MSUB – Aprilska javna vođenja i prateći programi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Muzej savremene umetnosti u Beogradu do kraja aprila 2026. organizuje javna vođenja kroz četiri aktuelne izložbe u zgradi Muzeja na Ušću i Galeriji-Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, radionice i predavanja u okviru pratećih programa izložbi, kao i radionice u okviru Dečijeg kluba.
Do kraja aprila na programu će biti javna vođenja kroz sve aktuelne izložbe u zgradi Muzeja savremene umetnosti na Ušću: „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900-1945“, „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“.
Javna vođena na srpskom jeziku biće organizovana svakog četvrtka (od 18h) i subote (od 13h) do kraja meseca, sem 25. aprila kada će na programu biti samo vođenje kroz izložbu dr Rajke Bošković „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“, uz predavanje „Novi industrijski materijali u skulpturi“ na kome će gost biti vajar Rajko Popivoda.
Vođenja Veronike Podriarove na ruskom jeziku zakazana su za 9. april (18h), 18. april (13h) i 25. april (15h), dok je vođenje na engleskom jeziku na programu 18. aprila (15h).
U subotu, 25. aprila u 13 časova na programu je javno vođenje i predavanje dr Rajke Bošković „Novi industrijski materijali u skulpturi“ u okviru izložbe Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrića, gost će biti vajar Rajko Popivoda.
Tokom aprila, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće održana tri vođenja kroz izložbu „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ umetnika Predraga Terzića – 15. aprila u 17 časova, 18. aprila u 13 časova i 29. aprila u 17:30 časova.
Radionica u okviru Dečijeg kluba „Svaki čovek ima prava“ Milene Radović, namenjena uzrastu od 7 do 11 godina biće održana u subotu 18. aprila u 12 časova u zgradi MSUB na Ušću, dok će dan kasnije u 11 časova Milena Radović održati radionicu „Ribari“ za uzrast od 5 do 7 godina.
Inkluzivnu radionica iz serijala Zvuk vidljivog vodiće istoričarke umetnosti Katarina Krstić (MSU), Senka Ristivojević, i Boris Dončić – saradnik za pristupačnost, u nedelju 26. aprila u 13 časova.
Više informacija o prijavama na radionice i pratećem programu moguće je pronaši na sajtu MSUB na linku: https://msub.org.rs/accompanying-program/12492/
IZLOŽBA „SVETLI I STRAŠNI GRADOVI“ ŽELJKE MIĆANOVIĆ MILJKOVIĆ
X Vitamin galerija, Beograd
Otvaranje izložbe: 23.aprila 2026. u 19.00
Umetnica Željka Mićanović Miljković predstavlja izložbu „Svetli i strašni gradovi“ u X Vitamin galeriji, koja će biti otvorena 23. aprila 2026. godine u 19 časova. Kroz slike, umetničku knjigu, objekte od keramike i porcelana, kao i video rad, umetnica istražuje grad kao slojeviti prostor sećanja, iskustava i imaginacije.
U Željkinim radovima gradovi poput Tuzle, Beograda, Rima, Istanbula ili Ciriha ne pojavljuju se kao prepoznatljive vedute, već kao slojeviti pejzaži iskustva.
Kako izgleda Balkan za vašim stolom?
Otvoren poziv za fotografe i vizuelne umetnike
Centar za razvoj fotografije raspisuje otvoreni poziv za učešće u regionalnom umetničkom projektu Frames of Flavours, koji okuplja mlade fotografe i vizuelne umetnike iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije.
Polazeći od svakodnevnih situacija koje svi prepoznajemo – pripreme hrane, odlaska na pijacu, porodičnih okupljanja i zajedničkih obroka – projekat istražuje kako ovi rituali otkrivaju slojeve zajedničkog kulturnog nasleđa regiona. U fokusu nisu fotografije hrane kao estetskog objekta, već kako ona oblikuje identitet, odnose među ljudima i prenosi iskustva kroz generacije.
