Трибински програм СКД: Милован Марчетић, Врт свих нас
Среда, 18. март 2026. у 19 сати
Француска 7, Београд
Милован Марчетић, ВРТ СВИХ НАС, књига поезије
Учествују
Тамара Крстић
Срђан Вучинић
Милован Марчетић
води: Дејан Симоновић
Otvorena izložba „Zapisi 72“ Nikoline Nikolić u Aleksić Galeriji
Kragujevac, mart 2026
U Aleksić Galeriji Savremene Umetnosti u Kragujevcu otvorena je izložba „Zapisi 72“ slikarke Nikoline Nikolić, koja predstavlja njenu prvu samostalnu izložbu u ovom galerijskom prostoru. Izložba okuplja izbor radova iz najnovijeg ciklusa autorke i koncipirana je kao ambijentalna postavka u kojoj se pojedinačne slike povezuju u jedinstvenu prostornu celinu.
Slikarstvo Nikoline Nikolić razvija se kroz intenzivan odnos prema materijalnosti slike — kroz slojeve pigmenta, teksture i gestualnog poteza koji se sabiraju u složene vizuelne strukture. U ovom ciklusu radova fragmenti slike organizuju se u svojevrsni slikarski dnevnik, dok monumentalni formati i ritam manjih radova uspostavljaju prostorni narativ izložbe.
Izložba „Zapisi 72“ otvorena je za posetioce do 31. marta 2026. godine u Aleksić Galeriji Savremene Umetnosti, Karađorđeva 26, Kragujevac.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Otvaranje izložbe „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ Predraga Terzića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Izložba „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ Predraga Terzića biće otvorena 19. marta u 18 sati u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. maja. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Izložba Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…* predstavlja značajan tematski deo umetničkog opusa Predraga Terzića i rezultat je njegovog višedecenijskog bavljenja fenomenom sporta, preciznije košarke, kao sferom snažno obeleženom društveno-političkim, ekonomskim, kulturološkim i tehnološkim kontekstom savremenog sveta. Terzićeva fascinacija košarkom potiče iz pasioniranog praćenja, izučavanja i aktivnog igranja ovog sporta, koji je za njega, kao i za mnoge generacije na ovim prostorima, bio sinonim odrastanja i vrednosnog oblikovanja u socijalističkoj Jugoslaviji. Košarkaški tereni, bez kojih bi bilo teško zamisliti stambene blokove ili seoska igrališta nekadašnje države, postaju i glavni motiv umetnikovih radova – svojevrsna posveta društvenom sistemu čiju je sudbinu, od uspona do dramatičnog raspada i tranzicije, sport u velikoj meri delio. Danas napuštene i zapuštene, te infrastrukture ostaju nemi spomenici duha zajedništva, socijalne interakcije i specifičnog identitetskog formiranja kroz supkulturne stilove koji, čini se, i u globalnom kontekstu postaju sve više nalik na nostalgična sećanja na jedan, na svoj način, kompleksan, ali prisutniji svet.
Terzić priču o košarci tematski i problemski uokviruje savremenim društvenim trenutkom, u kojem je profesionalni sport gotovo izgubio nevinost igračkog poriva. Sport se pretvorio u još jedno polje kapitalističkih imperativa: profita, psihofizičke kondicije kao uslova kompetitivnosti i statusnog prestiža, postavši neodvojivi deo magije masovnog spektakla. Za umetnika, savremeni sport funkcioniše kao ogledalo širih društvenih dinamika i borbi: tržišna proračunatost i kontrola zamenjuju razigranost, spontanost i igračku intuiciju, prevodeći uzbudljivost takmičenja u napetu sliku kolektivnog i individualnog opstanka. Taj momenat promene Terzić razrađuje i kroz kritičko promišljanje odnosa košarke i tehnoloških inovacija, koje su postale nezaobilazno sredstvo u optimizovanju timskih i individualnih performansi, kao i u razvoju trenerskih strategija.
Upliv tehnologije u značajnoj meri oblikuje i iskustvo sportskog događaja, nudeći dosad neviđene mogućnosti animiranja publike kroz digitalne i virtuelne formate, uključujući gaming sadržaje, augmentovanu realnost, društvene mreže, personalizovani streaming i druge oblike simulacije doživljaja i povezanosti sa igrom ili igračem u realnom vremenu. Terzić se pita šta se dobija, a šta gubi u toj novoj stvarnosti: može li tehnologija zaista preneti psihološku napetost košarkaškog duela, nepredvidivost fizičke prisutnosti saigrača ili protivnika, kao i atmosferu i interakcije koje emotivno boje svaki pokret i odluku. Kroz različite medije, analogne postupke, veštačku inteligenciju i VR, umetnik u najnovijoj seriji radova preispituje radikalno izmenjenu sliku sveta u svim segmentima društvenog života, pa i u sportu, gde svaki vid kontemplacije, usporavanja i nepristajanja na manipulaciju može predstavljati dragocen momentum za drugačiji tok i smisao.
