U fokusu 2026.: Regionalni filmovi koji su obilježili velike svjetske festivale
Program U fokusu je pregled izuzetnih filmova koji su već ostvarili uspjeh na prestižnim filmskim festivalima širom svijeta, a ove godine donosi selekciju snažnih ostvarenja kako već etabliranih umjetnika, tako i debitanata.
„Ovogodišnji program donosi nekoliko filmova epohe koji su svi tematski i stilski potpuno različiti poput filmova ‘Rose’, ‘Najusamljeniji čovjek u gradu’ i ‘Majka Tereza’. No, i ti filmovi bave se savremenim temama na originalan način. Naravno, tu su i filmovi koji se bave današnjicom bilo da se radi o intimnim, poput filma ‘Škola za sirene’, ili nekim malo više općim temama koje imaju i političku dimenziju, poput filmova ‘Žuta slova’ ili ‘Obećani prostori’. Tu je i film ‘3 dana u septembru’ koji obiluje i komičnim elementima, što je jaka karakteristika rumunskog novog talasa. No, ono po čemu je program specifičan je jak autorski glas koji je prisutan u baš svakom odabranom filmu. Filmovi su prikazani na važnim filmskim festivalima poput Venecije (‘Majka Tereza’), Rotterdama (‘3 dana u septembru’), Berlina (‘Rose’, ‘Najusamljeniji čovjek u gradu’, dobitnik Zlatnog medvjeda ‘Žuta slova’) i Cannesa (‘Škola za sirene’ i ‘Obećani prostori’)“, izjavila je selektorica programa Elma Tataragić.
Filmovi u programu:
3 DANA U SEPTEMBRU / 3 ZILE ÎN SEPTEMBRIE, Tudor Giurgiu
Rumunija, 2026, 78 min.
Uloge: Andreea Vasile, Emilian Oprea, Conrad Mericoffer, Adela Popescu, Mirela Zeța
Na dan Biancinog vjenčanja, usred finalnih priprema prije ceremonije, pojavljuje se ljubavnica njenog zaručnika i svima obznanjuje njihovu vezu. Ona doživljava šok i bježi turističkim vozom kroz napušteno ljetovalište, započinjući cjelonoćnu odiseju nadrealnih susreta i haotičnih situacija. Odlučna da odbaci dotadašnji život, svoje poniženje pretvara u oslobađajući bunt.
MAJKA TEREZA / MAJKA, Teona Strugar Mitevska
Belgija, Sjeverna Makedonija, Danska, Švedska, Bosna i Hercegovina, 2025, 104 min.
Uloge: Noomi Rapace, Sylvia Hoeks, Nikola Ristanovski, Ekin Corapci, Labina Mitevska
Kalkuta, Indija, august 1948. Tereza, nadstojnica samostana Sestara od Loreta, nestrpljivo iščekuje pismo koje će joj konačno omogućiti da napusti samostan i osnuje novu kongregaciju i tako odgovori na poziv koji je dobila od Boga. Baš kada se čini da je sve spremno, ona se na životnoj prekretnici suočava s dilemom zbog koje je prisiljena preispitati vlastite ambicije i vjeru.
NAJUSAMLJENIJI ČOVJEK U GRADU / THE LONELIEST MAN IN TOWN, Tizza Covi, Rainer Frimmel
Austrija, 2026, 86 min.
Uloge: Alois Koch, Brigitte Meduna, Alfred Blechinger, Flurina Schneider
Blues-muzičar Al Cook živi okružen uspomenama. U njegovom stanu i podrumskom studiju vrijeme kao da je stalo, a prostor ispunjavaju knjige, videokasete i gramofonske ploče – jedina zaostavština nekada bogatog života. Svijet izvan tog prostora nastavio je da se kreće bez njega. Međutim, kada nemilosrdna kompanija za promet nekretnina odluči da sa zemljom sravni njegov dom, Al Cook ostaje bez utočišta i prisiljen je da se suoči s ruševinama vlastitog života.
OBEĆANI PROSTORI / PROMISED SPACES, Ivan Marković
Francuska, Njemačka, Srbija, Kambodža, 2026, 78 min.
Uloge: Vollak Kong, Chea Loch, Vita Vong, Lyer Von, Theara Or, Kanitha Tith
Noć je vrela i Sokun ne može zaspati. Odlučuje napustiti prenapučenu radničku spavaonicu i pridružiti se kolegama koji žive u jednom od nedovršenih nebodera. Seda se useljava u svoj dugo očekivani luksuzni stan u jednom od tih istih nebodera. Međutim, kao prva i jedina stanarka velikog, ograđenog stambenog kompleksa, ubrzo se počinje osjećati usamljeno.
ROSE, Markus Schleinzer
Austrija, Njemačka, 2026, 93 min.
Uloge: Sandra Hüller, Caro Braun, Marisa Growaldt, Robert Gwisdek, Godehard Giese
Početkom sedamnaestog stoljeća misteriozni vojnik stiže u izolovano protestantsko selo. Sitan i po prirodi skroman, vojnik se seljanima predstavlja kao nasljednik davno napuštenog imanja. Dokazujući se kao vrijedan, bogobojazan čovjek, postepeno zadobija povjerenje seljana. Međutim, njegova nastojanja da bude prihvaćen utemeljena su na velikoj laži.
