Druženje sa Selenom Vicković povodom zatvaranja izložbe „Ide maca oko tebe…“
Galerija Novembar, subota, 29.novembar u 13h
Ukoliko još uvek niste pogledali izložbu Selene Vicković „Ide maca oko tebe…“, koja je od sredine oktobra postavljena u galeriji Novembar na Vračaru, poslednja, a i posebna prilika je ovog vikenda. Naime, u subotu, 29. novembra, galerija Novembar organizuje druženje sa umetnicom, od 13 časova.
Ne propustite priliku da uživo vidite Selenine slike i posetite izložbu „Ide maca oko tebe..“ u galeriji Novembar – do 30. novembra 2025. na adresi Kursulina 22.
fotografije radova: Vladimir Popović
Kako izgleda najkišovitiji grad u Evropi tokom jedinih 30 dana sunca? Proslavljeni norveški fotograf Helge Skodvin dolazi u Beograd
U najkišovitijem gradu Evrope postoji samo jedan mesec u godini koji se slavi kao praznik svetlosti – maj. Upravo taj kratki, gotovo neverovatni period proslavljeni norveški fotograf Helge Skodvin pretvorio je u dugoročni projekat koji stiže pred beogradsku publiku. U okviru 13. Međunarodnog festivala fotografije VIZUALIZATOR, u četvrtak, 27. novembra u 19 časova, u Galeriji Nikola Radošević otvara se izložba „Ne možemo da se žalimo – Bergen u maju“.
Skodvin od 2018. godine fotografiše maj u svom rodnom gradu Bergenu, jedini period kada se grad, poznat po više od 200 kišnih dana godišnje, privremeno pretvori u prostor kolektivnog optimizma. Serija je inspirisana rečenicom koju autorova majka izgovara nakon svakog još jednog hladnog i vlažnog leta: „Ne možemo da se žalimo, imali smo one lepe dane u maju.“
Kroz bizarne detalje iz javnog prostora, spontane parade, procvetale ulice i kratkotrajna slavlja, Skodvin dokumentuje atmosferu koja traje tek nekoliko dana, ali ostavlja snažan trag u identitetu grada. Precizno komponovane scene, humoristični momenti i prepoznatljiva dokumentaristička ironija čine njegov rad jedinstvenim portretom svakodnevice koja na kratko postaje spektakl.
Helge Skodvin jedan je od vodećih autora skandinavske dokumentarne fotografije. Prepoznat je po dugoročnim projektima sa izrazitim vizuelnim identitetom, a njegove fotografije objavljene su u uglednim novinama, časopisima i izdavačkim kućama u Norveškoj. Fotoknjiga 240 Landscapes proglašena je za najbolju na svetu 2015. godine po izboru Martina Para. Skodvin je bio nominovan za Leica Oskar Barnack Award i Magnum Photography Award, a višestruki je dobitnik nagrada na takmičenju Picture of the Year Norway.
Izložba se realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške.
Bogat program 13. Festivala fotografije VIZUALIZATOR
Festival VIZUALIZATOR održava se od 18. novembra do 15. decembra u Beogradu, Pančevu i Somboru pod sloganom „Budi prisutan“. Program obuhvata više od deset izložbi međunarodnih i domaćih autora, radionice, panel diskusije i prateće sadržaje.
Ove godine radove izlažu Majnrad Šade (Švajcarska), Pauliana Valente Pimentel (Portugal), Angelo Leonardo (Italija), Milica Macanović, Strahinja Vukić, kao i autori godišnjih selekcija Foto-saveza Srbije i Press Photo Srbija.
Festival se realizuje uz podršku Misije OEBS u Srbiji, ambasada Italije, Češke, Švajcarske, Norveške i Portugala, Turističke organizacije Beograda, Alma Quattro, Info Media Group i NS Plakata. Partneri festivala su Radisson RED, Vinarija Bikicki, Foto Image, Studio Fotografija, Java Otisak, Rubin, Franš, Cveće zla, Intergalactic Diner, Dolly Bell, Carlsberg, Somersby, Gradska kafana Sombor i Babbler Media Group.
