Održana prva Hulapop radionica za decu i roditelje
Kreativna igra i praznična magija na Hulapop radionici
Prva Hulapop radionica uspešno je održana u nedelju u klubu Karmakoma, uz veliko interesovanje i pozitivne reakcije dece i njihovih roditelja. Program je osmišljen kao spoj kreativne igre, druženja i edukacije, sa ciljem da najmlađima pruži kvalitetan i sadržajan praznični doživljaj, a već sledeća je zakazana za nedelju, 21. decembra.
Poznati Karmakoma podijum za igru, pretvoren je u poseban praznični kutak za najmlađe, koji su predvođeni edukatorkom Anjom Spasić i uz pomoć svojih roditelja pravili novogodišnje ukrase i čestitke, pisali Deda Mrazu i uživali u kreativnosti.
U nedelju, 21. decembra, biće održane iste radionice u dva termina – u 11 i u 13.30 časova. Broj mesta je ograničen.
foto: Ivana Čutura
U novoj godini, već od januara meseca Hulapop tim najavljuje nove radionice, a pored likovne, u planu su muzička, kulinarska, naučna.
Prijave se vrše putem e-maila: hulapop.beograd@gmail.com.
Трибински програм СКД: Славко Лебедински, Двокрилно огледало
Позивамо вас на трибину СКД
Француска 7, Београд
Четвртак, 18. децембар 2025. у 18 сати
Славко Лебедински, Двокрилно огледало
Едиција Друга обала, СКД, 2025.
O књизи говоре: Ксенија Лебедински
Марко Паовица
Васа Павковић
Ненад Милошевић
Prva velika retrospektiva Lazara Vujaklije – Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
foto Marko Ercegović
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” biće otvorena u utorak 16. decembra u 18 časova u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Predstojeća izložba predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.
Otvaranjem izložbe biće obeležen i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Izložba okuplja 170 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” posvećena je umetniku koji je kroz svoje stvaralaštvo, autentičnim likovnim jezikom, svojevrsnom slikarskom azbukom i kontinuiranim medijskim istraživanjem, razvio jasno prepoznatljiv, ali nedovoljno istražen, opus u domenu jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, Vujaklija je ostao zabeležen kao stvaralac koji izmiče klasifikacijama i terminološkim odrednicama.
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.
Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.
Izložba će biti otvorena do 24. maja 2026. godine.
Slavna portugalska fotografkinja prvi put u Beogradu: Pauliana Pimentel donosi „Narcizam malih razlika“, projekat inspirisan psihoanalizom
Trinaesti Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR predstavlja izložbu „Narcizam malih razlika“, snažnu vizuelnu studiju savremenog odrastanja portugalske umetnice Pauliane Valente Pimentel, jedne od najznačajnijih fotografkinja današnje evropske scene.
Izložba se otvara u nedelju, 7. decembra u 19 časova, u Galeriji Novembar (Kursulina 22, Beograd).
Serija „Narcizam malih razlika“ vodi u intimni svet mladih sa ostrva São Miguel na Azorima, prostora gde se snažne tradicije, izolovanost i savremena digitalna kultura sudaraju u svakodnevnom životu. U prostoru gde „svi sve znaju“, a Instagram gradi paralelne identitete, nastaje napetost koja je u središtu ove izložbe.
Pimentelova ne pristupa ostrvu kao egzotici niti folkloru; umesto toga, fotografiše psihološke nijanse mladih ljudi koji balansiraju između pripadanja i pobune, između porodičnih očekivanja i želje da sami određuju ko su. Vibrantne fotografije hvataju trenutke ranjivosti, samoće, ponosa, prkosa, želje da se bude primećen, ali i straha od tog pogleda.
Svi portreti su iste veličine i mešovito postavljeni, bez hijerarhije, čime autorka ukida vizuelne i društvene razlike i gradi zajednički narativ o generaciji koja istovremeno pripada lokalnom i globalnom.
Naslov serije referiše se na Frojdov fenomen „narcizma malih razlika“, po kome i najmanje razlike mogu stvoriti nepoverenje ili distancu između grupa. Pimentelova, međutim, nudi drugačije čitanje: razlike postaju prostor empatije, razumevanja i zajedničkog identiteta.
