Otvorena izložba „Zemlja – vazduh” Predraga Neškovića u Muzeju savremene umetnost
Izložba „Zemlja – vazduh“ uglednog srpskog umetnika Predraga Neškovića otvorena je 20. oktobra u Muzeju savremene umetnosti na Ušću. Prisutnima su se na otvaranju obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, kao i autorke koncepcije i kustoskinje izložbe – Svetlana Mitić i Una Popović. Izložbu je svečano otvorio Predrag Nešković.
Marijana Kolarić je u svom uvodnom govoru navela: „Postoje umetnički opusi koji se mogu razumeti kroz pojedine periode, stilske promene ili karakteristične radove. A postoje i oni koji nas, uprkos svim promenama, iznova vraćaju suštinskim pitanjima. U slučaju Predraga Neškovića, to je pitanje same prirode slike: kako ona nastaje, od čega se gradi i na koji način oblikuje našu misao i razumevanje sveta. Upravo zato ova izložba nije samo susret sa jednim izuzetno bogatim umetničkim opusom, već prilika da ga sagledamo iz današnje perspektive i prepoznamo koliko su njegova istraživanja i dalje otvorena i relevantna“.
Direktorka MSUB istakla je i da ova izložba ima posebno značenje za Muzej, jer je Nešković sa Muzejom povezan decenijama. Njegovi radovi ovde su predstavljani još šezdesetih godina, kasnije su izlagani na brojnim grupnim i samostalnim izložbama, a 1988. Muzej mu je priredio i retrospektivnu izložbu, podsetila je Marijana Kolarić i istakla: „Ovom izložbom ne obeležavamo samo kontinuitet jednog značajnog umetničkog stvaralaštva, već i sposobnost Muzeja da se vraća svojim umetnicima, da ih sagledava iz novih perspektiva i da u poznatim delima prepoznaje nova pitanja“.
Svetlana Mitić je o izložbi rekla: „Izložba je koncipirana kroz šest tematskih celina čiji naslovi upućuju na ključne probleme i tematske okosnice kojima se umetnik bavi u različitim segmentima svog stvaralaštva. Ove celine, međutim, nisu zamišljene kao strogo razgraničene i međusobno isključive kategorije, već kao dinamični i međusobno povezani segmenti koji nam omogućavaju da sagledamo različite aspekte ovog jedinstvenog umetničkog opusa. Jedan od važnih principa u oblikovanju izložbene postavke jeste mogućnost da isti motiv, predmet ili vizuelna referenca zadobije različita značenja u zavisnosti od konteksta u kojem se pojavljuje i odnosa koji uspostavlja sa drugim radovima. Tako, na primer, motiv letelice, Kosovke devojke ili figurine pronađene na buvljoj pijaci mogu se različito tumačiti u zavisnosti od tematske celine u kojoj su predstavljeni. Na taj način pojedinačni motivi postaju svojevrsna čvorišta kroz koja se povezuju i reflektuju različiti tematski i značenjski slojevi Neškovićevog opusa“.
Una Popović je u svom obraćanju istakla: „Nešković odlično poznaje istoriju umetnosti i veštinu, ali ga podjednako zanimaju popularna kultura, masovni mediji, folklor, kič, obične stvari sa pijace i buvljaka. Sve ono što pronalazi u kulturi prisvaja, preoblikuje kroz sliku i predmet i ponovo u istu tu kulturu i vraća. Takvu umetnost ne može da stvara neko ko nije duboko zainteresovan za život. Zato je ova izložba problemsko sagledavanje Predragovog stvaralaštva, a ne retrospektiva. Kroz šest celina pokušali smo da pokažemo kako se iza velikih promena stilova, motiva i postupaka nalazi jedan kontinuitet umetničkog mišljenja, neprestanog preispitivanja prirode slike, mogućnosti i slikarstva“.
Umetnik Predrag Nešković je pozdravio sve prisutne i zvanično otvorio izložbu.
Izložbu najvećim delom čine radovi pozajmljeni od umetnika. Pored dela Predraga Neškovića iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, predstavljena su i dela pozajmljena iz Narodnog muzeja Srbije i Muzeja grada Beograda, kao i jedno delo iz kolekcije Atlas banke.
Izložba je otvorena do 22. februara 2027. godine.