Jedan od najznačajnijih evropskih dokumentarnih fotografa otkriva „rat koji ne prestaje“: Majnrad Šade dolazi u Beograd
FOTO – Meinrad Schade
BEOGRAD, 20. novembar 2025 — Trinaesti Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR sa ponosom najavljuje dolazak švajcarskog fotografa Majnrada Šadea(nem. Meinrad Schade), jednog od najvažnijih savremenih evropskih dokumentarista, čiji projekat „Rat bez rata“ već dve decenije izaziva globalnu pažnju. Njegova izložba „Nerazrešeno“ otvara se u subotu, 22. novembra u 19 časova, u Galeriji Nikola Radošević (Delijska 3 / Uskočka 5).
Kada se rat završi – ali nikada ne nestane
Šade se kreće između vojnih baza, školskih dvorišta, privatnih domova, polupraznih sela i uništenih pejzaža, tražeći odgovore na pitanje koje retko postavljamo: kako izgleda život tamo gde su tenkovi otišli, ali se mir još nije vratio?
Šade više od dvadeset godina fotografiše prostore u kojima se rat formalno završio, ali svakodnevica ostaje ispunjena neizvesnošću, traumama i nevidljivim pritiscima. Njegove fotografije nastaju u državama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, u Čečeniji, Ingušetiji, Kazahstanu, Nagorno-Karabahu, Ukrajini, Izraelu i Palestini i otkrivaju kako „posleratno“ i „predratno“ često koegzistiraju, prepliću se i proizvode nove slojeve straha, otpora i adaptacije.
Nerazrešeno – najdublje poglavlje projekta „Rat bez rata“
Izložba u Beogradu predstavlja seriju „Nerazrešeno“, nastalu tokom sedam meseci koje je Šade proveo u Izraelu, na Zapadnoj obali, Golanskoj visoravni i u Gazi (2013–2017). Tokom istog dana prisustvovao je vojnoj obuci mladih Izraelaca i sahrani palestinskog tinejdžera i ta svakodnevna smena drastično različitih realnosti oblikovala je njegov fotografski pristup.
Šadeov rad otvara prostor za duboku empatiju, ali i za neprijatna pitanja o političkoj, emocionalnoj i istorijskoj nerazrešenosti jednog od najdugotrajnijih svetskih konflikata.
Ko je Majnrad Šade?
Majnrad Šade (1968, Švajcarska) jedan je od najistaknutijih evropskih dokumentarnih fotografa današnjice. Po obrazovanju biolog, formirao se kao fotograf na Gruppe Autodidaktischer FotografInnen i na Švajcarskoj novinarskoj školi (MAZ). Nakon rada u listu St. Galler Tagblatt, od 2002. deluje kao samostalni portretni i dokumentarni fotograf.
Velika retrospektiva „Rat bez rata“ predstavljena je 2015. u Fotostiftung Schweiz u Winterturu, a istoimena monografija nagrađena je srebrnom medaljom na Deutsche Fotobuchpreis. Nosilac je brojnih priznanja, uključujući Swiss Photo Award, n-ost Reportage Prize i Deutsche Fotobuchpreis. Član je Deutsche Fotografische Akademie (DFA) i aktivan predavač na brojnim univerzitetima i fotografskim programima.
Otvoren je 13. Međunarodni festival fotografije VIZUALIZATOR!
Beograd, 19. novembar 2025 — Sinoć je u punoj sali Bioskopa Balkan svečano otvoreno trinaesto izdanje Međunarodnog festivala fotografije VIZUALIZATOR, koji ove godine nosi poruku „Budi prisutan“. Festival je započeo panel diskusijom „Pseudostvarnost i mediji: Fotografija od dokaza do iluzije“, nakon čega je otvorena izložba „Drugačija lepota“ priznatog češkog fotografa i dobitnika Sony World Photography nagrade, Davida Tešinskog.
Tokom svečanog otvaranja publici su se obratili g. Dominik Tjeri, šef Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji, Alžbeta Stropnicka, predstavnica Češkog centra u Beogradu, i Zvezdan Mančić, direktor festivala VIZUALIZATOR.
Ovogodišnje izdanje okuplja međunarodne autore, fotografe, medijske profesionalce, novinare, mlade stvaraoce i ljubitelje fotografije iz Srbije i regiona. Kroz temu „Budi prisutan“, festival otvara pitanje koliko je u digitalnom dobu moguće sačuvati pažnju, pogled i razumevanje u svetu u kojem slike nastaju i nestaju brže nego što ih možemo protumačiti.