Pauliana Valente Pimentel pripada generaciji portugalskih fotografa koji su redefinisali status dokumentarne i umetničke fotografije posle 2000-ih i jedna je od ključnih figura portugalske savremene fotografije. Izlaže od 1999. širom Evrope i sveta: u Portugalu, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD, Kini, Turskoj i Maroku. Bila je član kolektiva Kameraphoto, predaje autorsku fotografiju u Lisabonu, a trenutno je doktorandkinja na Univerzitetu u Koimbri. Dobitnica je nagrade Portugalskog društva autora (2015), nominovana za NOVO BANCO Photo Award, a njeni radovi nalaze se u kolekcijama poput Fundacije Calouste Gulbenkian, MAAT, Novo Banco i Državne kolekcije Republike Portugal.
Izložba se realizuje uz podršku Ambasade Portugala u Beogradu.
Bogat program 13. Festivala fotografije VIZUALIZATOR
Festival fotografije VIZUALIZATOR održava se od 18. novembra do 15. decembra u Beogradu, Pančevu i Somboru pod sloganom „Budi prisutan“. Program obuhvata više od deset izložbi međunarodnih i domaćih autora, radionice, panel diskusije i prateće sadržaje.
Festival su podržali: Misija OEBS u Srbiji, Beogradska otvorena škola i Delegacija Evropske unije kroz projekat „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, ambasada Italije, Češke, Švajcarske, Norveške i Portugala, Turističke organizacije Beograda, Alma Quattro, Info Media Group i NS Plakata. Partneri festivala su Radisson RED, Vinarija Bikicki, Foto Image, Studio Fotografija, Java Otisak, Rubin, Franš, Cveće zla, Intergalactic Diner, Dolly Bell, Carlsberg, Somersby, Gradska kafana Sombor i Babbler Media Group.
Srpskom premijerom filma “Keln ’75.“ otvoren 14. GoetheFEST
Sunčica Šido, foto Marko Risović
Četrnaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta, otvoreno je u četvrtak 4. decembra u dvorani Kulturnog centra Beograda. Na otvaranju su se prisutnima obratili Zorana Đaković Miniti, pomoćnica direktora za program Kulturnog centra Beograda, Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji, i Sunčica Šido, selektorka festivalskog programa.
Zorana Đaković Miniti je na otvaranju u dvorani KCB-a istakla: “Ovo je jedan u nizu filmskih festivala koji su poslednjih meseci uspeli da se realizuju uprkos nepovoljnim okolnostima. GoetheFEST veoma pažljivo bira svoj program i filmove, osluškujući trenutak u kojem ih gledamo”. Zorana Đaković Miniti zahvalila se Goethe-Institutu na saradnji i poverenju koje traje 14 godina, selektorki festivalskog programa Sunčici Šido, kao i Ambasadi Savezne Republike Nemačke na podršci.
Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji, u svom uvodnom govoru je navela: “U doba striming servisa i kratkih video snimaka, bioskopi su dobili konkurenciju. Ipak, i dalje važi pravilo: šta može biti bolje od zajedničkog gledanja odličnog filma na velikom platnu? I sama kinematografija se razvija. Mlade rediteljke i mladi reditelji, snažni ženski likovi i međunarodne koprodukcije u međuvremenu oblikuju nemačku filmsku scenu. Naš film je postao raznovrsniji, smeliji i društveno relevantniji. Upravo to se ogleda u ovogodišnjem programu GoetheFesta“.
Sunčica Šido, selektorka programa GoetheFEST-a i koordinatorka programa kulture Goethe-Instituta, prisutnima se obratila rečima: „Raduje me što večeras, u vremenu koje nas često iscrpljuje, možemo sebi priuštiti predah – u mraku ove bioskopske sale. Hvala Kulturnom centru Beograda na višedecenijskom partnerstvu na mnogobrojnim programima, pa i ovom. Svetlo sa platna u vidu sedam autorskih savremenih nemačkih filmova biće pred nama i naredne tri večeri, i verujem da će nam ovaj, iako pasivni, kreativni predah dati snagu da nastavimo dalje u svakodnevici koja ponekad liči na borbu“
Sunčica Šido je dodala da su središtu većine filmova mladi protagonisti – pobunjeni, suočeni sa nasiljem, sa sistemima moći i sopstvenim strahovima. „Filmove pred vama karakteriše upravo pažljivo posmatranje odnosa: između generacija, između sistema koji se menjaju ili se opiru promenama, između pojedinca i društva, između unutrašnjih nemira i spoljašnjih pritisaka“, zaključila je selektorka GoetheFEST-a.
