LJILJANA MALETIN VOJVODIĆ: NORVEŠKA OD BJERNSONA DO KNAUSGORA

Orion spirit, Sremska Kamenica-Novi Sad, 2016.

ISBN 978-86-89649-06-2
strana 208
Knjiga je objavljena zahvaljujući grantu norveške agencije NORLA
http://norla.no

O knjizi:

Knjiga Norveška od Bjernsona do Knausgora nastala je nakon autorkinog boravka u rezidencijalnim projektima za pisce u Kulturnim centrima u Bergenu i Stavangeru u Norveškoj 2014-2016. godine. U pitanju je antologija pasaža dela norveških pisaca koji su na srpskom jeziku (i ranije srpsko-hrvatskom) objavljeni na našem literarnom tržištu počev od XIX veka do 2016. godine. Prvi deo navedenog projekta objavljen je pod naslovom Norveška priča (Prometej, Novi Sad, 2013). Izbor tekstova datira od prvog prevoda Bjernsonovog dela s norveškog na srpski jezik pa do početka 2016. godine, završno s pasažom iz drugog toma Knausgorove Moje borbe. Antologija se sastoji od izbora odlomaka više od 60 norveških autora, integralni deo knjige čine crno-bele fotografije kao i imagloški uvodni tekstovi o slici norveške kulture u srpskom društvu te srpsko-norveškim literarnim vezama.

Iz knjige:

Moj prvi susret s Norveškom dogodio se zahvaljujući Isidorinim Pismima iz Norveške, štampanim 1914. godine da bi tokom vremena moji norveški sagovornici postali Knut Hamsun, Henrik Ibzen, Justejn Gorder, Laš Svensen, Per Petešun, Erlend Lu, Karl Uve Knausgor.
Bežeći potom iz balkanske svakodnevice na Island, u Švedsku, Finsku i sve češće u Norvešku, u zemlju drvenih kućeraka koje izgledaju sasvim kao one lepe i lepo nameštene kućice za lutke u koje nijedna lutka ne može da uđe, ali i zemlju suočenu sa zamkama visokog standarda, sa socijalnim raslojavanjem, kulturnom globalizacijom i sve većim brojem etničkih manjina, najčešće sam sretala zadovoljne, briljantne ljude o kojima brine njihova država.
O njima je mnogo bolje od mene pisao Erlend Lu pripovedajući kako je njegov protagonist bio briljantan u obdaništu, osnovnoj školi, gimnaziji; kako je našao superbriljantnu devojku kojom se oženio na, naravno, briljantan način, nakon što je dobio briljantan posao i briljantnu decu koju je briljantno vaspitao živeći u briljantnoj kući. I, kako je godinama opstajao u sopstvenoj briljantmosti sve dok nije primetio da njegova kći sledi isti taj njegov briljantni put.
Erlendov (anti)junak je odlučio da se spase. Time što je pobegao u – šumu!
Dopler je napustio skandinavski kliše koji se uz čitav niz opštih mesta razlikuje od moje svakodnevice, kao što je Hiperboreja različita u odnosu na Balkan.
Ali, uprkos melanholiji severnih glečera, muzici ćutanja, odsustvu nepotrebne logoreičnosti, uzdržanosti i obziru koje pokazuju potomci Tora i Odina, ni “iza Boreja” nije sve idealno. Samo je pitanje koliko je ljudi spremno da se suoči s “vlastitim neprijatnostima u kulturi” i da, kao junak Karl Uvea Knausgora, koji se, sasvim namerno kao i on zove Karl Uve, prizna: “Nikada ne kažem ono o čemu zaista razmišljam, nikada ono što zaista mislim, već se uvek prilepim za onog s kim razgovaram, pravim se kao da me zanima to što govori, osim kad pijem, tada po običaju odem predaleko na drugu stranu… “, piše Ljiljana Maletin Vojvodić u Norveškoj od Bjernsona do Knausgora.

Iz predgovora:

