Aktuelno

Svečano otvorena BINA 2026

U četvrtak, 30. aprila, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, svečano je otvorena izložba „Isijavanje – otkrivene pojavnosti”, kojom je započela 21. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture.

Prisutnima se obratila Lijljana Ilić iz Kulturnog centra Beograda sa kratkom najavom, i potom osnivačice i programske urednice BINA – Danica Prodanović, Jelena Ivanović Vojvodić i Ružica Sarić, kustos izložbe Zoran Abadić, kao i profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Zoran Đukanović, koji je svečano otvorio izložbu.

„Veliko nam je zadovoljstvo da se po 21. put nalazimo ovim povodom u Kulturnom centru Beograda, ali i širom grada“, navela je Danica Prodanović, jedna od suosnivačica manifestacije, te pozvala publiku da poseti i ostale izložbe u okviru ovogodišnjeg bogatog programa BINA.

Jelena Ivanović Vojvodić je kao poseban segment aktivnosti BINA istakla međunarodnu saradnju. „Želimo da se zahvalimo našim partnerima iz Austrije, Crne Gore, Francuske, Holandije, Hrvatske, Jermenije, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Poljske, Slovačke, Slovenije, Turske, Švajcarske i Španije. Svi oni su zajedno doprineli da ovogodišnja BINA bude uspešna.“

Ružica Sarić podsetila je publiku da i ove godine može da učestvuje u tradicionalnim BINA šetnjama. „Jedna je u nedelju, 3. maja, od Brankovog mosta ka Dorćolu, dok je drugi izlet 10. maja. Oba programa inspirisana su izložbom Isijavanje, a neke od objekata koje ćete videti na ovoj izložbi prepoznaćete i kroz šetnju i izlet“, zaključila je Ružica Sarić.

Zoran Abadić je istakao da je priprema izložbe bila izazovan zadatak. „Namera nam je bila da se jednom ovakvom arhitektonskom smotrom prikažu radovi koji su tematski slični, ali su zapravo i reprezenti nacionalnih kultura u sredinama u kojima su nastali.“ Abadić je naveo da je na izložbi predstavljeno petnaest projekata koji su podeljeni u dve grupe. „Jedna je revitalizacija kulturnog i industrijskog nasleđa, što je samo po sebi vrednost svakog društva koje je ozbiljno i ima nameru da to nasleđe neguje, unapređuje i čuva od zaborava. Drugi set čini javna arhitektura, odnosno javni prostori svakodnevne upotrebe“, naveo je kustos izložbe.

Profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Zoran Đukanović, svečano je otvorio izložbu i tom prilikom rekao: „Želim da se zahvalim na ovoj zaista neverovatnoj časti, da otvorim ovako važnu manifestaciju kao što je BINA. To je manifestacija koja traje, sve je bolja i sve više raste. To je rast u svakom smislu – ne samo u trajanju i količini, već pre svega u kvalitetu i uticaju koji ima na našu struku.“ Đukanović je dodao: „Psiholozi kažu da je za stvaranje navike ili nekakvih obrazaca ponašanja potreban samo 21 dan. Cenim da smo posle 21 godine konzumiranja BINE postali ozbiljni ovisnici.“

Ova izložba predstavlja recentne, nagrađivane javne objekte i celine. Kustos izložbe je prof. mr Zoran Abadić, koji je i autor izložbe zajedno sa dr Jelenom Bogosavljević. Učesnici su Mihailo Timotijević, Miroslava Petrović Baludžić, Dejan Miljković, Jovan Mitrović, Breda Bizjak (SLO), Riste Dobrijević, Slobodan Radovanović, Emil Jurcan (HR), Srđan Marlović, Srđan Tadić, Milan Mijalković, Darko Polić, Dinko Peračić i Miranda Veljačić (HR), Vedran Jukić (HR), Milan Đurić, Aleksandru Vuja.

Ovogodišnje, 21. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2026 održava se od 30. aprila do 30. maja u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda i pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Inženjerske komore Srbije.

