Filmovi, festivali…

Svetlana Bojković: Imala sam sreću da budem savremenik velikih glumaca i velikih reditelja

 

Drugog dana Festivala evropskog filma Palić, u nedelju 13. septembra, u Glavnom takmičarskom programu prikazani su filmovi „Časovi persijskog”  ukraijnskog reditelja Vladimira Perelmana i „Valan” mađarskog reditelja Bele Bagote. U selekciji Paralele i sudari na repertoaru su bili filmovi „Očajanje” letonskog reditelja Karlisa Lesinša, „Prvi most” Laile Pakalnine iz Letonije, „Posluga” slovačkog reditelja Ivana Ostročovskog i austrijski film „Kraljevsko plava” Dinka Draganovića. U Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica otvorena je izložba „Svetlana Bojković – umetnost glume ili traganje za istinom“ uz prisustvo Svetlane Bojković i autora izložbe Zorana Maksimovića, a u bioskopu Abazija na Paliću otvorena je i izložbena postavka „Velikani srpskog glumišta” koja objedinjuje portrete velikana pozorišne scene Srbije, a čiji je autor Dragan Despot Đorđević.  

Nenad Dukić, selektor Glavnog takmičarskog programa, na konferenciji za medije osvrnuo se na film „Časovi persijskog” kojim je druge večeri nastavljen glavni takmičarski program: “Po mom mišljenju to je jedan od boljih filmova evropske produkcije. O njemu se nije govorilo previše, ali daje dobar utisak na početku festivala”. Dukić je naročito istakao ruski film „DAU. Nataša” kao jedno od najinteresantnijih ostvarenja iz ovogodišnjeg glavnog programa: „To je baš težak film, a do kraja nov i interesantan. Sniman je tokom 24 časa u realnom vremenu i bez rezova. Pretpostavljam da će zagolicati interesovanje i zaslužuje da se vidi. To je jedna od novih stvari u evropskom filmu, nastalih u poslednjih 20 godina”.

Nil Jang, selektor programa Mladi duh Evrope, istakao je da u ovoj selekciji ima dosta mladih reditelja na početku svojih karijera, ali i da stariji reditelji mogu biti mladog duha. „Ne gledamo u krštenicu, već tragamo za umetničkim kvalitetom. Ovaj program je po svojoj prirodi okrenut više ka eksperimentalnom filmu, avanturističkom filmu, muzičkom videu. Uvek tragamo za svežom energijom u pristupu”. Govoreći o programu Paralele i sudari, koji je zajednički selektovao Miroslavom Mogorovićem, Nil Jang je rekao: „Često reditelji iz ove selekcije postanu autori visokog renomea, pa kasnije uđu i u konkurenciju za nagradu Zlatni toranj. Ove godine bih istakao dva filma – eksperimentalni dokumentarac „FREM” o Antarktiku, kao i poljski animirani film „Ubij, pa napusti grad”, koji je sa velikim uspehom prikazan na Berlinalu”.

Povodom otvaranje izložbe „Svetlana Bojković – umetnost glume ili traganje za istinom”, naša glumačka legenda Svetlana Bojković je rekla: „Gledajući ove fotografije, razmišljam o tome koliko sam rasla i sazrevala u jedno mnogo dragocenije i lepše vreme nego što je ovo danas. O tome svedoče ove fotografije, jer sam imala sreću da budem savremenik velikih glumaca i velikih reditelja koji danas, nažalost, nisu među nama. Nemojte misliti da govorim samo o onima koji su nas napustili, jer imamo veliku sreću da je danas sa nama ovde i Mira Banjac u punoj životnoj energiji, koja je otvorila ovu izložbu prvi put na Sterijinom pozorju. Kad god imam neku dilemu u pozorištu u kome još uvek radim, ja uvek prizovem nekoga od njih po potrebi, za savet. Ja znam šta bi oni rekli, jer su svi ugrađeni u moju ličnost i moj život“.