Norveška od Bjersona do Knausgora predstavlja komunikacijski diskurs s norveškom kulturom kroz norvešku literaturu, koja po broju govornika, kao i srpska, pripada tzv. malim književnostima i koja je pisana na, relativno malom broju govornika razumljivom, norveškom jeziku (dva standardna oblika pisanog norveškog jezika su: bokmål (književni jezik) i nynorsk (novonorveški) dok u govoru ne postoji standardni već samo prestižni izgovor.)
Norveška od Bjersona do Knausgora je jedna od mogućih predstava o Drugom i Drugačijem, ovoga puta norveškom literarnom identitetu, koji kako je to slučaj kada su nacionalni stereotipi u pitanju, i u srpskoj kulturi funkcioniše kao niz kulturoloških shema i opštih mesta.
U značajnom delu naše literarne tradicije recepcija Norveške, te veoma često i identifikacija norveške književnosti sa zemljom, ljudima i društvom i dalje se iščitava ili reprodukuje u kontekstu pozitivne stereotipije i romantične ideje o protestantskom narodu Severa koji uprkos nepovoljnim prirodnim okolnostima postaje napredna kulturna i ekonomske zemlja; kao idealizovani obrazac susreta sa Severom, koji se najčešće zasnovan na opoziciji Sever-Jug, ili apolonijska-dionizijska kultura.
Pisma iz Norveške Isidore Sekulić i doživljaj Norveške kao zemlje fjordova i Hiperboreje, u znatnoj su meri uticali na recepciju norveške književnosti u Srbiji. Mada je slika (image) Norveške doživela promene, doživljaj neuobičajenog i neobičnog nije se izgubio još od vremena kada je, kako je to Ljubiša Rajić primetio, Knut Hamsun, čitan kao “neka vrsta nordijske egzotike“.
Iako nije uputno identifikovati sadržinu književnih tekstova s arhetipom jedne nacije (mada u isto vreme te iste narative, kao paradigme mišljenja, doživljavanja i tumačenja koristimo kao alat za konstruisanje identiteta), u složenom odnosu teksta i konteksta, u kojem je, kao o aktivnom odnosu teksta kao mreže znakovnih sustava sa sustavima označiteljskih praksi, još u drugoj polovini 60-ih godina prošlog veka govorila Julija Kristeva, u prostor teksta se konstantno upisuju različiti kodovi, diskursi i nediskurzivne prakse koji uz čitav niz predrasuda i kulturnih klišea doprinose oblikovanju slike i doživljaju nacionalnog karaktera Norveške i njene nacionalne reputacije kao zemlje visokog standarda, socijalne jednakosti, poštovanja ljudskih prava; zemlje strpljivih i čestitih ljudi zaljubljenih u prirodu i mitologiju kojom su naselili svoje bajke.
Za razliku od Norveške priče (Prometej, Novi Sad, 2013), u Norveškoj od Bjernsona do Knausgora, se uz nove, originalne fotografije, nalaze odabrani odlomci prevoda dela isključivo norveških pisaca (zastupljeno je 60 autora) koji su se na domaćem književnom tržištu – na srpskom i, do raspada SFRJ, srpsko-hrvatskom jeziku (prevodi nastali u kontekstu jugoslovenske književnosti) pojavili u periodu od 1930. do 2016. godine. U knjizi se nalazi i odlomak iz zbirke pripovedaka Froda Gritena Sobe uz more, sobe u gradu (2015), u izdanju VBZ-a u prevodu Bekima Sejranovića budući da je u pitanju regionalni izdavač koji je objedinio i povezao tržišta nekadašnje zajedničke države i da je V.B.Z. Beograd plasirao celokupnu produkciju V.B.Z.-a na knjižarskom i čitalačkom tržištu Srbije.
Ideja ove, uslovno govoreći, hrestomatije, nije da sistematizuje ili da definiše norveški kulturni (literarni) identitet. Iako je redosled odlomaka sačinjen po abecednom redu prezimena autora, ne postoji jedan ili zadat (linearan) načina iščitavanja te izbor tekstova (citata) može da funkcioniše i kao, jedna vrsta kolaža, patchwoka ili hiperteksta, kojeg bismo, služeći se terminologijom Umberta Eka mogli nazvati i otvorenim delom, raspoloživim za različite integracije i konkretne stvaralačke dopune. Zapravo idealan način čitanja je onaj koji otvara prostor za naknadno učitavanje različitih odnosa i intertekstualnost i zavisi od različitih nivoa čitalačke recepcije i kompetencije: književne kulture, čitalačkih navika, vrednosnog opredeljenja, sklonosti prema određenim žanrovima i temama ili ličnih očekivanja čitalaca, bilo da je u pitanju želja za edukacijom, eskapizam, zadovoljavanje estetskih navika, samoprepoznavanje, potreba za razlikovanjem i sl.

(Iz rukopisa Norveška od Bjersona do Knausgora, iz predgovora)

O autorki:

LJILJANA MALETIN VOJVODIĆ je autorka romana Patuljci i Hiperboreja (Mala velika knjiga, Novi Sad, 2008), U Egzilu (Prometej, Novi Sad, 2011), Oni koji jedu sirovo meso (Mediterran publishing, Novi Sad, 2013), Dwarves and Hiperborea (engleska verzija, Amazon kindle format, 2014), kao i kulturološkog bedekera Finska, zemlja Kalevale, jezera i sauna (Prometej, Novi Sad, 2011), antologije norveške književnosti Norveška priča (Prometej, Novi Sad, 2013) i konceptualnih umetničkih knjiga Instruction as writings (ArtBox, Srbija/ USV Ferftet Bergen, Norveška, 2015), Gothenburg Art Book (ArtBox, Srbija/ Kunstepidemin, Gothenburg, 2014).
Učestvovala je u internacionalnim rezidencijalnim projektima za pisce u Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Latviji, Finskoj, na Islandu, Grenlandu, u Švedskoj i u Norveškoj. Nagrađivana grantovima Ambasada Finske (2011) i Norveške (2013) u Beogradu i internacionalnim stipendijama u USF Verftetu u Norveškoj (2012/2014-2015), Kući pisaca u Ventspilsu (2008/2009) i Muzeju Upernavik na Grenlandu (2010).
Radove objavljuje u časopisima (Polja, Letopis Matice srpske, Sveske, Nova misao, Interkulturalnost), u dnevnom listu Danas, Dnevnik i on-lajn (e-novine, P.U.L.S.E., Supervizuelna).
Studije književnosti završila na Univerzitetu u Novom Sadu, u kojem i danas živi.
Više na: www.ljiljanamaletinvojvodic.wordpress.com