriji Artget KCB-a.

Prisutne je pozdravila Milena Kordić, v.d. predsednica Društva arhitekata Beograda, koja je u uvodnom obraćanju istakla: “Društvo arhitekata Beograda stalno institira na kvalitetu arhitekture, i da nije važno samo da se gradi i proizvodi, da se raste u ovom narastajućem svetu. Kvalitet je nešto što direktno utiče na kvalitet života individua, užih zajednica, i na kraju vodi ka zdravijem društvu za koje se svi borimo. DAB zbog toga insistira na nekoliko kontinuiteta, aktivnosti koje nastavljaju znanja, ali se i stalno menjaju, transformišu u odnosu na novonastale situacije i savremene okolnosti. Jedan od tih kontinuiteta je i Beogradska internacionalna nedelja arhitekture, zatim konkursna praksa na koju smo ponosni, a to su svakako i nagrade – koje su važna institucija jer upućuju na izvrsnost nekog arhitektonskog dostignuća, ali su i važne zbog kontinuiteta učenja iz dobrih praksi”.

Dr Ana Niković, predsednica žirija za nagradu “Arhitektonski događaj godine”, pre same dodele priznanja je navela: “U vremenu obeleženom arhitektonskim ne-događajima, današnje nagrade i priznanja nas podsećaju na kapacitet arhitektonske struke da se organizuje izvan okvira svog uskostručnog, projektantskog i urbanističkog delovanja, da strateški razmišlja o širem međusektorskom i društvenom okviru, da štiti javni interes, graditeljsko nasleđe i pravo građana na održivo planiranje svog okruženja.”

Društvo arhitekata dodelilo je nagradu “Arhitektonski događaj godine” za 2024. godinu za skup “Javna rasprava o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba”, koji je održan 23. aprila prošle godine u Građevinskom fakultetu, u organizaciji Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), Akademije arhitekture Srbije (AAS), Udruženja arhitekata Srbije (UAS) i SFERA FORUM-a.

U obrazloženju nagrade, koje je pročitala Ana Niković, između ostalog je navedeno: “Prvi put nakon decenija, akademska zajednica i stručna javnost Srbije na ovako organizovan način artikulisano i jasno staju u odbranu arhitekture kao javnog dobra. Dokument ima nacionalni značaj, jer se odnosi na objekte zaštićene zakonom, ali i na pitanje sprovođenja urbanističkih procedura. Skup i deklaracija su primer demokratskog i strukovno odgovornog delovanja, sa snažnim porukama o etici profesije, ulozi stručnjaka i vrednosti nasleđa. U vremenu kada se arhitektura sve češće koristi kao sredstvo privatnog profita, ovaj događaj vraća arhitekturu njenoj javnoj, kulturnoj i društvenoj ulozi”.

Nagradu su primili predstavnici organizatora skupa: Borislav Stojkov (Akademija inženjerskih nauka Srbije), Bojan Kovačević (Akademija arhitekture Srbije), Ivan Rašković (Udruženje arhitekata Srbije) i Igor Mikitišin (SFERA FORUM), kao i Marija Maruna (Evropa Nostra)

Borislav Stojkov, arhitekta i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije, zahvalio se Društvu arhitekata Beograda: “Ova nagrada se dobija za rad koji, po mojoj i oceni mojih kolega iz Akademije inženjerskih nauka Srbije, predstavlja jednu od najvećih akcija ovog tipa u Beogradu i Srbiji. Radi se o nečemu što obeležava buđenje arhitekture u Srbiji. Posle dužeg perioda mirovanja kada su arhitekte bile u senci, sada najedanput dolazimo u poziciju da nas pozdravljaju i pišu o nama. Još nisam video kritike našeg rada”.

Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije istakao je da su “mnogi bili zapanjeni odzivom skupa prošle godine u aprilu i strukturom prisutnih”. On je dodao da se “Generalštab treba obnoviti za Beograd, Srbiju i arhitekturu“.

Društvo arhitekata Beograda dodelilo je i priznanje za Prvi nacionalni arhitektonski forum, održan 28.maja 2024. godine u Domu omladine Beograda, u organizaciji Sektora za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i brojnih drugih institucija.

„NAF predstavlja prekretnicu u formiranju međusektorskog institucionalnog okvira za razvoj arhitektonske politike u Srbiji. Kao pionirski skup ove vrste, postavio je temelje za dugoročnu implementaciju Nacionalne arhitektonske strategije, dokumenta koji po prvi put sistemski prepoznaje arhitekturu kao javno dobro i esencijalni deo nacionalnog kulturnog identiteta“, stoji u obrazloženju žirija, koje je pročitala Ana Niković.

Božana Lukić iz Sektora za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zahvalila se Društvu arhitekata Beograda i BINI na priznanju, istakavši da je “konkurencija bila dosta jaka” i da je prošle godine bilo jako puno arhitektonskih dešavanja u manjim i većim formatima. Božana Lukić je navela da je obrazloženje žirija jako dobro sastavljeno te da se nada će biti “i drugog i trećeg nacionalnog arhitektonskog foruma”.

O nagradama je odlučio žiri u sastavu dr Ana Niković, arhitekta (predsednik žirija), dr Jelena Bogosavljević, arhitekta, i dr Nebojša Antešević, arhitekta.

U ime Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, prisutnima su se obratile osnivačice i članice organizacionog tima BINE – Jelena Ivanović Vojvodić, Danica Prodanović i Ružica Sarić.

“Osnažujemo vas da i dalje pratite naše aktivnosti, jer se BINA ne dešava samo tokom mesec dana u aprilu i maju, već i tokom čitave godine – kroz evropske projekte i niz drugih aktivnosti, i rad sa građanima. Srećni smo i zadovoljni što smo ove godine, na neki način, zaokružili početnu ideju Bojana Kovačevića i Tanje Konli u vezi sa Generalštabom, kada smo te 2005. osnovali inicijativu za proglašenje objekta za kulturno dobro. I dalje istrajavamo u borbi za opstanak našeg nasleđa”, rekla je Jelena Ivanović Vojvodić.

Danica Prodanović se zahvalila prisutnima, pre svega autorima ovogodišnje postavke “Javnost arhitekture” Mileni Kordić i Andreju Dolinki. “Upravo ova postavka u velikoj meri referira i na ovu nagradu, i na ono za šta se cela naša struka bori i zalaže – da se arhitektura realizuje u okviru postojećih zakona, pravila, i u okviru javnosti”.

Ružica Sarić zahvalila se svima onima koji su tokom 20 godina pomagali u održavanju Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, “od studenata, aktivnih učesnika, saradnika, sponzora, i prijatelja BINE, bez kojih ovaj događaj ne bi mogao da se sprovede u delo”.