Predrag Terzić (Beograd, 1972) diplomirao je 2000. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Magistrirao je na istom fakultetu. Godine 2001. postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Doktorirao je na interdisciplinarnim studijama teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Divne Vuksanović. Već nakon sticanja magistarske diplome, intenzivno izlaže u zemlji i inostranstvu. Njegova dela nalaze se u nekoliko privatnih kolekcija. Imao je 23 samostalne izložbe i učestvovao je na više od 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Slovenija, Belgija, Kanada, Austrija, SAD, Italija, Grčka, BiH, Crna Gora, Švedska, Poljska, Rumunija, Bugarska, Kipar, Turska, Moldavija, Albanija).
*Dugujemo zahvalnost muzičaru Ajsu Nigrutinu, iz čije je pesme Basketi bez lopte preuzet naziv izložbe
Realizaciju izložbe su pomogli: Fakultet za medije i komunikaciju, Muzej nauke i tehnike, Kinopravda Institute, ArtZona, Lenovo, Motorola, FINEGRAF, Coolmedia & W Solution.
KRISTINA PIRKOVIĆ – Kraj sveta i još jedan dan
Izložba slika u Salonu Muzeja grada Beograda
Otvaranje 13. marta 2026. u 19h
Umetnica Kristina Pirković najavljuje samostalnu izložbu Kraj sveta i još jedan dan u Salonu Muzeja grada Beograda. Otvaranje je zakazano za petak, 13. mart 2026. godine u 19 časova.
Izložba obuhvata radove nastale tokom proteklih nekoliko godina i donosi izbor dela iz dva najnovija ciklusa – Veliki Kreator i Šume. Iako razvijani u različitim likovnim prostorima i vizuelnim registrima, ovi ciklusi povezani su promišljanjem o položaju savremenog čoveka i slojevitom nasleđu koje ga oblikuje i određuje.
U središtu autorskog istraživanja Kristine Pirković nalazi se pitanje: da li čovek i dalje upravlja sopstvenim dostignućima ili je njima nadvladan? Kroz snažan i sugestivan likovni izraz, umetnica tematizuje osećaj egzistencijalne nesigurnosti, dezorijentisanosti i nemoći pred događajima koji prevazilaze individualnu kontrolu. Istovremeno, njeni radovi otvaraju prostor za promišljanje težnje pojedinca ka autentičnosti i očuvanju ličnog identiteta u kontekstu savremenog globalizovanog društva.
Izložba Kraj sveta i još jedan dan, koja se realizuje uz podršku Muzeja grada Beograda, predstavlja vizuelno i konceptualno zaokruženu celinu koja poziva publiku na introspekciju i dijalog o izazovima savremenog trenutka
Izložba će biti otvorena do 12. aprila 2026.
O umetnici: Kristina Pirković (1991, Smederevska Palanka) diplomirala je i masterirala na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na Odseku za primenjenu umetnost, smer Zidno slikarstvo (2014–2015). Do sada je realizovala više od dvadeset samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUS-a od 2018. godine.
Tokom 2024. godine boravila je na umetničkoj rezidenciji u Cité internationale des arts u Parizu. Dobitnica je više nagrada za crtež i slikarstvo, kao i priznanja za najboljeg studenta, među kojima se izdvaja Druga nagrada za crtež Fondacije Vladimir Veličković (2021).
Izražava se kroz medij slike i crteža, dok u poslednjem periodu istražuje i polje skulpture. Živi i stvara u Beogradu.
Mesec frankofonije u Srbiji
Svake godine u martu, širom Srbije proslavlja se Mesec frankofonije. Frankofonija predstavlja veliku zajednicu zasnovanu na jednom jeziku, formiranu oko zajedničkih vrednosti kao što su višejezičnost, kulturna raznolikost, mir, demokratija, ljudska prava, obrazovanje, usavršavanje i ekonomska saradnja.
Tokom Meseca frankofonije ističu se takmičenja, izložbe, filmovi, pesma i muzika, predavanja i debate, kulturna baština i francuski jezik. Manifestacija promoviše brojne frankofone inicijative koje nastaju u Srbiji, bilo da ih pokreću škole, univerziteti, opštine, udruženja, muzeji, kulturni centri, ambasade ili druga diplomatska predstavništva. Sve ove aktivnosti odraz su frankofonije koja živi u Srbiji i njenim gradovima.
Grupa frankofonih ambasadora u Srbiji, aktivna od 2018. godine i okupljajući više od 20 diplomatskih misija (ambasada i međunarodnih organizacija), ima ključnu ulogu u organizaciji brojnih događaja koji se realizuju tokom ovog frankofonog proleća, koje odiše francuskim jezikom.
Iz programa se izdvaja
Slobodna zona – Beketove ratne godine kroz objektiv fotografa Najdžela Svana
Izložba irskog fotografa Najdžela Svanabiće održana od 12. do 21. marta 2026. godine u Francuskom institutu u Beogradu (otvaranje izložbe planirano je za četvrtak, 12. mart u 14 časova).