Nakon uvodnih obraćanja, program festivala otvorio je film “Keln ’75.“ reditelja Ida Fluka. Ova drama sa muzičkom pozadinom pripoveda istinitu priču koja se krije iza jedne od najprodavanijih džez ploča svih vremena – iza živog albuma „The Köln Concert“ Keit Džereta iz 1975. godine. Film “Keln ’75.“ je ujedno i biopik o Veri Brandes, tinejdžerki koja se sasvim slučajno našla u, u to vreme u muškom domenu: organizaciji koncerata. Malo je nedostajalo da se koncert na kome je snimljen taj živi album uopšte ne održi, ali je Vera, koja je u tom trenutku imala svega 18 godina, učinila sve što je bilo u njenoj moći, ne bi obezbedila uslove za nastanak jednog remek-dela. Činilo se da je sve protiv nje, ali je Vera verovala u snagu muzike.
Beogradski program 14. GoetheFEST-a održava se od 4. do 7. decembra u Kulturnom centru Beograda, a nakon uvodnog filma publika će moći da pogleda još šest ostvarenja: „Pobednice“ Solin Jusef, „Nestrpljivo srce“ reditelja Laura Kresa, „Noćnu smenu“ Petre Volpe, film „Karla“ Kristine Turnaces, „Dve za jednu“ Natje Brunkhorst, i „Fantome jula“ Juliana Radlmajera.
Novosadski i niški program festivala održavaju se tokom naredne nedelje – od 11. do 14. decembra u Kulturnom centru Novog Sada i sali 5 bioskopa Cineplexx Niš, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.
GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa međunarodnih festivala koji prikazuju nemački autorski film.
Više informacija o festivalskom programu pročitajte na festivalskom sajtu: https://www.goethe.de/ins/cs/sr/kul/sup/gf4.html
Otvorena izložba Ducija Jovića „Hvatači snova“ u Aleksić galeriji
U Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu otvorena je samostalna izložba slikara Ducija Jovića pod nazivom „Hvatači snova“, koja će biti dostupna publici do 18. decembra 2025. godine.
Izložba predstavlja najnoviju fazu Jovićeve stvaralačke produkcije, a postavku potpisuje kustoskinja Nikolina Nikolić. Ciklus „Hvatači snova“ obuhvata radove različitih formata i izvedene na raznovrsnim površinama, potvrđujući umetnikovu prepoznatljivu izražajnost i istraživački pristup.
foto: Slavoljub Radojević
Kroz ovaj ciklus, Jović još jednom potvrđuje da slikarstvo neprestano oživljava pamćenje i otkriva ono što je istovremeno i trajno i prolazno, dok svaki gest na platnu ostavlja trag procesa postojanja.
Izložba „Hvatači snova“ otvorena je za publiku u Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu, na adresi Karađorđeva 26, do 18. decembra 2025. godine.
Druženje sa Selenom Vicković povodom zatvaranja izložbe „Ide maca oko tebe…“
Galerija Novembar, subota, 29.novembar u 13h
Ukoliko još uvek niste pogledali izložbu Selene Vicković „Ide maca oko tebe…“, koja je od sredine oktobra postavljena u galeriji Novembar na Vračaru, poslednja, a i posebna prilika je ovog vikenda. Naime, u subotu, 29. novembra, galerija Novembar organizuje druženje sa umetnicom, od 13 časova.
Ne propustite priliku da uživo vidite Selenine slike i posetite izložbu „Ide maca oko tebe..“ u galeriji Novembar – do 30. novembra 2025. na adresi Kursulina 22.
fotografije radova: Vladimir Popović
Kako izgleda najkišovitiji grad u Evropi tokom jedinih 30 dana sunca? Proslavljeni norveški fotograf Helge Skodvin dolazi u Beograd
U najkišovitijem gradu Evrope postoji samo jedan mesec u godini koji se slavi kao praznik svetlosti – maj. Upravo taj kratki, gotovo neverovatni period proslavljeni norveški fotograf Helge Skodvin pretvorio je u dugoročni projekat koji stiže pred beogradsku publiku. U okviru 13. Međunarodnog festivala fotografije VIZUALIZATOR, u četvrtak, 27. novembra u 19 časova, u Galeriji Nikola Radošević otvara se izložba „Ne možemo da se žalimo – Bergen u maju“.
