Promocija knjige „Staklo: nasleđe, umetnost, kreativna ekonomija, tehnologija“ u Skadarliji
U petak, 3. aprila u 15 časova u Centru zajednice Kanvas u Skadarliji (Hotel Bohemian) biće održana promocija knjige „Staklo: nasleđe, umetnost, kreativna ekonomija, tehnologija“ urednice dr Hristine Mikić. Ova knjiga donosi jedinstven i multidisciplinaran pogled na staklo – kao materijal, umetnički medij, tehnološku inovaciju i važan resurs savremene kreativne ekonomije. Knjiga okuplja sedam autorskih radova i ekskluzivne razgovore sa istaknutim umetnicima u staklu iz Sjedinjenih Američkih Država.
Promocija će biti održana u okviru tribinskog programa „Staklo: od industrijske baštine do kreativne ekonomije“, na kome će govoriti prof. dr Hristina Mikić, Inicijativa Kreativno staklo Srbije; Estela Radonjić-Živkov, konzervator; Msr Tamara Ognjević, direktorka Artis centra; dr Jelena Nikolić, Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina; dr Ana Vujošević, Poljoprivredni fakultet, Beograd, dr Ivana Mišković, SD Krivac, Sremski Karlovci; Dragana Tomić Pilipović, RURAL HUB, Vrmdža: i prof. dr Edin Jašarović, Fakultet dramskih umetnosti, Cetinje.
Knjiga „Staklo: nasleđe, umetnost, kreativna ekonomija, tehnologija“ otvara niz ključnih pitanja o tome kako staklo prelazi put od funkcionalnog materijala do savremenog umetničkog izraza. Posebnu pažnju zbornik posvećuje industrijskom nasleđu, koje se sve više prepoznaje kao kulturni i razvojni resurs, odnosno pitanju na koji način industrijsko nasleđe staklarstva može postati pokretač razvoja kreativne ekonomije.
Primeri iz Evrope i sveta pokazuju kako nekadašnje fabrike stakla i nematerijalno nasleđe staklarstva postaju centri kreativnosti i kulturne razmene, potvrđujući globalni trend njihove revitalizacije i održive prenamene. U fokusu je i savremena muzeologija – kroz inovativne pristupe interpretaciji stakla zasnovane na gastronomiji i iskustvenom učenju. Poseban segment posvećen je generaciji Z, koja prema istraživanju predstavljenim u zborniku, pokazuje rastuće interesovanje za zanatstvo kao oblik kreativnog izražavanja i očuvanja kulturnog identiteta.
Hristina Mikić uvodi koncept „kreativnog stakla“, ukazujući na spoj nauke, umetnosti i industrije, kao i na rastući značaj „žive industrijske baštine“ kao pokretača inovacija u kreativnoj ekonomiji. Estela Radonjić Živkov pokazuje da industrijsko nasleđe nije samo skup napuštenih objekata, već nosilac identiteta, solidarnosti i kolektivnog pamćenja. Tamara Ognjević predlaže inovativan pristup muzejskoj praksi kroz koncept kreativne interpretacije, gde izložba postaje dinamična platforma za iskustvo, a ne njen krajnji cilj. Dejan Vorgić kroz analizu istorije staklarstva u Srbiji u 19. veku donosi dinamičan istorijski pregled od prvih preduzetničkih poduhvata do osnivanja paraćinske fabrike, otkrivajući ključnu ulogu staklarstva u modernizaciji zemlje. Dragana Tomić Pilipović i Ivana Mišković bave se pitanjima budućnosti zanatstva u rukama generacije Z; dok se Jelena Nikolić i Ana Vujošević bave pitanjem stakla kao materijala budućnosti, naročito u pogledu korišćenja stakla kao ekološkog đubriva.
Knjiga se završava intervjuima poznatih američkih umetnika u staklu – Ejmi Švarc, direktorkom Ateljea za staklo u Korning muzeju stakla, Džoom Karijatijem, američkim staklarskim umetnikom poznatim po besprekornoj izradi boca na venecijanski način tehnikom slobodnog duvanja stakla; Džoš Simpsonom, koga nazivaju alhemičarem stakla jer više od pet decenija istražuje mešanje stakla sa mineralima i metalima; Vilijamom Gudenartom najvećim poznavaocem tehnike izrade stakla u antičkom periodu; kao i Ostinom Sternom novim najistaknutijim americkim staklarskim umetnikom generacije milenijalaca koji je inspirisan likovima pop-kulture.
Ovaj zbornik predstavlja važan doprinos razumevanju stakla kao tačke susreta tradicije i inovacije, i otvara prostor za nove modele razvoja – od kulturnih politika do kreativne ekonomije.