Predrag Nešković (1938, Bijela, Crna Gora) jedan je od najznačajnijih slikara i predstavnika srpske i nekadašnje jugoslovenske umetničke scene druge polovine 20. i početka 21. veka. Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu završio je 1965. godine, u klasi profesora Mihaila S. Petrova.
Na umetničku scenu stupa početkom šezdesetih godina prošlog veka. Iako slikarstvo predstavlja osnovu njegove umetničke prakse, njegov opus obuhvata i objekte – asamblaže, redimejd objekte, instalacije i video-radove. Njegova umetnička praksa formira se kroz iskustva postenformelske nove figuracije i pop-arta, preko slikarstva „novog prizora“, do postmodernističkog pluralizma. Promene medija, umetničkog jezika, žanra i postupaka, iako naizgled predstavljaju različite linije njegovog rada, zapravo pripadaju kontinuiranom mišljenju slikarstva, ispitivanju prirode slike i njenog statusa u kulturi.
Posebno podsticajni za formiranje Neškovićeve umetničke i intelektualne pozicije bili su kontakt i dugogodišnje druženje sa Radomirom Konstantinovićem, filozofom i piscem Filosofije palanke (1969). Radomir Konstantinović je pratio Neškovićev rad i pisao predgovore za kataloge njegovih samostalnih izložbi u Galeriji Kulturnog centra Beograda 1973. i Galeriji Forum u Zagrebu 1974. godine.
Od prve samostalne izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1965. godine, Predrag Nešković je kontinuirano prisutan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni. Među njegovim značajnim samostalnim izložbama izdvajaju se one u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1967, 1978, 1983), Galeriji Kulturnog centra Beograda (1973), Grabowski Gallery u Londonu (1974), Centro Culturale Giorgio Morandi u Rimu (1979), Galeriji Forum u Zagrebu (1980) i Galeriji SANU u Beogradu (1985). Predrag Nešković predstavljao je Jugoslaviju na Bijenalu u Veneciji 1978. godine, a Muzej savremene umetnosti u Beogradu priredio mu je 1988. retrospektivnu izložbu. Njegov višedecenijski opus obuhvatnije je sagledan i u skorašnjim monografskim publikacijama Ovo nikada nije bilo (2014, autor B. Dimitrijević, Fondacija Vujičić kolekcija) i Sloboda najjačem (2018, autor J. Denegri, Fondacija Vujičić kolekcija).
Muzej savremene – Sutra otvaranje Izložbe „Zemlja – vazduh” Predraga Neškovića u Muzeju savremene umetnosti
Izložba Zemlja – vazduh uglednog srpskog umetnika Predraga Neškovića u Muzeju savremene umetnosti na Ušću biće otvorena 20. oktobra 2026. godine u 18 časova. Autorke koncepcije i kustoskinje izložbe su Svetlana Mitić, muzejska savetnica, i Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti.
Izložba predstavlja problemsko sagledavanje umetnikovog opusa. Tokom proteklih šest decenija Muzej je u više navrata predstavljao Neškovićev rad, kroz samostalne izložbe šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, kao i grupne izložbe i stalne postavke. Gotovo četiri decenije nakon retrospektive priređene 1988. godine, ponovni susret sa njegovim opusom omogućava da se različite faze rada sagledaju kao delovi kontinuiranog, promenljivog, ali dosledno istraživačkog umetničkog mišljenja.
Krećući se kroz složenu genezu srpske i jugoslovenske umetnosti od sredine šezdesetih godina do danas, Predrag Nešković svoj prepoznatljiv izraz započinje u okviru domaće varijante nove figuracije i ranog pop-arta, dok se njegov odnos prema slici vremenom transformiše kroz postmodernu ironiju, aproprijaciju, citat i estetizaciju kiča. Slikarski postupak i prostorna instalacija/objekat pri tome nisu odvojene linije njegovog rada, već proističu iz srodne logike sakupljanja, prisvajanja, montiranja i transformacije postojećeg.