***

Ovogodišnje, 20. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2025 održano je od 15. aprila do 17. juna u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda.

Centralna tem jubilarne BINE bila je „Ka novim arhitektonskim vrednostima”, u skladu sa tendencijama ka uspostavljanju novih vrednosti na savremenoj arhitektonskoj i kulturnoj sceni u zemlji i van njenih granica.

Predstavljene su izložbe „Javnost arhitekture” Milene Kordić i Andreja Dolinke u galeriji Artget KCB-a, koja je predstavila aktivnosti BINE i podsetila na neophodnost arhiviranja savremene arhitekture;„Beograd 60-ih i 70-ih kroz objektiv Marlies Vujović” – velika, opširna i po temama raznolika kolekcija profesionalnih fotografija Beograda i cele bivše Jugoslavije; izložba plakata studenata Fakulteta savremenih umetnosti pod nazivom „Architecture. Strictly Minimal.”; retrospektivna izložba „I posle 30 godina – arhitekta” koja je predstavila radove arhitekte Lazara Kuzmanova povodom Velike nagrade arhitekture za životno delo UAS-a.

U okviru programske celine “Ponesi svoj projekat” u BINA kabini (u dvorištu FLU) održane su izložbe „Od krize do zajednice. Atlas kolaborativnih taktika stanovanja” Marie Minić koja istražuje kako Beograđani odgovaraju na posledice profitom orijentisanih urbanih politika i netransparentnih institucionalnih praksi, kao i izložba koja je predstavila rad Mikro housing huba, koji predvode Ana Curk i Sanja Cvetković, u čijem fokusu su bile različite mikro kuće sa jasnim ekološkim i funkcionalnim pristupom dizajnu.

U saradnji sa festivalom Beogradski mesec fotografije u Muzeju primenjene umetnosti održana je je izložba “Betonium” Katarine Kuzmičeve, beloruske fotografkinje koja živi u Poljskoj, dok je u Kulturnom centru Beograda održana tradicionalna izložba „Nagrade i konkursi (2024-2025)” koja je predstavila godišnje nagrade za arhitekturu i arhitektonske i urbanističke konkurse u periodu april 2024 – mart 2025. godine, u organizaciji Društva arhitekata Beograda.

Saradnja BINE i internacionalne platforme LINA, predstavljena je kroz izložbu “Razumeti kako

grad raste” nastalu u okviru istoimenog rezidencijalnog programa, kao i prateći okrugli sto i dečije radionice. Izložba je predstavljala rezime trogodišnjeg projekta, koji je iz perspektive međunarodnih i domaćih arhitekta i umetnika mlađe generacije promišljao modele daljeg razvoja grada.

Tradicionalni Seminar „Arhitekti / Projektanti / Praktičari”, u obnovljenom Sava centru, bio je posvećen savremenim temama drvenih elemenata u arhitekturi i enterijerima, staklenih nadstrešnica, fasadnih rešenja, inovativnih materijala i njihove održive primene u arhitekturi.

Ove godine održan je i tematski seminar „Skrivene autorke modernosti: žene umetnice, dizajnerke enterijera i arhitekte”, koji se fokusirao na raznolike i višestruke doprinose žena stvarateljki tokom modernističkog pokreta, posebno u oblastima dizajna enterijera, arhitekture i umetnosti..

U 2025. godini BINA je nastavila saradnju s Goethe-Institutom na projektu „Beogradske urbane oaze”, sa ciljem da lokalna zajednica usvoji svoje urbane Oaze – da ih neguje, menja i preoblikuje, kako bi odgovorila na promenljive potrebe gradskih četvrti.

Poseban segment programa bio je DOBAR URBANI ŽIVOT 5 / GOOD URBAN LIFE 5 u Kragujevcu, s fokusom na koncept „kulturnog pejzaža“, koji prema definiciji UNESCO predstavlja kombinaciju sadejstva prirode i čoveka u kojoj je ljudska interakcija sa prirodnim sistemima, tokom dugog perioda, formirala jedinstven pejzaž.

U okviru tradicionalnog programa BINA šetnji, posetioci su učestvovali u Beograđanke, Sava Centra, Palate Srbija, kule Geneks na Novom Beogradu, Centralnog tornja na Starom sajmištu, Palate nauke – Zadužbine Miroslava Kostića, kao i u tematskim šetnjama „Arhitektura Beograda – UAS, „Beogradski grafiti”, i „Arhitektonske veze Beograd – Prag”.

U govornom programu BINE održan je i okrugli sto Udruženja arhitekata Srbije, na kome je otvorena diskusija o Velikoj nagradi za životno delo UAS, kao i predavanje „Češka arhitektura i industrijski dizajn“.

Posebnu zahvalnost iskazujemo pokroviteljima, partnerima, prijateljima i sponzorima manifestacije 20. BINA 2025.

Foto: Aleksandar Gazibara.

Sarajevo Film Festival – Godišnje filmske i TV nagrade Jadranske regije: Nove regionalne nagrade predstavljene u Cannesu

Na 78. Cannes Film Festivalu predstavljene su nove nagrade za najznačajnija filmska i televizijska ostvarenja na području bivše Jugoslavije – Godišnje filmske i TV nagrade Jadranske regije.

Prva dodela nagrada održaće se od 24. do 26. oktobra 2025. na prestižnoj lokaciji: u Porto Montenegru, u Tivtu u Crnoj Gori, koji je glavni partner događaja.

O dobitnicima će odlučivati Filmska i TV Akademija Jadranske regije u osnivanju, koja deluje u okviru Mreže festivala Jadranske regije. Mrežu su osnovali Sarajevo Film Festival, Zagreb Film Festival i Festival autorskog filma iz Beograda.

Godišnje filmske i TV nagrade Jadranske regije nastavljaju se na tradiciju dodele nagrada Srce Sarajeva za TV serije Sarajevo Film Festivala koja se više neće održavati a koja se novim konceptom proširuje i na priznanja za filmska ostvarenja.

Akademija će okupiti više od 500 filmskih i TV profesionalaca iz regije, koji su prethodnih godina bili članovi žirija za nagrade Srce Sarajeva za TV serije.

Glasanje za nagrade počinje u junu 2025., dok će nominacije za nagrade biti objavljene tokom 31. Sarajevo Film Festivala, koji se održava od 15. do 22. avgusta 2025.

Dodela nagrada će okupiti vodeće regionalne talente, pružajući platformu za razmenu iskustava i međunarodnu promociju regionalne kinematografije.