Izdanje je nastalo u okviru srpsko-američke saradnje na očuvanju i revitalizaciji paraćinskog staklarstva kroz inicijativu Kreativno staklo Srbije uz podršku Ministarstva kulture i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
Novi roman Aleksandra Petrovića– „Pozdravite moga tatu“ u izdanju izdavačke kuće „Raštan“
„Pozdravite moga tatu“ je novi roman Aleksandra Petrovića, u izdanju izdavačke kuće Raštan, delo koje je osvojilo prvo mesto na njihovom konkursu za najbolji prozni rukopis 2024. godine. Već po objavljivanju, roman je privukao pažnju čitalaca i kritike zahvaljujući hrabrom, duhovitom i duboko emotivnom prikazu odnosa oca i sina, kao i generacijskih sukoba koji oblikuju našu svakodnevicu.
Kroz kratke, filmične prizore iz prinudne svakodnevice, autor gradi atmosferu savremenog Beograda, odrastanja u doba tranzicije, porodičnog sećanja i ličnog sazrevanja.
Roman „Poslednji Rusi viđeni su u Beogradu“ Jelene Zelinske u knjižarama širom Srbije
Novi istorijski roman poznate ruske spisateljice Jelene Zelinske „Poslednji Rusi viđeni su u Beogradu“ u prevodu na srpskom jeziku dostupan je u knjižarama širom Srbije, u izdanju Službenog glasnika.
Nastanak knjige inspirisan je životom stvarne osobe – jugoslovenskog kompozitora ruskog porekla Alekseja Butakova, pripadnika bele emigracije koji je u Beograd dospeo kao dete, stekao muzičko obrazovanje, uključio se u podizanje kulturnog života beogradske scene, stao u odbranu Jugoslavije od nacističke invazije i nastavio stvaralaštvo u nacističkom logoru za zarobljene oficire, gde, uprkos sveopštem zlu, s drugim zarobljenim muzičarima stvara svet muzike i piše većinu svojih kompozicija.
Autorka Jelena Zelinska, koja je u vreme začetka romana živela u Srbiji, sasvim slučajno je došla do neverovatnog otkrića – dnevničkih zapisa Aleksandra Butakova u jednom seoskom muzeju. Od tog trenutka ruska spisateljica započinje dalje istraživanje o liku i delu ove fascinantne osobe, koje će postati osnova za slojevit roman o suživotu Rusa i Srba u prošlosti i sadašnjosti.
„Želela sam da ispričam priču o ljudima – Rusima i Srbima – koji su se, na prekretnicama i 20. i 21. veka, suočili sa brutalnim izborom. O tome kako se istorija ponavlja, spajajući prvi talas ruske emigracije sa modernim. O nasleđu koje su ostavili beli emigranti u Beogradu. O tome šta će se desiti sa onima koji su danas došli u Srbiju. Ko je glavni junak romana? Beograd, naravno“, navela je autorka Jelena Zelinska.
Drugi pripovedni tok prati lični život, ljubavna iskustva i kreativna traganja ruske emigrantkinje našeg vremena Rite, koja radi u školi za decu i odrasle emigrante najnovijeg talasa.
Između ta dva polja Zelinska na scenu izvodi plejadu značajnih ličnosti srpske kulture i umetnosti: Branislava Nušića, Stevana Hristića, Milicu Jakovljević Mir Jam, Stevana Jakovljevića, Rafaila i Nadu Blam, Predraga Miloševića i dr. Ona umetnički oživljava nastup Ane Pavlove u Beogradu, kao što čitaoca provodi putem stvaranja remek-dela kompozitora Stevana Hristića, baleta „Ohridska legenda“, koji su ruski koreografi postavili u Narodnom pozorištu.
Pozadinu svih događaja čini grad Beograd, koji svojom bogatom i bolnom istorijom, otvorenošću i spremnošću da prigrli prognane u najtežim vremena, neizostavno trijumfuje lepotom i besmrtnim delima umetnosti i kulture. Zelinska kombinuje oštar realizam sa optimističnim pogledom na besmrtnost kulture, svepobednu snagu ljubavi, moć umetnosti i trijumf umetnikove stvaralačke ličnosti.
Roman je objavio Službeni glasnik, a prevodilac je Milja Baletić.