Centralna tema ovogodišnjeg izdanja BINE, „Arhitektura – javne funkcije – realizacije”, kroz odabrane primere iz prakse predstavlja projekte koji su doprineli društvenom unapređenju i predstavljaju kvalitetne standarde u tipologiji javnih objekata i prostora. Ova tema oslanja se na iskustva Nagrade Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mies van der Rohe”, koja poslednjih godina stavlja fokus na održivu rekonstrukciju, inkluzivnost i društveni uticaj, favorizujući transformaciju postojećih struktura umesto novogradnje.

Realizaciju programa podržali su: EU program Kreativna Evropa, Goethe-Institut Srbija, Austrijski kulturni forum Beograd, Francuski institut u Srbiji, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Poljski institut u Beogradu i brojni sponzori.

U programu učestvuju studenti Arhitektonskog i Šumarskog fakulteta (Univerzitet u Beogradu), Fakulteta savremenih umetnosti, Akademije strukovnih studija Politehnika, Univerziteta Union Nikola Tesla, Akademije primenjenih umetnosti (Beč) i Univerziteta likovnih umetnosti (Bratislava).

Otvorena izložba Andreja Bjelića „Skoro letenje“ u Aleksić galeriji

Serija od 15 radova nove produkcije

U Aleksić galeriji savremene umetnosti u Kragujevcu u subotu, 25. aprila je otvorena izložba Andreja Bjelića, pod nazivom „Skoro letenje“.

Bjelić je predstavio novu seriju koju čini 15 radova, koji nose njegov prepoznatljiv vizuelni izraz. Dominiraju figure životinja – dinosaurusa, ajkula, mačaka, kitova,  leoparda…

„Izuzetno veliki odziv publike na otvaranju potvrđuje da je reč o umetniku čiji rad uspeva da uspostavi relevantan dijalog sa savremenim trenutkom. Za Aleksić galeriju, ova izložba je važan segment programske linije usmerene ka afirmaciji autora sa jasno definisanim i autentičnim izrazom.“ – zaključuje Aleksić.

Izložba Andreja Bjelića  „Skoro letenje“ u Aleksić galeriji savremene umetnosti traje do 19. maja 2026. godine.

Трибински програм СКД: Из нових рукописа

Позивамо вас на књижевно вече

Из нових рукописа

Среда, 29. април 2026. у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

 (улаз из Доситејеве улице)

Своје необјављене песничке, прозне и есејистичке радове читају

Јелена Гавриловић

Данијела Јовановић

Ивана Миланков

Милош Николин

Саша Обрадовић

Иван Деспотовић

Марина Видојевић

Програм води

Надежда Пурић Јовановић

Otvorena izložba Željke Mićanović Miljković „Svetli i strašni gradovi“ u X Vitamin galeriji 

Grad kao emocija, trag i lična geografija

Umetnica Željka Mićanović Miljković otvorila je sinoć, u prisustvu velikog broja posetilaca, samostalnu izložbu „Svetli i strašni gradovi“ u X Vitamin galeriji, koja će biti dostupna publici do 17. maja 2026. godine.

U svom novom ciklusu radova umetnica istražuje grad kao slojevit prostor sećanja, iskustava i imaginacije.

„Posebno mi je važno što ovu izložbu predstavljam u Beogradu, gradu koji me je prvi oblikovao i pustio da poletim. „Svetli i strašni gradovi“ nastali su iz ličnih iskustava i susreta sa gradovima koji su me menjali, kao slojeviti prostori sećanja i doživljaja. Radost mi je da vidim ljude okupljene oko radova, tada znam da nevidljivi (i vidljivi) konci koje provlačim kroz njih zaista stvaraju vezu.“ – izjavila je na otvaranju Željka Mićanović Miljković.

