Održan simpozijum savremene umetnosti „Nevidljivo zajedništvo“
U prostoru Mileva Koncepta u selu Grivac u Šumadiji, prethodnog vikenda, 21. i 22. februara 2026. godine, realizovan je simpozijum savremene umetnosti pod nazivom „Nevidljivo zajedništvo“, koji je okupio umetnike iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije i Crne Gore. Projekat je koncipiran kao intenzivan diskurzivni i izložbeni format, sa ciljem da se autonomne umetničke prakse dovedu u međusobni odnos i sagledaju unutar zajedničkog kulturnog konteksta regiona.
Učesnici ovog događaja bili su umetnici . Maja Obradović (RS) · Amer Hadžić (BiH) · Davor Dmitrović (HR) · Nikola Smilkov (MK) · Ivana Živić (RS) · Petar Hranueli (HR) · Nikola Marković (ME) · Slavko Krunić (RS)
foto: Slavoljub Radojević
Nevidljivo zajedništvo
Međunarodni umetnički simpozijum i izložba
Mileva Koncept, Grivac kod Kragujevca
22. februar 2026, 14.00
U prostoru Mileva Koncepta u Grivcu kod Kragujevca biće održan međunarodni umetnički simpozijum Nevidljivo zajedništvo, projekat Mileva Koncepta i Aleksić Galerije savremene umetnosti. Simpozijum okuplja umetnike iz regiona oko zajedničkog konceptualnog okvira koji ne funkcioniše kao zadatak ili ilustrativna tema, već kao polje odnosa — prostor susreta različitih autorskih poetika i iskustava. Fokus programa je dijalog između već formiranih umetničkih praksi, a ne produkcija novih radova.
Učestvuju: Maja Obradović (RS) · Amer Hadžić (BiH) · Davor Dmitrović (HR) · Nikola Smilkov (MK) · Ivana Živić (RS) · Petar Hranueli (HR) · Nikola Marković (ME) · Slavko Krunić (RS)
Dodjela književne nagrade „Ante Zemljar“ – Enesu Kiševiću
Hrvatsko književno društvo i Makedonsko kulturno društvo „Ilinden“
pozivaju Vas u srijedu, 18. veljače 2026. u 18:00 sati u svečanu dvoranu MKD Ilinden – Rijeka, Matačićeva 5.
Hrvatsko književno društvo ima čast po četvrti put dodijeliti
književnu nagradu „Ante Zemljar“ književniku Enesu Kiševiću
povodom 104. godišnjice rođenja književnika Ante Zemljara.
Enes Kišević predstavit će se svojim književnim stvaralaštvom, dok će u glazbenom dijelu programa nastupiti orkestar i pjevačka skupina MKD Ilinden – Rijeka.
Program će voditi: Ivona Dunoski Mitev, Valerio Orlić, Stevo Leskarac, Ivan Dobra Žirjanin i Mihael Arčon.
Radujemo se Vašem dolasku!
Трибински програм СКД: Драган Бошковић, Света Тереза Авилска
Четвртак, 19. фебруар 2026. у 19
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Драган Бошковић
Света Тереза Авилска
Западнохришћански светитељи у српској међуратној књижевности 1
Блум, 2025.
Говоре:
Александар Јерков
Тамара Крстић
Драган Бошковић
Води: Дејан Симоновић
Трибински програм СКД: Представљање нових чланова СКД (2)
Среда, 18. фебруар 2026. у 19 сати
Представљање нових чланова СКД
Француска 7, Београд
Учествују
Велимир Кнежевић и Владимир Павловић
Води: Надежда Пурић Јовановић
Трибински програм СКД: Представљање нових чланова СКД
Среда, 4. фебруар 2026. у 19 сати
Француска 7, Београд
Представљање нових чланова СКД
Учествују
Милош Николин и Душко Домановић
Води: Надежда Пурић Јовановић
Film „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića od 12. februara u bioskopima širom Srbije
Nakon dugog i izuzetno uspešnog festivalskog puta, tokom kog je osvojio brojne nagrade i dirnuo publiku širom sveta, dugometražni film „Vetre, pričaj sa mnom“ reditelja Stefana Đorđevića konačno stiže u domaće bioskope.