Jelena Zelinska rođena je u Sankt Peterburgu, živi na Balkanu od 2014. godine. Tokom svoje novinarske karijere radila je na radiju i televiziji, pisala scenarije i režirala dokumentarne filmove. Njen prvi roman „Na rekama Vavilona“ objavljen je 2011. godine, nakon čega su usledili putopisi i istorijski dokumentarci. Od 2019. do 2021. godine objavila je trilogiju o svojim putovanjima po Balkanu: „Moja lepa Srbija“, „Moja ukusna Srbija“ i „Moja zdrava Srbija“. „Balkanski dekameron“ bio je prvi deo njenih razmišljanja o životima savremenih ruskih emigranata. Usledio je „Poslednji Rusi viđeni u Beogradu“, koji je po prvi put spojio istoriju prvih ruskih „belih“ emigranata sa novim talasom modernih „preseljenika“. Dokumentarna novela o opsadi Lenjingrada „Senke na mojoj ulici“, „Moja zdrava Srbija“ i zbirka kratkih priča „Jubuko od jabuke“ prevedene su na srpski jezik.
Rusko-srpski razgovornik „25 korisnih dijaloga“ objavljen je 2024. godine i doživeo je nekoliko izdanja. Takođe je inicirala udžbenik srpskog jezika za decu koja govore ruski.
Živi u Budvi, u Crnoj Gori.
Partizanska knjiga – novi prevod Džona Banvila
Izdavačka kuća Partizanska knjiga, nakon objavljivanja romana Duhovi i Singularnosti, upravo premijerno predstavlja prevod romana Beskonačnosti čuvenog irskog autora Džona Banvila.
Tokom tromog letnjeg dana na selu, porodica Godli se okuplja oko postelje Adama, uglednog matematičara i glave porodice. Ali, oni nisu sami u svom bdenju. Oko njih lebdi čitava družina veselih besmrtnika − među kojima su Zevs i Hermes − koji počinju da zadaju nevolje Godlijevima, ponekad s potpuno nepredvidivim i neočekivanim posledicama.
Roman, izvorno objavljen 2009, sa engleskog je preveo Novica Petrović.
Džon Banvil je rođen 1945. godine u Veksfordu u Irskoj. Dosad je napisao dvadeset romana pod svojim imenom, uključujući Sneg, Knjigu dokaza i More, za koji je osvojio nagradu „Buker” 2005. godine, kao i seriju kriminalističkih romana pod pseudonimom Bendžamin Blek. Dobitnik je većeg broja priznanja, uključujući nagradu „Franc Kafka”, nagradu irskog PEN centra za izuzetno dostignuće u irskoj književnosti, kao i nagradu „Princ od Asturije”. Živi u Dablinu.
PARTIZANSKA KNJIGA, NOVA IZDANJA: FEBRUAR 2026.
Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je dva nova izdanja, romane Odlazak Kerstin Medinger i Ono što oboje znamo Fon Parker.
U romanu Odlazak (s francuskog prevela Zorana Rackov) luksemburške autorke Kerstin Medinger (1984), petoro odmetnika − stariji lezbijski par, dvoe nesrećnih tinejdžera i razočarani pisac − napuštaju Luksemburg usred pandemije 2020. i kreću prema jugu. U potrazi za slobodom, inspiracijom i poezijom, pokušavaju da pobegnu od svojih predodređenih sudbina i upuštaju se u avanturu koja će im promeniti živote.
Knjige Kerstin Medinger dosad nisu prevođene na srpski jezik.
Junak romana Ono što oboje znamo (s engleskog prevela Nataša Srdić) kanadske autorke Fon Parker (1994) je nekada slavni pisac, a danas čovek koji gubi pamćenje. O njemu brine ćerka Hilari, i sama ambiciozna spisateljica, opsesivno ga posmatra kako iznova proživljava sopstvenu prošlost kroz stare intervjue. Hilari prihvata da napiše njegove memoare i objavi ih pod njegovim imenom. Zaranjajući u očevu prošlost, Hilari se nalazi pred nemogućim zadatkom: da li da razotkrije čoveka kakav je zaista bio, ili da sačuva mit o velikom piscu.
Fon Parker je prozna autorka, pesnikinja i istraživačica iz Toronta, mlada zvezda savremene kanadske književnosti, njene knjige su višestruko nagrađivane ili nominovane za prestižne književne nagrade. Ono što oboje znamo je prvi prevod neke od njenih knjiga na srpski jezik.
Partizanska knjiga, nova izdanja: januar 2026.
Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je četiri nova izdanja, romane Flora Jonaša Zboržila, Dete od stakla Marje Kangro, Kišne ptice Klarise Gunavan i zbirku priča Slobodni udarci Vladimira Vujovića.