Skodvin od 2018. godine fotografiše maj u svom rodnom gradu Bergenu, jedini period kada se grad, poznat po više od 200 kišnih dana godišnje, privremeno pretvori u prostor kolektivnog optimizma. Serija je inspirisana rečenicom koju autorova majka izgovara nakon svakog još jednog hladnog i vlažnog leta: „Ne možemo da se žalimo, imali smo one lepe dane u maju.“
Kroz bizarne detalje iz javnog prostora, spontane parade, procvetale ulice i kratkotrajna slavlja, Skodvin dokumentuje atmosferu koja traje tek nekoliko dana, ali ostavlja snažan trag u identitetu grada. Precizno komponovane scene, humoristični momenti i prepoznatljiva dokumentaristička ironija čine njegov rad jedinstvenim portretom svakodnevice koja na kratko postaje spektakl.
Helge Skodvin jedan je od vodećih autora skandinavske dokumentarne fotografije. Prepoznat je po dugoročnim projektima sa izrazitim vizuelnim identitetom, a njegove fotografije objavljene su u uglednim novinama, časopisima i izdavačkim kućama u Norveškoj. Fotoknjiga 240 Landscapes proglašena je za najbolju na svetu 2015. godine po izboru Martina Para. Skodvin je bio nominovan za Leica Oskar Barnack Award i Magnum Photography Award, a višestruki je dobitnik nagrada na takmičenju Picture of the Year Norway.
Izložba se realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške.
Bogat program 13. Festivala fotografije VIZUALIZATOR
Festival VIZUALIZATOR održava se od 18. novembra do 15. decembra u Beogradu, Pančevu i Somboru pod sloganom „Budi prisutan“. Program obuhvata više od deset izložbi međunarodnih i domaćih autora, radionice, panel diskusije i prateće sadržaje.
Ove godine radove izlažu Majnrad Šade (Švajcarska), Pauliana Valente Pimentel (Portugal), Angelo Leonardo (Italija), Milica Macanović, Strahinja Vukić, kao i autori godišnjih selekcija Foto-saveza Srbije i Press Photo Srbija.
Festival se realizuje uz podršku Misije OEBS u Srbiji, ambasada Italije, Češke, Švajcarske, Norveške i Portugala, Turističke organizacije Beograda, Alma Quattro, Info Media Group i NS Plakata. Partneri festivala su Radisson RED, Vinarija Bikicki, Foto Image, Studio Fotografija, Java Otisak, Rubin, Franš, Cveće zla, Intergalactic Diner, Dolly Bell, Carlsberg, Somersby, Gradska kafana Sombor i Babbler Media Group.
Jedan od najznačajnijih evropskih dokumentarnih fotografa otkriva „rat koji ne prestaje“: Majnrad Šade dolazi u Beograd
FOTO – Meinrad Schade
BEOGRAD, 20. novembar 2025 — Trinaesti Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR sa ponosom najavljuje dolazak švajcarskog fotografa Majnrada Šadea(nem. Meinrad Schade), jednog od najvažnijih savremenih evropskih dokumentarista, čiji projekat „Rat bez rata“ već dve decenije izaziva globalnu pažnju. Njegova izložba „Nerazrešeno“ otvara se u subotu, 22. novembra u 19 časova, u Galeriji Nikola Radošević (Delijska 3 / Uskočka 5).
Kada se rat završi – ali nikada ne nestane
Šade se kreće između vojnih baza, školskih dvorišta, privatnih domova, polupraznih sela i uništenih pejzaža, tražeći odgovore na pitanje koje retko postavljamo: kako izgleda život tamo gde su tenkovi otišli, ali se mir još nije vratio?
Šade više od dvadeset godina fotografiše prostore u kojima se rat formalno završio, ali svakodnevica ostaje ispunjena neizvesnošću, traumama i nevidljivim pritiscima. Njegove fotografije nastaju u državama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, u Čečeniji, Ingušetiji, Kazahstanu, Nagorno-Karabahu, Ukrajini, Izraelu i Palestini i otkrivaju kako „posleratno“ i „predratno“ često koegzistiraju, prepliću se i proizvode nove slojeve straha, otpora i adaptacije.
Nerazrešeno – najdublje poglavlje projekta „Rat bez rata“
Izložba u Beogradu predstavlja seriju „Nerazrešeno“, nastalu tokom sedam meseci koje je Šade proveo u Izraelu, na Zapadnoj obali, Golanskoj visoravni i u Gazi (2013–2017). Tokom istog dana prisustvovao je vojnoj obuci mladih Izraelaca i sahrani palestinskog tinejdžera i ta svakodnevna smena drastično različitih realnosti oblikovala je njegov fotografski pristup.
