MULTIMEDIA MUSIC 2016 PRIKAZ
MULTIMEDIA MUSIC 2019 ŽIVKO IVKOVIĆ
JUGOTON/CROATIA RECORDS 2025. PROZAONLINE
Podvig vredan svakog divljenja, podvig koji se graniči sa fanatizmom, ne znam kako drugačije i nakon nekoliko proteklih godina od snimanja prvog cd albuma (Euridika ponovo radi iz 2016.) okarakterisati ostvarenje ‘ STARI ROCK MAJSTORI’ sadržano na ukupno tri albuma (i drugi je cd formatizovan a kao izdavač se ponovo javlja gore navedena diskografska kuća uz treće ili finalno ono izdanje povereno našoj najznačajnijoj diskografskoj kući Jugotonu/Croatia Recordsu, a radi se o dvostrukom crnom vinilnom LP albumu iz 2025. godine. Značaj ovog ostvarenja je nemerljiv, nije uporediv sa inim izdanjima danas, na koncu, svi su učili od VISova iz šezdesetih, nasledjivali, prenosili u nadolazeće dekade a tako je i danas, mada se za rokenrol u današnjem obliku i ne može sa sigurnošću tvrditi da je na nivou onog iz sixties pionirske ili seventies dekade jer najveći deo posla na pisanju tih završe računari, i to je tako kako je. Mi stariji smo se toliko obradovali ovim izdanjima, toliko je radosti u samo pogledu na omot ovog LP albuma ‘Stari Rock Majstori’ a za sebe ću reći da sam se uznemirio prosto a što je jednako onom, toliko obradovao, kao kada sam u klinačkim danima onim jedva čekao sredu ne bih li na kiosku kupio novi broj Kekeca (u školi smo dobijali Male i Dečje novine ali i ediciju Nikad robom o Mirku i Slavku). Iako je izlazio četvrtkom, stizao je Kekec jutro ranije, jer, svi stripovi su bili koncipirani na nastavcima, jedva smo čekali sledeću sedmicu, sanjali smo mogući razvoj dogadjaja i tako od srede do srede, a ovaj dvostruki LP album je od nerprocenjive vrednosti ali i značaja, te sam sa razlogom očekivao tu uključenost šire one društvene kulturne zajednice (na nivou države), no, znajući da se pod kulturom kod nas podrazumevaju samo Gučanske kupusijade, slaninijade i ostale gastronomski uobličene fešte, to se nisam previše iznenadio izostajanjem podrške od tih. Od rokenrola tako apsolutno ništa. Neće nadležno ministarstvo ni jedan Nišville da pomogne (petorangirani džez festival u Evropi po londonskom Gardijanu) a manje gitarijade po gradovima u unutrašnjosti i finansiranje tih, zavise od ‘djelatnika’ po lokalnim ustanovama kulture i nj. podobnosti, političkoj pripadnosti…….. Ovde u ‘Starim rock majstorima’ storija kreće od novog kafea otvorenog u Domu omladine Vračar. Doduše i u naslovu cenjenog Aleksandra Saše Žikića (Prvih pedeset godina rokenrola na Vračaru) iz 2016. ima reči o Starim rock majstorima, njihovim svedočenjima kao stejdž aktera i around (tada njih trideset i pet) koji, kaže se, nikada nisu izgubili vezu sa rokenrolom i pored karijernih prepreka, obaveza, te samo njima zahvaljujući imamo this LP. Ovde imamo Milutina Trninića Trneta (ex VIS Pauci), kao idejnog tvorca, pokretača i inicijatora svega zacrtanog i realizovanog te sve zasluge odlaze na njegovu adresu. Bez njega, sigurno je, sasvim, ne bismo imali niti jedno od tri izdanja naslovljena sa Stari Rock majstori. Nisam siguran da svi kapiraju vrednost ovih, neprocenjivih izdanja, pogotovo double LP albuma (Croatia Records) ali sam sebe video kao zbilja uznemirenog (kao što