Kao glavni partner ovog događaja, Porto Montenegro učvrstio je svoj status kulturnog i kreativnog središta Jadranske regije. U poslednjih nekoliko godina, ponuda luksuzne marine i rezidencijalnog naselja proširena je pokretanjem Porto Montenegro Studios – najsavremenijeg kompleksa s objektima za audio i video snimanje. Razvijen u partnerstvu sa Puccini Floating Academy, Porto Montenegro Studios sada je povezan s globalnom mrežom kultnih muzičkih događaja, studijima za snimanje i renomiranim producentima, omogućujući i lokalnim i međunarodnim talentima vrhunske resurse za stvaranje sadržaja.

Strateško partnerstvo sa Sarajevo Film Festivalom i Mrežom festivala Jadranske regije odražava dugoročnu predanost Porto Montenegra pružanju podrške regionalnim talentima, inovacijama i međunarodnoj promociji kulturnih proizvoda Jadranske regije.

***

O Mreži festivala Jadranske regije

Mreža festivala Jadranske regije savez je festivala koji podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Evrope, a osnovao ju je Sarajevo Film Festival 2020. godine. Mreža danas okuplja šest vodećih festivala: Sarajevo Film Festival, Zagreb Film Festival, Filmski Festival Herceg Novi, Festival autorskog filma iz Beograda, Ljubljanski međunarodni filmski festival i Međunarodni filmski festival „Manaki Brothers“. Mreža distribuira visokokvalitetne evropske filmove, razvija novu publiku i jača kapacitete svojih članica pružajući siguran prostor za saradnju organizatorima festivala, zajednički koristeći resurse za razvoj publike temeljen na podacima te testirajući najnovije tehnologije digitalne projekcije. Kao dopuna tim nastojanjima, Filmska i TV Akademija Jadranske regije u osnivanju promoviraće regionalne talente na međunarodnom nivou, poticati umrežavanje između različitih sektora i nuditi mentorske programe, stavljajući snažan fokus na afirmisane i nove talente izvan granica pojedinih zemalja.

O Porto Montenegru

Smješten u UNESCO zaštićenom Bokokotorskom zalivu, Porto Montenegro je luksuzna marina i lifestyle destinacija koja se razvila u regionalno čvorište kreativnih industrija. Pored svoje marine svetske klase, rezidencija i gostoprimstva, Porto Montenegro je dom Porto Montenegro Studios, najsavremenijeg kompleksa za snimanje i produkciju razvijenog u partnerstvu sa Puccini Floating Academy i povezanog sa globalnom mrežom vodećih kreativnih institucija.

Pored toga, Porto Montenegro domaćin je novih kina kojima upravlja MCF CineGrand, a koja će, zajedno sa kulturnim središtima kao što je Kulturni centar Tivat, činiti središte godišnjih filmskih i TV nagrada Jadranske regije. Uz pomno odabrane javne projekcije, rezidencijalne programe i stručne sadržaje za filmsku industriju, Porto Montenegro zauzima jedinstvenu poziciju za podršku i promociju filmskih, muzičkih i televizijskih talenata iz Jugoistočne Evrope u svet.

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2024. ГОДИНУ

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА

На конкурс за Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2024. годину коју додељује Српско књижевно друштво ‒ ради афирмације књижевних вредности које су биле део аутентичног књижевног говора Биљане Јовановић: модерног и урбаног сензибилитета и духа побуне против малограђанског морала, конвенција и норми, табуа и забрана свих врста, друштвених и књижевних ‒ пристигло је 203 књиге. У шири избор уврштено је 20 наслова, а у ужи следећих девет:

Надежда Пурић Јовановић, Ерлангенке, Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2024.

Драган Бошковић, Ево ме!, Суматра издаваштво, Шабац, 2024.

Никола Младеновић, Јасни избори, Партизанска књига, Кикинда, 2024.

Катарина Митровић, Све добре барбике, Енклава, Београд, 2024.

Драгица Стојановић, Мала смрт, Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг, 2024.

Менсур Ћатић, Дјеца из Торина, Плави мак, Нови Сад, 2024.

Златко Паковић, Додекалог: Дванаест драмских комада, Zepter Book World, Београд, 2024.

Владимир Копицл, Између трудова, Чаробна књига, Београд, 2024.

Драган Великић, Бечки роман, Лагуна, Београд, 2024.

На седници одржаној 7. маја 2025. године, жири Награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ, у саставу Тијана Матијевић (председница), Даница Вукићевић и Саша Ћирић, једногласно је донео одлуку да Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2024. годину добију две књиге:

Ево ме! Драгана Бошковића

Ерлангенке Надежде Пурић Јовановић

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Како (и зашто) писати о културној и политичкој историји као о алтернативној историји која је истовремено контра и канонска, критичка и патриотска, бити с оне стране уважених и изношених књижевних одговора на питања прошлости показује у свом роману Ерлангенке Надежда Пурић Јовановић. Да постоји не само веза рода и жанра, већ и кроз овај комплекс могућност једне некодификоване, пре тропичне него наративизоване историје, разигране а на фактима и архивама структуриране приче, открива ауторка пишући паралелну, двојничку повест смештену на прелазу столећа, и пред сам Први светски рат, чије су протагонисткиње (неисторијска?) Јанисија Драча и Надежда Петровић. Од аутофикционалне (ја-ниси-ја) јунакиње у авантуристичкој потрази за јужнословенском усменом поезијом, пјеснима разлике – која је истовремено и њен одисејски пут – до заборављених или канонизованих (као што је Надежда), све протагонисткиње, Ерлангенке, јунакиње су овог (Bildungs/девојачког) романа, као гинокритичког, феминистичког одговора на књижевне намере историографске метафикције. То (девојачко, сестринско) коло које се љуља у ваздуху фигура је „спасилачке историје“, која уместо опседнутости крајем и катастрофом отвара могућности потенцијалне, позитивне историје, усмерене ка будућности. Тако и на самом крају романа, питање о плановима за будућност упућено млађем Надеждином брату отвара поље будућности (која се није десила, али се могла десити), пројектујући отворени крај романа у коме се и Расткова судбина поистовећује са судбином протагонисткиња које крећу на путовање, а на могућност краја одговарају ишчезавањем. Баш на књижевност и књижевну традицију као места таквих шанси упућује Надежда Пурић Јовановић упоређујући судбину (Ерлангенског) рукописа и људску судбину, јер „као што постоје варијанте песама, тако постоје и варијанте њихових животних прича“. Кроз ово враћање чињеници постојања (јасно је, не само књижевних) варијанти, ауторка поставља (кључна?; коме?) питања оригинала и идентитета, ненаметљиво дајући одговор књижевне структуре.