Kroz šest tematsko-problemskih celina izložba u prvi plan postavlja Neškovićevo mišljenje slikarstva, koje polazi od slike i predmeta kao delova šireg znakovnog i simboličkog repertoara kulture. Prati se njegov odnos prema neposrednom okruženju, tehnologiji, popularnoj i medijskoj kulturi, kiču, pronađenom predmetu sa buvljaka kao redimejdu, kao i postupci prisvajanja, citiranja i ponavljanja slika iz sveopšteg vizuelnog repertoara kulture, od popularne i medijske slike do reprodukcija iz istorije umetnosti. Poslednja celina povezuje radove sa Bijenala u Veneciji 1978. sa praksom tokom dvehiljaditih, prateći kretanje od figuralne predstave ka apstrahovanju, predmetu, prostoru i samom postupku slikanja. Tako se, uprkos velikim stilskim i medijskim promenama, opus Predraga Neškovića čita kao kontinuirano preispitivanje prirode slike, njenog statusa u kulturi i mogućnosti samog slikarskog medija.
Izložbu najvećim delom čine radovi pozajmljeni od umetnika. Pored dela Predraga Neškovića iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, predstavljena su i dela pozajmljena iz Narodnog muzeja Srbije i Muzeja grada Beograda, kao i jedno delo iz kolekcije Atlas banke.
Izložba će biti otvorena do 22. februara 2027. godine.
Predrag Nešković (1938, Bijela, Crna Gora) jedan je od najznačajnijih slikara i predstavnika srpske i nekadašnje jugoslovenske umetničke scene druge polovine 20. i početka 21. veka. Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu završio je 1965. godine, u klasi profesora Mihaila S. Petrova.
Na umetničku scenu stupa početkom šezdesetih godina prošlog veka. Iako slikarstvo predstavlja osnovu njegove umetničke prakse, njegov opus obuhvata i objekte – asamblaže, redimejd objekte, instalacije i video-radove. Njegova umetnička praksa formira se kroz iskustva postenformelske nove figuracije i pop-arta, preko slikarstva „novog prizora“, do postmodernističkog pluralizma. Promene medija, umetničkog jezika, žanra i postupaka, iako naizgled predstavljaju različite linije njegovog rada, zapravo pripadaju kontinuiranom mišljenju slikarstva, ispitivanju prirode slike i njenog statusa u kulturi.
Posebno podsticajni za formiranje Neškovićeve umetničke i intelektualne pozicije bili su kontakt i dugogodišnje druženje sa Radomirom Konstantinovićem, filozofom i piscem Filosofije palanke (1969). Radomir Konstantinović je pratio Neškovićev rad i pisao predgovore za kataloge njegovih samostalnih izložbi u Galeriji Kulturnog centra Beograda 1973. i Galeriji Forum u Zagrebu 1974. godine.
Od prve samostalne izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1965. godine, Predrag Nešković je kontinuirano prisutan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni. Među njegovim značajnim samostalnim izložbama izdvajaju se one u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1967, 1978, 1983), Galeriji Kulturnog centra Beograda (1973), Grabowski Gallery u Londonu (1974), Centro Culturale Giorgio Morandi u Rimu (1979), Galeriji Forum u Zagrebu (1980) i Galeriji SANU u Beogradu (1985). Predrag Nešković predstavljao je Jugoslaviju na Bijenalu u Veneciji 1978. godine, a Muzej savremene umetnosti u Beogradu priredio mu je 1988. retrospektivnu izložbu. Njegov višedecenijski opus obuhvatnije je sagledan i u skorašnjim monografskim publikacijama Ovo nikada nije bilo (2014, autor B. Dimitrijević, Fondacija Vujičić kolekcija) i Sloboda najjačem (2018, autor J. Denegri, Fondacija Vujičić kolekcija).
Трибински програм СКД: Саша Обрадовић, Гост је отишао
Среда, 21. октобар 2026. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Саша Обрадовић
Гост је отишао, роман
Академска књига, 2026.
Учествују:
Жанета Ђукић Перишић
Саша Обрадовић
Води: Дејан Симоновић
SESTRINSKI ODNOSI U DRUŠTVU I KULTURI
Francuski institut u Srbiji najavljuje novi događaj u okviru svog debatnog programa.
Francuska esejistkinja i profesorka na Sciences Po u Parizu, Blanš Leridon, pozvana je da u Beogradu i Novom Sadu učestvuje u razgovorima o ženskoj solidarnosti, koja se može sagledavati u mnogim društvenim sferama. Diskusija o književnosti, umetnosti i feminizmu, od sestara Bronte do sestara Kardašijan, biće pokušaj istraživanja različitih lica sestrinskih odnosa, suparništva, bliskosti, razumevanja, solidarnosti. Ove posebne, a istovremeno univerzalne veze, otvaraju pitanja njihovog kulturnog i političkog značaja.
