Трибински програм СКД: Владимир Вукомановић Растегорац, Над црном рупом
Позивамо вас на књижевну трибину
Разговор о књизи и читање поезије
Среда, 22. април 2026, у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Владимир Вукомановић Растегорац
Над црном рупом: о Црвеној планети Горана Коруновића
Чигоја штампа, 2024.
О књизи разговарају: Горан Коруновић
Владимир Вукомановић Растегорац
Поезију читају: Урош Котлајић
Јана Растегорац Вукомановић
Бојан Марковић
Води: Даница Вукићевић
Otvaranje izložbe „Svetli i strašni gradovi“, Željke Mićanović Miljković u galeriji X Vitamin / četvrtak, 23. aprila u 19h
Četvrtak, 23. aprila u 19h
Galerija X Vitamin / Resavksa 19
Kroz slike, umetničku knjigu, objekte od keramike i porcelana, kao i video rad, umetnica istražuje grad kao slojeviti prostor sećanja, iskustava i imaginacije.
21. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture od 30. aprila do 30. maja
Ovogodišnje, 21. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2026 biće održano od 30. aprila do 30. maja u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda.
Centralna tema ovogodišnjeg izdanja BINE, „Arhitektura – javne funkcije – realizacije”, kroz odabrane primere iz prakse predstavlja projekte koji su doprineli društvenom unapređenju i predstavljaju kvalitetne standarde u tipologiji javnih objekata i prostora. Ova tema oslanja se na iskustva Nagrade Evropske unije za savremenu arhitekturu “Mies van der Rohe”, koja poslednjih godina stavlja fokus na održivu rekonstrukciju, inkluzivnost i društveni uticaj, favorizujući transformaciju postojećih struktura umesto novogradnje.
Centralna izložba 21. BINE, „Isijavanje – otkrivene pojavnosti“, biće postavljena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda i predstaviće recentne, nagrađivane javne objekte i celine. Kustos izložbe je prof. Zoran Abadić, a učesnici su Mihailo Timotijević, Miroslava Petrović Baludžić, Dejan Miljković, Jovan Mitrović, Breda Bizjak (SLO), Riste Dobrijević, Slobodan Radovanović, Emil Jurcan (HR), Srđan Marlović, Srđan Tadić, Milan Mijalković, Darko Polić, Dinko Peračić i Miranda Veljačić (HR), Vedran Jukić (HR), Milan Đurić, Aleksandru Vuja. Poseban deo izložbe posvećen je promišljanju prisustva i načina prezentacije umetničkih radova u javnom prostoru, a izložbu će pratiti i autorska vođenja, predavanja i razgovori sa domaćim i međunarodnim stručnjacima, dobitnicima nagrada, predstavnicima raspisivača konkursa i građanima.
U galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, autorka Dunja Brkić će kroz izložbu “Nepostojani predeli – Novi Beograd kroz objektiv Raca Bulatovića predstaviti deo zaostavštine fotografa koji je veliki deo svog opusa posvetio praćenju izgradnje Novog Beograda u periodu od početka pedesetih do kraja sedamdesetih godina 20. veka. “Iz peska i močvare izrastaju stambeni blokovi, zgrade Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, Muzeja savremene umetnosti, Saveznog izvršnog veća, novog Kongresnog centra „Sava“, hotela Jugoslavija, Fakulteta dramskih umetnosti. Objekti poput Hotela Jugoslavija i Starog savskog mosta bili su česti motivi na Bulatovićevim fotografijama, ali danas više ne pripadaju novobeogradskoj panorami, pa fotografije ostaju kao dokumenti i sećanja na njihovo nekadašnje postojanje”, navela je Dunja Brkić u katalogu izložbe.
Posebno mesto u programu BINE ima izložba „Odmotavanje materijalnosti“ autorskog tima koji čine arhitekte Davor Ereš, Jelena Mitrović i Igor Pantić, uz Sonju Krstić, Ivanu Najdanović (dizajn tekstila) i Petra Lauševića (kinetika). Nadovezujući se na izložbeni projekat „Rasplitanje: Novi Prostori” predstavljen na 19. Venecijanskom bijenalu 2025. godine, ova izložba nastavlja da istražuje javni prostor kroz pitanja odnosa materijalnosti, efemernosti i kolektivnog delanja u arhitekturi. Postavka se realizuje kroz proces zajedničkog rada studenta iz Beograda, Beča i Bratislave, a tokom trajanja izložbe biće organizovan niz radionica za decu i mlade koje će dodatno doprinositi daljem razvoju projekta. Izložba i svi prateći programi će biti realizovani u prostoru BINA kabine, paviljonu koji je pre 15 godina nastao kao rezultat studentske radionice i koji je već više od jedne decenije prostor za rad i predstavljanje mladih kreativaca.