Као и Ерлангенски рукопис који остаје недовршен, тако и оно што је „прекинуто, значи да нема краја“, и зато управо варијанта, фрагмент, постаје структурна карактеристика овог текста, шифрујући, с једне стране, недоступност, нечитљивост прошлости, а са друге преписујући историјску фикцију као авангардистички текст. Међујезик је језик комуникације у овом роману у коме и читаоци остају у транзицијском простору између епоха, званичног и имагинарног, интимног и патриотског, српског и/као југословенског, све до – у овом тексту несвакидашње убедљиво материјализованог – међупростора ликовног и вербалног (као још једног авангардистичког знака). Ауторка наглашава другог/другост као категорију не само друштвеног, већ и историјског и текстуалног, конститутивну за литературу као пјесан разлике.

И Драган Бошковић у својој књизи поезије Ево ме! пише граничну „God friendly poetry“, своју литургичку панк пјесан (разлике), типик тропа, химнични експресионизам, поезију с (критичким) погледом, стихове људског смеха, песме интроспекције, језичке молитве. Поезија Бога и беса, чији је кȏд панк/Свето писмо, не као екстравагантни (књижевни) хибрид, већ као двоструко и стоструко искуство/искушење постојања: далеко од/блиско субверзији и ауторитету, хумору и свечаности, рашчупаном и блаженом, радничком и фарисејском, људском и божанском, што већ је преблизу клишеу, а поезија Драгана Бошковића је написана (и) да раскринка све оно што није прошло, како каже Биљана Јовановић, општу ревизију ваших (наших) могућности, после чега ни песник, ни писац, јер „у сваком писцу чучи тиранин“, ни српска књижевност као „савршено место за глуву смрт“ па ни српски језик, „скоро угљенисан,/ шампион лингвистичке роштиљаде“ не остају без кривице. Криви (кажњени?) тискамо се сви у кули вавилонској („Београд на води: Ваистину на води“) поштапалица и фраза, медијских порука (медиј је порука!), асонанци и нонсенса, смисла више нема, то је био звук.

Бог се у овој поезији исповеда јер пева, „Отац мој који је на небесима/певао је и певаће“, али и богови панка (Ramones, или ипак The Clash?), јер и они певају, зазивају се панк-литургијским „one, two, three, four“, које се у овој поезији чита и као „У име Оца и Сина …“. Као формула која отвара и аутентификује свету литургију тако и ово одбројавање значи почетак албума, нове нумере, које уместо дисторзије и ларме покрећу унутрашњи глас, који рецитује давно научене стихове Светог писма, певуши тропаре, пева Матејева блаженства, по своме, „блажени гејмери који о дисплеј руку посеку,/јер они живе тајну иако је не разумеју“. Та тајна гејмера, тајна је и кувара, као фигуре побожности и сладокусја, шефа-ствараоца, што песник прижељкује да постане, да би кувао „све оно ништа себе и света,/ и гледао како се на високој ватри моје биће распада/ до честица мањих и од атома, до оног ништа поезије“. Али, као што и песник ставља на себе (Христа/поезије/хумора…) ради маске проповедника, теоретичара, језичког кувара, парадоксалну маску песника – ево ме! – тако и нема ничег поезије, којој ни језик у двострукој негацији не дозвољава укидање, и која је најближа/иста што и тајна евхарстијска, тихо средиште свега постојећег. Од оспоравања, преко разочарања, сумње, до неуништивости духа (духовитости) поезије и писања поезије, метан(OI!)ише песник, осврнувши се око себе: Ecce me!

У Београду, 7. маја 2025. године

Тијана Матијевић (председница)

Даница Вукићевић

Саша Ћирић

**Nagrada za film „Sunce nikad više“ Davida Jovanovića na prestižnom festivalu L’Europe autour de l’Europe u Parizu**

Debitantski film „Sunce nikad više“ reditelja Davida Jovanovića osvojio je nagradu studentskog žirija na festivalu L’Europe autour de l’Europe u Parizu, u okviru glavne takmičarske selekcije. Ova značajna nagrada dolazi kao priznanje autorovoj hrabrosti, autentičnom pristupu i istraživanju filmske forme.

U obrazloženju nagrade, žiri Luna ističe da je među deset filmova u konkurenciji odlučio da izdvoji delo koje se usudilo da zakorači u neizvesnost filmskog stvaranja i istraži beskrajne mogućnosti kinematografije. Posebno ih je dirnuo način na koji David Jovanović prikazuje priču o ocu i sinu čije živote iz korena menja rudnik, koji primorava stanovnike njihovog sela da jedan po jedan napuštaju svoje domove.

„Sunce nikad više uspeva da kroz jedinstvenu formu – kako u zvuku, tako i u slici – otkrije nevidljive slojeve ove priče i dočara je snažnim vizuelnim izrazom“, navodi žiri, uz pohvalu da je autor pronašao lični način da ispriča priču. Dodelom ove nagrade žiri je želeo da ohrabri mladog reditelja da nastavi svojim autorskim putem.

Radnja filma „Sunce nikad više“ prati Vida, oca suočenog sa rudnikom koji preti da mu proguta dom. Vid pronalazi optimizam u maštovitoj i bajkovitoj perspektivi svog sina, Duleta.

Uloge u filmu tumače: Dušan Jović, Rastko Racić, Nataša Marković, Radovan Miljanić, Joakim Tasić i Svetozar Cvetković u ulozi Boga.

Svetska premijera film održana je krajem prošle godine na Međunarodnom filmskom festivalu u Talinu, dok je srpska premijera upriličena na 30. Festivalu autorskog filma. Na jubilarnom FAF-u direktor fotografije Mladen Teofilović i kolorista filma Nikola Marinković su osvojili nagradu Veruj u sebe u okviru takmičarske selekcije Hrabri Balkan.

„Sunce nikad više“ je diplomski rad Davida Jovanovića, realizovan u koprodukciji Fakulteta dramskih umetnosti i produkcijske kuće Pointless Films koja stoji iza najnagrađivanijeg srpskog filma iz 2023. godine „Ovuda će proći put“.

Producenti filma „Sunce nikad više“ pozivaju sve Domove kulture u Srbiji da, ukoliko su zainteresovani za prikazivanje, kontaktiraju reditelja Davida Jovanovića putem mejla na david@pointlessfilms.rs. Filmska ekipa će se rado odazvati pozivu.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=OX1Di1eZbZw

Foto: L’Europe autour de l’Europe i Pointless films

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2024. ГОДИНУ

„Ја говорим гласно. Ја говорим разговетно. Сви чују.“

Биљана Јовановић, Улрике Мајнхоф (1976)

УЖИ ИЗБОР

На конкурс за награду Биљана Јовановић за 2024. годину пристигло је 203 књиге.

