Od porodične trpeze do galerije: Otvorena regionalna izložba „Kadrovi ukusa“ u Skadru
Više od 40 radova iz tri zemlje i dokumentarni film prikazuju hranu kao zajednički jezik regiona.
Centar za razvoj fotografije uspešno je otvorio završnu izložbu regionalnog umetničkog projekta Frames of Flavours u petak, 5. juna, u Biblioteci „Marin Barleti“ u Skadru, gde je publici predstavljeno više od 40 radova 30 autora i autorki iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao i dokumentarni film koji prati projekat i njegov nastanak.
Završni događaj okupio je brojnu publiku, autore, mentore i partnere projekta.
Tokom događaja publici su se obratili mentori projekta Aleksandra Petruševska, vizuelna umetnica i profesorka na International Balkan University u Skoplju, Senad Xhexhovi, vizuelni umetnik, grafički dizajner i pedagog na Univerzitetu Luigj Gurakuqi u Skadru i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije i direktor Međunarodnog festivala fotografije Vizualizator iz Beograda.
Događaju je prisustvovala i Teuta Qyteza Shala, potpredsednica opštine Skadar, a prisutnima se obratila i Ledia Dushi, direktorka Biblioteke „Marin Barleti“, koja je ugostila izložbu.
Program je započeo projekcijom dokumentarnog filma koji prati proces zajedničkog stvaranja radova i beleži svakodnevne prizore vezane za hranu, porodične rituale, lokalne običaje i kulturne navike koje se prenose kroz generacije.
Nakon projekcije otvorena je izložba, koja kroz fotografiju i dokumentarni pristup istražuje kako hrana oblikuje odnose među ljudima, identitet i zajedničko kulturno nasleđe regiona.
Atmosfera tokom otvaranja bila je izuzetno topla i otvorena, a posebno je bilo primetno interesovanje mladih ljudi i studenata, koji su prisustvovali događaju i pokazali veliko interesovanje za projekat, njegove teme i dalji razvoj programa.
Projekat Frames of Flavours: A Photographic Journey Through Balkan Kitchens, Memories, and Identities trajao je od decembra 2025. godine i obuhvatio je radionice, mentorski rad i zajedničku produkciju izložbe i dokumentarnog filma sa mladima iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Kroz višemesečni proces rada, učesnici su zajedno sa mentorima razvijali fotografske i video radove koji se bave hranom kao prostorom susreta, sećanja i identiteta. Projektom su mladi autori pozvani da kroz sopstvene lokalne kontekste odgovore na zajedničku temu, a rezultati su pokazali raznovrsnost pristupa, običaja i načina pripreme hrane, ali i brojne sličnosti koje povezuju različite zajednice regiona. Upravo je ta mešavina lokalnih specifičnosti i zajedničkog iskustva jedna od ključnih vrednosti ove izložbe.
Zajednički rad rezultirao je izložbom i filmom predstavljenim u Skadru kao završnim događajem projekta. Nakon Skadra, planirano je da izložba i film budu predstavljeni i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, u okviru Festivala pomirenja.
Regionalna inicijativa „Frames of Flavours“ realizuje se kao deo programa Finansijske podrške lokalnim organizacijama civilnog društva (FSTP), koji Centar lokalne demokratije – LDA Subotica sprovodi u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, koordinatorom projekta „Distrikt pomirenja“, sufinansiranim od strane Evropske unije, kroz IPA III Program finansijske podrške za civilno društvo i medije Zapadnog Balkana.
—
Jedinstven događaj u Srbiji: Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ u Francuskom institutu
U čast Andre Bretona: Beograd domaćin velike nadrealističke izložbe
Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“, koja po prvi put u Srbiji predstavlja izuzetan izbor radova na papiru povezanih sa nadrealizmom i njegovim razvojem tokom 20. veka, biće otvorena 10. juna u 19 časova u Francuskom institutu u Beogradu. Postavka će biti dostupna publici do 10. jula.
Izložba prati razvoj nadrealizma od istorijskog pokreta do njegovih posleratnih nastavaka i zbog svog obima i koncepta predstavlja jedinstven kulturni događaj na domaćoj umetničkoj sceni.
Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važne figure kulturnih i umetničkih veza između Srbije i Francuske. Kao član beogradske nadrealističke grupe tridesetih godina 20. veka, Vane Bor zauzima značajno mesto u istoriji evropskih avangardi i predstavlja jedno od najvažnijih imena nadrealizma izvan Francuske. Njegova dela na ovoj izložbi osvetljavaju intenzivne veze između pariske i jugoslovenske umetničke scene i potvrđuju važnu ulogu Beograda u razvoju evropskog nadrealističkog pokreta.
Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ priređena je povodom 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andre Bretona (1896–1966), pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta. Svojim idejama o nesvesnom, snu i automatskom pisanju, Breton je snažno uticao na razvoj umetnosti 20. veka, a njegovo nasleđe i danas predstavlja jedno od ključnih uporišta moderne i savremene umetnosti.
Naslov izložbe preuzet je iz Bretonovog teorijskog teksta „Nadrealizam i slikarstvo“ (1928), u kojem piše da „oko postoji u divljem stanju“. Ova misao sažima jednu od centralnih ideja nadrealizma – pogled oslobođen racionalnih ograničenja, otvoren prema nesvesnom, imaginaciji i novim načinima sagledavanja stvarnosti.
Nadrealizam se razvija u kontinuitetu evropskih avangardi početka 20. veka, nadovezujući se na radikalne eksperimente pokreta Dada. U kontekstu intelektualnih i političkih previranja nakon Prvog svetskog rata, od 1924. godine oblikuje se oko Andre Bretona kao umetnički i poetski pravac zasnovan na istraživanju nesvesnog, sna, automatizma i imaginacije. Time postaje prostor radikalnog preispitivanja umetničkih formi i tradicionalnih načina predstavljanja.
U okviru izložbe posebno mesto zauzima papir, kao i u samoj nadrealističkoj praksi. Kao neposredan i dostupan medij, on postaje prostor slobodnog stvaranja u kojem se razvijaju automatsko pisanje i crtež, kolaž, grafika, tuš i eksperimentalna fotografija. Papir omogućava direktan izraz nesvesnog, slobodnih asocijacija i oniričkih slika, čineći ključni nosilac nadrealističke poetike.
Postavka obuhvata dela iz istorijskog nadrealizma i njegovih posleratnih transformacija, predstavljajući kontinuitet i razvoj ovog umetničkog pravca tokom 20. veka. Zastupljeni su umetnici kao što su Andre Mason, Maks Ernst, Salvador Dali, Roberto Mata, Hans Belmer, Oto Vols, Žak Baron, Žak Erold i Leonor Fini, kao i autori posleratnog perioda i novih reinterpretacija nadrealizma, među kojima su Jaroslav Serpan, Marijan Ivsić, Raul Ubak, Anri Mišo, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernandez Granel i Seigle. Izložba na taj način prikazuje kontinuitet nadrealističkih istraživanja i njihove transformacije u drugoj polovini 20. veka.
Izložba proširuje perspektivu nadrealizma izvan istorijske grupe i uključuje umetnike čiji rad pokazuje bliskost sa njegovim idejama. Njihova dela istražuju imaginarno, transformacije tela, hibridne forme i simboličke konstrukcije, kao i eksperimentalno slikarstvo, informel i apstrakciju. Među njima su Henri Kombi, Pjer de Marija, Dominik d’Ašer i Karel Mašalek, kao i umetnici povezani sa informelom i lirskom apstrakcijom, poput Kloda Vizea, Dragojle Vukadinović, Kristine Bumeester i Anrija Goeca.
U ovom kontekstu, nadrealizam se predstavlja kao trajna matrica moderne i savremene umetnosti – ne samo kao istorijski pokret, već kao živ prostor stvaranja i mišljenja koji i dalje oblikuje umetničke prakse i percepciju stvarnosti.
Na izložbi će biti prikazana dela sledećih umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel (Volf), Jacques Baron (Žak Baron), Jacques Hérold (Žak Erold), Leonor Fini, Stevan Živadinović (Vane Bor), Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux (Anri Mišo), Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell (Evgenie Fernandeza Granel), Seigle, Henri Combi (Henri Kombi), Pierre de Maria (Pjer de Marija), Dominique d’Acher (Dominik d’Ašer), Karel Mašálek (Karel Mašalek), Claude Viseux (Klod Vize), Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz (Anri Goec).