Diskusija u Beogradu biće održana u utorak 20. oktobra 2026. od 18:30 u Francuskom institutu (Knez Mihailova 31). Sagovornice Blanš Leridon biće Ivana Ivković, vizuelna umetnica, Stanislava Barać, naučna savetnica na Institutu za književnost i umetnost i Lidija Foster, atašeica za saradnju Francuskog instituta u Srbiji.
Diskusija u Novom Sadu zakazana je za sredu 21. oktobra 2026. u 18 sati u Francuskom institutu (Bulervar despota Stefana 5). U razgovoru sa gošćom iz Francuske učestvovaće Nebojša Vlaškalić, profesor književnosti i Simon Šonbrot, direktor Francuskog instituta u Novom Sadu.
Razgovori će se voditi na francuskom i srpskom uz obezbeđen prevod. Ulaz je slobodan.
Borko Petrović: „Glavni lik“
Izložba slika u Galeriji 73
Otvaranje: petak, 23. oktobar u 19 časova
U Galeriji 73 na Banovom brdu 23. oktobra u 19 časova biće otvorena izložba slika „Glavni lik“ umetnika Borka Petrovića, koja donosi radove velikih formata, intenzivnog kolorita i izražene figuracije. U središtu novog ciklusa nalazi se čovek, predstavljen kroz pokret, gest i snažan kolorit, koji posmatrača uvlače u prostor slike.
Naziv izložbe „Glavni lik“ preuzet je iz izraza koji je posebno zastupljen u govoru mlađih generacija, ali u umetnikovom tumačenju prevazilazi okvire savremenog internet slenga. On otvara pitanje čovekove potrebe da prepozna sopstvenu važnost i sačuva autentičnost u svetu obeleženom digitalnim sadržajima, ubrzanom komunikacijom i stalnom vizuelnom stimulacijom.
Posetite Veliki onlajn sajam knjiga na sajtu Pčelice ‒ jer knjige su naša snaga
Veliki onlajn sajam knjiga Izdavačke kuće Pčelica biće održan od 12. oktobra do 1. novembra 2026. godine na njenom zvaničnom veb-sajtu.
Pčelica ove godine neće učestvovati na Beogradskom sajmu knjiga, pa je za svoje čitaoce pripremila razna iznenađenja na svom sajtu i društvenim mrežama. Pored dobro poznatih, u ponudi su i novi naslovi, kao i specijalni sajamski popusti ‒ do čak 60%! Uz ovo, čitaoci će imati priliku i da se druže sa svojim omiljenim autorima, koji će predstavljati svoje knjige na nekoliko lokacija u Srbiji.
Novi naslovi između dva Sajma knjiga
Pčelica je u poslednjih godinu dana objavila niz novih naslova, među kojima se izdvajaju romani domaćih autora “Papirna eskadrila” Vesne Aleksić, “Vratićeš se, isti biti nećeš” Gordane Maletić, “Još samo ovo da ti kažem” Olivere Nedeljković, “Veštica Noćka u potrazi za zvezdama” Aleksandre Filipović i “Osmeh se pere u veš-mašini” Jelene Tasić. Tu su i ilustrovane knjige “Čije je ovo drvo?” Dejana Aleksića sa ilustracijama Marije Jevtić, “Meda od meda” i “Liji je potreban prijatelj” Maje Koraksić sa ilustracijama Biljane Mihajlović, “Gabi ‒ Priča o hrabrosti” Gorana Markovića sa ilustracijama Igora Krstića, “Mesečeva avantura” Jelene Ivetić sa ilustracijama Mladena Anđelkovića, “Niki i ništa” Bojana Babića sa ilustracijama Marije Stojisavljević i “Morski Čistko” Nikolete Novak sa ilustracijama Nemanje Ristića.
Pored ovih, i edicija “Prepričani ilustrovani klasici” osvežena je sa dva nova naslova: “Sandokan”, prema romanu Emilija Salgarija, i “Vinetu”, prema romanu Karla Maja. Obe knjige je prepričala Aleksandra Bojović, a ilustrovao Igor Krstić.