Program 13. VIZUALIZATORA obuhvata više od deset izložbi, radionica, predavanja i panela u Beogradu, Pančevu i Somboru, a uključuje autore iz sedam zemalja, teme koje se kreću od savremene dokumentarne fotografije do medijske etike, vizuelne pismenosti i društvene angažovanosti umetničkog rada.
Naredna izložba: Mejnrad Šade – „Rat bez rata“
Sledeći događaj u okviru festivala održava se 22. novembra od 19 časova u Galeriji „Nikola Radošević“, kada će švajcarski fotograf Mejnrad Šade predstaviti izložbu „Rat bez rata“.
Šade je jedan od najznačajnijih evropskih dokumentarista današnjice, poznat po dubinskim i dugoročnim projektima koji istražuju živote ljudi u zonama „posle konflikta“.
Izložba „Rat bez rata“ predstavlja najnovije poglavlje njegovog dvodecenijskog istraživanja društava koja žive u stanju nerazrešenosti — između prošlosti koja nije završena i budućnosti koja ne dolazi. Kroz pejzaže ožiljaka, kontrolne arhitekture, simbole otpora i svakodnevne rituale preživljavanja, Šade otvara pitanje kako izgleda mir koji nikada nije stigao.
Publika će imati priliku da prisustvuje razgovoru sa autorom, a izložba donosi jedno od najdubljih i najaktuelnijih čitanja postkonfliktnih prostora u savremenoj evropskoj fotografiji.
Festival fotografije VIZUALIZATOR podržali su: Misija OEBS u Srbiji, Beogradska otvorena škola i Delegacija Evropske unije kroz projekat „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ ambasade Italije, Češke, Švajcarske, Norveške i Portugala, kao i Turistička organizacija Beograda. Dodatnu podršku pružili su Alma Quattro, Info Media Group i NS Plakat.
Partneri festivala su: Radisson RED, Vinarija Bikicki, Foto Image, Studio Fotografija, Štamparija Java Otisak, restorani Rubin, Franš i Cveće zla, Intergalactic Diner i Gradska kafana Sombor, Carlsberg, Somersby, Knjaz Miloš i Babbler Media Group.
Festival traje od 18. novembra do 15. decembra 2025. godine, a kompletan program dostupan je na zvaničnom sajtu vizualizator.rs
Fotografije sa otvaranja:
Mia Mašić @mia_masic
Maja Vulović @vuloviccm
Petar Blaževski @blazhevski.petar
Humanitarni koncert Milana Petrovića za Fondaciju „Jedro“ – 20. novembar, Dom omladine Beograda
Beograd, 20. novembar 2025. – Nakon više od tri decenije stvaranja i izvođenja muzike, kompozitor i pijanista Milan Petrović priprema humanitarni koncert koji će biti održan u četvrtak 20. novembra sa početkom u 20h, u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Ovo posebno veče muzike i emocija posvećeno je šestogodišnjem Dušanu, dečaku koji se hrabro bori sa Dišenovom mišićnom distrofijom, uz podršku Fondacije „Jedro“, organizacije koju su osnovali roditelji petorice mališana obolelih od iste bolesti.
Milan Petrović će tom prilikom, zajedno sa svojim novim šestočlanim bendom i gostima iznenađenja, izvesti kompozicije koje do sada nisu izvođene uživo, kao i nove aranžmane prepoznatljivih tema iz svog bogatog autorskog opusa. Publiku očekuje putovanje kroz različite muzičke svetove, od bluza i džeza, do ambijentalne i world muzike, ispunjeno kvalitetnim programom, iskrenom emocijom i toplinom zajedništva.
Ulaznice po ceni od 1000RSD dostupne su na svim eFinity prodajnim mestima, kao i online[1] , a broj mesta je ograničen. Svaka kupljena karta znači mnogo više od samog dolaska na koncert. Ona je izraz podrške, solidarnosti i nade.
Fondaciju „Jedro“ osnovale su porodice petorice dečaka obolelih od Dišenove mišićne distrofije, sa ciljem da obezbede sredstva za njihovo lečenje. Ova retka bolest javlja se kod 1 od 3500 muške novorođenčadi koji, usled nedostatka distrofina u organizmu, prve simptome osete do pete godine života. Iako donedavno nijedna dostupna vrsta terapije nije bila efikasna, nova terapijska procedura dala je dobre rezultate u usporavanju, pa i zaustavljanju bolesti. Zahvaljujući dosadašnjim akcijama Fondacije, već su obezbeđena sredstva koja omogućavaju da četvorica dečaka prime terapiju, a koncert predstavlja još jedan važan korak ka tome da pomoć stigne i do petog, Dušana.
