izdavač: XENIA-METELLA – 2014, Beograd
Autor prikaza: Živko Ivković
Evo konačno i štiva vezanog za okultno, a tiče se jedne rokenrol grupe. Onih na temu ljubavi i protesta je u periodu iza, reći ću i to, bilo, e sad u kojoj meri, da li previše ili u pristojnom nekom obimu, pitanje je.
Ovim Led Zeppelin naslovom, otvara se jedno novo poglavlje, vezano za već pomenuto okultno i, rekao bih, nedostajuće u nas, koje, evo, ispravljaju izdavačke kuće Xenia-Metella, a u prevodu Bojana Savića Ostojića i Svetlane Milošević Valenti. Na samom startu prisetimo se (iz razloga boljeg shvatanja štiva okultnog) odgovora vezanih za hipi pokret i šezdesete.
Po prvom, ko se ne seća šezdesetih, nije u njima ni bio. Po drugom, ko ih se seća, tek taj nije bio u istim. U prevodu: prvi su oni (konzumenti umerenih droga i alkohola ), te ih se stoga vrlo dobro sećaju i sa ponosom ih ističu. Drugi pak, oni “navučeni” na nebrojeno jake halucinogene se gotovo i ne sećaju te druge polovine šezdesetih i starta sedamdesetih. Pa, sad evo prilike da i sebe svrstate u jednu od dve navedene grupacije. Ipak, za razliku od šezdesetih, sedamdesete su mnogo više vezane za okultno. Članovi grupe Led Zeppelin su tu dimenziju okultnog , magijskog ( kako god )otškrinuli , i to je sasvim u redu iz razloga otvaranja nove, neistražene stranice vezane za rokenrol, ali i sopstvenog nekog interesovanja. Ne začuđuje zato da je Džimi Pejdž svoje interesovanje za okultno otkrio čitajući štivo o Alisteru Krouliju (1875-1947).
Išao je tako daleko da je otkupio knjižaru posvećenu magiji, ali da bi zaokružio svoju zaljubljenost i opsednutost istom, kupuje i dvorac Boleskin (Zamak zveri) i tako se potpuno posvećuje izučavanju iste jer je želeo sebe da predstavi kao poštovaoca iste. To je ono čemu je on težio dajući pri tom (uz svoje Cepeline) i drugim sastavima iz prve polovine sedamdesetih izvesnu posebnost, težinu ali i mističnost, a što je brojnim grupama značilo u smislu prihvatanja kod potencijalnih konzumenata. Takvi nisu imali potrebu uživeti se u ulogu predvodnika jer su ti i bili!
Okultno je polje večnog čovekovog interesovanja, i to je u ravni sa verskim (barem kada je znatiželja u pitanju), nekim zanesenjaštvom. Otuda i ne čudi Pejdžova zaintrigiranost za prvo, uzevši da je popularnost hrišćanstva u sedamdesetim znatno opala. Tako je rokenrol dodatno dobio na težini, a time je i popularnost Cepelina, kao i ostalih grupa slične provinijencije – Black Sabbath, Howkwind… – znatno porasla.
U poglavlju Kabala (u judaizmu, tajno učenje), naći ćete sve vezano za formiranje ove mega grupe, ali i ono što je predhodilo tomu, uz gotovo podudarna razmišljanja svih četvorice budućih članova Cepelina. Doslovno , svih devet omota lp ploča ove grupe su tako reći podvedeni pod obavezno dešifriranje ili značenja koja se ne daju tek tako i bez posvećenosti odgonetnuti – provaliti. O omotu četvrtog , bezimenog onog ( Black Dog) LP-albuma se može napisati manja knjiga, a tako je, bez izuzetka i sa preostalih osam. Dizajniranje omota je tako svojevremeno potpadalo pod umetnost. Danas to nije slučaj jer na omotima CD-albuma, isključivo mladi, sa odličnim vidom mogu pročitati nazive stvari, imena producenata. Vratimo se zato intrigantnoj i mnogo vrednoj ali teško shvatljivoj priči vezanoj za četvrti ili Bezimeni LP-album Cepelina.