Pčelica nastavlja da neguje saradnju i sa saradnicima iz inostranstva, pa je svoju ponudu obogatila brojnim naslovima popularnih stranih izdavača, namenjenim bebama i mališanima. Tu su ilustrovane knjige “Pufnica” i “Duh koji nije mogao da zaspi” (Nemačka), “Junak mog detinjstva” (Francuska), “Budi kao tigar” (Poljska), “Niko kao ti, mama” (Italija), knjige sklapalice “Životinje” i “Dinosaurusi”, edicija “Pitanja i odgovori”, zvučne knjige “Zvuci ptica” i “Zvuci kuće”, magnetne knjige “Vozila” i “Domaće životinje”, knjige za najmlađe “Laku noć, Mišiću”, “Bebin prvi rečnik”, “Gusenica puzalica” i druge (Velika Britanija).
Od Čačka do Bolonje
Već godinama unazad izdanja Izdavačke kuće Pčelica iz Čačka prevode se i objavljuju širom sveta, a broj zastupljenih jezika iz godine u godinu se uvećava. Pčelica je jedan od predstavnika srpskog izdavaštva za decu na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji, gde svake godine nastavlja da širi mrežu svojih saradnika širom sveta. Prava za objavljivanje Pčeličinih knjiga dosad su ustupljena na tri kontinenta, izdavačima na 30 svetskih jezika ‒ a toj listi upravo je dodat i jermenski jezik.
Od knjige do pozorišta
Pčelica je producirala i predstavu za decu, pod nazivom “Arči i Dora” u režiji Anđelka Beroša, čija je premijera održana u junu ove godine u Malom pozorištu “Duško Radović” u Beogradu. Podsećamo, Arči i Dora su labradori, drugari iz komšiluka i junaci uzbudljivih dogodovština iz nagrađivanih knjiga Gorana Markovića objavljenih u izdanju Pčelice. Nakon velikog uspeha premijere i rasprodatih ulaznica za reprize izvođenja, predstava je postala deo redovnog repertoara sezone 2026/27. ovog pozorišta.
Pčelica je ovim povodom objavila i radne sveske “Zimska zabava sa Arčijem i Dorom” i “Letnja zabava sa Arčijem i Dorom”, u kojima predškolce očekuju lavirinti, skrivene slike, grafomotoričke vežbe, igre memorije, zadaci sa brojevima i oblicima – kao i mnogo crtanja, bojenja, uočavanja i povezivanja!
Nagrade između dva Sajma
Pčelica je dobitnik i brojnih priznanja ove godine, od kojih se izdvajaju: dve nagrade “Dositejevo pero” (zbirka priča “Dnevnik šumske veverice” Božidara Peševa i roman “Crni novčić” Jovane Sarić), “Srebrno Gašino pero” (roman “Još samo ovo da ti kažem” Olivere Nedeljković), “Zaharije Orfelin” (ilustrovana knjiga “Školjka pričalica” Nikolete Novak), “Gordana Brajović” (roman “Zimski sladoled” Vesne Vidojević Gajović), dok je roman “Velika fantazbučna avantura” Uglješe Šajtinca proglašen Najboljom knjigom za decu na Sajmu knjiga u Novom Sadu, a biografska knjiga “Mihailo Pupin i čuveni kalemovi” Slobodana Stanišićaovekovečena Nagradom za dečju knjigu godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Herceg Novom.
Pčelica već dve i po decenije istrajno, profesionalno i predano objavljuje knjige najznačajnijih pisaca savremene srpske književnosti za decu, srpskih i svetskih klasika, savremene svetske književnosti za decu, a njen autorski tim stvara kvalitetnu obrazovnu literaturu koja ima odobrenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Pratite Pčeličine objave na društvenim mrežama i u medijima, gde na dnevnom nivou možete saznati kakva iznenađenja vas očekuju na Velikom onlajn sajmu knjiga na sajtu Pčelice!
Višednevna manifestacija „Laboratorija za kreativno staklo“ u Beogradu i Paraćinu
Višednevna manifestacija Laboratorija za kreativno staklo (Creative Glass LAB) biće održana od 15. do 18. oktobra u Beogradu i Paraćinu i obuhvatiće konferenciju „Dijalozi o kreativnom staklu“ i izložbu „Osmo svetsko čudo“ 15. oktobra u Češkom centru Beograd, kao i Međunarodne rezidencije od 16. do 18. oktobra u Paraćinu, na Grzi.