Жири у саставу Тијана Матијевић (председница), Даница Вукићевић и Саша Ћирић је на електронској седници одржаној 28. априла у ужи избор издвојио следеће наслове:

1. Надежда Пурић Јовановић, Ерлангенке, Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2024.

2. Драган Бошковић, Ево ме!, Суматра издаваштво, Шабац, 2024.

3. Никола Младеновић, Јасни избори, Партизанска књига, Кикинда, 2024.

4. Катарина Митровић, Све добре барбике, Енклава, Београд, 2024.

5. Драгица Стојановић, Мала смрт, Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг, 2024.

6. Менсур Ћатић, Дјеца из Торина, Плави мак, Нови Сад, 2024.

7. Златко Паковић, Додекалог: Дванаест драмских комада, Zepter Book World, Београд, 2024.

8. Владимир Копицл, Између трудова, Чаробна књига, Београд, 2024.

9. Драган Великић, Бечки роман, Лагуна, Београд, 2024.

Почетком маја биће проглашен/проглашена добитник/добитница награде.

* Напомена: на изричит захтев ауторке Радмиле Лазић издавач Дејан Алексић је замолио жири за доделу награде „Биљана Јовановић” да изузме из даљег разматрања њену књигу Живот после живота.

У Београду, 28. априла 2025. године

Film „Sunce nikad više“ Davida Jovanovića osvojio Počasno priznanje na 23. izdanju Međunarodnog festivala Cyprus Film Days

Film „Sunce nikad više“ u režiji Davida Jovanovića, nakon uspešnih prikazivanja na domaćim i međunarodnim festivalima, nastavlja da beleži zapažene rezultate na svetskoj festivalskoj sceni. Na 23. izdanju Međunarodnog festivala Cyprus Film Days, održanom na Kipru, film je nagrađen Počasnim priznanjem u okviru međunarodne takmičarske selekcije Glocal Images.

Debitantsko ostvarenje Davida Jovanovića uvršteno je i u takmičarski program Prix SAUVAGE na festivalu L’Europe autour de l’Europe u Parizu, gde će biti prikazan 26. aprila.

Radnja filma prati Vida, oca suočenog sa rudnikom koji preti da mu proguta dom. Vid pronalazi optimizam u maštovitoj i bajkovitoj perspektivi svog sina, Duleta.

Uloge u filmu tumače: Dušan Jović, Rastko Racić, Nataša Marković, Radovan Miljanić, Joakim Tasić i Svetozar Cvetković u ulozi Boga.

Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=OX1Di1eZbZw

Asocijacija za očuvanje i unapređenje rokenrol kulture

DODELJENE NAGRADE ZA MUZIČKA DOSTIGNUĆA U ROK MUZICI – NEKI ROK 2024.

Asocijacija za očuvanje i unapređenje rokenrol kulture „Neki rok“ se 23 godine bavi očuvanjem i promocijom rokenrola, kulture, umetnosti i sporta. Aktivno su podržavali demo festivale, velike festivale, samostalne koncerte bendova, zatim događaje kulture, jer sve je to zona njihovog interesovanja i delovanja. Cilj je od početka bio unapređenje kulturne i rok scene. Do danas su samostalno organizovali demo festivale, koncerte, uređivali su radio emisiju, objavljivali su muzičke kompilacije i knjige. Dodeljuju nagrade za rok stvaralaštvo i opšti doprinos rok kulturi, promovišući kulturu ponašanja i scenskog nastupa kao i sve pojedinačne uspehe koji su doveli do unapređenja domaće kulturne scene.

Nagrade umnogome pomažu stvaraocima da nastave sa svojim radom, ali i da skrenu pažnju na one čiji rad trenutno nije u fokusu. Suština aktivnog bavljenja autorskom muzikom je snimanje pesme, albuma, spota i održavanje koncerata. Tim kategorijama su pridodali nagradu za knjigu godine tj. za knjigu koja je o rokenrolu ili je pišu rok radnici. Posebno je značajna plaketa koju dodeljuju za ukupan doprinos rokenrol kulturi jer ona ide u ruke onih koji su godinama održavali duh rokenrola na različitim poljima delovanja.

Članovi asocijacije „Neki rok“ su i u 2024. godini nagradili one koji istrajavaju u rok stvaralaštvu autorske muzike na maternjem jeziku. Nagradili su one koji se trude da uvek iznova kažu i naprave novo delo, koji će se boriti da ono ostane zapamćeno u vremenu i bude značajno nekim novim generacijama.

„Neki od ovogodišnjih dobitnika bili su kandidati u nekoliko kategorija. Do zadnjeg momenta se vagalo ko će poneti nagradu za singl a ko za spot. Ove godine je bilo mnogo kvalitetnih kandidata i svaki je mogao poneti nagradu u nekoj od kategorijia. Bair, Hadži prodane duše, Rulja Inc., Burning leaf, Iskaz, Kale, Neven, Vranjković, Lisilo neka su od imena iz najužeg izbora i taj podatak nas raduje i očekujemo da u narednim godinama imamo aktivnu i beskompromisnu rok scenu“ – o kandidatima za nagrade govori Goran Šobić Sirano.

Dobitnici nagrada NEKI ROK 2024., u šest kategorija, su:

Nagrada za pesmu godine: Bolesna štenad – Pariz

Goran Šobić: „Od čega počinje rokenrol? Od formiranja benda i pravljenja prve pesme. Taj singl je sami početak, posle idu spot, album, koncert i posle 15 godina dođe i publika, što bi rekao naš ovogodišnji dobitnik“.

Zoran Mladenović Kiza: „Osećam se kao Novak Đoković kad uzme onaj tanjir. Posle ćemo da damo izjavu i za publiku“.

Nagrada za spot godine: Vizelj – Ljubičast i plav (reditelj Filip Tasić)

Goran Šobić: „Da bi se danas predstavio singl vrlo je važno imati spot. Spot koji ove godine dobija nagradu u sebi sadrži ne samo tehnički izuzetno snimljen spot nego i emociju koju smo u nekim segmentima zaboravili“.

Aleksa Nedić: „Trudili smo se da ga snimimo iz jednog kadra ali da pokušamo da prenesemo više od jedne emocije, snimali smo ga u pet ujutro i nadam se da smo uspeli u tome“.

Nagrada za album godine: Consecration – Smrt, ljubav, smrt

Goran Šobić: „Nama je važno da album bude gitarski ali je ovaj album i po svim drugim parametrima zaslužio ovo priznanje“.