Međunarodnu arhitektonska izložba „Nagrada Piranesi 2025” prikazuje izbor iz selekcije pedeset realizovanih objekata izgrađenih u poslednje dve godine i studentskih projekata, koje su nominovali nacionalni i selektori za studentske radove iz jedanaest evropskih država (Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Crna Gora). Selektor za Srbiju je arhitekta Andrej Strehovec.
Međunarodna bijenalna zložba „Stanovanje/Housing 25“ po šesti put predstavlja inovativna arhitektonska rešenja u oblasti savremene stambene arhitekture na svetskoj arhitektonskoj sceni. Izložbu organizuje katedra Zgrade za stanovanje Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu, na čelu sa inicijatorom izložbe profesorom Aleksandrom Kekovićem.
Arhitektonske šetnje su svake godine jedan od omiljenih programa BINE. Ovog puta BINA tim vodi poštovaoce arhitekture u šetnju „Od Brankovog mosta ka Dorćolu”. Nekoliko poslednjih godina BINA organizuje i izlete, a ove godine destinacija su Muzej ugljarstva-Senjski rudnik i Tvrđava na brdu Hisar. Tematske šetnje koje vode arhitekte, istoričari umetnosti i umetnici, beleže veliku zainteresovanost i posećenost publike.
U okviru edukativnih programa realizuje se tradicionalni format seminara „Arhitekti projektanti praktičari“, kao predstavljanje inovativnih rešenja u građevinarstvu, materijalima i opremi. Prateći temu ovogodišnje BINE posvećene javnim objektima, seminar se odvija u Palati nauke, prvom centru posvećenom istraživanju i popularizaciji nauke u Srbiji, koji objedinjuje istoriju i budućnost kroz raznovrsne sadržaje i aktivnosti i predstavlja najveći naučni centar u regionu.
Međunarodni program EU LINA 2.0 posvećen je temi „Urbani prelaz: nade i strahovi“. U saradnji sa izabranim LINA učesnicima (Nami Gradoli Giner, Walaa Hajali, Lisa van Heyden i Enno Pötschke) ovaj program će predstaviti poglede na rastuće globalne turbulencije, ekološke rizike i povećanu anksioznost manifestovanu u savremenim gradovima.
Studentska radionica „Objekti na reci“ predstavlja radove koji se nadovezuje na glavnu temu BINA kroz predloge manjih intervencija u javnom prostoru Beograda.
Dvodnevni međunarodni program „Urbana laboratorija“ (Srbija – Švajcarska) će se odvijati kroz panel diskusije i radionice uz učešće arhitekata i panelista iz obe zemlje: Beat Aeberhard, Simon Hartmann, Simon Frommenwiler, Scott Lloyd, Milica Topalović, Ivan Simić, Darko Šutanovac, Miljan Salata, Ana Mitić-Radulović, Anđela Karabašević i Jelena Bogosavljević.
Međunarodni program Dan oaza projekta „Urbane Utopije / Beogradske Urbane Oaze“ se bavi transformacijom zapuštenih urbanih prostora sa ciljem da ih učini funkcionalnim, održivim i oblikovanim u skladu sa potrebama korisnika lokalne zajednice.
BINA predstavlja i knjigu „Regionalizam u srpskoj modernoj arhitekturi“ koja prikazuje reprezentativne primere trajne veze savremene arhitekture i nasleđa. Autor je Igor Marić koji će o ovoj temi govoriti sa učesnicima i publikom.
Predavanje „Les Cités Obscures“, svestranog intelektualca Benoît Peetersa, povezaće svet arhitekture i stripa.
Nagrada za evropski javni prostor je bijenalno priznanje koje organizuje Centar za savremenu kulturu Barselone. Posebna pažnja na panel diskusiji biće posvećena samom procesu evaluacije, izazovima sa kojima se suočava multidisciplinarni i multinacionalni žiri, kao i predstavljanju ovogodišnjih kandidata iz Srbije. O značaju promocije i različitim vidovima predstavljanja i približavanja arhitekture najširoj publici govoriće Agnieszka Rasmus-Zgorzelska, osnivačica Fondacije Centar arhitekture iz Varšave.