Dr Hristina Mikić iz Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije je o predstojećoj manifestaciji rekla:„Laboratorija se po prvi put organizuje kao međunarodni događaj, koji okuplja domaće i strane umetnike i stručnjake u staklu i veći broj dešavanja. Ona je svojevrsni omaž nekadašnjem Simpozijumu oblikovanja stakla koji se održavao u Paraćinu do početka 90-ih godina, ali u jednom inovativnom formatu. Stručnjaci će imati priliku da se upoznaju sa nekim od najpoznatijih evropskih imena u staklu – Kalina Banka, Iona Stelea i Kateria Handlova, Jakub Berdych Karpelis, kao i proizvođačima stakla – Lasvit, Bomma, Ruckl, Brokis. Poseban deo je posvećen publici – od kolaža na staklu, graviranja i šlifovanja, preko foto-transfera i cijanotipije, do oblikovanja autorskih staklenih predmeta i rada sa motivima prirode, učesnici će imati priliku da sami istraže kreativni potencijal stakla i rade na povezivanju lokalne istorije, ličnih sećanja i savremenog umetničkog izraza, kako bi staklo postalo medij za nove priče o Paraćinu i njegovom nasleđu.”
U četvrtak, 15. oktobra, u 11 časova počinje konferencijski program „Dijalozi o kreativnom staklu“, koji će otvoriti H. E. Jan Bondy, ambasador Češke Republike u Beogradu, i Jiří Ulvr, zamenik guvernera Regiona Liberec. Potom sledi predavanje „Češko staklarstvo i njegovi uticaji“, posvećeno tradiciji i razvoju češkog staklarstva i njegovom značaju u međunarodnom kontekstu. Panel „Industrija stakla između tradicije i inovacija“ predstaviće načine na koje savremena češka industrija povezuje tradicionalno zanatsko znanje sa dizajnom, tehnologijom i zahtevima međunarodnog tržišta, dok će „Reinovacije u tradiciji i dizajn stakla“ biti posvećene savremenom dizajnu i novim interpretacijama staklarskog nasleđa. Konferencijski deo završava se predavanjem „Kristalna dolina – sinergija kulturnog nasleđa, turizma i regionalnog razvoja“, koje predstavlja ovaj region kao primer povezivanja staklarske tradicije sa savremenom kulturom, turizmom i regionalnim razvojem.
U 16 časova biće otvorena izložba „Osmo svetsko čudo“, posvećena staklarskoj baštini i tehnološkim dostignućima severne Češke, čiji je autor dr Petr Nový, jedan od najpriznatijih čeških kustosa za staklo i istoričara umetnosti. Kroz bogatu istorijsku dokumentaciju, arhivske materijale i odabrane eksponate, postavka predstavlja razvoj češkog staklarstva i razloge zbog kojih je češki kristal stekao status svetskog fenomena. Izložba je koncipirana kroz pet tematskih celina – „Pamćenje“, „Zanatstvo“, „Industrija“, „Umetnost“ i „Budućnost“ – koje prate razvoj staklarstva od njegovih istorijskih korena i tradicionalnih tehnika ručne izrade, preko industrijske proizvodnje i umetnosti stakla, do mladih dizajnera, ekoloških inovacija i novih formi. Na otvaranju će biti prisutan i autor izložbe.
Međunarodna rezidencija biće održana u Paraćinu, na Grzi, od 16. do 18. oktobra u formatu predavanja, demonstracija i radionica za staklo, gde će učestvovati 20 inostranih i domaćih umetnika u staklu. U pitanju su eksperimentalne radionice starih tehnika na staklu koje su bile karakteristične za 19. i 20. vek, ali koje će učesnici rezidencije kroz saradnju interpretirati i eksperimentalno primenjivati na nov, održiv i zelen način.
U subotu, 17. oktobra, biće organizovan poseban program za zainteresovanu publiku, kada će posetioci moći da se upoznaju sa radom gostujućih umetnika, ali i učestvuju u posebno dizajniranim radionicama za građane i lokalnu zajednicu. Na njima će moći sami da se oprobaju u radu sa staklom i naprave stakleni predmet inspirisan istorijom i nasleđem Paraćina. Ove radionice su besplatne i održavaju se u terminu od 12 do 16 časova u (Stara vodenica – Ugostiteljski objekat Koliba) na Grzi.