Danilo Nikodinovski: „Puno nam znači ova nagrada, meni i bendu, toliko da planiramo da ove godine snimimo novi album, da se nominujemo za sledeću godinu a gitara će svakako biti“.

Nagrada za koncert godine: Konstrakta – koncert u Sava centru

Goran Šobić: „Nakon snimanja albuma, ako se ne svira, taj album ostaje negde u etru. Koncert je logičan sled i potreba. Ali napraviti koncert koji pomera sve granice i otvara neke nove načine organizacije je vredno nagrade. Još ako probijaju sve budžete“.

Milovan Bošković: „Ovu nagradu nisam očekivao. Mi smo imali takav zadatak, jer je Konstrakta nešto više od nastupa rokenrol benda, pa smo se potrudili da nastup dovedemo na viši nivo, u skladu sa budžetima i mogućnostima“. Sava centar se pojavio kao dobar prostor za tako nešto i nadamo se da ćemo moći da ga ponovimo“.

Nagrada za knjigu godine: Petar Janjatović – Ex YU rock enciklopedija 1960-2023.

Goran Šobić: „Ova knjiga je toliko značajna da je možemo nazvati knjigom dva veka“.

Petar Janjatović: „Posebno mi je značajno što sam u društvu braće Jelić koji su takođe ovogodišnji dobitnici. Hvala vam što mislite na veterane“.

Plaketa za ukupni doprinos rock’n’roll kulturi: Živorad Žika Jelić i Dragi Jelić

Goran Šobić: „Ova plaketa je najvažnija među nagradama koje dodeljujemo. Ove godine imamo jednog dobitnika, ali dva imena, jer njih dvojicu ne možemo razdvojiti. Braća Jelić“.

Žika Jelić: „Ovo je jedna od retkih prilika da dobijemo dva primerka nagrade, ranije smo dobijali po jednu nagradu pa smo ih delili naizmenično“.

Dragi Jelić: „Do sada smo nagrade dobijali za grupu, ovaj put je u pitanju priznanje za pojedinca. Ovo je jedna od retkih nagrada koja se odnosi baš na ono što svih ovih godina i radimo“.

„Naš sajt nekirok.com je jedan od prvih sajtova u Srbiji. Danas se ovakvi sajtovi nazivaju portali i ponosimo se što smo najstariji rok portal u Srbiji. Portalom smo želeli da stvorimo prostor za nove bendove da imaju gde da objave svoje vesti o spotu, albumu i koncertu. Naše udruženje se dodatno bavi i promocijom aktivnosti koje su za cilj uvek imale kvalitet života svakog pojedinca ukazujući na društvene probleme koji nas okružuju. Neki rok označava nedefinisanu vrstu rock muzike, ali i nedefinisan vremenski rok, tj. život. S obzirom da smo svi rokeri rok muzika je bila naš alat, prirodan put delovanja i produžena ruka za ostvarivanje tih ciljeva.“ – rekao nam je osnivač i predsednik Asocijacije Goran Šobić Sirano.

Na sajtu asocijacije, www.nekirok.com, možete pronaći sve o asocijacijaciji i njenim aktivnostima i saradnji. Sajt je ujedno i rok portal na kojem ćete lako ispratiti najave koncerata, novitete, spotove, albume, recenzije, foto izveštaje, festivale i razne interesantne vesti o domaćem rokenrolu.

#PalacNaGore za sve buduće uspehe!

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2024. ГОДИНУ

ШИРИ ИЗБОР

На конкурс за награду Биљана Јовановић за 2024. годину пристигло је 203 књиге.

Награду додељује Српско књижевно друштво за прозна, песничка и драмска дела.

Жири у саставу Тијана Матијевић (председница), Даница Вукићевић и Саша Ћирић у шири избор је издвојио следећих 19 наслова.

1. Катарина Митровић, Све добре барбике, Енклава, Београд, 2024.

2. Драгица Стојановић, Мала смрт, Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг, 2024.

3. Владимир Копицл, Између трудова, Чаробна књига, Београд, 2024.

4. Маринко Арсић Ивков, НГДЛ, Нишки културни центар, Ниш, 2024.

5. Менсур Ћатић, Дјеца из Торина, Плави мак, Нови Сад, 2024.

6. Велимир Кнежевић, Лидо, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2024.

7. Љубица Арсић, Ти и ја смо били пар, Лагуна, Београд, 2024.

8. Надежда Пурић Јовановић, Ерлангенке, Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2024.

9. Драган Великић, Бечки роман, Лагуна, Београд, 2024.

10. Урамизу, Приручник за самоубиство, Удружење Аутостоперски водич кроз фантастику, Земун, 2024.

11. Мирјана Ђурђевић, Две Мице и Нови Београд, Лагуна, Београд, 2024.

12. Драган Бошковић, Ево ме!, Суматра издаваштво, Шабац, 2024.

13. Бојан Васић, Ноћ од ружиног дрвета, Трећи Трг – Сребрно дрво, Београд, 2024.

14. Златко Паковић, Додекалог: Дванаест драмских комада, Zepter Book World, Београд, 2024.

15. Радмила Лазић, Живот после живота, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2024.

16. Никола Младеновић, Јасни избори, Партизанска књига, Кикинда, 2024.

17. Петар Живојиновић, Титлови, Плави мак, 2024.

18. Горан Марковић, Завод, Лагуна, Београд, 2024.

19. Надежда Пурић Јовановић, Поезија индустрија, Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2024.

Крајем априла биће објављен ужи избор, а почетком маја добитник/добитница награде.

„На знам када је све то пукло! Сви дотадашњи напори били су нечујни (безуспешни) … А онда је једном све пукло, као бомба; не; као сто двадесет чаша бачених с десетог спрата; а није остало ништа … као кад пукне балон, рецимо, или надувана пластична кеса. Била сам слободна!“

Биљана Јовановић, Пси и остали (1980)

У Београду, 26. марта 2025. године

Priznanje generacijama muzičara koji su bili deo džez institucije Srbije

Big Bend RTS-a – dobitnik nagrade za životno delo Nišvila

Fotografija: Nišvil 2015 (iz arhive Nišvila)

Big bend Radiotelevizije Srbije je dobitnik nagrade Nišvilla za životno delo 2025, upravo u godini kada slave 77 godina postojanja. Priznanje će aktuelna postava orkestra primiti u ime svih generacija muzičara koji su nastupali u ovom ansamblu – prvog dana festivala, u četvrtak, 14. Avgusta, kada će održati i celovečernji koncert.