Трибински програм СКД: Страхиња Савић, Mind-game филмови Кристифора Нолана; Сусрамље
књижевнa трибинa:
Страхиња Савић
Mind-game филмови Кристoфeра Нолана; Сусрамље
Среда, 3. јун 2026. у 12 сати
Француска 7, Београд
(улаз из Доситејеве)
Говоре:
Мирољуб Стојановић и Ана Вучковић Денчић
Трибински програм СКД: Марко Аврамовић Сећање на изгубљени рај
Позивамо вас на књижевну трибину
Марко Аврамовић
Сећање на изгубљени рај:
понешто о књижевном делу Борислава Радовића
Издавач: Институт за књижевност и уметност, 2024.
Четвртак, 4. јун 2026. у 19 сати
Француска 7, Београд (улаз из Доситејеве)
О књизи разговарају: Марко М. Радуловић
Катарина Пантовић
и аутор
Води: Дејан Симоновић
U petak počinje Naučni piknik, najveći do sada
Festival nauke i Šumarski fakultet pozivaju vas u Arboretum 29. i 30. maja na najveći do sada, četvrti po redu Naučni piknik.
Pod sloganom „Misli zeleno“, ovaj događaj pretvara jednu od najlepših zelenih oaza Beograda u veliku učionicu na otvorenom. Arboretum Šumarskog fakulteta nalazi se u ulici Kneza Višeslava 1, i tokom trajanja manifestacije biće otvoren za posetioce od 11 do 19 časova.
Ulaz na Naučni piknik je besplatan.
Ovogodišnji Naučni piknik predstaviće četiri programske celine: Polje inovacija – zonu interaktivnih postavki, Baštu ideja – gde sejemo prva znanja kroz radionice za najmlađe, Ekspertinejdžere – naše najmlađe učesnike i najveće nade kao i Naučno-fantastičnu binu.
Kroz Polje inovacija i Baštu ideja, posetioci svih uzrasta učiće kako da usvoje „zeleni kod“ razmišljanja. Dok će najmlađi istraživati svet nauke kroz igru, srednjoškolci i studenti imaće priliku za ozbiljniji naučni pristup temama koje oblikuju našu budućnost. Roditelji će na Naučnom pikniku istražiti kako da kroz svakodnevne navike svojoj deci postanu vodiči ka održivom načinu života.
Naši Ekspertinejdžeri uvode vas u svet u kome eksperimenti oživljavaju, a mladi postaju pravi naučnici. Spremite se da vas iznenade neobične pojave poput Krivog tornja i moćne Koriolisove sile, ali i da shvatite kako formule nisu samo u knjigama – one su svuda oko nas, žive i pokreću svet koji nas okružuje.
Na Naučnoj bini imaćemo pozorišnu predstavu, goste iz Francuske i Švedske, kao i interaktivni naučni šou program „Eksplodirajuća otkrića“ našeg Milana Popovića koji uvek privlači posebnu pažnju – u poslednjih deset godina izveden je nekoliko stotina puta u sedam zemalja!
Arboretum Šumarskog fakulteta je jedinstveno zaštićeno prirodno dobro od 3,5 hektara koje sa velikom pažnjom, ljubavlju i predanošću održavaju profesori i studenti ovog fakulteta. Ova zelena površina specifične namene ima izuzetnu botaničku, ali i pejzažno-arhitektonsku vrednost.
Naučni piknik se održava u organizaciji Festivala nauke, u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Partner ovogodišnjeg Naučnog piknika je Yettel fondacija. Prijatelj manifestacije je Ball Corporation, a ostali prijatelji nauke i prirode su Erste banka, McDonalds Srbija, National Geographic Srbija, RNIDS i Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu.
Detalje o programu možete naći na sajtu www.festivalnauke.rs i na društvenim mrežama Festivala nauke.
Vođenje kroz izložbu “ALL IN” Mladena Hrvanovića u četvrtak, 28. maja u galeriji Neon
U četvrtak, 28. maja u 18 časova u Galeriji Neon u Beogradu (Crnogorska 10), biće organizovano vođenje kroz samostalnu izložbu „ALL IN“ umetnika Mladena Hrvanovića (MHR), uz razgovor o radovima i procesu nastanka izložbe.
Izložba „ALL IN“, otvorena 22. maja, okuplja radove koji istražuju odnos između karbona, geoloških struktura, digitalnog koda i manuelnog rada, dok kroz skulpture, svetlosne instalacije i „Karbonske pejzaže“ otvara pitanja transformacije, svesti i procesa stvaranja.