Tokom trajanja festivala BINA 2026 biće tradicionalno dodeljena nagrada Društva arhitekta Beograda za arhitektonski događaj godine.
***
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture realizuje se u organizaciji Društva arhitekta Beograda I Kulturnog centra Beograda, pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Inženjerske komore Srbije.
Realizaciju programa su podržali: EU program Kreativna Evropa, Goethe-Institut Srbija, Austrijski kulturni forum Beograd, Francuski institut u Srbiji, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Poljski institut u Beogradu i brojni sponzori.
U programu učestvuju studenti Arhitektonskog i Šumarskog fakulteta (Univerzitet u Beogradu), Fakulteta savremenih umetnosti, Akademije strukovnih studija Politehnika, Univerziteta Union Nikola Tesla, Akademije primenjenih umetnosti (Beč) i Univerziteta likovnih umetnosti (Bratislava).
Izložba koncertne fotografije „Klečeći kadar“
15 – 28. 04. 2026.
RTS Klub, zgrada Radio Beograda (ulaz iz Svetogorske)
U organizaciji udruženja Modernator, u prostoru RTS Kluba biće otvorena izložba koncertne fotografije „Klečeći kadar“, u sredu, 15. aprila 2026. godine u 18 časova.
Koncertna fotografija razvijala se paralelno sa pojavom popularne muzike 20. veka, balansirajući između dokumenta i autorske interpretacije. Ona ne beleži samo spektakl, već i efemerne, intimne trenutke koji čine srž živog nastupa. Kao takva, poseduje izuzetnu dokumentarnu vrednost – svedoči o vremenu, oblikuje vizuelni identitet izvođača i aktivno učestvuje u promociji muzičke scene. Tematski okvir izložbe zasniva se na paradoksu vizuelizacije muzike – umetnosti koja je po svojoj prirodi nevidljiva. Kroz pažljivo odabrane radove, publika će imati priliku da sagleda kompleksnost koncertne fotografije: od prikaza ambijenta i svetlosnih uslova, preko izvođača i publike, do hvatanja neponovljivog, gotovo sakralnog trenutka u kojem se sabira energija nastupa.
Izložba „Klečeći kadar“ istražuje specifičnu poziciju koncertnih fotografa i fotografkinja – fizički zahtevnu, često marginalizovanu, ali istovremeno vizuelno i simbolički snažnu. Perspektiva iz koje nastaju ovi kadrovi briše granicu između scene i publike, otkrivajući skrivene slojeve scenskog iskustva. U širem kontekstu, naziv izložbe funkcioniše kao metafora kulture na kolenima…
Na konkurs koji je prethodio izložbi pristiglo je više od stotinu prijava autora i autorki iz Srbije (Bor, Kruševac, Niš, Užice, Požarevac, Zaječar, Valjevo, Brus, Smederevo, Novi Sad i Beograd), kao i nekolicina iz regiona i inostranstva – Severne Makedonije, Hrvatske i SAD.
Na izložbi će svoje radove predstaviti ukupno 88 autora i autorki, među kojima su Stanisłav Milojković, Brian Rašić, Wood RS, Anamarija Vartabedijan, Branislav Brkić, Zoran Mojsin, Imre Szabó, Vukica Mikača, Igor Mandić, Danko Strahinić, Aleksandra Ignjatović, Vera Miljković, Duško Vukić, El Gvojos i drugi.
Autorke izložbe su Jelena Balević i Danica Trajković.
Pozivamo sve ljubitelje fotografije, muzike i savremene umetnosti da prisustvuju otvaranju i upoznaju se sa jedinstvenim pogledom na energiju koncertnog trenutka. Izložba traje do 28. aprila.
Kompletan spisak izlagača: https://www.facebook.com/share/1GnJcyj5YW/
MSUB – Aprilska javna vođenja i prateći programi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Muzej savremene umetnosti u Beogradu do kraja aprila 2026. organizuje javna vođenja kroz četiri aktuelne izložbe u zgradi Muzeja na Ušću i Galeriji-Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, radionice i predavanja u okviru pratećih programa izložbi, kao i radionice u okviru Dečijeg kluba.
Do kraja aprila na programu će biti javna vođenja kroz sve aktuelne izložbe u zgradi Muzeja savremene umetnosti na Ušću: „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900-1945“, „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“ i „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“.