Šadeov rad otvara prostor za duboku empatiju, ali i za neprijatna pitanja o političkoj, emocionalnoj i istorijskoj nerazrešenosti jednog od najdugotrajnijih svetskih konflikata.
Ko je Majnrad Šade?
Majnrad Šade (1968, Švajcarska) jedan je od najistaknutijih evropskih dokumentarnih fotografa današnjice. Po obrazovanju biolog, formirao se kao fotograf na Gruppe Autodidaktischer FotografInnen i na Švajcarskoj novinarskoj školi (MAZ). Nakon rada u listu St. Galler Tagblatt, od 2002. deluje kao samostalni portretni i dokumentarni fotograf.
Velika retrospektiva „Rat bez rata“ predstavljena je 2015. u Fotostiftung Schweiz u Winterturu, a istoimena monografija nagrađena je srebrnom medaljom na Deutsche Fotobuchpreis. Nosilac je brojnih priznanja, uključujući Swiss Photo Award, n-ost Reportage Prize i Deutsche Fotobuchpreis. Član je Deutsche Fotografische Akademie (DFA) i aktivan predavač na brojnim univerzitetima i fotografskim programima.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstavlja izložbu “Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije” u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske
U Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u četvrtak, 30. oktobra u 19 časova biće otvorena izložba „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije“ koja se realizuje u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu u okviru manifestacije „Dani Srbije u Republici Srpskoj“. Autorka izložbe je Svetlana Mitić, muzejska savetnica MSUB-a, a koordinatorka izložbe je Žana Vukićević, viša kustoskinja MSURS-a.
Reč je o retrospektivnoj izložbi umetnika Vladimira Veličkovića (1935–2019) čije je prisustvo nezaobilazno u sagledavanju razvoja domaće i šire evropske umetničke scene druge polovine XX veka. Veličković je jedinstvena stvaralačka figura koja po svojim složenim identitetskim obeležjima istovremeno pripada različitim kulturama: srpskoj, jugoslovenskoj, francuskoj, evropskoj, pomerajući granice percepcije jugoslovenske umetnosti datog vremena i takođe ostavljajući mogućnost preispitivanja aktuelne postjugoslovenske umetničke pozornice.
Izložba nije hronološki koncipirana već prati određene problemsko-tematske segmente u radu umetnika, koji mogu upućivati i na širi kontekst u kome se formirao, bazirao i stvarao osoben likovni jezik. Kroz šest odvojenih tematsko-problemskih celina: Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Glave, Životinje, Bez imena, koje se fokusiraju na određene teme i simbole kao i njihovo značenje u Veličkovićevom slikarstvu, obuhvaćen je složen umetnički opus koji korespondira sa najvišim dometima modernog i savremenog slikarstva. Pratimo ga od najranijih crteža i slika nastalih u beogradskom periodu, kada umetnik radi oskudne prostore ukočene, statične atmosfere, preko barokne uzvitlanosti naglašenog pokreta u ciklusu „Strašila“, potom figura u različitim fazama trčanja ili pada inspirisanih Mejbridžovim istorijskim eksperimentima sa fotografijom, pa uzavrelih frenetničnih glava oratora ili ispražnjenih, pustih prostora gubilišta, sve do poslednjih prizora spaljene zemlje i pejzaža čija se linija horizonta gubi u izmaglici dima i magle.
Izložba obuhvata slike i crteže iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Istorijskog muzeja Srbije, Muzeja grada Beograda, Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i privatne kolekcije porodice Veličković. Na izložbi su prikazane i tri grafike Vladimira Veličkovića koje se nalaze u fundusu Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske. Postavka je adaptacija izložbe priređene u Beogradu 2021–2022. godine, ali posebno prilagođena za predstavljanje u Banjaluci.
Izložba će biti otvorena do 30. januara 2026. godine.
Vladimir Veličković (1935–2019) diplomirao je 1960. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića (1962–1963) u Zagrebu. Od 1963. izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a od 1966. godine živi i radi u Parizu. Predstavljao je Jugoslaviju na 36. Bijenalu u Veneciji 1972. godine. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Francuske akademije (Academie des Beaux-Arts – Institut de France) i Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem u oblasti kulture i umetnosti Commandeur dans l’Ordre des Arts et des Lettres i ordenom Légion d’Honneur. Bio je profesor (1983–2000) na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu. Osnivač je fonda za crtež „Vladimir Veličković“ iz koga se nagrađuju mladi umetnici Srbije.