Pored kupovine ulaznice za koncert, vi koji žele da podrže rad Fondacije mogu to učiniti slanjem SMS poruke sa brojem 5 na 3091 ili:
Donacijom na namenski dinarski račun u Srbiji (Banca Intesa: 160-6000002005224-26);
Donacijom na namenske devizne račune iz insotranstva (Banca Intesa EUR: 160-6000001993501-81 i Banca Intesa USD: 160-6000002003156-22).
Трибински програм СКД: Трансгенерацијски дијалог – песници и певање
Среда, 19. новембар 2025. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Александра Батинић и гости:
ПЕСНИЦИ И ПЕВАЊЕ
трансгенерацијски дијалог o поезији
Трибински програм СКД: Причамо о зборнику Књижевност и радио
Причамо о зборнику Књижевност и радио
Четвртак, 13. новембар2025. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Књижевност и радио, зборник
Приредио Ђорђе Малавразић
Београд : Радио-телевизија Србије, 2024.
Друго допуњено издање зборника „Књижевност и радио“ објављено је у част 100 година Радио Београда
Учествују: Владислава Гордић Петковић
Соња Миловановић
Саша Ћирић
Ђорђе Малавразић
Води: Дејан Симоновић
Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstavlja izložbu “Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije” u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske
U Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u četvrtak, 30. oktobra u 19 časova biće otvorena izložba „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije“ koja se realizuje u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu u okviru manifestacije „Dani Srbije u Republici Srpskoj“. Autorka izložbe je Svetlana Mitić, muzejska savetnica MSUB-a, a koordinatorka izložbe je Žana Vukićević, viša kustoskinja MSURS-a.
Reč je o retrospektivnoj izložbi umetnika Vladimira Veličkovića (1935–2019) čije je prisustvo nezaobilazno u sagledavanju razvoja domaće i šire evropske umetničke scene druge polovine XX veka. Veličković je jedinstvena stvaralačka figura koja po svojim složenim identitetskim obeležjima istovremeno pripada različitim kulturama: srpskoj, jugoslovenskoj, francuskoj, evropskoj, pomerajući granice percepcije jugoslovenske umetnosti datog vremena i takođe ostavljajući mogućnost preispitivanja aktuelne postjugoslovenske umetničke pozornice.
Izložba nije hronološki koncipirana već prati određene problemsko-tematske segmente u radu umetnika, koji mogu upućivati i na širi kontekst u kome se formirao, bazirao i stvarao osoben likovni jezik. Kroz šest odvojenih tematsko-problemskih celina: Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Glave, Životinje, Bez imena, koje se fokusiraju na određene teme i simbole kao i njihovo značenje u Veličkovićevom slikarstvu, obuhvaćen je složen umetnički opus koji korespondira sa najvišim dometima modernog i savremenog slikarstva. Pratimo ga od najranijih crteža i slika nastalih u beogradskom periodu, kada umetnik radi oskudne prostore ukočene, statične atmosfere, preko barokne uzvitlanosti naglašenog pokreta u ciklusu „Strašila“, potom figura u različitim fazama trčanja ili pada inspirisanih Mejbridžovim istorijskim eksperimentima sa fotografijom, pa uzavrelih frenetničnih glava oratora ili ispražnjenih, pustih prostora gubilišta, sve do poslednjih prizora spaljene zemlje i pejzaža čija se linija horizonta gubi u izmaglici dima i magle.
Izložba obuhvata slike i crteže iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Istorijskog muzeja Srbije, Muzeja grada Beograda, Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i privatne kolekcije porodice Veličković. Na izložbi su prikazane i tri grafike Vladimira Veličkovića koje se nalaze u fundusu Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske. Postavka je adaptacija izložbe priređene u Beogradu 2021–2022. godine, ali posebno prilagođena za predstavljanje u Banjaluci.
Izložba će biti otvorena do 30. januara 2026. godine.