Javna vođena na srpskom jeziku biće organizovana svakog četvrtka (od 18h) i subote (od 13h) do kraja meseca, sem 25. aprila kada će na programu biti samo vođenje kroz izložbu dr Rajke Bošković „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“, uz predavanje „Novi industrijski materijali u skulpturi“ na kome će gost biti vajar Rajko Popivoda.
Vođenja Veronike Podriarove na ruskom jeziku zakazana su za 9. april (18h), 18. april (13h) i 25. april (15h), dok je vođenje na engleskom jeziku na programu 18. aprila (15h).
U subotu, 25. aprila u 13 časova na programu je javno vođenje i predavanje dr Rajke Bošković „Novi industrijski materijali u skulpturi“ u okviru izložbe Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrića, gost će biti vajar Rajko Popivoda.
Tokom aprila, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće održana tri vođenja kroz izložbu „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ umetnika Predraga Terzića – 15. aprila u 17 časova, 18. aprila u 13 časova i 29. aprila u 17:30 časova.
Radionica u okviru Dečijeg kluba „Svaki čovek ima prava“ Milene Radović, namenjena uzrastu od 7 do 11 godina biće održana u subotu 18. aprila u 12 časova u zgradi MSUB na Ušću, dok će dan kasnije u 11 časova Milena Radović održati radionicu „Ribari“ za uzrast od 5 do 7 godina.
Inkluzivnu radionica iz serijala Zvuk vidljivog vodiće istoričarke umetnosti Katarina Krstić (MSU), Senka Ristivojević, i Boris Dončić – saradnik za pristupačnost, u nedelju 26. aprila u 13 časova.
Više informacija o prijavama na radionice i pratećem programu moguće je pronaši na sajtu MSUB na linku: https://msub.org.rs/accompanying-program/12492/
IZLOŽBA „SVETLI I STRAŠNI GRADOVI“ ŽELJKE MIĆANOVIĆ MILJKOVIĆ
X Vitamin galerija, Beograd
Otvaranje izložbe: 23.aprila 2026. u 19.00
Umetnica Željka Mićanović Miljković predstavlja izložbu „Svetli i strašni gradovi“ u X Vitamin galeriji, koja će biti otvorena 23. aprila 2026. godine u 19 časova. Kroz slike, umetničku knjigu, objekte od keramike i porcelana, kao i video rad, umetnica istražuje grad kao slojeviti prostor sećanja, iskustava i imaginacije.
U Željkinim radovima gradovi poput Tuzle, Beograda, Rima, Istanbula ili Ciriha ne pojavljuju se kao prepoznatljive vedute, već kao slojeviti pejzaži iskustva.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu – Otvaranje izložbe „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ Predraga Terzića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Izložba „Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…“ Predraga Terzića biće otvorena 19. marta u 18 sati u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. maja. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Izložba Danas je taj dan kada niko nije poneo loptu…* predstavlja značajan tematski deo umetničkog opusa Predraga Terzića i rezultat je njegovog višedecenijskog bavljenja fenomenom sporta, preciznije košarke, kao sferom snažno obeleženom društveno-političkim, ekonomskim, kulturološkim i tehnološkim kontekstom savremenog sveta. Terzićeva fascinacija košarkom potiče iz pasioniranog praćenja, izučavanja i aktivnog igranja ovog sporta, koji je za njega, kao i za mnoge generacije na ovim prostorima, bio sinonim odrastanja i vrednosnog oblikovanja u socijalističkoj Jugoslaviji. Košarkaški tereni, bez kojih bi bilo teško zamisliti stambene blokove ili seoska igrališta nekadašnje države, postaju i glavni motiv umetnikovih radova – svojevrsna posveta društvenom sistemu čiju je sudbinu, od uspona do dramatičnog raspada i tranzicije, sport u velikoj meri delio. Danas napuštene i zapuštene, te infrastrukture ostaju nemi spomenici duha zajedništva, socijalne interakcije i specifičnog identitetskog formiranja kroz supkulturne stilove koji, čini se, i u globalnom kontekstu postaju sve više nalik na nostalgična sećanja na jedan, na svoj način, kompleksan, ali prisutniji svet.