Izložba „Svetli i strašni gradovi“ traje do 17. maja 2026. godine u X Vitamin galeriji (Resavska 19, Beograd)

Otvaranje Izložbe „Less Sound(less)“ Dragana Vojvodića u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Izložba „Less Sound(less)“ umetnika Dragana Vojvodića biće otvorena u petak 24. aprila u 19 časova, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Na izložbi će biti predstavljeni radovi različitih medija, nastali u poslednjih dvadesetak godina, koji se direktno ili indirektno bave zvukom, nosačima zvuka, produkcijom ili odsustvom zvuka, ali i zvukom kao performativnim i konceptualnim iskazom. Kustos izložbe je Miroslav Karić.

Prisutan još u prvim realizovanim video-radovima i izvedenim performansima, fenomen zvuka – muzika, zvučni narativ, iskaz, zvuk kao subjektivna, psihološka i filozofska kategorija, kao nosilac informacije, govor, energija, fizičko prisustvo, buka ili odsustvo zvuka – čini jedan od ključnih segmenata multimedijalne umetničke prakse Dragana Vojvodića.

Zvuk se ovde javlja kao integralni deo (video-art), korelat ili rezultat aktivnosti (izvođenje performansa), vid neposredne komunikacije sa publikom (govorni performans) ili kao samostalan umetnički medij. Vojvodićevo mladalačko interesovanje za žanr alternativne i eksperimentalne muzike, kao i rano otkrivanje potencijala zvuka, snažno su oblikovali njegov senzibilitet u svetu vizuelnih umetnosti. Prisustvo zvuka, u varijacijama oblika, volumena i intenziteta, u umetnikovim radovima upućuje na različite konceptualne situacije i uticaje i predstavlja sredstvo interpretacije i artikulacije širokog spektra tema kojima se bavi – od opservacija lokalnih i globalnih društvenopolitičkih prilika do priča individualne i egzistencijalne konotacije.

Otvarajući prostor u kojem auditivno spaja, prepliće ili konfrontira sa vizuelnim, Vojvodić neretko referiše na autore poput Kazimira Maljeviča, Džona Kejdža, Marsela Dišana i Josefa Košuta, čije umetničke postupke i sisteme mišljenja koristi kao polazišta za preispitivanje granica samog medija i značenja umetničkog dela. U dijalogu između istorijskog nasleđa i ličnog iskustva umetnik preispituje pojmove identiteta, sećanja i kontinuiteta, uvezujući ih u narative o životnim i umetničkim kontekstima današnjice.

Instalacije i objekti, čije elemente čine Vojvodićeva kolekcija gramofonskih ploča i omota, video i audio radovi u kojima se sonični pejzaž oblikuje u rasponu od distorziranih efekata i ambijentalnih šumova do neartikulisane glasovne buke, kakofonije govora i melodija, kao i u svemu tome intencionalna tišina galerijskog prostora, uvode posmatrača u umetnikovo jedinstveno promišljanje fenomena zvuka kao perceptivnog, estetskog i kulturološkog iskustva. U Vojvodićevom slučaju, ta iskustva su formirana kroz supkulturni život u Sarajevu osamdesetih godina, prekinutu mladost i doživljaj egzila, kroz generacijski krik onih koji na ovdašnjim prostorima nisu dočekali bolji život, proističući takođe iz čestih putovanja i geografskih izmeštanja: ledenog huka skandinavskih predela, sablasne akustike krajolika Fukušime, svakodnevice pariskih ulica obeležene žamorom kafea i protestima migrantskih zajednica.

Izložba će biti otvorena do 6. jula 2026.