ŠKOLA ZA SIRENE / TITANIC OCEAN, Konstantina Kotzamani
Grčka, Njemačka, Rumunija, Francuska, Španija, Japan, 2026, 130 min.
Uloge: Arisa Sasaki, Melina Mardini, Haruna Matsui, Kotone Hanase, Hanna Muro
U blještavom svijetu japanskog školskog internata u kojem se tinejdžerke obučavaju da postanu profesionalne sirene, sedamnaestogodišnja Akame uči zadržati dah, nastupati pred gomilom obožavalaca i plivati rame uz rame s ajkulama. Tako pronalazi svoj sirenski glas, otkriva prvu ljubav i doživljava metamorfozu, pretvarajući obični nastup u stvarnu preobrazbu.
ŽUTA SLOVA / GELBE BRIEFE, İlker Çatak
Njemačka, Francuska, Turska, 2026, 128 min.
Uloge: Özgü Namal, Tansu Biçer, Leyla Smyrna Cabas, İpek Bilgin, Aydin Isik, Aziz Capkurt
Aziz, profesor na univerzitetu prima „žuto pismo“ kojim ga obavještavaju o otkazu. Kada „žuto pismo“ primi i njegova supruga Derya, slavna glumica, to postaje konačan udarac za ovaj par. Odbačeni zbog svojih stavova, prisiljeni su potražiti sklonište kod Azizove majke. Balansiranje između iznenadnog siromaštva i političkih uvjerenja stavit će njihov brak na veliku kušnju.
Film Virus patološke dobrote – Zbog velikog interesovanja dodatna projekcija „Virusa patološke dobrote“ na 32. Sarajevo Film Festivalu
Svetska premijera dugometražnog igranog filma „Virus patološke dobrote“, reditelja Predraga Ličine i producenta Đorđa Vranješa izazvala je toliko interesovanje publike na 32. Sarajevo Film Festivalu da su organizatori odlučilida dodaju još jednu projekciju.
Tako će satirična SF komedija u okviru programa Open Air glavnu projekciju imati 19. avgusta u UNIQA Ljetnom kinu Stari Grad, koje prima više od 900 gledalaca, a dodatna projekcija biće održana 21. avgusta u 20 časova u sali 7 Cineplexxa Sarajevo.
Veliko interesovanje za film potvrđeno je već prošle nedelje kada je počela onlajn prodaja ulaznica. Vrlo brzo ulaznice više nisu bile dostupne onlajn, te je postalo jasno da je „Virus patološke dobrote“ postao jedan od najtraženijih naslova na 32. Sarajevo Film Festivalu.
Radnja filma „Virus patološke dobrote“ odvija se 1983. u Zagrebu. Usred snežne noći u stan Zorke Vasiljević upada goli muškarac koji tvrdi da je stigao iz budućnosti, tačnije 2031. godine, kako bi sprečio pandemiju Virusa patološke dobrote koja preti čovečanstvu. Zorka veruje da je reč o prevarantu, ali njegova predviđanja tokom večeri počinju da se ostvaruju…
Reč je o prvoj regionalnoj satiričnoj SF crnoj komediji o putovanju kroz vreme, koja parodira pojave u našoj sadašnjosti, događaje iz bliže prošlosti i svet budućnosti u kojem bi dobrota mogla biti najopasniji virus.
Scenario filma napisao je reditelj Predrag Ličina prema sopstvenoj istoimenoj priči iz zbirke „Bljuzga u sumrak“ (Jesenski i Turk, 2022.).
Glumačku ekipu predvode Hristina Popović (Zorka Vasiljević) i Nikola Đuričko (Luka Radivojević), a čine je Gordan Kičić (Zigi Vasiljević), Tihana Lazović Trifunović (milicajka Sutjeska), Goran Bogdan (milicajac Bogdan) i Rade Šerbedžija (Slobodan Novak).
Producent filma je Đorđe Vranješ, koproducentkinja je Vanja Sremac, a pridruženi producent Aleš Pavlin. Film je nastao u produkciji Stiglitz Productions (Srbija) i Terminal 3 (Hrvatska). Direktori fotografije Virusa patološke dobrote su Saša Petković i Dragan Radetić, montažerka Vanja Kovačević, dizajneri zvuka Igor Suzić i Zoran Maksimović, a kompozitori su Jura Ferina i Pavao Miholjević.
Scenografiju potpisuje Dušan Radoičić, kostimografiju Selena Orb, maskerka je Aleksandra Pavelkić Janković, supervizor vizuelnih efekata David Gatarić, a kolorista Goran Todorić.
Film je sufinansiran sredstvima Filmskog centra Srbije (FCS) i Hrvatskog audiovizualnog centra (HAVC). Sponzor filma je Atlantic Štark – Smoki. Film je finansijski podržao i Ured za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade RH – Srpsko narodno vijeće.
Bioskopska distribucija ove srpsko-hrvatske koprodukcije očekuje se u novembru u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Film je snimljen u Pančevu tokom tri nedelje.
Ovo je drugi dugometražni film Predraga Ličine, koji i ovoga puta krasi njegov prepoznatljiv scenaristički i rediteljski satirični rukopis s elementima naučne fantastike, poznat iz nagrađivanog dugometražnog prvenca „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ i kratkometražnog „Teleport Zovko“.