Na otvaranju izložbe govorili su umetnik Mladen Hrvanović, kustos izložbe Stevan Vuković i Vladan Joler, profesor Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, dobitnik Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu arhitekture.
Govoreći o Hrvanovićevom radu, Stevan Vuković istakao je da umetnik stvara „isključivo onda kada je to apsolutno neophodno“, opisujući njegov proces kao intenzivno prevođenje fascinacije materijalom i fenomenima u fizičku formu. Profesor Vladan Joler osvrnuo se na energiju i razmere Hrvanovićevih projekata, navodeći da je reč o autoru kod kojeg je teško razdvojiti umetnost od života. „Vrsta stvaralačke energije koja postoji u njemu može da se manifestuje u najneverovatnijim oblicima. I to zapravo jeste umetnost,” izjavio je Joler.
Izložba traje do 29. maja.
Foto: Vojislav Gelevski
Otvorena izložba “Koliko snage je potrebno…” Tanje Ostojić u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
U sredu, 20. maja, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba „Koliko snage je potrebno…” umetnice Tanje Ostojić. Na otvaranju su se prisutnima, uz umetnicu, obratili i Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao i kustos izložbe Miroslav Karić.
Marijana Kolarić je u svom uvodnom obraćanju navela: „Večerašnja izložba predstavlja važan trenutak ne samo za Muzej savremene umetnosti već i za dugogodišnji odnos i saradnju koju naša institucija razvija sa umetnicom čiji je rad već decenijama prisutan i prepoznat i na domaćoj i na međunarodnoj umetničkoj sceni. Nakon njenih značajnih izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti 2004. godine – „Salon for Body & Soul“, i potom 2017. sa „Leksikonom Tanje Ostojić“, ova izložba dolazi kao svojevrsni nastavak dijaloga između umetnice, Muzeja i publike, ali i kao prilika za novo čitanje jedne izuzetno kompleksne, dosledne i hrabre umetničke prakse“.
Direktorka MSUB je dodala: „Ono što rad Tanje Ostojić čini posebno važnim jeste njena sposobnost da lično iskustvo transformiše u prostor društvenog i političkog promišljanja. Njeni radovi nikada ne ostaju samo u polju reprezentacije; oni nas pozivaju na suočavanje, učešće, razmenu i odgovornost. Kroz različite medije – performans, video, tekstil, crtež, vez, instalaciju i participativne projekte – umetnica kontinuirano otvara pitanja granica, privilegije, rada, tela, migracije i vidljivosti žena u savremenom društvu“.
Miroslav Karić, kustos izložbe, na otvaranju izložbe je rekao: „Izložba je deo posebne tematske linije koju već nekoliko godina unazad razvijamo upravo kroz izlagački program Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a koja je posvećena tematski fokusiranim retrospektivnim pregledima, novim čitanjima opusa i praksi prvenstveno umetnica čija su delovanja obeležila dešavanja na lokalnoj, regionalnoj i internacionalnoj umetničkoj sceni. Za ovu izložbu krenuli smo da razvijamo koncept oko različitih aspekata materijalnosti u Tanjinom radu, angažovanoj i feministički angažovanoj praksi imajući u vidu njene rane skulptorske radove iz devedesetih godina, preko njenog dugogodišnjeg profesionalnog delovanja u domenu performansa, pa do najrecentnije produkcije i umetničinog povratka istraživanju kvalitativnih i interpretativnih mogućnosti tekstila i prirodnih materijala.“
Tanja Ostojić zahvalila se celom timu Muzeja i svim saradnicima koji su doprineli realizaciji ove izložbe. „Prikazujemo i radove koji nisu bili izlagani dvadeset godina, ali i jako veliki broj radova koji su prvi put izloženi, što je bilo posebno zahtevno“, dodala je umetnica. Tanja Ostojić je pozvala prisutne i da učestvuju u dvodnevnoj radionici pod nazivom „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje“, koja će biti održana u dvorištu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u nedelju, 24. maja, odnosno na Savskom jezeru u ponedeljak, 25. maja.
Izložba se prostire na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i strukturirana je u tematske celine, problemski razvijane oko tri umetničina rada: Lični prostor, Mis(s)placed Women? i Izmenjena vodom. Pomenute celine obuhvataju izbor autorkinih ranih radova i eksperimente sa skulptorskim materijalima, performanse u kojima sopstveno telo koristi kao medij, ispitujući granice između umetnosti, rada, intime i odnosa pozicija moći, zatim istraživačko-aktivističke i kolaborativne prakse, kao i bogatu produkciju nastalu u prethodnih nekoliko godina, okrenutu ka proučavanju tela kao transformativne materije, a koja uključuje brojne radove koji se predstavljaju prvi put (u našoj sredini).
