Dušan Đorđević Niški: Drugarica Slavka
Svim golootočankama heroinama i stradalnicama, svih bezumlja U mom selu zadružni dom, dom kulture, sa širokim natkrivenim tremom i sa dva ulaza, jedan za dvoranu sa binom a drugi za…
Slavko Mali: MAJKA
U krugu bolnice u Padinskoj skeli dan je bio zgužvan. Kao iscepani, zakrvavljeni, komad kasapske hartije. Sunce je pregrevalo dan, koji nije imao početak i kraj. Bila je tu samo…
Ivana Zajić: RODA
Iako je celi jučerašnji dan bio pretežno sunčan, mada temperatura nije bila naročito visoka, što se nije ni moglo očekivati s obzirom na to da je tek početak proleća, i…
Miloš Nastić: SUDBINE
Sudbine? Šta su sudbine? Da li znaš? Sigurno je samo jedno. Nisu zactrtane, kako ti umiješ često da misliš. Kakva je to čudna smješa svega i svačega? Kakvo psihodelično preplitanje…
Aleksandar Ćuković: Kirija
Kuće se pokupiše i – odoše. Kao poslije žestoke svađe. Stanovi, garosnjere, udžerice, vile, sobe, potkrovlja, podrumi… sve su ti to, prijatelju moj, kuće. Zaputile se nekome. Neko ih čeka,…
Vladimir Radić: Kao kad neko sedne na travu
Ta otvorena kožna tašna nikako mu ne izlazili iz glave – stalno mu je pred očima. To je dobro. Ono što nije dobro je to što ne zna šta će…
Senka Vojinović: Krivac
„Jurim kao što u hladu šumskom juri bizam koji je pomahnitao od svoje sopstvene vonje. Noć je kao u polovini maja, vetrić poduhuje s juga. Idem i gubim svoj put,…
Slavko Mali: PACIJENT BROJ 2
Pacijenta broj 2 dovezli su kolima hitne pomoći. Ljudi u belom. Plašio ih se. Plašio se svega što je belo. Tresao se. Obukli su mu belu košulju sa ukrštenim rukavima,…
Jagoda Kljaić: VATRENI MLIN
Naiđe vrijeme, ni sa čim uvjetovano, u kome danima ne uđem ni u čiju kuću. Onda dođe tako neki četvrtak u kome je predodređen ulazak u dvije kuće. U jednu…
Dobrila Ristić: SLIČNOST
(Iz zbirke pripovedaka i priča ,,Utvara“) Bučni glasovi žena prenuli su je iz razmišljanja i pogledala je na sat. Bilo je tri sata popodne, vreme da krene kući. Anastasija, ili…
Kosa Pakuševskij: LICA LJUBAVI
Previše svetlosti. I beline. Miris smole, četinara i mora. Neka kamena ograda i ti na njoj, sediš. Kratke pantalone, bele patike, majica je mornarska. Dolazim odnekud. Pružaš ruke i privlačiš…
Vladimir Radić: Te noći u Gorskom Kotaru
Sećam se – tada, u onoj toploj tami letnje večeri zatutnjali su točkovi. Koloseci ispod točkova našeg vagona razdvajali su se, odvajali se, rasplitali, umnožavali se, širili – pruga se…