39. Filmski festival Herceg Novi – Predstavljamo program 39. Filmskog festivala u Herceg Novom
Herceg Novi će od 22. do 28. avgusta ove godine biti centar regionalne i evropske filmske scene – grad domaćin 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro Film Festivala, najvećeg filmskog festivala u Crnoj Gori i jednog od najznačajnijih u Jugoistočnoj Evropi.
Tokom sedam festivalskih dana publiku očekuje bogat filmski program pod sloganom „Sve boje filma“: najnovija regionalna filmska ostvarenja, izbor najboljih naslova evropske kinematografije, dokumentarni filmovi iz celog sveta, studentski filmovi, premijere novih TV serija iz regiona, kao i program posvećen filmskim profesionalcima – Montenegro Film Rendezvous.
Ovogodišnji dobitnik nagrade „Milan Žmukić“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, glumačka legenda Bogdan Diklić, svečano će otvoriti 39. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival. Otvaranju će prethoditi ceremonija na crvenom tepihu na glavnom gradskom trgu, u okviru koje će publika imati priliku da pozdravi brojne goste iz sveta filma, kulture i javnog života. Program otvaranja vodiće glumački par Miloš Pejović i Marija Bergam.
Prve festivalske večeri, na tvrđavi Kanli kula, van takmičarske selekcije biće prikazan danski film „Dom“ rediteljke i glumice Marijane Janković, rođene u Crnoj Gori. Reč je o emotivnom putovanju u potrazi za mestom, prostorom ili odnosom koji možemo nazvati domom.
Festival će zatvoriti film „Planina“ Biljane Tutorov i Petra Glomazića, vizuelno impresivno i emotivno snažno ostvarenje koje je crnogorskoj kinematografiji donelo istorijski međunarodni uspeh – Veliku nagradu žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film na prestižnom Sundance festivalu.
Deset igranih filmova u trci za Zlatnu mimozu
Takmičarski program dugometražnog igranog filma, koji je selektovao novinar i filmski kritičar Vuk Perović, donosi deset novih ostvarenja autora iz Slovenije, Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Ovogodišnja selekcija okuplja raznovrsne autorske poetike i filmove nastale u gotovo svim delovima regiona, kao i autorke i autore koji pažljivo posmatraju savremeni svet, njegove lomove, strahove i potrebe za pripadanjem.
U konkurenciji za nagrade nalaze se dva slovenačka ostvarenja – „Skriveni ljudi“ Mihe Hočevara, priča o neobičnom prijateljstvu koje menja živote svojih junaka, i „Sve što s tobom nije u redu“ Urške Menart, film o bliskosti koja nastaje tamo gde je najmanje očekujemo.
Iz Srbije stiže „Tri nedelje posle“ Miroslava Terzića nakon uspeha na festivalima u Karlovim Varima i Puli, „Pukotina u ledu“ Maje Miloš, provokativna savremena anti-bajka koja ne pristaje na kompromise, i „Oče naš“ Gorana Stankovića, prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu.
Tri filma dolaze i iz Severne Makedonije – „Majka“ Teone Strugar Mitevske, nakon prošlogodišnje premijere u Veneciji, „17“ Kosare Mitić, prikazan na Berlinalu, i „Skejtbording nije za devojčice“ Dine Dume, koji iz Tribeke stiže u Herceg Novi i donosi priču o devojčicama koje kroz skejtbording pronalaze slobodu i veruju u bolju budućnost.
Selekciju upotpunjuju hrvatski film „Koke“ Igora Jelinovića, dobitnik četiri Zlatne arene, među kojima je i ona za najbolji film Pulskog filmskog festivala, i crnogorska „Crna truba“ reditelja Bojana Stijovića, snažna drama o sukobu pojedinca sa sredinom, porodičnim odnosima i patrijarhalnim obrascima, premijerno prikazana na uglednom Biškek festivalu.
O najboljim ostvarenjima iz ovog progama odlučivaće žiri u sastavu: Alissa Simon, Elena Kristodoulidou, Sebastian Cavazza, Ljiljana Blagojević i Draško Dragutin Đurov.
Pet festivalskih scena
Program 39. Filmskog festivala Herceg Novi donosi mnogo više od glavne takmičarske selekcije na Kanli kuli.
Selekcija dokumentarnog filma 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro Film Festivala prikazaće 26 ostvarenja autora iz celog sveta koja na kreativan način promišljaju savremenost. Program u dvorištu Kuće nobelovca Iva Andrića biće otvoren u nedelju, 23. avgusta, a publici će tokom pet večeri predstaviti 24 filma u konkurenciji za Zlatnu mimozu i dva ostvarenja van konkurencije. Selektor programa je istaknuti reditelj Vladimir Perović, a o nagradama će odlučivati međunarodni žiri koji čine Pegah Ahangarani, Geregin Zakoyan, Rada Šešić, Miloš Jaćimović i Nikola Marković.
Na Trgu Mića Pavlovića, pod otvorenim nebom, publiku očekuje 30 studentskih filmova sa akademija iz Beograda, Novog Sada, Zagreba, Sarajeva, Banje Luke, Ljubljane, Skoplja i Cetinja. Selektorka programa studentskog filma je mlada rediteljka Sara Stijović, dok će o nagradama odlučivati žiri u sastavu: Branka Pujić Jovanović, Armin Behrem i Ernesto Kolarić.