U romanu Flora (prevodilac Denis Toms) češkog autora Jonaša Zboržila (1988), dugogodišnji partneri Adam i Sara na putu do kuće nalaze neobično stvorenje. Stvorenje nazivaju Flora, iako ne liči ni na šta što su u životu videli, niti deluje potpuno živo. Ipak, Sara počinje da se vezuje za njega. Ova nežna i istovremeno zastrašujuća knjiga s distopijskim elementima istražuje teme roditeljstva i nove prirode koja nastaje u našim rukama.
Knjige češkog pesnika i novinara Jonaša Zboržila do sada nisu prevođene na srpski jezik, a najčešće teme njegove literature su identitet, porodica i odnos između ljudi i prirode.
Dokumentarni roman Dete od stakla (prevela Ana Sedlačkova)estonske autorke Marje Kangro (1973) tematizuje najintimniji i najtraumatičniji trenutak života − suočavanje s nemogućom trudnoćom i gubitak deteta. Ono što započinje kao dnevnik medicinskog procesa prerasta u brutalno iskren, ironičan i lucidno promišljen obračun sa smrću, telom, nadom, kulturom i religijom, kao i svim našim pokušajima da patnji pronađemo smisao.
Marja Kangro je jedna od naznačajnijih estonskih autorki. Objavila je 14 knjiga proze, poezije i publicistike, dobitnica je brojnih književnih nagrada, a njena dela prevedena su na 20 jezika.
U murakamijevski intoniranom romanu Kišne ptice (preveo Milan Pupezin) singapurske autorke Klarise Gunavan (1988) Ren Išida prima vest o iznenadnoj i nasilnoj smrti svoje sestre Keiko. Dok upoznaje ljude iz sestrinog života i vraća se zajedničkim uspomenama, Ren pokušava da otkrije šta se zaista dogodilo fatalne noći, boreći se sa snovima i osećanjem praznine koje je Keikina smrt ostavila.
Kišne ptice, debitantski roman singapurske autorke indonezijskog porekla Klarise Gunavan, preveden je na 12 različitih jezika. I njene knjige, kao i knjige Jonaša Zboržila i Marje Kangro, nikada ranije nisu prevođene na srpski jezik.
Za rukopis zbirke priča Slobodni udarci Vladimir Vujović (1991), mladi crnogorski autor, nagrađen je književnim priznanjem Đura Đukanov (2025)koje već 20 godina dodeljuje Narodna biblioteka Jovan Popović iz Kikinde. Nagrada se dodeljuje u čast kultnog banatskog i mokrinskog pisca Đure Đukanova.
Vladimir Vujović, po profesiji lekar, objavio je tri romana, a poslednji u nizu, Razgovori s Vješticom (2025)našao se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, kao i nagradu Beogradski pobednik.
Razgovor o knjizi „U srcu Afrike – Ekspedicija Kragujevac-Kilimandžaro 1975“ u Muzeju afričke umetnosti
Muzej afričke umetnosti u Beogradu poziva ljubitelje avanture i putopisne literature na razgovor o knjizi „U srcu Afrike – Ekspedicija Kragujevac-Kilimandžaro 1975“, autora Milana Rakočevića. Događaj će se održati u ponedeljak, 22. decembra u 18 časova.
O ekspediciji „Kragujevac-Kilimandžaro 1975” govoriće Dušan Miklja, novinar i dopisnik iz Afrike, Tomo Savić, nekadašnji zamenik direktora fabrike „Crvena zastava” u Kragujevcu, Dragorad Kovačević, u ime izdavačke kuće Orion Art i autor, prof. dr Milan Rakočević.
Ove godine obeležava se 50 godina nesvakidašnjeg poduhvata koji je opisan u knjizi „U srcu Afrike – Ekspedicija Kragujevac-Kilimandžaro 1975”. Ekspedicija od 11 članova, u pet automobila „zastava 101“, proputovala je u proleće 1975. godine oko 12.000 kilometara od Egipta do Tanzanije. Ekspediciju je organizovala fabrika automobila „Crvena zastava” iz Kragujevca uz pomoć i podršku nekoliko novinskih i TV redakcija iz čitave Jugoslavije.
Na tom putu ekipa je iz Egipta nekoliko dana plovila Asuanskim jezerom i stigla na ivicu Nubijske pustinje u mesto Vadi Halfa u Sudanu. Iako u to vreme nije bilo dozvoljeno putničkim automobilima da se upute u najopasniju pustinju na svetu, ova ekipa je za četiri dana, na sopstvenu odgovornost, uz velike nevolje, prošla stotine kilometara kroz Nubijsku pustinju i stigla u Kartum. Nastavak puta vodio je na jug kroz surove i retko nastanjene predele Sahela u Sudanu. Ekspedicija je posle nekoliko dana uz reku Nil stigla u Južni Sudan koji je već bio zahvaćen ratom zbog koga su svi putni pravci bili potpuno zatvoreni. Nastavak puta prema Ugandi i Keniji vodio je kroz potpuna bespuća, preko jednog planinskog prevoja kojim nijedan putnički automobil pre toga nije prošao.