Dragan Vojvodić (1965, Kula) studije započinje na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, a diplomira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu (MSUV; Salon MSUB-a; MMSU Rijeka; Kulturni centar Beograda; Gete institut Beograd; Ozon galerija, Galerija SKC-a i Muzej 25. maj, Beograd; EuropeNow (CES), Columbia University i Ejecta Project, SAD; Nacionalna galerija BiH; MSUCG, Podgorica; Кünstlerhaus muzej, Beč i dr.). Učestvovao je u brojnim projektima i bijenalima (60. Venecijansko bijenale u okviru projekta Vlatke Horvat u Paviljonu Hrvatske; Art Encounters, Temišvar; Oktobarski salon, Beograd; Bijenale umetnosti, Pančevo; Missing Stories, Gete institut Beograd; Risk Change, Novi Sad; 700IS Video Art Festival, Island i dr.), kao i na festivalima performansa u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Italiji. Učesnik je rezidencijalnih i istraživačkih programa na Grenlandu, u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Japanu, SAD, Rusiji, Estoniji, Španiji, Portugalu, Francuskoj i dr. Koosnivač je NGO Art Boks, Novi Sad.

ŠESTI FESTIVAL SOLA  – od 29 do 31. maja 2026. godine u Beogradu

Šesti Međunarodni festival savremene solo igre „Festival SOLA 2026“ biće održan od 29. do 31. maja u Beogradu i okupiće umetnike iz Austrije, Belgije, Grčke, Slovenije i Srbije. Festival nastavlja da afirmiše savremene umetničke forme karakteristične za 21. vek – prakse koje se oslanjaju na istoriju plesa i vizuelnih umetnosti, ali se razvijaju u nove izraze koji snažno komuniciraju sa današnjom publikom.

U središtu festivala nalazi se solo forma – umetnički čin u kom jedan izvođač na sceni preuzima punu odgovornost za prostor, telo i značenje.

Svečano otvaranje biće održano u petak, 29. maja, u Evropskoj kući u Beogradu, premijernim prikazivanjem plesnog filma projekta Danube Dance Alliance u VR formatu.

21. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture od 30. aprila do 30. maja

Ovogodišnje, 21. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2026 biće održano od 30. aprila do 30. maja u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda.

Centralna tema ovogodišnjeg izdanja BINE, „Arhitektura – javne funkcije – realizacije”, kroz odabrane primere iz prakse predstavlja projekte koji su doprineli društvenom unapređenju i predstavljaju kvalitetne standarde u tipologiji javnih objekata i prostora. Ova tema oslanja se na iskustva Nagrade Evropske unije za savremenu arhitekturu “Mies van der Rohe”, koja poslednjih godina stavlja fokus na održivu rekonstrukciju, inkluzivnost i društveni uticaj, favorizujući transformaciju postojećih struktura umesto novogradnje.

Centralna izložba 21. BINE, „Isijavanje – otkrivene pojavnosti“, biće postavljena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda i predstaviće recentne, nagrađivane javne objekte i celine. Kustos izložbe je prof. Zoran Abadić, a učesnici su Mihailo Timotijević, Miroslava Petrović Baludžić,  Dejan Miljković, Jovan Mitrović, Breda Bizjak (SLO), Riste Dobrijević, Slobodan Radovanović, Emil Jurcan (HR), Srđan Marlović, Srđan Tadić, Milan Mijalković, Darko Polić, Dinko Peračić i Miranda Veljačić (HR), Vedran Jukić (HR), Milan Đurić, Aleksandru Vuja. Poseban deo izložbe posvećen je promišljanju prisustva i načina prezentacije umetničkih radova u javnom prostoru, a izložbu će pratiti i  autorska vođenja, predavanja i razgovori sa domaćim i međunarodnim stručnjacima, dobitnicima nagrada, predstavnicima raspisivača konkursa i građanima.

U galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, autorka Dunja Brkić će kroz izložbu “Nepostojani predeli – Novi Beograd kroz objektiv Raca Bulatovića predstaviti deo zaostavštine fotografa koji je veliki deo svog opusa posvetio praćenju izgradnje Novog Beograda u periodu od početka pedesetih do kraja sedamdesetih godina 20. veka.  “Iz peska i močvare izrastaju stambeni blokovi, zgrade Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, Muzeja savremene umetnosti, Saveznog izvršnog veća, novog Kongresnog centra „Sava“, hotela Jugoslavija, Fakulteta dramskih umetnosti. Objekti poput Hotela Jugoslavija i Starog savskog mosta bili su česti motivi na Bulatovićevim fotografijama, ali danas više ne pripadaju novobeogradskoj panorami, pa fotografije ostaju  kao dokumenti i sećanja na njihovo nekadašnje postojanje”, navela je Dunja Brkić u katalogu izložbe.