Po (prvoj) teoriji, starac sa naramkom drva je sasvim slučano uzet za taj (Plant je našao to platno sa starcem u ridinškoj antikvarnici), po drugoj je u pitanju izvesni Džordž Pikingil, poznat tamošnjoj javnosti po averziji prema hrišćanstvu, ali i borbi protivu vladajuće klase. Usput, dublja pojašnjenja vezana za taj četvrti LP i omot grupe su neophodna ne bi li se u domen razumevanja i usmeravanja na put shvatanja, stavili i preostali omoti – zaštitnici kreativnih ostvarenja grupe. Ezoteričan do te mere, nerazumljiv za svakoga, pa i one bolje upućene, omot pomenutog LP-albuma priča svoju priču, te tako dolazimo do zaključka kako taj prosto navodi, intrigira čoveka ne bi li krenuo u razotkrivanje-dešifrovanje tajne koju Taj nosi. Pokušajte tako da unutrašnju stranu omota koja asocira pre na planinski uspon prislonite bočnom stranom uz ogledalo i dobićete drugu, istovetnu polovinu tog uspona, a što spojeno daje daje besprekornu sliku crnog psa (Black Dog). I tu je draž rokenrola, potpuna idetifikacija sa tim, u ovom Cepelin slučaju, dijagonstificiranje nj. kreativnog opusa, ali i nagon za sveobuhvatnijim saznanjima, a što je karakteristika generacija odraslih uz rokenrol. Dolazimo tako i do tajnog , hermetičkog tako reći društva Zlatna zora (Velika loža ) iz 1717. godine i Artura Edvarda Vajta, okultiste, te do podatka da je mnogo kasnije upravo u tom tajnom, i ponikao Alister Krouli.
Usput, nema pomena o prvom velikom majstoru lože, Entoniju Sejeru. Da li su i na koji način članovi grupe Led Cepelin povezani sa učenjem pomentog Kroulija, u znatnoj meri ćemo odgonetnuti čitajući Kabalu – Okultni kod. Krouli se držao maksime: “Svak od nas ima životnu svrhu”. Svaki od nas je došao na svet, da bi ispunio određeni cilj, i to je njegova filozofija! Njegovo zalaganje za poniranje u neotkriveno ga svrstava čitav jedan vek ispred danas prihvaćenih mislilaca, te je Pejdžovo zanimanje za okultno tako (zahvaljujući Krouliju) sasvim razumljivo a uticaj na kreativni opus Cepelina time shvatljiv u potpunosti. Krouliju pripisuju širom sveta prihvaćen , prepoznatljiv pobednički symbol u vis pruženih rastavljenih kažiprsta i srednjeg tog , koji tako čine V (Victory), pandan valjda nemačkoj svastici. I sasvim je primetno da nakon prvog preslušavanja opusa ove grupe, nema ne znam čega zakulisnog, zaintrigiranost kreće tek nakon apsolutne posvećenosti i kapiranja nj. opusa . Stoga se i koncerti Cepelina mogu posmatrati kao hipnotički, u neku ruku jer kako kroz muziku, tako i kroz tekstove, članovi grupe pozivaju na sledbeništvo. Tijelman ovde iznosi i svoju definiciju rok muzike, po kojoj je Ta, rušenje mrtvog i bezdušnog sveta, a u cilju nove afirmacije svete magije (The Hammer of Gods , will drive our ships to new lands)! I zbilja je mnogo zahtevno upuštati se u dešifrovanje više omota nego muzike ove grupe, ali je Tijelman u tome uspeo , te sva priznanja i treba da odu na nj. adresu. Vezano za omot LP-albuma “Houses of The Holly” na kom takođe nema teksta koji bi upućivao na naziv grupe, imamo i sliku dece u penjanju ili puženju, što je jednako rađanju i preporodu sunčevih sinova a što nas konačno dovodi do razmotavanja zamotanog i zaključka da se tu radi o deci rokenrola i razotkrivanja ezoteričnih tradicija uz dvodomni um, uz konačno sticanje ostvarenja svrsishodnosti.Primetan je i uticaj islama, te zaodenutost učenjem tog, gotovo na sve članove grupe. Sva ta isprepletanost donosi samo još dublju konfuziju vezanu za price o omotima lp ploča ove grupe. Ono, misticizam i tajnovitost intrigiraju čoveka, tako da ni članovi sastava nisu ostali imuni na to . Maglovitost i zagonetnost omota LP-albuma ove grupe je, možda i karta na koju su igrali , ne bi li tako privukli armiju fanova i uspeli su u tome.