Vladimir Veličković (1935–2019) diplomirao je 1960. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića (1962–1963) u Zagrebu. Od 1963. izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a od 1966. godine živi i radi u Parizu. Predstavljao je Jugoslaviju na 36. Bijenalu u Veneciji 1972. godine. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Francuske akademije (Academie des Beaux-Arts – Institut de France) i Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem u oblasti kulture i umetnosti Commandeur dans l’Ordre des Arts et des Lettres i ordenom Légion d’Honneur. Bio je profesor (1983–2000) na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu. Osnivač je fonda za crtež „Vladimir Veličković“ iz koga se nagrađuju mladi umetnici Srbije.
Izložba „Zapleti slikane stvarnosti: izbor iz kolekcije Zorana Popovića“ u Modernoj galeriji Valjevo
Velika retrospektiva savremenog slikarstva – 47 autra kroz 7 decenija
U nastojanju da predstavi različite koncepte savremene umetnosti i istraži složenost likovnih fenomena, Moderna galerija Valjevo je organizovala izložbu umetničkih dela iz kolekcije Zorana Popovića, koju će publika moći da vidi sve do 1.decembra. Izložba predstavlja veliku retrospektivu savremenog slikarstva kroz radove 47 umetnika nastale u rasponu od sedam decenija – od 1953. do 2025. godine.
Publika je u prilici da vidi radove: Petra Lubarde, Dade Đurića, Leonida Šejke, Ljube Popovića, Vladimira Veličkovića, Miloša Šobajića, Radomira Reljića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Petra Omčikusa, Lazara Vozarevića, Miće Popovića, Branka Filipovića Fila, Miodraga B. Protića, Stojana Ćelića, Milete Prodanovića, Biljane Đurđević, Ivana Grubanova, Mrđana Bajića, Tadije Janičića, Tare Rodić… i mnogih drugih
Izložba traje do 1. decembra 2025. godine.
Otvorena izložba „Mitologija svakodnevice“ u Galeriji DOTS
U petak 17. oktobra otvorena je izložba “Mitologija svakodnevice” u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu, koja objedinjuje radove Marine Marković, Astrid Oudheusden, Monike Sigeti i Ane Simić, umetnica različitih poetika, pristupa i generacija. Težeći da intimna iskustva i lične narative uzdignu na nivo univerzalnog, one svakodnevicu vide kao prostor ukrštanja mita i istorije, a umetnost kao moćno sredstvo transformacije prolaznog u trajno. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićić.
Umetnica Marina Marković je o temi izložbe rekla: “Ne bavim se svakodnevicom u njenom spoljašnjem smislu, već onim što se dešava ispod površine, mehanizmima, željama i obrascima koji nas neprimetno oblikuju. Zanimaju me upravo ti slojevi u kojima intimno postaje političko, rutina prerasta u obred, a obred se rastvara u iskustvo. Za mene mit nije fikcija, već forma istine, unutrašnji odraz stvarnosti.“
Holandska umetnica Astrid Oudheusden je povodom ove izložbe istakla: “U svakodnevnom životu postoje mnoga bogatstva koja često previđamo. Volim da lutam ulicama Amsterdama ili bilo kog drugog grada, i da proučavam društvo kroz sve što susretnem. Recimo, način na koji se sakuplja otpad i ko to radi govori nam o stepenu razvijenosti društva. Ko vodi decu u školu i kako to čini, otkriva nešto o emancipaciji, učešću i bogatstvu”.
U radovima Monike Sigeti svakodnevno se preobražava u fantastične prizore u kojima poznato izmiče sigurnosti prepoznavanja. “Ako podrazumevamo da mitologizacijom iskrivljujemo i dekonstruišemo realnost, pretvarajući je u bajkoviti narativ koji je vizuelno svarljiviji, onda se u mom slučaju intenzivno životno iskustvo samo doima kao čudno. U stvarnosti, realnost je daleko grotesknija od naše mašte”, navela je Sigeti.
Ana Simić, najmlađa među umetnicama, oblikuje digitalne crteže koji intimu anonimnih akterki ne prenose direktno u javnost, već je transformišu u novu ikonografiju savremenog ženskog iskustva. “Važno mi je da delo ne bude zatvoreno ili rigidno u svom značenju; naprotiv, cilj je da kroz višeslojnost, ironiju, preterivanje i referencijalnost stvorim prostor u kojem posmatrač može sam da kreira značenje i doživi rad na više nivoa. Tako delo funkcioniše i kao manifest queer kulture i pop-estetike, ali i kao otvoreni arhiv afekta, performansa i vizuelnog ekscesa, omogućavajući simultano prisustvo jasnih poruka i pluraliteta interpretacija.”