Posebno mesto u programu BINE ima izložba „Odmotavanje materijalnosti“ autorskog tima koji čine arhitekte Davor Ereš, Jelena Mitrović i Igor Pantić, uz Sonju Krstić, Ivanu Najdanović (dizajn tekstila) i Petra Lauševića (kinetika). Nadovezujući se na izložbeni projekat „Rasplitanje: Novi Prostori” predstavljen na 19. Venecijanskom bijenalu 2025. godine, ova izložba nastavlja da istražuje javni prostor kroz pitanja odnosa materijalnosti, efemernosti i kolektivnog delanja u arhitekturi. Postavka se realizuje kroz proces zajedničkog rada studenta iz Beograda, Beča i Bratislave, a tokom trajanja izložbe biće organizovan niz radionica za decu i mlade koje će dodatno doprinositi daljem razvoju projekta. Izložba i svi prateći programi će biti realizovani u prostoru BINA kabine, paviljonu koji je pre 15 godina nastao kao rezultat studentske radionice i koji je  već više od jedne decenije prostor za rad i predstavljanje mladih kreativaca. 

Međunarodnu arhitektonska izložba „Nagrada Piranesi 2025” prikazuje izbor iz selekcije pedeset realizovanih objekata izgrađenih u poslednje dve godine i studentskih projekata, koje su nominovali nacionalni i selektori za studentske radove iz jedanaest evropskih država (Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Crna Gora). Selektor za Srbiju je arhitekta Andrej Strehovec.

Međunarodna bijenalna zložba „Stanovanje/Housing 25“ po šesti put predstavlja  inovativna arhitektonska rešenja u oblasti  savremene stambene arhitekture na svetskoj arhitektonskoj sceni. Izložbu organizuje katedra Zgrade za stanovanje Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu, na čelu sa inicijatorom izložbe profesorom Aleksandrom Kekovićem.

Arhitektonske šetnje su svake godine jedan od omiljenih programa BINE. Ovog puta BINA tim vodi poštovaoce arhitekture u šetnju „Od Brankovog mosta ka Dorćolu”. Nekoliko poslednjih godina BINA organizuje i izlete, a ove godine destinacija su Muzej ugljarstva-Senjski rudnik i Tvrđava na brdu Hisar. Tematske šetnje koje vode arhitekte, istoričari umetnosti i umetnici, beleže veliku zainteresovanost i posećenost publike.

U okviru edukativnih programa realizuje se tradicionalni format seminara „Arhitekti projektanti praktičari“, kao predstavljanje inovativnih rešenja u građevinarstvu, materijalima i opremi. Prateći temu ovogodišnje BINE posvećene javnim objektima, seminar se odvija u Palati nauke, prvom centru posvećenom istraživanju i popularizaciji nauke u Srbiji, koji objedinjuje istoriju i budućnost kroz raznovrsne sadržaje i aktivnosti i predstavlja najveći naučni centar u regionu.

Međunarodni program EU LINA 2.0 posvećen je temi „Urbani prelaz: nade i strahovi“. U saradnji sa izabranim LINA učesnicima (Nami Gradoli Giner, Walaa Hajali, Lisa van Heyden i Enno Pötschke) ovaj program će predstaviti poglede na rastuće globalne turbulencije, ekološke rizike i povećanu anksioznost manifestovanu u savremenim gradovima.

Studentska radionica „Objekti na reci“ predstavlja radove koji se nadovezuje na glavnu temu BINA kroz predloge manjih intervencija u javnom prostoru Beograda.