Program posvećen regionalnim TV serijama pod nazivom Herceg Novi – serije, uveden prošle godine, publici pruža ekskluzivan uvid u ostvarenja koja tek očekuju televizijske premijere. Na programu je po jedna epizoda iz serija „Ljuljaj me nežno“, „Pupin“, „Biće novih leta“ i „Trezor“, uz razgovore sa autorima, glumcima, producentima i rediteljima. Urednik programa je pisac, dramaturg i scenarista Stefan Bošković.
Na tvrđavi Forte Mare publiku očekuju evropski filmovi iz programa Mreže festivala Jadranske regije, kao i ostvarenja iz novog programa New African Voices, koji po prvi put donosi izbor savremenih filmova sa afričkog kontinenta pred crnogorsku publiku. Festivalsku sedmicu upotpuniće i brojni razgovori sa autorima, promocije knjiga i publikacija i drugi prateći programi.
Herceg Novi i ove godine okuplja filmsku industriju
Poseban akcenat ovogodišnjeg izdanja biće na razvoju i umrežavanju filmskih profesionalaca kroz bogat program namenjen filmskoj industriji koji Filmski centar Crne Gore realizuje u partnerstvu sa Festivalom.
Tokom sedam festivalskih dana biće održano treće izdanje Montenegro Film Rendezvousa, platforme koja okuplja filmske autore, producente i donosioce odluka iz regiona, Evrope i sveta radi razvoja crnogorskih projekata, uspostavljanja partnerstava i novih mogućnosti finansiranja.
Uz podršku Ambasade Francuske i Francuskog instituta u Crnoj Gori, program će obuhvatiti radionicu Female Filmmakers, namenjenu rediteljkama i producentkinjama koje razvijaju međunarodne koprodukcije. U saradnji sa Međunarodnom organizacijom frankofonije (Organisation internationale de la Francophonie, OIF), biće predstavljen i program New African Voices, kroz koji će publika imati priliku da upozna projekte u razvoju, kao i filmove istaknutih reditelja i producenata iz frankofonih zemalja.
Industrijski program upotpuniće i ReActing+ Regionalna glumačka radionica, novi modul programa ReActing as a Star, uz podršku Britanskog saveta, kao i EAVE on Demand RE-ACT radionica u okviru programa RE-ACT, kojem se Crna Gora pridružila ove godine.
Učesnike očekuju i paneli programa Kreativna Evropa – MEDIA, masterklasovi i Info dan posvećen razvoju televizijskih serija.
Pokrovitelji 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala su Ministarstvo kulture i medija Crne Gore i Opština Herceg Novi, dok je izvršni producent Javna ustanova kulture Herceg-fest, a partner Filmski centar Crne Gore.
Sve informacije o programu, filmovima i gostima dostupne su na filmfestival.me, kao i na zvaničnim stranicama Festivala na Instagramu i Facebooku.
Ovogodišnji festivalski program predstavljen je na konferenciji za novinare održanoj u petak, 7. avgusta u Kući nobelovca Iva Andrića u Herceg Novom. Na konferenciji za medije su govorili: predjednica Saveta, Aleksandra Božović, selektor programa dugometražnog igranog filma, Vuk Perović, selektor programa dokumentarnog filma, Vladimir Perović, selektorka programa studentskog filma Sara Stijović i urednik programa Herceg Novi – serije, Stefan Bošković.
Tribina o Jethro Tullu i Ianu Andersonu ovog petka u Dorćol Platzu!
Za nešto više od mesec dana očekuje se veliki povratak velikana Jethro Tulla u Beograd, tačnije u Sava centar, a to je sjajan povod za tribinu pod nazivom „Jethro Tull – više od roka“, koja će biti održana u petak, 7. avgusta, u Dorćol Platzu sa početkom u 18 časova. Panelisti će biti Peca Popović, Goran Skrobonja i Aca Seltik. Ulaz je besplatan za sve posetioce uz pokazivanje ulaznice, koju možete preuzeti na Hangtime sajtu. Dodatni povod je rođendan Iana Andersona, koji se obeležava 10. avgusta, pa organizatori najavljuju i posebnu 24-časovnu akciju sa popustima na kupovinu ulaznica za koncert.
„Nijedan bend u istoriji rok muzike nije tako teško klasifikovati kao Jethro Tull, bilo zbog toga što nikada nisu želeli da budu žanrovski određeni, bilo zbog kompleksnosti onoga što su stvarali. Uostalom, činjenica da je ceo jedan žanr, prog rok, ‘izmišljen’ da bi se prosečnim konzumentima muzičkih proizvoda približilo ono što je odjednom i ničim izazvano počelo da hara top-listama krajem 60-ih i početkom 70-ih godina govori sama za sebe. I za sve ove godine, a ima tome više od pola veka, Ian Anderson je uspeo ono što još nikome, ipak, koliko god se trudili, nije pošlo za rukom: da napravi bar dva albuma koja iole liče jedan na drugi, a da pritom ostane prepoznatljiv na prvu notu, prvi takt, prvi nagoveštaj onoga što sledi“, rekao je uoči tribine Aca Seltik.