Nišville će pokušati da specijalni gost festivala i big benda tom prilikom bude dirigent, kompozitor i aranžer Vojislav Bubiša Simić koji je na čelu orkestra bio više od 30 godina, i koji za nedelju dana puni 101 godinu.Želju da uveliča slavlje svojih beogradskih prijatelja i nastupi kao gost u par kompozicija izrazio je i poznati zagrebački pevač ali i odličan kontrabasista Stjepan Džimi Stanić, koji je u svojoj 97. godini još uvek profesionalno aktivan.

Big Bend RTS jedini je profesionalni džez ansambl u Srbiji u formaciji big benda. Osnovan je 1948. Godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar (Big bend).

Orkestar se veoma brzo afirmisao kao izvođački sastav sa odličnim interpretacijama i eminentnim dirigentima, kompozitorima i aranžerima koji su ga predvodili, kao što su Mladen Bobi Guteša, Vojislav Bubiša Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje Mića Marković, Duško Gojković, Stjepko Gut…

Godine 1960. Big bend je pod vođstvom Bubiše Simića osvojio prvu nagradu u francuskom mestu Juan Les Pins – čime je praktično proglašen za najbolji evropski veliki džez orkestar. Svojevrsna potvrda toga je i bilo emitovanje snimaka beogradskog big benda u čuvenoj džez emisiji koju je na „Glasu Ameriku” uredjivao i vodio legendarni Vilis Kanover – kao prvog „neameričkog” big benda na talasima tog radija.

Do (ne tako davnog) institucionalnog uvodjenja džeza u obrazovni muzički sistem Srbije (kroz džez odseke u srednjim muzičkim školama i departman na Fakultetu muzičke umetnosti u beogradu) Big Bend RTS je bio sigurno najbolja škola za mlade talentovane muzičare koji su postajali njegovi članovi… a tu funkciju i dalje održava na veoma visokom nivou.

Ansambl je nastupao sa najvećim svetskim imenima džez muzike, kao što su: Klark Teri, Beni Golson, Džoni Grifin, Mejnard Ferguson, Toni Skot, Džerom Ričardson, Erni Vilkins, Alvin Kvin, Redži Džonson, Edi Henderson, Henk Mobli, Fili Džo Džouns, Džon Hendriks, Roj Hargrouv, Bred Lili, Ak Van Rojen, Peter Herbolcajmer, Ed Tigpen, Sal Nistiko, Nejtan Dejvis, Don Bajas, Li Konic, Don Menca, Stiv Ture, Roni Kjuber, Rendi Breker, Džon Fedis, Čak Findli, Bobi Šu, Hajnc fon Herman, Vik Vogel, Karlhajnc Miklin, Edrien Mirs, Piter King, Ilja Reijnhoud, Bert Joris, Gregori Hačinson, Jens Vinter, Džesi Dejvis, Džon Fedčok, Klaus Rajble, Andrea Tofaneli, Simon Rigter, Samjuel Blazer, Omar Sosa, Nils Vogram, Džon Maršal, a takođe i zvezdama svetskog šou-biznisa, među kojima su: Rej Čarls, Deni Kej, Žozefina Bejker, Dajana Šur, Mirej Matje, Enriko Masijas, Ani-Frid Lingstad (Abba) i druge.

Orkestar je iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su poznati i priznati u svetu, kao što su Mile Pavlović, Bora Roković, Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut.

Kao značajan nosilac domaće džez scene, Big Bend RTS je održao brojne koncerte u gradovima u Srbiji, a učestvovao je i na vodećim domaćim džez festivalima, među kojima su Beogradski džez festival, Novosadski džez festival, Valjevo džez fest, Nišvil džez festival, Pančevački džez festival, Internacionalni džez i bluz festival Šabac. Nastupao je i na mnogim poznatim svetskim festivalima u Tel Avivu, Montreu, Marseju, Solunu, Minhenu, Staroj Zagori, Ingolštatu i Nojburgu, kao i na koncertima koje je u Beogradu, Parizu i Ženevi organizovao UNICEF.

Dobitnik je “Sretenjskog ordena trećeg reda”, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima.

U diskografiji ansambla posebno se izdvajaju studijski albumi „Džez orkestar Radio Beograda 1948-1978“, „Muzika moje mladosti“, Stjepko Gut i Big Bend RTS „Afro Balkanske skice“, „Vili Johans i Big Bend Radio Beograda“, „Big Bend Radio Beograda – 75 godina Radio Beograda“, „Karavan“, „Its time for Jazz“, „Sweet Love“ , Duško Gojković i Big Bend RTS „Latin Haze“, „Balkan Soul“, Big Bend RTS i Samjuel Blazer „Aquarelle“ i „Mimo od Budve“, Big Bend RTS i Frančesko Santući „New Seasons“.

Big Bend RTS danas je moderni orkestar, koji realizuje uspešne koncertne sezone, nastupajući sa najeminentnijim džez muzičarima današnjice iz zemlje i sveta. U izvođačkom opusu neguje tradiciju džez muzike, te uspešno odgovara i zahtevima interpretacije moderne big bend muzike 21. veka. Posebno mesto na repertoaru ansambla pripada negovanju dela džez muzike, koja su inspirisana domaćom muzičkom baštinom, čime značajno doprinosi i očuvanju i javnom promovisanju nacionalne kulturne tradicije, stilizovane u novom zvuku. Prema programskim i koncertnim potrebama, nastupa i kao revijski orkestar, zajedno sa članovima drugih ansambala Muzičke produkcije RTS, proširujući repertoar i kompozicijama zabavne muzike različitih žanrova.

Od članova big benda, nagradu Nišvila za životno delo do sada su dobijli: Bora Roković, Duško Gojković, Bubiša Simić, Miša Blam, Mića Marković, Stjepko Gut, Ljubomir Matijaca, Lazar Tošić, Miša Krstić i Ivan Švager, a i karijere praktično svih ostalih dobitnika ove nagrade u priličnoj meri su vezane za saradnju sa Big bendom: Nada Knežević, Mirko Šouc, Nada Pavlović, Jovan Maljoković, Bisera Veletanlić, Jova Radovanović, Beti Đorđević…

Big Bend RTS – Quo Vadis Samba (Duško Gojković) – Tašmajdan 2020.

Dve nagrade za TOPLI FILM na Merlinka festivalu

Završen 16. Merlinka festival u Beogradu i Novom Sadu

Sinoć je u Beogradu i Novom Sadu završen 16. Međunarodni festival LGBT filma Merlinka projekcijom italijanskog filma „Nisam nebitna“ Đeraldin Otije i dodelom nagrada za najbolje filmove ovogodišnjeg festivala. Nagrađeni su sledeći filmovi:

Najbolji animirani film: Pietra (režija: Sintija Levitan)
Portugalski animirani film „Pietra“ očarava kombinacijom umetničke estetike i emocionalne dubine, pričajući intimnu priču o samootkrivanju i ljubavi. Nagrada za najbolji animirani film dodeljuje se zbog izuzetne vizuelne kreativnosti i sposobnosti da složene teme prenese kroz animaciju.