U regionu u kojem se razlike često naglašavaju, tradicionalni recepti pokazuju koliko su naše kulture isprepletene. Upravo kroz te svakodnevne prakse u vezi sa hranom i tradicijom pripreme jela otkrivaju veze koje prevazilaze granice i generacije.
Program je namenjen mladim autorima uzrasta od 18 do 35 godina i obuhvata rad na autorskim fotografskim i video projektima kroz seriju radionica i mentorski proces. Radionice će biti realizovane tokom aprila i prve polovine maja 2026. godine. Učesnici će tokom tog perioda razvijati svoje projekte uz kontinuirani mentorski rad, istovremeno radeći individualno i u okviru grupe.
Konačni rezultati projekta biće predstavljeni kroz multimedijalnu izložbu i projekciju dokumentarnog filma u Skadru u maju 2026. godine, a potom i na festivalima širom regiona tokom 2026/27. godine, u okviru programa Districts of Reconciliation.
Na konkurs se mogu prijaviti autori sa već razvijenim radovima, kao i oni koji žele da kroz ovaj proces razviju svoju ideju. Prijava treba da sadrži osnovne informacije o autoru, kratku biografiju, opis projekta ili koncepta, kao i selekciju do 15 fotografija.
Rok za prijave je 10. april 2026. godine do 23:59 časova, a prijave se šalju na adresu crfkonkurs@gmail.com. Učešće u programu je besplatno.
Dodatne informacije, zainteresovani učesnici mogu pronaći na društvenim mrežama Centra za razvoj fotografije (@centarzarazvojfotografije).
Regionalna inicijativa Frames of Flavours realizuje se kao deo programa Finansijske podrške lokalnim organizacijama civilnog društva (FSTP), koji Centar lokalne demokratije – LDA Subotica sprovodi u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, koordinatorom projekta „Distrikt pomirenja“, sufinansiranim od strane Evropske unije, kroz IPA III Program finansijske podrške za civilno društvo i medije Zapadnog Balkana.
Izložba Željka Đurovića u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca
Otvaranje: utorak, 31. mart u 19.00
Između mita, erotike i fantastičnog
Fondacija Mihajlović Feniks sa zadovoljstvom Vas poziva na izložbu akademskog slikara Željka Đurovića, koja se otvara u utorak, 31. marta 2026. godine u 19.00 u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca u Beogradu. Na izložbi će biti predstavljena 34 dela iz prepoznatljivog segmenta umetnikovog bogatog opusa.
Željko Đurović je jedan od od najistaknutijih predstavnika savremene fantastične umetnosti u regionu. U fokusu radova Željka Đurovića je erotika kao vitalna životna energija, dok se ženski akt pojavljuje kao njen ključni simbol. Organske forme, izražena tekstura i nekonvencionalan kolorit grade prepoznatljiv vizuelni jezik, udaljen od naturalizma.
Zatvaranje izložbe „Flow“ (Tok) Natalije Miladinović u galeriji Štab uz razgovor sa autorkom i kustoskinjom Biljanom Jotić
Zatvaranje izložbe „Flow“ (Tok) Natalije Miladinović u galeriji Štab uz razgovor sa autorkom i kustoskinjom Biljanom Jotić
Izložba umetnice Natalije Miladinović „Flow“ (Tok), koja je tokom proteklih nedelja u galeriji Štab privlačila pažnju publike svojim prepoznatljivim smaragdnim tonovima, biće zatvorena u utorak, 24. marta 2026. godine u 19 časova, uz razgovor s autorkom, Natalijom Miladinović i kustoskinjom izložbe, Biljanom Jotić.
Seriju „Flow“ čine radovi izvedeni na papiru, drvetu i platnu, u rasponu od minijatura do velikih formata i poliptiha. Posebno se izdvaja rad sastavljen od 25 minijatura, koji odstupa od dominantne zelene palete izložbe i donosi bogatiji koloristički spektar — od zemljanih tonova do nijansi zelene, plave i tirkizne. Ovaj rad ujedno nagoveštava i novi ciklus umetnice, u kojem će kroz boju istraživati različite refleksije prirode.