Tokom tribine biće otvoren niz zanimljivih tema i pitanja: kako je izgledao i šta je značio legendarni koncert grupe JETHRO TULL u Beogradu 1975. godine i kakav je trag ostavio na tadašnju jugoslovensku rok scenu? Na koji način je Ian Anderson uspeo da spoji flautu, englesku folklornu tradiciju i žestoki hard rok i tako stvori jedinstven muzički izraz? Koliko su albumi poput „Aqualung“ i „Thick as a Brick“ prevazišli klasične okvire rok muzike i postavili nove standarde kada je reč o društvenoj kritici? Zašto Jethro Tull i posle više od pet decenija podjednako privlači i starije rok sladokusce i nove generacije? I šta publika može da očekuje od predstojećeg spektakla 11. septembra u Sava centru?
Dođite na vreme i zagrejte se sa nama za septembarski spektakl. Vidimo se u petak od 18 časova u Dorćol Platzu!
FB event koncerta: https://www.facebook.com/events/1619525879063156/
Ulaznice: https://tickets.hangtimeagency.com/event-detail-hr/69a55ee8b50f02e3d5f18642/
Kako izgleda budućnost vizuelnog novinarsta? Predstavljane smernice za odgovornu upotrebu fotografije i promptografike u medijima
Beograd, 31. jul 2026 – U Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu danas je održano predstavljanje publikacije „Nova pismenost – Preporuke za odgovornu upotrebu fotografije i promptografike u medijima“, koju su pripremili Centar za razvoj fotografije i Asocijacija medija u okviru projekta „Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika“.
U razgovoru su učestvovali Ranko Pivljanin, glavni i odgovorni novina Nova, Oliver Bunić, foto-reporter lista Blic, Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, Goran Sivački, fotograf član Upravnog odbora UNS-a, Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije medija i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije.
Pionirski korak za novim profesionalnim standardima za upotrebu fotografije u medijima
Učesnici panela su podržali projekat i ocenili ih kao važan, pionirski korak ka uspostavljanju jasnijih profesionalnih standarda u oblasti vizuelnog izveštavanja. Gordana Novaković, ispred Saveta za štampu, istakla je da njihova usklađenost sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije predstavlja dobru polaznu osnovu za dalje razvijanje, tumačenje i primenu preporuka u svakodnevnom radu redakcija.
Na izazove primene smernica u svakodnevnom radu posebno je ukazala Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije medija, istakavši da su male i lokalne redakcije često u najnepovoljnijem položaju kada je reč o uspostavljanju internih procedura i kontroli vizuelnog sadržaja. U takvim redakcijama jedna ili dve osobe istovremeno obavljaju više poslova, od prikupljanja informacija i fotografisanja do uređivanja i objavljivanja sadržaja, zbog čega je još važnije da postoje jasne, jednostavne i primenljive smernice koje mogu pomoći u donošenju profesionalnih i etičkih odluka, bez obzira na veličinu redakcije i raspoložive resurse.
Autorstvo fotografije prepoznato je kao jedno od osnovnih profesionalnih prava, jednako važno kao autorstvo teksta. Kako je istakao Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, poštovanje profesionalne etike, jasno utvrđivanje autorstva i adekvatno potpisivanje fotografija i drugih novinarskih sadržaja predstavljaju osnov odgovornog rada medija i važan uslov za očuvanje profesionalnih prava autora.
Fotografija u medijima nije samo dopuna tekstu, već samostalno sredstvo komunikacije, što je posebno istakao Goran Sivački, fotograf i član Upravnog odbora Udruženja novinara Srbije. Najveća vrednost autentične dokumentarne fotografije i da se njeno razumevanje stoga treba dodatno razvijati kako kod publike, tako i kod samih medijskih radnika.
Istaknuti fotograf i foto-reporter Oliver Bunić, ukazao je i na potrebu da tradicionalni mediji pruže više prostora mladim fotografima, kojih je sve više, naročito na društvenim mrežama.
Učesnici su istakli da urednici treba da preuzmu odgovornost, uspostave jasna interna pravila i svojim primerom pokažu da sadržaj generisan veštačkom inteligencijom ne može zameniti autentično novinarsko izveštavanje.
Kako je naglasio Ranko Pivljanin, glavni i odgovorni urednik novina Nova, ljudski nadzor, profesionalna procena i urednička kontrola ostaju neophodni, jer mašina ne može zameniti novinara i foto-reportera koji su prisutni na terenu, razumeju kontekst i beleže stvarni događaj.
Foto-reporter na licu mesta ostaje ključan za to da javnost dobije verodostojnu sliku stvarnosti. Generisani vizuelni sadržaj može imati ilustrativnu funkciju, ali ne može imati isti dokumentarni status kao fotografija nastala beleženjem stvarnog prizora.
Promptografika – novi termin za novo doba vizuelnog novinarstva
Učesnici su se saglasili i da je uvođenje termina „promptografika“, uz jasno i vidljivo označavanje sadržaja generisanog pomoću veštačke inteligencije, dobar početak za uspostavljanje razlike između fotografije i vizuelnog prikaza koji samo oponaša njen izgled. Precizno imenovanje i transparentno označavanje omogućavaju publici da zna šta zapravo gleda i da informisano proceni sadržaj koji joj je predstavljen.