Na konferenciji za medije trećeg dana Festivala evropskog filma Palić govorila je i Maja Novaković, rediteljka filma „A sad se spušta veče” koji je prikazan u selekciji „Eco Dox”. Ovaj film je nedavno dobio nagradu za najbolju fotografiju na Filmskom festivalu Nevada City, i nagradu za najbolji film međunarodnog takmičenja filmskih škola Pobedili Vmeste. Maja Novaković je o inspiraciji za dokumentarac o životu dve bake, koje žive izolovano na brdima Istočne Bosne, rekla: “Oslanjala sam se na vizualizaciju slika koje pamtim iz detinjstva. Te bake su bake sa kojima sam ja kao mala čuvala ovce. Brdo iz filma je vrlo blizu mog sela, i poznajem tu svakodnevnicu. Njihov život je zapravo lep. Te jednostavne i male stvari koje su oko nas bi trebalo da uzdižemo, i da više obraćamo pažnju na njih”.

Aleksandrija Ajduković, rediteljka filma „Ibarska highway” koji je prikazan u selekciji Mladi duh evrope, rekla je: „Još od 2007. sam radila fotografska istraživanja ljudi koji žive pored Ibarske magistrale ili se zbog posla kreću tuda. Napravila sam dupli uvid – krećući se putem, i sa puta. Akcenat filma je bačen na ljudski aspekt, ali i na takozvani crime scene zato što je magistrala vrlo opasna”.

Na konferenciji za medije su govorili i Dragan Despot Đorđević, autor izložbe „Velikani srpskog glumišta”, kao i Svetlana Kuzmanović, predsednica Udruženja građana „Žanka Stokić” iz Rabrova i organizatorka ove izložbe, koji su predstavili svoj projekat.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 15. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20h će biti prikazan film „Nada” norveške rediteljke Marie Sødahl, dok je u 22h na programu poljsko-švedski film „Znoj” Magnusa Von Horna. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti film „Zaboravljeni” ukrajinske rediteljke Darje Oniščenko. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „FREM” slovačke rediteljke Vjere Čakaniove.

Mirjana Karanović: Festival evropskog filma Palić je postao prepoznatljiv u čitavom regionu

Sinoć je, svečanom ceremonijom u bioskopu EuroCinema u Subotici, otvoren 27. Festival evropskog filma Palić, koji će trajati do 18. septembra. Na uvodnoj večeri festivala dodeljene su nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos evropskoj kinematografiji – glumici Mirjani Karanović u kategoriji domaćih, i mađarskoj rediteljki Ildiko Enjedi u kategoriji inostranih stvaralaca. Italijanskoj montažerki i rediteljki Sari Fgaier dodeljena je nagrada „Underground Spirit” za izuzetan rad na polju nezavisnog filma. Nakon svečane ceremonije premijerno je prikazano ostvarenje „Ime naroda” reditelja Darka Bajića u produkciji Zillion film, uz prisustvo ekipe filma.

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, na konferenciji za medije drugog festivalskog dana se osvrnuo na organizaciju ovogodišnjeg festivalskog izdanja: „Meni se čini da ćemo naš festival početi da računamo od ove godine, kao neku vrstu njegove nove ere. Najvažnije je da festivala ima, i da će biti održan. Ne samo kao festival kontinuiteta, nego pre svega kao festival jednog fantastičnog iskustva, gde smo svi mi iz organizacije pokazali da i u najkomplikovanijim, najtežim uslovima možemo da napravimo festival”.

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala je rekao: „Išli smo od jednog termina do drugog, od online izdanja do ovog na kome smo ipak toliko insistirali. Realno smo odradili dva festivala, ako ne i cela tri. Danas je veliki dan za festival, je se on toliko razvio da mi imamo preko 10 programa koji će započeti sa prikazivanjem filmova, kao i dve izložbe. Jedan naporan dan za organizaciju, ali divan dan za ljubitelje filma”.