Dvodnevni međunarodni program „Urbana laboratorija“ (Srbija – Švajcarska) će se odvijati kroz panel diskusije i radionice uz učešće arhitekata i panelista iz obe zemlje: Beat Aeberhard, Simon Hartmann, Simon Frommenwiler, Scott Lloyd, Milica Topalović, Ivan Simić, Darko Šutanovac, Miljan Salata, Ana Mitić-Radulović, Anđela Karabašević i Jelena Bogosavljević.

Međunarodni program Dan oaza projekta „Urbane Utopije / Beogradske Urbane Oaze“ se bavi transformacijom zapuštenih urbanih prostora sa ciljem da ih učini funkcionalnim, održivim i oblikovanim u skladu sa potrebama korisnika lokalne zajednice.

BINA predstavlja i knjigu „Regionalizam u srpskoj modernoj arhitekturi“ koja prikazuje reprezentativne primere trajne veze savremene arhitekture i nasleđa. Autor je Igor Marić koji će o ovoj temi govoriti sa učesnicima i publikom.

Predavanje „Les Cités Obscures“, svestranog intelektualca Benoît Peetersa, povezaće svet arhitekture i stripa.

Nagrada za evropski javni prostor je bijenalno priznanje koje organizuje Centar za savremenu kulturu Barselone. Posebna pažnja na panel diskusiji biće posvećena samom procesu evaluacije, izazovima sa kojima se suočava multidisciplinarni i multinacionalni žiri, kao i predstavljanju ovogodišnjih kandidata iz Srbije.  O značaju promocije i različitim vidovima predstavljanja i približavanja arhitekture najširoj publici govoriće Agnieszka Rasmus-Zgorzelska, osnivačica  Fondacije Centar arhitekture iz Varšave.

Tokom trajanja festivala BINA 2026 biće tradicionalno dodeljena nagrada Društva arhitekta Beograda za arhitektonski događaj godine.

***

Beogradska internacionalna nedelja arhitekture realizuje se u organizaciji Društva arhitekta Beograda I Kulturnog centra Beograda, pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Inženjerske komore Srbije.

Realizaciju programa su podržali: EU program Kreativna Evropa, Goethe-Institut Srbija, Austrijski kulturni forum Beograd, Francuski institut u Srbiji, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Poljski institut u Beogradu i brojni sponzori.

U programu učestvuju studenti Arhitektonskog i Šumarskog fakulteta (Univerzitet u Beogradu), Fakulteta savremenih umetnosti, Akademije strukovnih studija Politehnika, Univerziteta Union Nikola Tesla, Akademije primenjenih umetnosti (Beč) i Univerziteta likovnih umetnosti (Bratislava).

Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Otvaranje izložbe „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ Predraga Terzića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Izložba „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ Predraga Terzića biće otvorena 19. marta u 18 sati u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. maja. Kustos izložbe je Miroslav Karić.

Izložba Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…* predstavlja značajan tematski deo umetničkog opusa Predraga Terzića i rezultat je njegovog višedecenijskog bavljenja fenomenom sporta, preciznije košarke, kao sferom snažno obeleženom društveno-političkim, ekonomskim, kulturološkim i tehnološkim kontekstom savremenog sveta. Terzićeva fascinacija košarkom potiče iz pasioniranog praćenja, izučavanja i aktivnog igranja ovog sporta, koji je za njega, kao i za mnoge generacije na ovim prostorima, bio sinonim odrastanja i vrednosnog oblikovanja u socijalističkoj Jugoslaviji. Košarkaški tereni, bez kojih bi bilo teško zamisliti stambene blokove ili seoska igrališta nekadašnje države, postaju i glavni motiv umetnikovih radova – svojevrsna posveta društvenom sistemu čiju je sudbinu, od uspona do dramatičnog raspada i tranzicije, sport u velikoj meri delio. Danas napuštene i zapuštene, te infrastrukture ostaju nemi spomenici duha zajedništva, socijalne interakcije i specifičnog identitetskog formiranja kroz supkulturne stilove koji, čini se, i u globalnom kontekstu postaju sve više nalik na nostalgična sećanja na jedan, na svoj način, kompleksan, ali prisutniji svet.