Predstavnici novinarskih udruženja i strukovnih tela izrazili su spremnost da podrže dalje napore Centra za razvoj fotografije u razvoju, promociji i primeni smernica, kao i u jačanju položaja profesionalne fotografije u domaćem medijskom sistemu.
Preporuke za odgovornu upotrebu fotografije i promptografike u medijima razvijene su u okviru projekta „Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika“. Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert / Friedrich Ebert Stiftung. Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.
Kako razlikujemo fotografiju od generisanog sadržaja? Formulisane su prve smernice za upotrebu fotografije i promptografike u medijima
Beograd, 29. jul 2026. – Centar za razvoj fotografije i Asocijacija medija predstaviće u petak, 31. jula, publikaciju „Nova pismenost – Preporuke za odgovornu upotrebu fotografije i promptografike u medijima“, nastalu u okviru projekta „Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika“.
Predstavljanje publikacije i razgovor sa fotografima, foto-novinarima, urednicima i drugim medijskim profesionalcima održava se petak, 31. jula sa početkom u 12 časova, u Prostoru Miljenko Dereta, u Dobračinoj 55 u Beogradu.
Događaj se održava neposredno uoči početka primene odredaba člana 50 Akta Evropske unije o veštačkoj inteligenciji, koje od 2. avgusta 2026. uvode obaveze transparentnosti za sadržaje generisane ili izmenjene pomoću veštačke inteligencije.
U trenutku kada Evropska unija uspostavlja nova pravila označavanja i prepoznavanja sintetičkog sadržaja, postavlja se pitanje koliko je domaći medijski sistem spreman da jasno razlikuje fotografiju od generisanog vizuelnog prikaza i publici omogući da zna šta zapravo gleda.
Možemo li još uvek da verujemo fotografiji?
Fotografija je decenijama predstavljala jedan od najpouzdanijih dokaza u medijima. Danas se, međutim, više ne postavlja samo pitanje kako je fotografija snimljena, obrađena, potpisana i objavljena, već i da li je prikaz uopšte nastao fotografisanjem stvarnog prizora.
Publikacija donosi smernice za očuvanje integriteta i verodostojnosti novinske fotografije, jasno razlikovanje fotografije i promptografike, odgovornu tehničku obradu, zaštitu autorstva i profesionalnih prava fotografa, pravilno navođenje konteksta, kao i postupanje prilikom fotografisanja i objavljivanja osetljivih prizora.
Publikacija odgovara na pitanje koje publika sve češće postavlja dok gleda vesti: da li je slika pred njima autentična fotografija stvarnog događaja ili realističan sadržaj napravljen uz pomoć veštačke inteligencije?
Smernice objašnjavaju kako prepoznati razliku, gde su granice dozvoljene obrade i zašto su tačan kontekst, jasno označavanje i poštovanje ljudi na fotografijama važni za naše poverenje u medije.
Na događaju će biti predstavljeni ključni nalazi i preporuke, nakon čega će uslediti razgovor o mogućnostima njihovog daljeg razvoja i primene na terenu i u redakcijama.
Događaj je namenjen fotografima, foto-novinarima, urednicima fotografije, novinarima i novinarkama, drugim medijskim radnicima, studentima, istraživačima i svima koji učestvuju u stvaranju, izboru i objavljivanju vizuelnog sadržaja. Događaj se realizuju u okviru projekta „Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika“. Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert / Friedrich Ebert Stiftung. Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.
JETHRO TULL u fokusu: tribina o fenomenu legendarnog benda početkom avgusta u Dorćol Platzu!
U susret velikom i dugo očekivanom koncertu kultnog rock sastava JETHRO TULL, koji će biti održan 11. septembra 2026. godine u Sava centru, na beogradskom Dorćol Platzu u petak, 7. avgusta, biće održana tematska tribina pod nazivom „ Jethro Tull – više od rocka”. Početak je u 18 časova. Ulaz je besplatan za sve posetioce uz pokazivanje ulaznice, koju možete preuzeti na Hangtime sajtu.
O uticaju Iana Andersona i njegove družine na regionalnu i svetsku muzičku scenu, kao i o njihovom bogatom nasleđu, govoriće izuzetni poznavaoci rock kulture i veliki ljubitelji Jethro Tulla:
Peca Popović, legendarni rock novinar, publicista i hroničar muzičke istorije ovih prostora, čovek je koji je iz prvih redova svedočio nastanku domaće i svetske rock scene. Njegove anegdote i duboko poznavanje muzičkih prilika pružiće dragocen uvid u zlatno doba rock’n’rolla.
Aca Seltik, harizmatični frontmen grupe Orthodox Celts i strastveni muzički entuzijasta, svoj autorski rad godinama gradi na spoju irske tradicije i folk-rock korena. Kao veliki poštovalac prog-folk zvuka, govoriće o tome kako je spoj progresivnog rocka i tradicionalnih instrumenata oblikovao njegov sopstveni muzički put.
Goran Skrobonja, priznati književnik, prevodilac i antologičar, poznat je po tome što u svojim delima majstorski spaja pop kulturu, fantastiku i rock estetiku. Njegov književni i kritički osvrt otkriće poetsku i konceptualnu dimenziju stihova Iana Andersona.