i istakoh već) sve do preuzimanja pomenutog albuma koji sadrži stvari od kojih čovek može samo da zadrhti, dovede sebe u ekstazu jer, smenjuju se Honky Tonk Women/Gimme Some Lovin/Hey Joe/Sunny Afternoon/House of The Rising Sun ……. i to zamislite, sve na jednoj odnosno dve ploče, ne moramo kao nekada skidati singlove sa gramodiskova, stavljati druge, tek jedna za drugom teku, nadovezuju se, nema kao što rekoh sklanjanja ploča i stavljanja drugih, a što je nama starijima leglo prosto. I ne očekujem neko saglasje, kapiranje mladjih vezano za pionirsko rokenrol delovanje VISova u FNRJ odnosno SFRJ od 1963. jer, to što iznose današnji kvazifilozofi, nekakvi zaboga dubokoumni, poznavaoci i upućeni u komunizam navodno i takav sistem, uopšte ne stoji, ne može se podvesti pod objektivno, doduše mladi su, te i ne kapiraju dogadjaje pa im se ne može ni zameriti, kao i starijima koji bi hteli pošto poto u žižu interesovanja. U Žikićevom naslovu ‘Pola veka rokenrola na Vračaru’ stoji sve o značaju rocknroll trougla Euridika – Dadov – Božidarac, kako o stejdž akterima tako i posetiocima, koji će kasnije postati znatna, značajna veoma imena iz sveta kulture. Uostalom, rokenrol se i ne podvodi isključivo pod muziku za slušanje nego se tu radi i o stanju svesti, onako kako si odrastao i pokupio u mladosti te prati ceo život, taj, način odrastanja, obrazac uopšte…… A na prvom onom cd albumu iz 2016. (Multimedia Music) je dvadeset i četiri stvari, skinuta svetska rokenrol standarda (It’s All Over Now/Please Don’t Let Me Be Misunderstood/Green Onion/Keep On Running/Susie Q/Hanky Panky/Words …..) koji su u studiju kod Dadija Stojanovića snimili Nova Dragović/Lole Savić/Dadi Stojanović/Boca Samardžija/Bane Zarin/Aca Stojić/Duda Lukić/Džet Janković/Dule Kilibarda/Lari Plesničar/Mrav Simovski/Zorica Janković/Rade Radivojević (iz niških Daltona), Raka Rakić/Branko Kosar/Vanča Mladenov/Kici Jovanović/Djordje Uzelac (iz sarajevskih Indeksa), Gruja Grujić/Hose Živanović/Jugoslav Vlahović/Jova Maljoković/Fedja Trgo te na koncu Milutin Trne Trninić. U Žikićevom, već pominjanom naslovu, stoji da su Dadi Stojanović i Bata Popović svirali u VISu GRIM, mada stoji da je prvi sastav čiji je Stojanović bio član VIS Feliksi, dok je Trninić sa ekipom iz XIV beogradske gimnazije svirao u VISu PAUCI u kojoj se kao član javlja i Goran Sultanović. U ovom, projektu od nesagledivog kulturološkog značaja (ko kapira kapira, oni kojji to nisu u stanju, ne mogu im pomoći) barem za nas koji smo odrastali, stasali uz rokenrol šezdesetih i prve polovine sedamdesetih, su imena onih najuticajnijih, onih koji su kreirali rokenrol u vremenu ispred te bitno uticali na brojne muzičare koji se kasnije javljaju na domaćoj rocknroll sceni, refleksiju na unutrašnjost i nema se šta zameriti, radi se o ekipi neumornih koji su se uprkos poodmaklom životnom dobu odazvali, pružili svoj trenutni maksimum.
Pa ipak, ponovo ću istaći, naglasiti kako god, ime Milutina Trninića, čoveka ovde iz prvog plana, čoveka koji je odigrao main rolu kako u iniciranju tako i u animiranju ekipe pa sve do snimanja i produkcije u Stojanovićevom studiju te održanih koncerata, čovek bez kog od svega pred nama ne bi bilo apsolutno ništa.