Terzić priču o košarci tematski i problemski uokviruje savremenim društvenim trenutkom, u kojem je profesionalni sport gotovo izgubio nevinost igračkog poriva. Sport se pretvorio u još jedno polje kapitalističkih imperativa: profita, psihofizičke kondicije kao uslova kompetitivnosti i statusnog prestiža, postavši neodvojivi deo magije masovnog spektakla. Za umetnika, savremeni sport funkcioniše kao ogledalo širih društvenih dinamika i borbi: tržišna proračunatost i kontrola zamenjuju razigranost, spontanost i igračku intuiciju, prevodeći uzbudljivost takmičenja u napetu sliku kolektivnog i individualnog opstanka. Taj momenat promene Terzić razrađuje i kroz kritičko promišljanje odnosa košarke i tehnoloških inovacija, koje su postale nezaobilazno sredstvo u optimizovanju timskih i individualnih performansi, kao i u razvoju trenerskih strategija.
Upliv tehnologije u značajnoj meri oblikuje i iskustvo sportskog događaja, nudeći dosad neviđene mogućnosti animiranja publike kroz digitalne i virtuelne formate, uključujući gaming sadržaje, augmentovanu realnost, društvene mreže, personalizovani streaming i druge oblike simulacije doživljaja i povezanosti sa igrom ili igračem u realnom vremenu. Terzić se pita šta se dobija, a šta gubi u toj novoj stvarnosti: može li tehnologija zaista preneti psihološku napetost košarkaškog duela, nepredvidivost fizičke prisutnosti saigrača ili protivnika, kao i atmosferu i interakcije koje emotivno boje svaki pokret i odluku. Kroz različite medije, analogne postupke, veštačku inteligenciju i VR, umetnik u najnovijoj seriji radova preispituje radikalno izmenjenu sliku sveta u svim segmentima društvenog života, pa i u sportu, gde svaki vid kontemplacije, usporavanja i nepristajanja na manipulaciju može predstavljati dragocen momentum za drugačiji tok i smisao.
Predrag Terzić (Beograd, 1972) diplomirao je 2000. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Magistrirao je na istom fakultetu. Godine 2001. postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Doktorirao je na interdisciplinarnim studijama teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Divne Vuksanović. Već nakon sticanja magistarske diplome, intenzivno izlaže u zemlji i inostranstvu. Njegova dela nalaze se u nekoliko privatnih kolekcija. Imao je 23 samostalne izložbe i učestvovao je na više od 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Slovenija, Belgija, Kanada, Austrija, SAD, Italija, Grčka, BiH, Crna Gora, Švedska, Poljska, Rumunija, Bugarska, Kipar, Turska, Moldavija, Albanija).
*Dugujemo zahvalnost muzičaru Ajsu Nigrutinu, iz čije je pesme Basketi bez lopte preuzet naziv izložbe
Realizaciju izložbe su pomogli: Fakultet za medije i komunikaciju, Muzej nauke i tehnike, Kinopravda Institute, ArtZona, Lenovo, Motorola, FINEGRAF, Coolmedia & W Solution.
Prva velika retrospektiva Lazara Vujaklije – Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
foto Marko Ercegović
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” biće otvorena u utorak 16. decembra u 18 časova u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Predstojeća izložba predstavlja prvi institucionalni, sveobuhvatni, retrospektivni prikaz opusa ovog značajnog umetnika. Realizovana povodom 40 godina od njegove poslednje samostalne izložbe i 30 godina od smrti, izložba i prateći katalog otvaraju prostor za nova čitanja Vujaklijinog jedinstvenog stvaralačkog jezika u svetlu savremene istorije umetnosti. Kustosi izložbe su Vladimir Kokoruš i Danica Đorđević Janković.
Otvaranjem izložbe biće obeležen i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.
Izložba okuplja 170 radova, prezentujući umetnikov opus kroz sve medije u kojima je stvarao – slikarstvo, grafiku, crtež, tapiseriju, mural, plakat, ilustraciju knjiga, skulpturu i dizajn tepiha, i zasniva se na temeljnom istraživanju umetnikovog opusa, čiji je naslov inspirisan citatom iz njegove samizdat monografije: „Ove bezimene slike primite kako vam drago, kao moj protest prema sebi ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi” posvećena je umetniku koji je kroz svoje stvaralaštvo, autentičnim likovnim jezikom, svojevrsnom slikarskom azbukom i kontinuiranim medijskim istraživanjem, razvio jasno prepoznatljiv, ali nedovoljno istražen, opus u domenu jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Član Decembarske grupe, autor prvog beogradskog murala i učesnik Bijenala u Veneciji, Vujaklija je ostao zabeležen kao stvaralac koji izmiče klasifikacijama i terminološkim odrednicama.
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa dvadeset muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke.
Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio-vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot.
Izložba će biti otvorena do 24. maja 2026. godine.