Nakon bezbroj prirodnih prepreka, ekspedicija je stigla u Najrobi, glavni grad Kenije, gde su bili sa nevericom dočekani, jer se znalo da sa severa, iz Sudana, prema Keniji putevi uopšte ne postoje. Ekspedicija je doživela veliki publicitet u lokalnim medijima i nastavila put prema planini Kilimandžaro u Tanzaniji, na koju se popelo pet članova ekspedicije i čime je bio krunisan ovaj nesvakidašnji poduhvat.
Razgovor o knjizi realizuje se u okviru aktuelne tematske izložbe „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva” koja govori o sličnom poduhvatu, organizovanom 1962. godine. Svake nedelje u 11 časova organizovana su stručna vođenja kroz izložbu, kao i kreativne radionice za decu pod nazivom „Moja panorama uspomena“, uz obaveznu prijavu putem mejla kontakt@mau.rs.
Ново у издању СКД-а
Пред читаоцима и књижевном јавношћу је ново издање Српског књижевног друштва – роман Славка Лебединског ДВОКРИЛНО ОГЛЕДАЛО, објављен у едицији Друга обала. Књига високог мајсторства и изузетног читалачког задовољства.
Rodrigo Muñoz Avia – autor koji sa lakoćom i humorom osvetljava paradokse savremenog života
Pred čitaoce 09. decembra u Kosmos kafe knjižari u Sava Centru, sa početkom u 19.00 časova stiže Rodrigo Munjos Avia, španski pisac koji britkim humorom i blagom ironijom osvetljava paradokse savremenog sveta. Njegov jedinstveni književni izraz ogleda se u pričama koje će vas istovremeno zabaviti i nasmejati, ali i podstaći na razmišljanje i preispitivanje.
Kritika ga opisuje kao autora „besprekorne duhovitosti i izuzetne sposobnosti da obične svakodnevne situacije pretvori u dirljivo putovanje u dubine ljudske duše i psihe“, dok njegova publika ističe da Avia uspeva da spoji lakoću čitanja sa ozbiljnošću tema koje otvara i da „jednostavnim jezikom pogodi u najdublje pukotine savremenog čoveka“.
Njegova dela objavljivana su u brojnim evropskim zemljama i ističu se kao izbor za čitaoce koji traže kvalitetnu, ali pristupačnu literaturu — kao i za one koji žele da kroz osmeh sagledaju neka od najvažnijih pitanja savremenog života, jer priče koje piše otvaraju važne teme na jednostavan i pristupačan način.
Zato njegove knjige pronalaze put do čitalaca koji vole humor, dubinu i poziv na promišljanje — i zato se Munjos Aviin dolazak smatra važnim događajem za domaću kulturnu scenu.
„Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“
Jedan od najzapaženijih MunjosAviinih romana, „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“, u španskoj javnosti je prepoznat kao briljantna satira akademske analize, psihologa i psihijatara, te savremenih obrazaca ponašanja, uz istovremeno uzdizanje vrednosti porodičnog života, ljubavi i podrške.
„Nemaš pojma kako mi je drago zbog tvoje odluke Rodrigo — rekla je sedeći naspram mene sada široko nasmejana, čak bih rekao da je maltene bila preplavljena emocijama. – To je divno znaš, ova tvoja inicijativa, sav taj trud koji ćeš uložiti, to je ključno za tvoje ozdravljenje. Ono što mi ostali možemo da uradimo za tebe je ništa, jedno veliko ništa, u poređenju sa onim šta ti možeš da učiniš za sebe.”
U središtu priče je Rodrigo Montalvo, čovek koji u sudaru sa sopstvenim unutrašnjim nemirima, pokušava da otkrije šta nije u redu i počinje konsultacije sa psiholozima, psihijatrima, hipnotizerima i isceliteljima, koji nude urnebesna rešenja, nekad jednako komična koliko i bolno realna.
Munjos Aviakroz ovaj roman pomera granicu između terapije i apsurda, pokazujući kako se mentalno zdravlje u savremenom društvu neretko tretira potrošački, dok međuljudske veze zamenjuju obrasci, formulari i protokoli. Recenzije ističu da je reč o knjizi koja čitaoca tera da se nasmeje, ali i da se prepozna — možda više nego što bi želeo, uz glavnu poruku da nas prepreke u životu ne smeju pokolebati i da moramo ići napred sa verom u sebe.