Kako ističe Natalija Miladinović, ključna inspiracija za ovu seriju radova bila je reka Drina, prepoznatljiva po svom smaragdnom odsjaju. U tehničkom smislu, radovi nastaju kroz specifičan proces oblikovanja reljefa na podlozi, preko kojeg umetnica nanosi slojeve boje koji slobodno teku, beležeći tok vremena i proces nastanka slike.
Publika ima priliku da izložbu „Flow“ pogleda još danas i sutra u galeriji Štab.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Otvaranje izložbe „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ Predraga Terzića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Izložba „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ Predraga Terzića biće otvorena 19. marta u 18 sati u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. maja. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Izložba Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…* predstavlja značajan tematski deo umetničkog opusa Predraga Terzića i rezultat je njegovog višedecenijskog bavljenja fenomenom sporta, preciznije košarke, kao sferom snažno obeleženom društveno-političkim, ekonomskim, kulturološkim i tehnološkim kontekstom savremenog sveta. Terzićeva fascinacija košarkom potiče iz pasioniranog praćenja, izučavanja i aktivnog igranja ovog sporta, koji je za njega, kao i za mnoge generacije na ovim prostorima, bio sinonim odrastanja i vrednosnog oblikovanja u socijalističkoj Jugoslaviji. Košarkaški tereni, bez kojih bi bilo teško zamisliti stambene blokove ili seoska igrališta nekadašnje države, postaju i glavni motiv umetnikovih radova – svojevrsna posveta društvenom sistemu čiju je sudbinu, od uspona do dramatičnog raspada i tranzicije, sport u velikoj meri delio. Danas napuštene i zapuštene, te infrastrukture ostaju nemi spomenici duha zajedništva, socijalne interakcije i specifičnog identitetskog formiranja kroz supkulturne stilove koji, čini se, i u globalnom kontekstu postaju sve više nalik na nostalgična sećanja na jedan, na svoj način, kompleksan, ali prisutniji svet.
Terzić priču o košarci tematski i problemski uokviruje savremenim društvenim trenutkom, u kojem je profesionalni sport gotovo izgubio nevinost igračkog poriva. Sport se pretvorio u još jedno polje kapitalističkih imperativa: profita, psihofizičke kondicije kao uslova kompetitivnosti i statusnog prestiža, postavši neodvojivi deo magije masovnog spektakla. Za umetnika, savremeni sport funkcioniše kao ogledalo širih društvenih dinamika i borbi: tržišna proračunatost i kontrola zamenjuju razigranost, spontanost i igračku intuiciju, prevodeći uzbudljivost takmičenja u napetu sliku kolektivnog i individualnog opstanka. Taj momenat promene Terzić razrađuje i kroz kritičko promišljanje odnosa košarke i tehnoloških inovacija, koje su postale nezaobilazno sredstvo u optimizovanju timskih i individualnih performansi, kao i u razvoju trenerskih strategija.
Upliv tehnologije u značajnoj meri oblikuje i iskustvo sportskog događaja, nudeći dosad neviđene mogućnosti animiranja publike kroz digitalne i virtuelne formate, uključujući gaming sadržaje, augmentovanu realnost, društvene mreže, personalizovani streaming i druge oblike simulacije doživljaja i povezanosti sa igrom ili igračem u realnom vremenu. Terzić se pita šta se dobija, a šta gubi u toj novoj stvarnosti: može li tehnologija zaista preneti psihološku napetost košarkaškog duela, nepredvidivost fizičke prisutnosti saigrača ili protivnika, kao i atmosferu i interakcije koje emotivno boje svaki pokret i odluku. Kroz različite medije, analogne postupke, veštačku inteligenciju i VR, umetnik u najnovijoj seriji radova preispituje radikalno izmenjenu sliku sveta u svim segmentima društvenog života, pa i u sportu, gde svaki vid kontemplacije, usporavanja i nepristajanja na manipulaciju može predstavljati dragocen momentum za drugačiji tok i smisao.
