(Reč na svečanoj dodeli nagrade “Priznanje Krleža“)
Dragi prijatelji,
zahvaljujem se na priznanju koje nosi ime najvećeg hrvatskog književnika i jednog od književnih velikana na ovim južnoslovenskim prostorima koji su stvarali na zajedničkom nam jeziku danas političkom voljom razdeljenim.
Pesnik, prozni pisac, esejista, polemičar, dramski pisac, putopisac, gotovo da nema književnog žanra i oblika gde Krleža nije ispoljio svoj izuzetan talenat i dar. “Balade Petrice Kerempuha“, “Simfonije“, “Golgota“, “Gospoda Glembajevi“, “Aretej“, “Izlet u Rusiju“, “Evropa danas“, Dnevnici, “Povratak Filipa Latinovića“, “Banket u Blitvi“, “Zastave“ i druga brojna dela ovog veoma plodnog i rekao bih eruptivnog stvaraoca stubovi su hrvatske literature i kulture. Jednom prilikom Krleža je pomalo ironično izjavio: “Znate ja patim od nesanice i grafomanije na svoju muku a na dobrobit hrvatske književnosti“.
Moj susret sa njegovim delom desio se u srednjoj školi, ali je prava fascinacija Krležinim raskošnim talentom, i neverovatnom erudicijom, usledila kada su mi u ruke dospeli njegovi Dnevnici. U njima je on, kao hroničar jednog vremena, uspeo u potpunosti da izrazi svoju prirodu nemirnog tragaoca za smislom čovekovog postojanja i pokaže enciklopedijsko znanje iz gotovo svih oblasti društvenog života. Prema mišljenju većine kritičara Krleža je u Dnevnicima uspeo da čitavo ljudsko iskustvo projektuje kroz sopstvenu vizuru izloživši pravu kulturnu i društvenu istoriju prve polovine dvadesetog veka.
A šta je mislio o ovom našem veku?
Jednom prilikom na pitanje novinara kako vidi dvadeset i prvi vek, kakve su njegove prognoze Krleža će odgovoriti:
„Elektromagnetni interfaktori uspostavit će direktnu vezu između mozga i nagomilanog znanja. Trajanje ljudskog života produžit će se u beskonačnost. (…) Razne religije, bogovi, ideologije, revolucije i kontrarevolucije, revolucionari i kontrarevolucionari, kapitalisti, biskupi, generali, banke, sindikalni borci za pravilno reguliranje odnosa radne snage i zlata, kontrolori i profiteri kretanja robe na tržištu, privatni posjed, sve će to biti svrstano u grupu idiotskih pojmova iz davne historijske prošlosti kad su Sjekira i Vaga bili simboli pravde.
Prevladat će čovjek brzinu svjetlosti i vremena, tako da će konačno postati ravan bogovima, a kao besmrtnik zaputit će se u intergalaktičke strateški planirane izlete za konačno osvajanje svemira.“
Nadajmo se da će ove proročke vizije Miroslava Krleže biti i ostvarene.