Imamo tako na drugom cd albumu iz 2019. (izdanje takodje Multimedia Music) dvadeset i pet stvari od prve one When A Man Loves A Woman i Proud Mary preko I In My Life/Somebody Help Me/Gloria/Hush/Hippy Hippy Shake/To Love Somebody/Stand By Me/San Francisco Night/The Sunny Shine Gonna Anymore (nekako sam navikao na ovaj netačan naziv pozajmljen iz tekta/Sha La La La Lee/Hey Joe/Mony Mony/She’s About A Mover/Jumpin’ Jack Flash/Honky Tonk Women/Born To Be Wild i Labudovo Jezero, a kako stoji na bukletu omota ovog drugog cd albuma ‘Ah ta dobra stara vremena’, u realizaciji je učestvovala ekipa Nova Dragović/Jovan Savić/Dadi Stojanović/Boca Samardžić/Bane Zarin/Roka Rošulj/Aca Stojić/Duda Lukić/Bojan Drndić/Džet Janković/Dule Kilibarda/Lari Plesničar(neka mu je večna slava i hvala)/Zoran Simovski/Zorica Janković/Raka Rakić/Branko Kosar/Vanča Mladenov/Kici Jovanović/Milutin Trninić/Djordje Uzelac/Fedja Trgo/Babura Mirić/Sava Jojić/Jugoslav Vlahović/Milan Pavlov te Saša Stojanović. U zaključku ovog koji je napisao Trninić stoji da iza ovog nesvakidašnjeg i od srca odsviranog albuma, kako istog ne bi ni bilo bez podrške hiljada ljudi koji su se na koncertima (i ne samo) spontano uključili nego postali ravnopravni deo ove, Stari rock majstori priče, te bez njih i nj. izliva emocija bismo ostali uskraćeni za realizovano. A u ovoj, na izmaku godini 2025. imamo i crni vinilni LP album ‘’STARI ROCK MAJSTORI (VETERANI PONOVO SVIRAJU)’’ izdanje Jugoton/Croatia Records a radi se o dvostrukom albumu na kom je ukupno dvadeset i osam stvari, od one Vuli Buli (Wooly Bully) preko Corrina Corrina/Runaway/Mustang Saly/Oh Pretty Woman/Words/Dream Lovers/Hippy Hippy Shake/Last Train prepev Vlade Džeta u Medjugradska Molim vas/Green Onion/Stand By Me/Living Doll/Nights In White Satin/San Francisco Night/House of The Rising Sun/Baby Come Back/Gimme Some Lovin’/Thes Boots Are Made For Walking/Sunny Afternoon/Something Really Important/Zambesi/Hey Joe/Jumpin’ Jack Flash/She’s About A Mover/Ako moraš idi/Silence Is Golden /As Tears Go By i Raunchy. Dvadeset i osam stvari ovih je realizovala ekipa od dvadeset i dvojice muzičara što uz prethodna izdanja dovodi do cifre od trideset i osam muzičara i sedamdesetčetiri snimljene stvari!!! Nisam navijački obojen, u svojim tekstovima pokušavam uvek biti objektivan, no, ne mogu se oteti utisku da su metuzalemi- matorci kako god, održali lekciju za pamćenje mladjim rock muzičarima vezano za istrajnost, emocije i svu tu ljubav vezanu za rocknroll. Da se ne lažemo, generacije poput Trninićeve I Džetove (kojoj takodje pripadam) se nikada više neće roditi !!!
Istaći ću i to da smo samo mi u srednjoj školi (barem ekipa kojoj sam priipadao) ostavljali kintu od doručka na stranu da bi nakon nekoliko jutara imali dovoljno za kupovinu aktuelnih singl ploča u šabačkoj prodavnici Radiocentar uz napomenu da LP ploča tada nije ni bilo u prodaji, te nam ovaj dvostruki LP album dodje ne samo kao podsećanje na ta, stara dobra vremena nego i činjenicu da svoje življenje, bivstvovanje kako god, nismo protraćili, proživeli tek tako i uzalud, imamo se čime ponositi …. Od srca hvala Milutinu Trniniću Trnetu i ekipi oko njega na uloženom trudu i realizaciji ovih ostvarenja, jer da se Pauk nije time pozabavio i izgurao projekat do kraja, ko bi drugi, nobody and never ….. osloboditi se uticaja koji su na posleratne generacije ostavili Bitlsi, Enimalsi, Stounsi, Bič Bojs, Dors, Siluete, Kameleoni, Grupa 220, Grupa Mi, Indeksi, Daltoni, Crni biseri, Džentlmeni ….. nije moguće, ono, nismo se ni trudili, ostali smo zauvek u šezdesetima.
Na koncu ili zaključku nekom, koliko god da napišete vezano za ovo ‘’STARI ROCK MAJSTORI’’ ostvarenje, neće biti na zadovoljavajućem nivou, jer, toliko je vredno da ide do neopisivog onog na toj skali istinskih vrednosti.
12.12.2025.