„Prodavnica sreće“ – šarmantna potraga za smislom
U romanu „Prodavnica sreće“, MunjosAvia istražuje pitanje koje svi sebi postavljamo: gde se zapravo nalazi sreća? Kroz toplo napisan narativ, on osvetljava čovekovu potrebu da pronađe brza rešenja za duboke unutrašnje dileme — ali i otkriva koliko nas takva potraga vodi do neočekivanih uvida.
Roman poziva na smeh, ali i na tiho preispitivanje sopstvene svakodnevice: šta nas to zapravo ispunjava, koliko nas oblikuju naši izbori i da li sreću zaista tražimo na pravom mestu.
„Prodavnica sreće“ je roman uz koji ćete se duboko zamisliti ko smo mi iza ekrana, a ko smo kada se sretnemo sa nekim oči u oči — jer ovo je roman sastavljen od imejlova.
Neobično? I te kako.
Upravo zato se za ovaj roman često kaže da ga je Rodrigo Munjos Avia kreirao kao neobičan književni eksperiment — priču napisanu isključivo kroz imejlove. Ovakav format MunjosAvia bira kako bi još dublje prikazao koliko savremena digitalna komunikacija često prikriva našu pravu čežnju za bliskošću.
Karmelo Duran, glavni lik ovog romana, ne traži mnogo. Njemu samo treba kompjuter priključen na internet, onlajn supermarket i nekoliko sagovornika sa interneta sa kojima može da se prepire.
„Poštovani prijatelju,
Hoan Manuel Serat uopšte ne namerava da se povuče sa scene i ode u penziju. Ukoliko su te glasine potekle iz nekog javnog medija, bili bismo zahvalni ako biste nam rekli o kom mediju je reč.”
Karmelo Duran: „Izvor glasina je moja glava. Izvinjavam se.”
Ovo je knjiga koja će vam izmamiti osmeh, ali i naterati da se zamislite nad usamljenošću, otuđenošću i potragom za srećom i ljubavlju u modernom svetu. Kroz humor, ali i nežnu melanholiju, MunjosAvia istražuje kako tehnologija oblikuje naše odnose i koliko je to krhko tlo na kojem gradimo osećaj povezanosti.
Zato mnogi kažu da je „Prodavnica sreće“ roman koji je ogledalo savremenog života — knjiga koja nas podseća koliko nam znače, i koliko nam nedostaju, pravi ljudski susreti.
MSUB – Održana promocija monografije i prikazan dokumentarni film „Goranka“ posvećeni fotografkinji Goranki Matić
Foto – G. Jović,Sonja Krstić.
U ponedeljak 24. novembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu održana je promocija monografije „Goranka“, posvećene fotografkinji Goranki Matić, uz pretpremijernu projekciju celovečernjeg dokumentarnog filma „Goranka“ autora Borisa Miljkovića.
Na promociji monografije pozdravnim govorom se obratila Marijana Kolarić, direktorka MSUB, a o monografiji su govorili Nebojša Grujičić (RTS), Una Popović (MSU), Predrag Popović (Popbooks), Srđan Šaper (Galerija Novembar) i Boris Miljković (autor filma).
“Muzej savremene umetnosti imao je privilegiju da 2021. godine predstavi veliku retrospektivu Goranke Matić Iskustvo u gužvi, izložbu koja je, na neki način, sumirala sve ono što je njen rad bio: ne samo istorija jednog pogleda, već istorija jednog prostora, jedne energije, jednog društva u previranju. Postavka je pokazala kako je Goranka stvarala vizuelni dnevnik epohe, dnevnik u kojem se prepliću intimni trenuci i ključni događaji, lične priče i kolektivna sećanja”, navela je u pozdravnom govoru Marijana Kolarić.
“Upravo to čini njeno delo neprolaznim: ona je uspela da prikaže kako se društvo menja kroz lica, kroz gestove, kroz atmosferu, kroz tenzije koje osećamo i danas kada gledamo njege fotografije. Zato je njen opus dragocen — ne samo umetnički, već i istorijski. Goranka Matić nam je ostavila delo koje ne samo da dokumentuje vreme, već ga i objašnjava. Uči nas da je umetnost neraskidivo vezana za društvo, da fotografija može biti istovremeno i nežna i oštra, i svedočanstvo i komentar, i lična i univerzalna”, zaključila je direktorka Muzeja savremene umetnosti.