Nastali u različitim vremenskim periodima (1992–2026) i životnim fazama, u raznovrsnim medijima (skulptura, objekat, crtež, performans, instalacija, video, fotografija, vez, kolaž, kao i procesualni i konceptualni radovi, interdisciplinarno umetničko istraživanje, interaktivni i kolaborativni projekti, intervencije i akcije), izloženi radovi Tanje Ostojić idejno su objedinjeni kontinuiranim otvaranjem brojnih osetljivih pitanja savremenog društva vezanih za pozicije pojedinki i zajednica unutar vladajućih ideoloških sistema koji reprodukuju i normalizuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije.
Izložba je otvorena do 7. septembra 2026. godine.
Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Institut für Auslandsbeziehungen (ifa), Štutgart. Muzej savremene umetnosti i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra“ i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.
Divna Ljubojević & Melódi i predstava „Prah” sa Natašom Ninković i Zoranom Cvijanovićem na trećoj večeri EKATA Festivala
Duhovna muzika i savremeni teatar u Ekata amfiteatru
Ekata festival, čije će prvo izdanje biti održano od 3. do 7. juna 2026. godine u Krnjevu, treće festivalske večeri, u subotu 6. juna, donosi program koji spaja duhovnu muziku i savremeni teatar.
U subotu, 6.juna u 19 časova nastupiće Divna Ljubojević sa ansamblom Melódi, donoseći publici jedinstveno muzičko iskustvo zasnovano na tradiciji pravoslavnog pojanja i vizantijske duhovne muzike.
Odmah nakon koncerta, u 21 čas, u Amfiteatru Ekate na programu je predstava „Prah“ u režiji Veljka Mićunovića, u kojoj igraju Nataša Ninković i Zoran Cvijanović
Otvorena izložba “Peščana pomeranja” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U petak, 15. maja, otvorena je izložba Peščana pomeranja – Izbor iz Zbirke crteža i grafike Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, na kojoj je predstavljeno oko 160 radova autora i autorki poput Lazara Vujaklije, Ivana Radovića, Milivoja Nikolajevića, Ankice Oprešnik, Milana Kerca, Mladena Srbinovića, Uroša Toškovića, Ljubomira Kokotovića i mnogih drugih.
Branislava Sekulić, direktorka MSUV, na otvaranju izložbe istakla je: „Radovi koje možete da vidite večeras odraz su kontinuiranog rada naših kustosa u poslednjih šest decenija. Zbog prirode i krhkosti samog medija, iako najizazovnija za čuvanje, ova zbirka je i najobimnija u našim kolekcijama. Večerašnji susret je i podsećanje da u ovoj godini obeležavamo šest decenija našeg muzeja. Odlučili smo da jubilej obeležimo pokazivanjem najvrednijeg što, uz ljude, naš muzej ima, a to su naše zbirke i radovi koji se u njima čuvaju.“
Direktorka Muzeja naglasila je da ovom izložbom MSUV predstavlja i novog kolegu Mirka Kokira, koji se premijerno našao u ulozi kustosa i autora. „Naziv Peščana pomeranja, kao i umetnički radovi koje možete da vidite, njegov su izbor. Zato, ako pri izlasku iz muzeja budete imali utisak da za sobom ostavljate tragove peska, za to je odgovoran i zaslužan naš Mirko Kokir“, zaključila je Branislava Sekulić.
Kustos Mirko Kokir zahvalio se muzejskom timu na dobrodošlici i na dobronamernim savetima kolega tokom pripreme izložbe, te istakao da je ne posmatra kao isključivo vlastiti rad, već kao zajednički trud čitavog kolektiva.
„Zbirka crteža i grafike nije samo najobimnija u fondu Muzeja, već je i hronološki najšira. Moći ćete da vidite crteže Ivana Radovića iz 1914. i 1915. godine, sve do radova umetnika nastalih u prethodnih nekoliko godina ili decenija. U selekciji sam se vodio idejom pomeranja i nestabilnosti, jer živimo u vremenu kada sve preispitujemo. Nadam se da sam uspeo da predstavim ovu vrlo komplikovanu i heterogenu zbirku i da iz nje izvučem ono najbolje, ali istovremeno i da problematizujem njen sadržaj“, istakao je Kokir.