Od 12. februara, u distribuciji kuće MegaCom Film, ovaj intimni i duboko lični film biće prikazivan u bioskopskim dvoranama širom Srbije, donoseći na veliko platno priču o porodici, sećanju, gubitku i tihoj, ali snažnoj potrebi za isceljenjem.
Inspirisan ličnim iskustvima reditelja, film prati Stefana koji se, prvi put nakon smrti majke Nece, vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan. Vođen željom da završi film o majci i da pomogne povređenom psu, njegov povratak prerasta u putovanje ka isceljenju.
U filmu igraju članovi rediteljeve porodice, koji zajedno rade na završetku radova na Necinoj kamp-prikolici. Uloge tumače: Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović i pas Lija.
„Vetre, pričaj sa mnom“ nastao je u koprodukciji Srbije, Slovenije i Hrvatske. Film je producirala Dragana Jovović, za producentsku kuću Non-Aligned Films. Pored nje, producenti su i Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić i Stefan Đorđević (Katunga), a koproducenti Vanja Jambrović (Restart, Hrvatska), Jožko Rutar (SPOK Films, Slovenija) i Miha Černec (Staragara, Slovenija).
Film je do sada osvojio brojne nagrade širom sveta: Glavnu nagradu za najbolji film na Bolzano Film Festivalu Bozen (BFFB) u Italiji, nagradu za najbolji međunarodni dugometražni film na Guanajuato International Film Festivalu (GIFF) u Meksiku, kao i Glavnu nagradu na 31. Sarajevo Film Festivalu. Dobitnik je i East of Europe nagrade na CineFest Miskolc festivalu u Mađarskoj, dok je direktor fotografije Marko Brdar nagrađen za najbolju kameru na Međunarodnom filmskom festivalu na Kipru (CYIFF). Film je, takođe, osvojio Vanguard nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru, jednom od najznačajnijih festivala u Kanadi, nagradu za najbolji film na Valdivia International Film Festivalu u Čileu, kao i specijalno priznanje na Lima Alterna Međunarodnom filmskom festivalu u Peruu. Vetar je dobitnik nagrade Grand Prix na CinEast festivalu u Luksemburgu, kao i nagrade za najbolji film na 23. Zagreb Film Festivalu. Na 31. Festivalu autorskog filma, reditelj filma nagrađen je za najbolju režiju,čime je zaokružen bogat festivalski put filma u 2025. godini.
„Vetre, pričaj sa mnom“ trejler: https://www.youtube.com/watch?v=_KVgQKhwJMg
Foto: Promo.
Otvorena izložba “NEOBIČNA KOLEKCIJA: Izbor dela iz kolekcije Ljudmile Stratimirović” u Salonu Oto Bihalji-Merin
Foto: Marija Konjikušić.
Izložba “NEOBIČNA KOLEKCIJA: Izbor dela iz kolekcije Ljudmile Stratimirović” otvorena je u utorak, 23. decembra u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu. Kustoskinja izložbe je Senka Latinović.
Ljudmila Stratimirović svojoj kolekciji pristupa otvorenog uma i oslanjajući se na na sopstveni unutrašnji impuls. “Oduvek me veoma zanimala naivna umetnost. Volim da nabavim, ukoliko sam u mogućnosti, radove naivnih umetnika i zanatlija. Donosila sam zanimljive predmete iz Afrike, Argentine, Rusije, i kolekcija je počela spontano da se formira. Tokom devedesetih sam radove jednog umetnika kupovala na ulici. Zanimaju me knjige o projektima podrške naivnim umetnicima. Naivna umetnost ili art brut za mene je najiskrenija umetnička ekspresija, nezadrživa potreba da se kreativno izraziš bez dvoumljenja i nesigurnosti u svoj talenat”, navela je Ljudmila Stratimirović povodom ove izložbe.
Kustoskinja Senka Latinović na otvaranju je navela da su pred publikom izložena dela kupljena od uličnih prodavaca, pronađena na buvljacima širom sveta, dobijena kao poklon od prijatelja, kao i radovi nastali u okviru Specijalne bolnice Okružnog zatvora u Beogradu. Dela su nastala u rasponu od 70-ih godina do današnjeg vremena, a autori su mahom anonimni i o njima nema puno biografskih podataka, što daje dodatnu dimenziju čitanju i interpretiranju samog sadržaja.