Nebojša Grujičić je o nastanku knjige i filma rekao: „U proleće prošle godine smo počeli da pričamo o knjizi. Na leto smo napravili nekoliko operativnih sastanaka i dogovorili kako će da izgleda. Goranka je uradila naslovnu stranu sa svojim dlanom. Onda se iznenada razbolela i knjiga koja je bila planirana da izađe do kraja prošle godine, nažalost nije mogla da izađe. Una Popović i ja smo završili knjigu po zadatim okvirima, onako kako je Goranka zamislila, a Boris Miljković je napravio film o njoj. Prva ideja je bila da se napravi jedan road movie. Boris i Goranka bi seli u nekog spačeka ili sličan automobil, a onda bi iz Kumanova krenuli do Moravica i Maribora, gde bi Goranka pričala kako o svom životu, tako i o fotografijama, kako su one nastajale. Nažalost, to se nije desilo. Uz ovaj film prisetićemo se ne samo Goranke, već i jednog sveta koji se ostao zabeležen u njenim slikama. Kao što je autor filma Boris Miljković rekao, ispostaviće se da su njene fotografije, u ovo vreme brisanja pamćenja, jedini dokaz da je svet zabeležen na tim fotografijama zaista postojao“.
Una Popović je o monografiji rekla: „Rad na ovoj knjizi pokazao je sve žanrove kroz koje je Goranka prošla, od novinske i reportažne fotografije do umetničke, ali je pokazao i njenu pragmatičnost i veliku profesionalnost. Osamdesetih je snimala ležerniju umetničku, muzičku i likovnu scenu, a kada se ta društvena zavesa spustila, podigla se ona druga – državna, politička i vojna, a Goranka se preorijentisala. Njena pragmatičnost je uslovila pomeranje na sadržaj ulice i, kako je ona uvek govorila, nju je obeležio 9. mart“.
Una Popović je takođe istakla: „U ovoj knjizi je zanimljivo ne samo što govorimo o njenom opusu i delu, već i što kroz to delo čitamo njen karakter, koji nas uvodi u ideju, misao, stav. Hteli smo da kroz ovu knjigu vidite razne nivoe Gorankine aktivne i aktivistički osvešćene osobe“.
Predrag Popović, koji se prisetio i zajedničkih početaka sa Gorankom Matić u časopisu Džuboks 1979. godine, na promociji u Muzeju savremene umetnosti je naveo: „Njene fotografije, kao i izložba koja je bila fenomenalna, praktično su jedan veliki autoportret Goranke Matić. Imala je božanstvenu, blaženu osobinu da izvuče najbolje iz čoveka koga portretiše. Bila je divna osoba koja je umela da proizvede osećaj da smo svi mi njena deca, da je to jedna velika Gorankina porodica. Samo ako ste bili njeno dete znate šta to znači – posvećenost, strast prema dobroti, veri, ljubavi, i neverovatan optimizam“.
Srđan Šaper je Goranku Matić upoznao pre 45 godina, u vreme kada je počinjao svoju uspešnu muzičku karijeru s grupom Idoli. „Za mene lično ona je bila i dobra drugarica, i kao starija sestra. Istovremeno je bila i saradnik u mnogo stvari koje smo zajedno radili. Bila je takođe kao neka dobra vila, koja je u bitnim situacijama u mom životu mogla da dođe i da mi sve vrlo jasno kaže. Vrlo strogo, odlučno, i blago u isto vreme“, prisetio se Šaper. „Goranka nije bila ni fotoreporter, niti umetnik koji je fotografiju izabrao za svoj medij. Ona je bila poput porodičnog fotografa, ili fotografa epohe koju definiše njena porodica, a to su svi ljudi koji se nalaze u monografiji. Ona je u mnogo čemu bila veliki uzor za sve nas“.
Boris Miljković je, između ostalog, naveo: „Posle spektakularne izložbe u Muzeju i njenih repriza, i posle odluke da se štampa ova velika monografija, bilo je logično da se napravi biografski film o Goranki Matić umesto zvaničnog ordena za zasluge za narod. Jednog dana smo počeli da pričamo o svemu tome, i snimao sam samo ton, da ne zaboravim. Njen smeh će biti prvi deo filma. Moja žena je uzela štos starih fotografija, izmontirala je sa Gorankinim tekstom i smehom. Sutra sam doneo Goranki slike na sliku, položene u neki sled, i opet se mnogo smejala kada je videla minut-dva tog filma. Bio je to početak, iz kojeg je sasvim neočekivano, bez velike pripreme, bez velikih opraštanja, otišla. Ispao je ceo film, na samom početku zime, kao neki drugarski film sa pevanjem, sećanjem i smejanjem, i začinjen prvim zimskim pahuljama. Nemate pojma koliko mi sad znači da je Goranka videla uvodne slike tog filma i da su joj se dopale“.