Tokom tribine biće otvoren niz zanimljivih tema i pitanja: Kako je izgledao i šta je značio legendarni koncert grupe JETHRO TULL u Beogradu 1975. godine, kakav je trag ostavio na tadašnju jugoslovensku rock scenu? Na koji način je Ian Anderson uspeo da spoji flautu, englesku folklornu tradiciju i žestoki hard rock i tako stvori jedinstven muzički pravac? Koliko su albumi poput „Aqualung“ i „Thick as a Brick“ prevazišli klasične okvire rock muzike i postavili nove standarde kada je reč o društvenoj kritici? Zašto JETHRO TULL i posle više od pet decenija podjednako privlači i starije rock sladokusce i nove generacije? I šta publika može da očekuje od predstojećeg spektakla u Sava centru?
Dođite na vreme i zagrejte se sa nama za septembarski spektakl. Vidimo se u petak od 18 časova na Dorćol Platzu!
FB event koncerta: https://www.facebook.com/events/1619525879063156/
Ulaznice: https://tickets.hangtimeagency.com/event-detail-hr/69a55ee8b50f02e3d5f18642/
MSUB – Otvorena velika međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
Izložba Lične priče / Političke realnosti, veliki međunarodni projekat ostvaren u saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu, svečano je otvorena u petak, 12. juna, u zgradi MSUB-a na Ušću. Prisutnima su se obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Matje Lelijevr, kustos i šef zbirke muzeja macLYON, i Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, na otvaranju je rekla: „Ova izložba je mnogo više od susreta dva muzejska fonda. Ona predstavlja susret različitih istorijskih iskustava, kulturnih konteksta i umetničkih glasova koji, uprkos geografskoj udaljenosti, postavljaju slična pitanja o svetu u kojem živimo. Naslov izložbe – Lične priče / Političke realnosti – podseća nas da umetnost često nastaje upravo na mestu gde se lično iskustvo susreće sa istorijom. U vremenu društvenih promena, političkih preispitivanja i ubrzanih transformacija, umetnici su među prvima koji registruju promene oko sebe, ali i u sebi. Njihovi radovi govore o telu, identitetu, sećanju, odnosima, moći i odgovornosti. Govore o pojedincu, ali istovremeno i o zajednicama kojima pripadamo. Posebna vrednost ovog projekta leži u činjenici da omogućava dijalog između umetnika različitih generacija i geografija – od autora koji su oblikovali umetničku scenu nekadašnje Jugoslavije do značajnih međunarodnih umetnika čija su dela deo savremenog umetničkog kanona. U tom susretu prepoznajemo da pitanja identiteta, slobode, društvene odgovornosti i kolektivnog pamćenja prevazilaze nacionalne granice i postaju univerzalna”.
Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u i jedan od kustosa izložbe, na otvaranju je naveo: „Ova izložba je plod višegodišnjih susreta, putovanja i razgovora, koji su za mene započeli pre više od deset godina, prilikom mog prvog dolaska u Beograd. Nastavili su se kroz umetničku saradnju sa Marijanom Kolarić i naš projekat Estetike susreta, predstavljen na 60. Oktobarskom salonu 2024. godine. U želji da nastavimo ovaj višestruki dijalog, zajedno sa Marijanom Kolarić, Miroslavom Karićem i Izabel Bertoloti želeli smo da otvorimo novu etapu našeg zajedničkog rada, ovoga puta putem uspostavljanja dijaloga između kolekcija naše dve institucije, od kojih je svaka na svoj način simbol savremene umetnosti“.
Matje Lelijevr je istakao da su kustose izložbe spojila zajednička interesovanja: umetničke forme koje su angažovane i beskompromisne u suočavanju sa pitanjima svog vremena.
„Želeli smo da ispričamo angažovanu istoriju umetnosti, njenu političku priču. Međutim, vrlo brzo su se preplitanja geografskog, istorijskog i društvenog konteksta nametnula kao pitanje samog značenja „političkog“ u umetnosti. Tada smo se vratili suštini našeg pristupa: da pitamo same umetnike, da ih zamolimo da podele svoja iskustva, svoje priče i svoje usude“, rekao je Lelijevr.
Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji, u svom uvodnom obraćanju je istakla: „Veliko mi je zadovoljstvo i čast da vam se obratim povodom otvaranja izložbe Lične priče / političke realnosti. Početkom januara imala sam priliku da posetim lionsku verziju ove izložbe i ona je na mene ostavila snažan utisak. Nije potrebno posebno isticati uspeh izložbe predstavljene u Lionu od septembra 2025. do januara 2026, koja je francuskoj publici po prvi put omogućila da se upozna sa brojnim delima iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Posebno želim da istaknem prisustvo radova savremenih srpskih umetnika u lionskim kolekcijama“.
Ambasadorka Francuske u Srbiji zaključila je svoje izlaganje, u kome se osvrnula na brojne saradnje Srbije i Francuske u oblasti vizuelnih umetnosti, zahvaljujući se timovima oba muzeja na zajedničkom angažmanu u korist međunarodne saradnje, kulturne razmene i stvaranja novih narativa.