Lajtmotiv izložbe je priča iz stripa Nila Gejmana Sendmen, čiji se glavni lik Morfej oslobađa iz zatočeništva, otkrivajući promene unutar sopstvenog sveta snova. Radnja stripa se dalje odvija kroz niz epizoda, priča i susreta sa likovima, u kojima Morfej, tj. Sendmen, obnavlja svoj svet, pritom menjajući samog sebe. Izložbom se prikazuje zbirka koja više decenija u celosti nije predstavljena publici.
Tokom svog „zatočeništva“ zbirka je, poput Morfeja, ostala indiferentna na pojedince i pojave, a njenom skrivenošću propuštene su prilike da se u potpunosti izvrši njihova valorizacija. Izložba predstavlja inicijalnu tačku za dalje sagledavanje radova iz zbirke, ali pruža prostor i mogućnosti za njen dalji razvoj.
Postavljena u šest celina (Papirne politike, Aura, Rečnik, Pluralizam osamdesetih, Geografije, Eksperiment), izložba grupiše radove na osnovu tematskih, problemskih i hronoloških kategorija. Ova podela celina je nestabilna i reflektuje samu zamisao izložbe, ističući proces promena ideja, mišljenja i pogleda. Ovako grupisani radovi unutar celina donose novo čitanje muzejskih predmeta i postavljaju ih u nove međusobne odnose.
Kao poseban segment, na izložbi će biti uključeni radovi studenata Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koji će doprineti novom sagledavanju dela iz zbirke. U izložbu će biti uključena i Grafička mreža, koja će tokom izložbe izvesti akciju kolektivne štampe, čime se muzej povezuje sa nezavisnom umetničkom scenom, savremenim tokovima u grafici i akterima na umetničkoj sceni.
Tokom trajanja izložbe biće priređena brojna vođenja kroz izložbu, razgovori, radionice za decu i omladinu i dva susreta Kluba knjige.
Izložba je otvorena do 21. juna.
VELIKAN FOTOGRAFIJE MASSIMO LISTRI U BEOGRADU
otvaranje izložbe „Interni Italiani“ 20. maja u Salonu Muzeja grada Beograda
Muzej grada Beograda i Italijanski institut za kulturu u Beogradu, u saradnji sa Ambasadom Italije u Srbiji i partnerom DeGorsi Fine Arts, sa zadovoljstvom najavljuju ekskluzivnu izložbu „Interni Italiani“ jednog od najznačajnijih savremenih fotografa arhitekture i enterijera – Massimo Listri.
Izložba će biti otvorena u Salonu Muzeja grada Beograda (Bulevar kralja Aleksandra 30) od 20. maja do 15. juna 2026. godine i predstavlja značajan umetnički segment platforme Salon of Excellence, koja ove godine publici donosi rad umetnika svetskog renomea.
Massimo Listri je međunarodno prepoznat po fotografijama koje na jedinstven način prikazuju arhitekturu, istorijske enterijere i kulturno nasleđe, uz prepoznatljivu perfekciju perspektive, atmosferičnost i izuzetnu upotrebu prirodnog svetla. Tokom karijere duže od tri decenije objavio je više od 80 monografija za vodeće svetske izdavače, a njegovi radovi obuhvataju palate Rima, vile Toskane, Versaj i neke od najznačajnijih enterijera Evrope i Amerike.
Poseban značaj njegovom umetničkom putu daje i činjenica da je 1981. godine, zajedno sa Frankom Marijom Ričijem i Vitorijom Sgarbijem, osnovao legendarni časopis FMR, koji je decenijama važio za jedan od najuticajnijih svetskih magazina posvećenih umetnosti i arhitekturi.
Radovi Masima Listrija izlagani su u prestižnim institucijama širom sveta, među kojima su Vatikanski muzeji, Palata Piti u Firenci, Muzej istorije umetnosti u Beču, Palata Kvirinale u Rimu, Morgan Library u Njujorku i brojne međunarodne galerije i muzeji.
Beogradska publika će kroz izložbu „Interni Italiani“ imati priliku da doživi arhitekturu i prostor iz perspektive umetnika koji je redefinisao savremenu fotografiju enterijera i kulturnog nasleđa.