Izložba “Mitologija svakodnevice” otvorena je za posetioce do 29. novembra 2025.
Izložbu je podržala Ambasada Holandije u Srbiji.
Foto: Marijana Janković.
Izložba „Mitologija svakodnevice“ u Galeriji DOTS
U petak 17. oktobra u 19 časova biće otvorena izložba “Mitologija svakodnevice” u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu.
Ova izložba kustoskog tima Mirjane Dušić i Ljube Jovićević objedinjuje radove Marine Marković, Astrid Oudheusden, Monike Sigeti i Ane Simić, umetnica različitih poetika, pristupa i generacija. Težeći da intimna iskustva i lične narative uzdignu na nivo univerzalnog, one svakodnevicu vide kao prostor ukrštanja mita i istorije, a umetnost kao moćno sredstvo transformacije prolaznog u trajno.
Marina Marković u svojim radovima telo postavlja u središte kao prostor u kojem se iscrtavaju osnovni antagonizmi ženskog postojanja. Ono nije samo biološka datost, već i kulturni konstrukt i mesto upisa društvenih normi. Kroz pastelne tonove i precizne linije umetnica gradi kontrast između „lepo upakovane” spoljašnjosti i surovog ženskog iskustva, pokazujući da estetizacija bola ne znači njegovo poricanje, već transformaciju u smisao i identitet. Telo se tako pojavljuje i kao svedočanstvo granica nametnutih uloga, ali i kao prostor njihove moguće subverzije.
Holandska umetnica Astrid Oudheusden polazi od običnih, naizgled beznačajnih prizora u kojima otkriva skrivena značenja. Ne bežeći od svakodnevnog, ona pronalazi način da u tihim i nenametljivim slikama prepozna dublje obrasce našeg postojanja. Njeni radovi ne nameću narativ, već stvaraju meditativnu atmosferu u kojoj se obično pretvara u znak koji nadilazi privatno. Boja, svetlosne nijanse i pažljivo oblikovan kadar postaju sredstva kojima prizori svakodnevice stiču univerzalno značenje. Oudheusden time pokazuje da se mitologije ne oblikuju samo kroz izuzetne događaje i velike narative, već kroz ponavljanja i neprimetne obrasce svakodnevnog života, u kojima se privatno i kolektivno neprestano dodiruju.
U radovima Monike Sigeti svakodnevno se preobražava u fantastične prizore u kojima poznato izmiče sigurnosti prepoznavanja. Njene hibridne figure i prostori deluju kao da se nalaze na granici između stvarnog i izmaštanog, otvarajući fluidnu zonu u kojoj identitet i telo prestaju da budu stabilne kategorije. Fantastično ovde ne predstavlja beg od stvarnosti, već način da se ona učini čudnovatom, da se da se pokaže kako je poznato uvek podložno preispitivanju i preoblikovanju. Stvarajući mitološke prizore sa dozom igre i distance, slike Monike Sigeti ne nude rešenja, već otvaraju prostor zamišljanja i preispitivanja.
Ana Simić, najmlađa među umetnicama, oblikuje digitalne crteže koji intimu anonimnih akterki ne prenose direktno u javnost, već je transformišu u novu ikonografiju savremenog ženskog iskustva. U njenim radovima pop-art estetika i svedena forma znaka stvaraju slike koje funkcionišu kao simboli prepoznatljivi i izvan privatnog okvira. Time se ne beleži samo intimni trenutak, već se uspostavlja prostor u kojem se potisnuto i nevidljivo upisuje u zajedničko pamćenje, otvarajući mogućnost da ono lično postane osnova nove kolektivne mitologije.
Kako primećuje autorka kataloškog teksta Ana Simona Zelenović, kustoski izbor izložbe funkcioniše kao kolaž: oslikava raznolikost ženskih iskustava, a istovremeno potvrđuje zajednički horizont četiri umetnice, u kojem lično ne ostaje zatvoreno u sebi, već se kroz umetnost prevodi u zajedničko, neprestano oblikujući nove mitove i kolektivna sećanja.
Izložba “Mitologija svakodnevice” će biti otvorena za posetioce do 29. novembra 2025.
Izložbu je podržala Ambasada Holandije u Srbiji.