Predrag Terzić (Beograd, 1972) diplomirao je 2000. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Magistrirao je na istom fakultetu. Godine 2001. postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Doktorirao je na interdisciplinarnim studijama teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Divne Vuksanović. Već nakon sticanja magistarske diplome, intenzivno izlaže u zemlji i inostranstvu. Njegova dela nalaze se u nekoliko privatnih kolekcija. Imao je 23 samostalne izložbe i učestvovao je na više od 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Slovenija, Belgija, Kanada, Austrija, SAD, Italija, Grčka, BiH, Crna Gora, Švedska, Poljska, Rumunija, Bugarska, Kipar, Turska, Moldavija, Albanija).
*Dugujemo zahvalnost muzičaru Ajsu Nigrutinu, iz čije je pesme Basketi bez lopte preuzet naziv izložbe
Realizaciju izložbe su pomogli: Fakultet za medije i komunikaciju, Muzej nauke i tehnike, Kinopravda Institute, ArtZona, Lenovo, Motorola, FINEGRAF, Coolmedia & W Solution.
KRISTINA PIRKOVIĆ – Kraj sveta i još jedan dan
Izložba slika u Salonu Muzeja grada Beograda
Otvaranje 13. marta 2026. u 19h
Umetnica Kristina Pirković najavljuje samostalnu izložbu Kraj sveta i još jedan dan u Salonu Muzeja grada Beograda. Otvaranje je zakazano za petak, 13. mart 2026. godine u 19 časova.
Izložba obuhvata radove nastale tokom proteklih nekoliko godina i donosi izbor dela iz dva najnovija ciklusa – Veliki Kreator i Šume. Iako razvijani u različitim likovnim prostorima i vizuelnim registrima, ovi ciklusi povezani su promišljanjem o položaju savremenog čoveka i slojevitom nasleđu koje ga oblikuje i određuje.
U središtu autorskog istraživanja Kristine Pirković nalazi se pitanje: da li čovek i dalje upravlja sopstvenim dostignućima ili je njima nadvladan? Kroz snažan i sugestivan likovni izraz, umetnica tematizuje osećaj egzistencijalne nesigurnosti, dezorijentisanosti i nemoći pred događajima koji prevazilaze individualnu kontrolu. Istovremeno, njeni radovi otvaraju prostor za promišljanje težnje pojedinca ka autentičnosti i očuvanju ličnog identiteta u kontekstu savremenog globalizovanog društva.
Izložba Kraj sveta i još jedan dan, koja se realizuje uz podršku Muzeja grada Beograda, predstavlja vizuelno i konceptualno zaokruženu celinu koja poziva publiku na introspekciju i dijalog o izazovima savremenog trenutka
Izložba će biti otvorena do 12. aprila 2026.
O umetnici: Kristina Pirković (1991, Smederevska Palanka) diplomirala je i masterirala na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na Odseku za primenjenu umetnost, smer Zidno slikarstvo (2014–2015). Do sada je realizovala više od dvadeset samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUS-a od 2018. godine.
Tokom 2024. godine boravila je na umetničkoj rezidenciji u Cité internationale des arts u Parizu. Dobitnica je više nagrada za crtež i slikarstvo, kao i priznanja za najboljeg studenta, među kojima se izdvaja Druga nagrada za crtež Fondacije Vladimir Veličković (2021).
Izražava se kroz medij slike i crteža, dok u poslednjem periodu istražuje i polje skulpture. Živi i stvara u Beogradu.
Prva velika retrospektiva Lazara Vujaklije – Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
foto Marko Ercegović
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” biće otvorena u utorak 16. decembra u 18 časova u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Predstojeća izložba predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.
Otvaranjem izložbe biće obeležen i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Izložba okuplja 170 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” posvećena je umetniku koji je kroz svoje stvaralaštvo, autentičnim likovnim jezikom, svojevrsnom slikarskom azbukom i kontinuiranim medijskim istraživanjem, razvio jasno prepoznatljiv, ali nedovoljno istražen, opus u domenu jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, Vujaklija je ostao zabeležen kao stvaralac koji izmiče klasifikacijama i terminološkim odrednicama.
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.
Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.
Izložba će biti otvorena do 24. maja 2026. godine.