Održavanje Laboratorije za kreativno staklo sufinansirala je Evropska unija kroz projekat „Glassmaking tradition meets innovation“, kao i Švajcarska vlada, u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji sprovodi Hartefakt fond. Dijalozi o kreativnom staklu održavaju se kroz partnerstvo Češkog centra Beograd, Ambasade Republike Češke u Srbiji, Regiona Liberec, Kristalne doline, Muzeja stakla i nakita u Jablonecu nad Nisom, Asocijacije češkog industrijskog dizajna i Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije iz Paraćina.
Više informacija o konferencijskom programu nalazi se na linku:
Informacije o programu 17. oktobra u Paraćinu:
OTVORENA IZLOŽBA „ZHARKO BASHESKI: KORPOREALNOST“
u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Hiperrealističke skulpture, telo i psihološka napetost
U petak, 2. oktobra, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je izložba ZHARKO BASHESKI: KORPOREALNOST, realizovana u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije, koja će pred publikom biti do 9.novembra 2026. godine.
Izložbu čine monumentalne hiperrealističke skulpture ljudskog tela, rasopređene u prostoru prizemlja Muzeja i Sali Protić. Kroz izuzetno precizno oblikovane figure, Žarko Bašeski istražuje granicu između fizičke prisutnosti i unutrašnjih stanja, otvarajući prostor za razmišljanje o emocijama, ranjivosti i psihološkoj napetosti.
Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, Narona Luma Veseli, direktorka Nacionalne galerije Republike Severne Makedonije, kao i kustoskinje izložbe Zlata Vučetić i Maja Krstevska.
DANI EVROPSKE BAŠTINE U MUZEJU AFRIČKE UMETNOSTI
Kulturno nasleđe: kako ga oživeti, sačuvati, preoblikovati
BEOGRAD – Muzej afričke umetnosti i ove godine učestvuje u manifestaciji Dani evropske baštine, programom koji će od 1. do 8. oktobra kroz razgovore, predavanja i filmsku projekciju otvoriti pitanja o tome kako kulturno nasleđe živi u savremenom svetu – kako se čuva, prenosi novim generacijama, reinterpretira i dobija nova značenja.
Polazeći od činjenice da je kulturna baština afričkih zajednica sastavni deo savremenog evropskog kulturnog prostora, program će povezati teme ekologije i održivosti, afričke umetnosti, usmene tradicije i kulturnog pamćenja, ali i podsetiti na važne veze nekadašnje Jugoslavije sa afričkim zemljama.
Program počinje u četvrtak, 1. oktobra u 18 časova, razgovorom „Reci: AkciJA“, završnim pratećim programom izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs“, posvećenim lokalnim inicijativama koje otpad pretvaraju u nove i korisne proizvode i podstiču odgovorniji odnos prema životnoj sredini.
U petak, 2. oktobra, prof. dr Agnješka Klučevska-Vojčik održaće predavanje „Reinterpretacija tradicije: od Negritude do savremene afričke umetnosti“, o vezama kulturnog nasleđa, identiteta i savremenih umetničkih praksi. Predavanje se održava na engleskom jeziku, a realizuje se uz podršku Poljskog instituta u Beogradu.
Usmenom nasleđu i njegovom mestu u savremenom društvu posvećena su dva programa: 6. oktobra Raul Kiago iz Kenije govoriće o umetnosti pripovedanja i očuvanju kenijskog nasleđa, uz izvođenje tradicionalne priče, dok će 7. oktobra Seku Sidi Dijavara iz Malija predstaviti ulogu đelija – čuvara kolektivnog pamćenja i usmene tradicije u društvu Mandinka.
Dane evropske baštine u MAU zatvara 8. oktobra u 18 časova projekcija filma „Vreme leoparda“ Zdravka Velimirovića iz 1985. godine, značajnog ostvarenja nastalog u saradnji Jugoslavije i Mozambika i prvog dugometražnog igranog filma Mozambika.
Dani evropske baštine ujedno su i prilika da publika poseti tematsku izložbu „Reci: Art – Otpad kao resurs“, koja je produžena do 11. oktobra, pa su ovo poslednji dani za obilazak izložbe i njenog pratećeg programa u muzejskoj bašti.
Ulaz na navedene programe u okviru Dana evropske baštine je besplatan.
Više informacija o pojedinačnim programima može se naći na sajtu Muzeja: https://mau.rs/sr/61-vesti/najava-doga%C4%91aja/2572-dani-evropske-ba%C5%A1tine-u-mau-2026.html