„Izložbom poput ove pomažete nam da bolje razumemo složenost naših društava i način na koji lične priče nastavljaju da oblikuju naše izazove. Posebnu zahvalnost upućujem direktorki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Marijani Kolarić, na gostoprimstvu, posvećenosti francusko-srpskim odnosima i ovoj divnoj večeri. Na kraju, želim vam da uživate u izložbi i dragocenim susretima – estetskim, ljudskim i interkulturalnim“, zaključila je Florans Ferari.
Nakon uvodnih obraćanja, na otvaranju izložbe izveden je reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.
Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba Lične priče / Političke realnosti istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote. Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.
Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.
Izložba je otvorena do 20. septembra 2026.
Otvorena izložba “Koliko snage je potrebno…” Tanje Ostojić u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
U sredu, 20. maja, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba „Koliko snage je potrebno…” umetnice Tanje Ostojić. Na otvaranju su se prisutnima, uz umetnicu, obratili i Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao i kustos izložbe Miroslav Karić.
Marijana Kolarić je u svom uvodnom obraćanju navela: „Večerašnja izložba predstavlja važan trenutak ne samo za Muzej savremene umetnosti već i za dugogodišnji odnos i saradnju koju naša institucija razvija sa umetnicom čiji je rad već decenijama prisutan i prepoznat i na domaćoj i na međunarodnoj umetničkoj sceni. Nakon njenih značajnih izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti 2004. godine – „Salon for Body & Soul“, i potom 2017. sa „Leksikonom Tanje Ostojić“, ova izložba dolazi kao svojevrsni nastavak dijaloga između umetnice, Muzeja i publike, ali i kao prilika za novo čitanje jedne izuzetno kompleksne, dosledne i hrabre umetničke prakse“.
Direktorka MSUB je dodala: „Ono što rad Tanje Ostojić čini posebno važnim jeste njena sposobnost da lično iskustvo transformiše u prostor društvenog i političkog promišljanja. Njeni radovi nikada ne ostaju samo u polju reprezentacije; oni nas pozivaju na suočavanje, učešće, razmenu i odgovornost. Kroz različite medije – performans, video, tekstil, crtež, vez, instalaciju i participativne projekte – umetnica kontinuirano otvara pitanja granica, privilegije, rada, tela, migracije i vidljivosti žena u savremenom društvu“.
Miroslav Karić, kustos izložbe, na otvaranju izložbe je rekao: „Izložba je deo posebne tematske linije koju već nekoliko godina unazad razvijamo upravo kroz izlagački program Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a koja je posvećena tematski fokusiranim retrospektivnim pregledima, novim čitanjima opusa i praksi prvenstveno umetnica čija su delovanja obeležila dešavanja na lokalnoj, regionalnoj i internacionalnoj umetničkoj sceni. Za ovu izložbu krenuli smo da razvijamo koncept oko različitih aspekata materijalnosti u Tanjinom radu, angažovanoj i feministički angažovanoj praksi imajući u vidu njene rane skulptorske radove iz devedesetih godina, preko njenog dugogodišnjeg profesionalnog delovanja u domenu performansa, pa do najrecentnije produkcije i umetničinog povratka istraživanju kvalitativnih i interpretativnih mogućnosti tekstila i prirodnih materijala.“
Tanja Ostojić zahvalila se celom timu Muzeja i svim saradnicima koji su doprineli realizaciji ove izložbe. „Prikazujemo i radove koji nisu bili izlagani dvadeset godina, ali i jako veliki broj radova koji su prvi put izloženi, što je bilo posebno zahtevno“, dodala je umetnica. Tanja Ostojić je pozvala prisutne i da učestvuju u dvodnevnoj radionici pod nazivom „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje“, koja će biti održana u dvorištu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u nedelju, 24. maja, odnosno na Savskom jezeru u ponedeljak, 25. maja.
Izložba se prostire na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i strukturirana je u tematske celine, problemski razvijane oko tri umetničina rada: Lični prostor, Mis(s)placed Women? i Izmenjena vodom. Pomenute celine obuhvataju izbor autorkinih ranih radova i eksperimente sa skulptorskim materijalima, performanse u kojima sopstveno telo koristi kao medij, ispitujući granice između umetnosti, rada, intime i odnosa pozicija moći, zatim istraživačko-aktivističke i kolaborativne prakse, kao i bogatu produkciju nastalu u prethodnih nekoliko godina, okrenutu ka proučavanju tela kao transformativne materije, a koja uključuje brojne radove koji se predstavljaju prvi put (u našoj sredini).
Nastali u različitim vremenskim periodima (1992–2026) i životnim fazama, u raznovrsnim medijima (skulptura, objekat, crtež, performans, instalacija, video, fotografija, vez, kolaž, kao i procesualni i konceptualni radovi, interdisciplinarno umetničko istraživanje, interaktivni i kolaborativni projekti, intervencije i akcije), izloženi radovi Tanje Ostojić idejno su objedinjeni kontinuiranim otvaranjem brojnih osetljivih pitanja savremenog društva vezanih za pozicije pojedinki i zajednica unutar vladajućih ideoloških sistema koji reprodukuju i normalizuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije.
Izložba je otvorena do 7. septembra 2026. godine.
Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Institut für Auslandsbeziehungen (ifa), Štutgart. Muzej savremene umetnosti i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra“ i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.