Mada fanovima grupe (u najvećem broju) je bila sasvim dovoljna muzika koju su stvarali. Pa, ipak opus grupe Led Zeppelin spaja muziku i svetlost, ukršta ih sa onim filozofskim i poetskim uznačenjima, da bi krajnji ishod, vezan za nj. stvaralaštvo mogli podvesti pod zadovoljstvo, oduševljenost ali i opčinjenost ! Dve stvari ove grupe (Stairway To Heaven i Presence) su stavljene na hejt (omraženu) listu Baldučijevu jer, tekstovi u tim pročitani unazad (backwords messages) navodno pogubno deluju na slušaoca-konzumenta, pozivaju na izopačenosti, a što sve zajedno ipak ide u prilog, već navođenoj muzičkoj ezoteričnosti članova ovog sastava. Po svemu , proizilazi da je rokenrol šifrirana muzika, ili se tu samo izdvajaju pojedini sastavi poput Bitlsa, Stounsa, Cepelina i drugih, povezanih sa satanizmom, a što recimo crkva obrazlaže na način da magnetne trake sa pojedinim snimcima puštene u obrnutom, dakle suprotnom smeru, direktno dovode do pominjanog već satanizma u rok muzici, a što opet u nj. interpretaciji donosi onu po kojoj je đavo zapravo nešto kao obrnuti ili naopaki bog, a sve zajedno je veoma blisko okultnom! Ko će ga znati , na koncu, svak ima svoju neku teoriju koja vreba lakoumne. Iz tog razloga je sasvim u redu biti negde po stani jer i sama razmišljanja na temu identiteta boga će nas odvesti neznano kuda. Autor nas ovde prosto bombarduje činjenicama i podacima vezanim za okultno, tako stoji da su u Londonu 1717. godine formirane zidarske lože (Zlatna zora, Veskot te Vudman & Mejters) da bi iste inicirale 1884. proizvodnju prvog oružja, što bi rekli da je , sve zlo na svetu i krenulo iz Londona. Ima ovde reči i o naslovu Fallen Angel, autora Tomasa Frenda ( 2002 ), mada se ne spominje album sa istoimenim nazivom grupe Uriah Heep. Po autoru , prisustvo demona je zabeleženo u gotovo svim songovima Cepelina, ali i na omotima, datim intervjuima. Krouli je neshvaćeni genije xx veka, jer, njegov cilj je potpuno oslobađanje svake ličnosti, rekao je Pejdž svojevremeno. Ozi Ozborn pak , Krouliju posvećuje naslov Mr. Crowley ! Iz svega nabrojanog, nije teško izvući onu, po kojoj se svak bori sa đavolom u sebi, a to da li će ga i nadvladati, individualno je i odnosi se uglavnom na verujuće, u kontekstu onom, opšteprihvaćenih (ili ne) principa iluzije. Led Zeppelin opus je posvećen onostranom i tu se zatvara nj. kreativni krug, uz naznaku da se ne može živeti kroz filtriranu i nadograđivanu tradiciju koju su stvorile religije naših predaka jer je racionalizmom, moderni čovek , ako ne uklonio religiju , ono joj je barem naneo smrtni udarac! Muziku grupe Led Zeppelin zato (po preporuci autora) moramo slušati sa slušalicama na ušima i zatvorenih očiju , a sve u cilju sopstvene neke projekcije i stvaranja zvučnog zapisa slike, ne bi li tako ušli u sadržaj ploče.
U zaključku dolazimo do toga da je opus ove grupe samo imaginarna moć kojom se fanovi grupe navode na ideju dobra, prijateljstva i svega pozitivnog, jer sve te su ljudima postale odbojne otkako njima (kao zastavama) mašu dušebrižnici amoralnoverskog i političkog poretka. Led Zeppelin je više nego knjiga . Proverite zašto!