Terzić priču o košarci tematski i problemski uokviruje savremenim društvenim trenutkom, u kojem je profesionalni sport gotovo izgubio nevinost igračkog poriva. Sport se pretvorio u još jedno polje kapitalističkih imperativa: profita, psihofizičke kondicije kao uslova kompetitivnosti i statusnog prestiža, postavši neodvojivi deo magije masovnog spektakla. Za umetnika, savremeni sport funkcioniše kao ogledalo širih društvenih dinamika i borbi: tržišna proračunatost i kontrola zamenjuju razigranost, spontanost i igračku intuiciju, prevodeći uzbudljivost takmičenja u napetu sliku kolektivnog i individualnog opstanka. Taj momenat promene Terzić razrađuje i kroz kritičko promišljanje odnosa košarke i tehnoloških inovacija, koje su postale nezaobilazno sredstvo u optimizovanju timskih i individualnih performansi, kao i u razvoju trenerskih strategija.

Upliv tehnologije u značajnoj meri oblikuje i iskustvo sportskog događaja, nudeći dosad neviđene mogućnosti animiranja publike kroz digitalne i virtuelne formate, uključujući gaming sadržaje, augmentovanu realnost, društvene mreže, personalizovani streaming i druge oblike simulacije doživljaja i povezanosti sa igrom ili igračem u realnom vremenu. Terzić se pita šta se dobija, a šta gubi u toj novoj stvarnosti: može li tehnologija zaista preneti psihološku napetost košarkaškog duela, nepredvidivost fizičke prisutnosti saigrača ili protivnika, kao i atmosferu i interakcije koje emotivno boje svaki pokret i odluku. Kroz različite medije, analogne postupke, veštačku inteligenciju i VR, umetnik u najnovijoj seriji radova preispituje radikalno izmenjenu sliku sveta u svim segmentima društvenog života, pa i u sportu, gde svaki vid kontemplacije, usporavanja i nepristajanja na manipulaciju može predstavljati dragocen momentum za drugačiji tok i smisao.

Predrag Terzić (Beograd, 1972) diplomirao je 2000. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Magistrirao je na istom fakultetu. Godine 2001. postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Doktorirao je na interdisciplinarnim studijama teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Divne Vuksanović. Već nakon sticanja magistarske diplome, intenzivno izlaže u zemlji i inostranstvu. Njegova dela nalaze se u nekoliko privatnih kolekcija. Imao je 23 samostalne izložbe i učestvovao je na više od 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Slovenija, Belgija, Kanada, Austrija, SAD, Italija, Grčka, BiH, Crna Gora, Švedska, Poljska, Rumunija, Bugarska, Kipar, Turska, Moldavija, Albanija).

*Dugujemo zahvalnost muzičaru Ajsu Nigrutinu, iz čije je pesme Basketi bez lopte preuzet naziv izložbe

Realizaciju izložbe su pomogli: Fakultet za medije i komunikaciju, Muzej nauke i tehnike, Kinopravda Institute, ArtZona, Lenovo, Motorola, FINEGRAF, Coolmedia & W Solution.

Prva velika retrospektiva Lazara Vujaklije – Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

foto Marko Ercegović

Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” biće otvorena u utorak 16. decembra u 18 časova u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.

Predstojeća izložba predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.

Otvaranjem izložbe biće obeležen i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

Izložba okuplja 170 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”

Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” posvećena je umetniku koji je kroz svoje stvaralaštvo, autentičnim likovnim jezikom, svojevrsnom slikarskom azbukom i kontinuiranim medijskim istraživanjem, razvio jasno prepoznatljiv, ali nedovoljno istražen, opus u domenu jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, Vujaklija je ostao zabeležen kao stvaralac koji izmiče klasifikacijama i terminološkim odrednicama.

Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.

Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.

Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.

Izložba će biti otvorena do 24. maja 2026. godine.