SAMIZDAT
BEOGRAD – 2023.
PRIKAZ: ŽIVKO IVKOVIĆ
Posvećenost je jednaka ozbiljnoj kreativnoj šemi i ta ne izostaje ukoliko imamo ličnost koju ova osobina čini, a Bajović je upravo iz grupacije tih, koji ekvivalentno pomenutom uvek pri ruci imaju papir razmišljanja, beleže svoje ideje, trenutne inspiracije, momente od kojih očekuje rezultat svojih autorskih izliva, jer ukoliko nas takve predriblaju, odu hukom vetra, nema teza niti hipoteza. Stojim na stanovištu da je rocknroll ta magična sila koja će nas navesti, navući na bilo koju kulturološku granu i to je kategorija onih koji nikako nisu u saglasju sa ostatkom izlobiranog i medijski podržanim rurbanim mediokritetstvom. Ono, i kako bi, to je neki sasvim nedokučiv nam svet. Bajović je iz grupacije uvek pripravnih i otvorenog uma za storije, u pokretu ili ne, tek, podešen, odlučan za ispisivanje svoje rnr stranice na prestonom neblju. Storija ovde kreće lagano, nenametljivo tako reći, ali sa uvodnom intrigantnošću i samo takvim ritmom, šank zaletom gde se nalazi sa drugarima istih pogleda uz isključivu rnr temu, te izbacivanjem iz sebe štetnih šlajmostavnih supstanci, ubacivanjem, onim pažljivim doziranjem obnovljive rnr energije uz kulminaciju onu, priželjkivanu , formiranjem rock grupe. Okolnosti su se smenjivale, nalagale i ovo i ono, uz ubedljivo tugaljive non hepiend storije članova grupe, ali u osnovi svega je rocknroll stil življenja. Autor nas potom dovodi u Urmus klub gde nastupaju ispred Pogonbgd sastava. Tragovi na pesku, Draga, Sanjam itd na aktuelnom (mada za nas matorce neželjenom) ostavljaju pečat, ali i na organizatore koncertnih aktivnosti isto tako, te ne začudjuju ubrzani pozivi za nove nastupe koji će uslediti, pa tako i sa grupom ČBS. Vinjakom razbijena trema, samouverenost na visini i energije taman toliko za uspostavu veze za prisutnima, pozitivne reakcije na autorske su značajke tog nastupa. Možda se ponavljam, ali opravdano sasvim, no, likovi maksimalno posvećeni rocknrollu svoje ideje uredno zapišu, na salvetama, na bilo čemu te kasnije iste pretoče u tekst za neku još nesklopljenu, ali svoju samo, autorsku, krv je to, bre čoveče. Pa tako i naš junak ovde, bilo gde da je, sine mu, inspirejšen je tu, valja zapisati ….. U ‘Priručniku’ imamo za mainsecondery role nekoliko girls, girls, girls, a što i ne začudjuje, za očekivati je sasvim, godine su to kada se sve uglavnom i vrti oko tih, a u poznim nadoknada propuštenih veza uglavnom ne ispadne na dobro, srčka, pritisak infarkt ….. Bajovićev naslov je samo još jedan u nizu onih beogradskih ali urbanih storija, kojih je toliko da kada bismo ih pokušali upakovati izdanje bi težilo nekoliko tomova. Autor ovog naslova sasvim zasluženo bi imao svoje stranice u toj nenapisanoj hronici beogradskih rocknrol storija no, barem za sada, nema ni naznaka za takvu jednu. I dobro je da postoje autori poput njega jer, bez njih bi ‘prestonica’ slovila za grad samo u arhitektonskom smislu. Mada, ‘Prestoni’ po pričama onim splavarskim koje stižu u unutrašnjost i nije centar urbanih nego prevladjujućih rurbanih zbivanja, te nam Bajovićev naslov dodje kao ‘vodič kroz urbane delove glavnog grada’ a da su ovakva štiva nekako skrajnuta sa domaće buk scene stoji, sve u funkciji naginjanja onom suprotnom. Ubedjen sam, na koncu, da kreativnost kod mladih nije netragom nestala, budi se ipak, poput ‘Ponovo ja’ autorove ovde napisane u pola pet ujutro. Ideja onih, kako se osloboditi trovača i trovanja mladih od necivilizacijskih onih, autoru nije manjkalo, ugasiti sve gluposti sa ‘pinkish’ skale je prioritet, ali okolnosti ….. Bilo kako bilo, tek, vrhunska kreativna maštovitost u ‘Priručniku’ dolazi do punog izražaja, a nama zaljubljenicima u u ovakvo štivo preostaje samo da se nadamo kako ovim naslovom Bajović nije stavio tačku na svoj književni rock opus.
Datum: 06.08.2024.