Irski pisac Samjuel Beket, tražen od strane nacista nakon što je njegova mreža Otpora bila izdata, napušta Pariz 1942. godine i seli se u planine Luberona na jugu Francuske, tada u takozvanoj „Zoni Nono“. Tamo ostaje aktivan član Otpora sve do kraja rata. O ovom periodu njegovog života zna se vrlo malo – ne postoje arhivi, fotografije, niti pisani dokumenti, već samo priznanje značajne uloge koju je ovo iskustvo imalo u njegovom kasnijem stvaralaštvu. Tišina, čekanje, praznina i osećaj nevidljive sile, sve ono što prepoznajemo u njegovom delu „Čekajući Godoa“, nose odjeke tog vremena.
Na izložbi, fotograf Najdžel Svan, poreklom iz Portadauna, istražuje ovo izolovano područje, bogato spektralnim sećanjima i nevidljivim tragovima, kroz seriju pejzaža koji odjekuju istorijom.
Young Gods u Beogradu
Kultni švajcarski bend Young Godsnastupiće 16. marta 2026. godine u 20 časova u Zappa Barki, Kej 25. maj (Kula Nebojša). The Young Gods, u okviru svoje evropske turneje „Appear Disappear“, po prvi put dolazi u Srbiju kako bi promovisao album istog naziva, objavljen prošlog juna. Ovi pioniri industrijske muzike, najpoznatiji po inovativnom korišćenju semplova, uticali su na širok spektar bendova i izvođača – David Bowie, Nine Inch Nails, Tool, Faith No More.. čime potvrđuju svoj izuzetan značaj u muzičkom svetu.
Festival filma frankofonih zemalja
Festival filmova frankofonih zemalja održaće se od 23. do 26. marta u Jugoslovenskoj kinoteci, sa projekcijama u 19 i 21 čas. Festival predstavlja bogatstvo frankofonskih kultura kroz izbor filmova iz različitih zemalja članica i pruža jedinstvenu priliku da se otkrije raznovrsnost i kreativnost ove zajednice, kakva ne postoji nigde drugde. Frankofonija se kroz filmove otkriva u zvuku i slici, spajajući umetnički izraz i kulturnu raznolikost.
Više informacija o programu Meseca frankofonije na: https://www.francophonie.rs/
Foto: Promo vizuali, Francuski institut u Srbiji
Првих четврт века Српског књижевног друштва
Од четврт века – довека!
Основани смо 3. марта 2001. године на Филолошком факултету у Београду.
На Оснивачкој скупштини у СКД учланила су се 124 афирмисана писца из Београда и других градова у Србији.
Стекли смо статус репрезентативног удружења у култури.
Руководимо се пробраношћу, не масовношћу.
Залажемо се за књижевне вредности.
Истрајали смо.
Истрајаћемо.
Трибински програм СКД: Представљање нових чланова СКД (3)
Четвртак, 5. март 2026. у 18 сати
Представљање нових чланова СКД
Француска 7, Београд
Учествују
Биљана Дојчиновић и Нада Душанић
Води: Надежда Пурић Јовановић
Održan simpozijum savremene umetnosti „Nevidljivo zajedništvo“
U prostoru Mileva Koncepta u selu Grivac u Šumadiji, prethodnog vikenda, 21. i 22. februara 2026. godine, realizovan je simpozijum savremene umetnosti pod nazivom „Nevidljivo zajedništvo“, koji je okupio umetnike iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije i Crne Gore. Projekat je koncipiran kao intenzivan diskurzivni i izložbeni format, sa ciljem da se autonomne umetničke prakse dovedu u međusobni odnos i sagledaju unutar zajedničkog kulturnog konteksta regiona.
Učesnici ovog događaja bili su umetnici . Maja Obradović (RS) · Amer Hadžić (BiH) · Davor Dmitrović (HR) · Nikola Smilkov (MK) · Ivana Živić (RS) · Petar Hranueli (HR) · Nikola Marković (ME) · Slavko Krunić (RS)
foto: Slavoljub Radojević
Prva velika retrospektiva Lazara Vujaklije – Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
foto Marko Ercegović
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” biće otvorena u utorak 16. decembra u 18 časova u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Predstojeća izložba predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.
Otvaranjem izložbe biće obeležen i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Izložba okuplja 170 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” posvećena je umetniku koji je kroz svoje stvaralaštvo, autentičnim likovnim jezikom, svojevrsnom slikarskom azbukom i kontinuiranim medijskim istraživanjem, razvio jasno prepoznatljiv, ali nedovoljno istražen, opus u domenu jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, Vujaklija je ostao zabeležen kao stvaralac koji izmiče klasifikacijama i terminološkim odrednicama.
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.
Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.
Izložba će biti otvorena do 24. maja 2026. godine.