Senka Latinović dodala je da su “strah od anonimnosti autora i amaterizma su možda i dva najveća muzejska straha”, odnosno “kategorije koje prete da destabilizuju samu instituciju i oduzmu joj auru neprikosnovenog arbitra, koji teži da na osnovu objektivnosti i jasnih kriterijuma da konačan sud šta to umetnost jeste, a šta nije”.
“Pitanje koje provociram ovom izložbom je: da li je moguće da muzej otvori svoj prostor čak i za umetnost koju sam možda ne bi smestio u svoju kolekciju? Da li je moguće čuti i druge glasove, vizije, zaviriti u tuđe univerzume i razumevanja sveta, koja povremeno mogu i da se kose i sudaraju sa našim? Da li muzeji suštinski, a ne samo deklarativno, mogu da izađu iz pozicije vršenja simboličkog nasilja, kako je to definisao francuski sociolog Pjer Burdije, odnosno implicitnog podržavanja kulturološke nejednakosti”, istakla je Senka Latinović.
“Želim da verujem da je to moguće. Da naš muzej i mi kao kustosi, koji smo možda arbitri ali i medijatori između dela i publike, između institucije i svega onoga što se nalazi izvan nje, imamo potencijal kako za samokritiku tako i za podršku drugačijim perspektivama, umetničkim i kolekcionarskim. Verujem da u tom pogledu možemo da budemo i avangardni u institucionalnom kontekstu i nadam se da svojim primerom već pokazujemo otvorenost za eksperiment i propitivanje okoštalih narativa, što je po mom mišljenju, jedan od glavnih zadataka današnjih muzeja”, zaključila je kustoskinja izložbe.
Direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, dr Ivana Bašičević Antić, u svom govoru je istakla: “Mislim da je budućnost u velikom otklonu od tradicionalnog i pomalo konzervativnog viđenja uloge muzeja; u otklonu od predmeta koji su nekad veoma vredni, ali su postali kočnica u spajanju i definisanju nove muzejske uloge. Oni bi trebalo da su više okrenuti razgovorima i formiranju određenih veza sa zajednicom, koja podrazumeva i publiku i stručne ljude, ali i teme poput ove večeras. Šta je ono što ne vidimo, odnosno šta je definisalo muzej kao potencijalno groblje i kraj umetničkog dela”.
Izložba je otvorena do 31. januara 2026.
Više informacija o izložbi možete pronaći na veb sajtu Muzeja naivne i marginalne umetnosti www.mnmu.rs i na instagram profilu Salona OBM @salonobm.
Održana prva Hulapop radionica za decu i roditelje
Kreativna igra i praznična magija na Hulapop radionici
Prva Hulapop radionica uspešno je održana u nedelju u klubu Karmakoma, uz veliko interesovanje i pozitivne reakcije dece i njihovih roditelja. Program je osmišljen kao spoj kreativne igre, druženja i edukacije, sa ciljem da najmlađima pruži kvalitetan i sadržajan praznični doživljaj, a već sledeća je zakazana za nedelju, 21. decembra.
Poznati Karmakoma podijum za igru, pretvoren je u poseban praznični kutak za najmlađe, koji su predvođeni edukatorkom Anjom Spasić i uz pomoć svojih roditelja pravili novogodišnje ukrase i čestitke, pisali Deda Mrazu i uživali u kreativnosti.
U nedelju, 21. decembra, biće održane iste radionice u dva termina – u 11 i u 13.30 časova. Broj mesta je ograničen.
foto: Ivana Čutura
U novoj godini, već od januara meseca Hulapop tim najavljuje nove radionice, a pored likovne, u planu su muzička, kulinarska, naučna.
Prijave se vrše putem e-maila: hulapop.beograd@gmail.com.
Prva velika retrospektiva Lazara Vujaklije – Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
foto Marko Ercegović
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” biće otvorena u utorak 16. decembra u 18 časova u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Predstojeća izložba predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.
Otvaranjem izložbe biće obeležen i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Izložba okuplja 170 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” posvećena je umetniku koji je kroz svoje stvaralaštvo, autentičnim likovnim jezikom, svojevrsnom slikarskom azbukom i kontinuiranim medijskim istraživanjem, razvio jasno prepoznatljiv, ali nedovoljno istražen, opus u domenu jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, Vujaklija je ostao zabeležen kao stvaralac koji izmiče klasifikacijama i terminološkim odrednicama.
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.
Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.
Izložba će biti otvorena do 24. maja 2026. godine.