Reprezentativnu i raskošnu monografiju „Goranka“ sa tekstovima i skoro hiljadu fotografija priredili su Nebojša Grujičić i Una Popović, grafički ju je oblikovao Borut Vild, a u zajedničkom koizdavačkom poduhvatu objavili je Izdavaštvo Radio-televizije Srbije, Službeni glasnik, Društvo ljubitelja popularne kulture Popbooks, Galerija Novembar i Muzej savremene umetnosti. Ova monografija je na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu dobila priznanje ULUPUDS-a za izdavački poduhvat godine.
Nakon predstavljanja knjige usledila je specijalna pretpremijerna projekcija dokumentarnog filma „Goranka“, urađenog u produkciji RTS-a. Film „Goranka“ reditelja Borisa Miljkovića daje intimni prikaz života i rada Goranke Matić, otkrivajući kroz razgovore s njom lične priče koje stoje iza njenih kultnih fotografija.
Goranka Matić je preminula u januaru ove godine, ne dočekavši nažalost monografiju čijem se objavljivanju radovala i na kojoj je prošle godine započela rad zajedno s priređivačima. Muzej savremene umetnosti u Beogradu je 2021. organizovao veliku retrospektivu Goranke Matić Iskustvo u gužvi (kustos Una Popović),najobuhvatniju dotadašnju interpretaciju njene umetničke prakse, kako one intimne, umetničke tako i one javne, društvene, informativne. Pored učešća u izdavanju monografije „Goranka“, Muzej savremene umentosti će i nadalje nastaviti da promoviše stvaralaštvo Goranke Matić.
MSUB – Goranka Matić – Promocija monografije i pretpremijerno prikazivanje dokumentarnog filma „Goranka“ posvećenih fotografkinji Goranki Matić
Muzej savremene umetnosti vas poziva na promociju monografije „Goranka“, posvećene fotografkinji Goranki Matić, i pretpremijernu projekciju celovečernjeg dokumentarnog filma „Goranka“ (trajanje 90 minuta), autora Borisa Miljkovića, koji će se održati u ponedeljak, 24. novembra u 18 sati u Muzeju savremene umetnosti.
Reprezentativnu i raskošnu monografiju „Goranka“ sa tekstovima i skoro hiljadu fotografija priredili su Nebojša Grujičić i Una Popović, grafički ju je oblikovao Borut Vild, a u zajedničkom koizdavačkom poduhvatu objavili je Izdavaštvo Radio-televizije Srbije, Službeni glasnik, Društvo ljubitelja popularne kulture Popbooks, Galerija Novembar i Muzej savremene umetnosti. Ova monografija je na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu dobila priznanje ULUPUDS-a za izdavački poduhvat godine.
Na promociji monografije pozdravnim govorom će se obratiti Marijana Kolarić, direktorka MSUB, a o monografiji će govoriti Nebojša Grujičić (RTS), Una Popović (MSU), Predrag Popović (Popbooks), Srđan Šaper (Galerija Novembar) i Boris Miljković (autor filma).
Nakon predstavljanja knjige uslediće specijalna pretpremijerna projekcija celovečernjeg dokumentarnog filma „Goranka“, urađenog u produkciji RTS-a. Film „Goranka“ reditelja Borisa Miljkovića daje intimni prikaz života i rada Goranke Matić, otkrivajući kroz razgovore s njom lične priče koje stoje iza njenih kultnih fotografija.
Goranka Matić je na umetničkoj i fotografskoj sceni bila prisutna više od četiri decenije. Ne postoji fotograf sa tematski širim opusom od njenog – od ikoničnih slika Novog talasa i rokenrol scene bivše Jugoslavije, preko portreta protagonista beogradskog likovnog, književnog, filmskog, pozorišnog i političkog života poslednjih decenija XX i prve decenije XXI veka, do prizora političkih i uličnih događaja devedesetih godina, a uz sve to i autorskih ciklusa. Otud je knjiga „Goranka“ koja sumira njen rad više od foto-monografije – ona je istovremeno i artefakt i svedočanstvo o jednoj epohi i ljudima koji su je stvarali.
Goranka Matić je preminula u januaru ove godine, ne dočekavši nažalost monografiju čijem se objavljivanju radovala i na kojoj je prošle godine započela rad zajedno s priređivačima. Muzej savremene umetnosti u Beogradu je 2021. organizovao veliku retrospektivu Goranke Matić Iskustvo u gužvi (kustos Una Popović),najobuhvatniju dotadašnju interpretaciju njene umetničke prakse, kako one intimne, umetničke tako i one javne, društvene, informativne. Pored učešća u izdavanju monografije „Goranka“, Muzej savremene umentosti će i nadalje nastaviti da promoviše stvaralaštvo Goranke Matić.