Najbolji kratki film: Tampon zona (režija: Stavas Stavru)
Kiparski film „Tampon zona“ kroz kratku formu uspešno istražuje ljubav dvojice vojnika na neprijateljskim stranama koji beže iz represivnog okruženja kroz muziku. Ova nagrada se dodeljuje zbog snažnog scenarija, upečatljive režije i autentične glumačke izvedbe koja ostavlja dubok utisak.

Najbolji kratki dokumentarac: Prati me – François Sagat (režija: Kristof Eli)
Francuski dokumentarac „Prati me – François Sagat“ prati poznatog queer umetnika i glumca u istraživanju identiteta, umetnosti i sopstvenih granica. Nagrada za najbolji kratki dokumentarac pripala je ovom filmu zbog hrabrog i iskrenog pristupa priči o slobodi izražavanja.

Najbolji dokumentarni film: Topli film (režija: Dragan Jovićević)
Srpski dokumentarac Topli film prati dvojicu mladih glumaca koji dobijaju ponudu da igraju u filmu sa homoseksualnim ljubavnim scenama. Rastrzani između želje za slavom i straha od stigmatizacije, oni istražuju kako je queer tematika predstavljana kroz istoriju jugoslovenske kinematografije i šta je zapravo značila njena prisutnost na filmu tokom decenija. Nagrada za najbolji dokumentarni film dodeljuje se za hrabro i promišljeno preispitivanje društvenih predrasuda, ali i za podsećanje na značaj umetnosti kao prostora slobode i identiteta.

Najbolji igrani film: Baby (režija: Marselo Kaetano)
Brazilski film Baby, koji prati izazovnu vezu između dvojice mladića u São Paulu, ističe se po emotivnoj snazi, snažnim glumačkim izvedbama i vizuelno upečatljivoj atmosferi. Nagrada za najbolji igrani film dodeljuje se zbog umetničke hrabrosti i vernog prikaza složenih ljudskih odnosa.

Specijalna nagrada: Topli film (režija: Dragan Jovićević)
Specijalna nagrada dodeljena je filmu Topli film zbog njegovog inovativnog pristupa temi queer reprezentacije u jugoslovenskoj kinematografiji. Kroz autentično istraživanje i introspektivno putovanje glavnih protagonista, film podseća na ulogu umetnosti u razbijanju stigmi i otvara prostor za nova, važna pitanja o slobodi izražavanja i prihvatanju.

Na ovogodišnjem festivalu prikazano je devedeset kratkih, dokumentarnih i igranih filmova iz celog sveta koji kroz različite forme i na različite načine prikazuju egzistenciju LGBT+ populacije od društava u kojima vlada velika prihvaćenost LGBT zajednice do onih u kojima još uvek postoje smrtne kazne. Merlinka festival nastavlja da bude prostor slobode, umetnosti i vidljivosti za one čiji su glasovi suviše često skrajnuti.

Svečanom dodelom nagrada završen jubilarni 30. Festival autorskog filma

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića osvojio nagradu za najbolji međunarodni igrani film na Guanajuato festivalu u Meksiku

Sarajevo Film Festival – Willem Dafoe dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 31. Sarajevo Film Festivala

Sarajevo Film Festival – Ray Winstone dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 31. Sarajevo Film Festivala

Sarajevo Film Festival – Stellan Skarsgård dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 31. Sarajevo Film Festivala

Palić Film Festival – Proglašenje pobednika – Zlatni toranj 32. Festivala evropskog filma Palić filmu „Dva tužioca“ Sergeja Loznice

Књижевна награда „Воја Чолановић“ за 2024. годину

Palić Film Festival – Svetozar Cvetković: Nagrada “Aleksandar Lifka” je ključno priznanje za nekoga ko se bavi ovim poslom

Palić Film Festival – Uručena nagrada “Aleksandar Lifka” Svetozaru Cvetkoviću na 32. Festivalu evropskog filma Palić

Palić Film Festival – Izveštaj sa otvaranja – Uručenjem nagrade “Aleksandar Lifka” Sergeju Loznici i “Underground spirit” Peteru Čerkaskom svečano otvoren 32. Festival evropskog filma Palić

„Zlatna macola – Slaughter Festival 2025”

Palić Film Festival – LIFKA nagrade – Sergej Loznica i Svetozar Cvetković laureati nagrada “Aleksandar Lifka” na 32. Festivalu evropskog filma Palić

Palić Film Festival – Austrijski reditelj Peter Čerkaski dobitnik nagrade „Underground Spirit“ 32. Festivala evropskog filma Palić

Svečanom ceremonijom dodele nagrada i projekcijom filma “Stvari zbog kojih ubijaš” zatvoren prvi Balkanski festival filmske režije

Predstavljen Bašta Fest i dodeljena nagrada za film Nađe Petrović na Adriatic Film Festivalu u Italiji

Dodeljene nagrade 18. Beldocsa.

MSUB – Dve nagrade nacionalnog komiteta ICOM za Muzej savremene umetnosti: Una Popović stručnjak godine, “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” projekat godine

Dodelom nagrade “Arhitektonski događaj godine” svečano zatvorena 20. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2025

Sarajevo Film Festival – Godišnje filmske i TV nagrade Jadranske regije: Nove regionalne nagrade predstavljene u Cannesu

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2024. ГОДИНУ

**Nagrada za film „Sunce nikad više“ Davida Jovanovića na prestižnom festivalu L’Europe autour de l’Europe u Parizu**

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2024. ГОДИНУ

Film „Sunce nikad više“ Davida Jovanovića osvojio Počasno priznanje na 23. izdanju Međunarodnog festivala Cyprus Film Days

DODELJENE NAGRADE ZA MUZIČKA DOSTIGNUĆA U ROK MUZICI – NEKI ROK 2024.

НАГРАДА БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2024. ГОДИНУ

Big Bend RTS-a – dobitnik nagrade za životno delo Nišvila

Dve nagrade za TOPLI FILM na Merlinka festivalu

You missed

Sarajevo Film Festival – Predstavljamo programe Open Air i Open Air premijere 31. Sarajevo Film Festivala

„Razgovori kod Zlatnog papagaja“ Olge Kepčije (izdanje: Jugoton/Croatia Recrods, Beograd 2025)

MM Concerts novi događaji

Palić Film Festival – Uručenjem nagrada najboljim filmovima svečano zatvoren 32. Festival evropskog filma Palić