Ilija Tatić, izvršni producent festivala, zahvalio se publici na strpljenju i poštovanju pravila vezanih za epidemiološku situaciju: „S obzirom na okolnosti koje nas prate cele godine, moramo biti zadovoljni kako je prošlo samo otvaranje. Mislim da su se stekli uslovi da ovo bude jedno veoma dobro festivalsko izdanje, na kome neće mnogo toga nedostajati. Bez obzira na sve, jako je važno da se kulturni događaji konačno vraćaju na scenu i da kulturni život u zemlji neće tek tako zamreti”, istakao je Tatić.

Na svečanoj ceremoniji otvaranja, direktor festivala Radoslav Zelenović uručio je nagradu „Aleksandar Lifka” našoj proslavljenoj glumici Mirjani Karanović. Ona je na konferenciji za medije rekla: „Festival evropskog filma Palić je apsolutno postao prepoznatljiv, ne samo kod nas nego i u čitavom regionu, jer promoviše pre svega autorski film i kreativno razmišljanje o stvarnosti koju živimo. To su posebni filmovi koje je teško videti na nekim drugim mestima”. Legendarna glumica se i osvrnula na nagradu koju je dobila sinoć na otvaranju festivala: „U poslednjih nekoliko godina sam počela da dobijam nagrade za životno delo. Kad ste mladi pa dobijete nagradu, to je nekakvo ohrabrenje i podrška za budućnost. Ovakve nagrade kažu da sva energija koju sam uložila u to što sam radila, koju i dalje imam za ovaj posao, ta spremnost da osvajam nove prostore u umetničkom univerzumu, pogotovo filmskom, u stvari jeste moja karijera. Ta nagrada kao da kaže da sam bila dobra”.

Ekipu filma „Ime naroda” predvodio je naš cenjeni reditelj Darko Bajić, koji se na konferenciji za medije osvrnuo na osećaj povodom prikazivanja filma, nakon duge pauze u radu kulturnih institucija: „Ovo deluje kao dobar vitamin. Mislim da je izuzetno bitno što je Palić bio hrabar, i da je izuzetno važno da se ponovo vratimo normalnom životu”. O reakciji publike i ovacijama koje je dobio na premijeri, poznati reditelj je rekao: „Sinoć je najlepše bilo to što je, posle dugog vremena, taj kontakt s publikom bio dobar. Lepo smo se osetili kada smo bili nagrađeni zaista lepim aplauzom, što su ljudi ustali i pozdravili celu ekipu koja je zaslužna za ovaj izuzetno težak film. Vratiti se u 19. vek i pokušati da uđemo u to vreme, a da na pravi način istražimo istorijsku priču, bilo je izuzetno zahtevno. Mislim da je ceo tim zaista dao maksimum”.

Glavnu ulogu u filmu igra Ljubomir Bandović, koji je istakao veliku slojevitost istorijske figure Svetozara Miletića i njegovog filmskog lika, ali i specifičnost ere u kojoj je on živeo. O svom ličnom doživljaju uloge je rekao: „Kad ste klinac i kad sanjate da postanete glumac, vi se igrate nekih vitezova u sobi, kada niko ne gleda. Igrate se heroja. Kada dođete u neke godine, shvatite da vitez ne mora da nosi mač. Može da nosi pero. U tom smislu je i ovo bilo kao ostvarenje dečačkih snova, da dobiješ ulogu nekog heroja”.

U ulozi Milice Tomić, ćerke Svetozara Miletića, našla se mlada glumica Anja Pavićević: „Velika je čast imati priliku da u svom prvom filmu igram heroinu kao što je Milica. Iako je znala šta je sve zadesilo njenog oca Svetozara, ona je i dalje nastavila kao šajkaš da piše, da se bori za istinu i pravdu. Vrlo je hrabro i odlučno nastavila ono što je njen otac počeo”.

Ana Franić je u filmu glumila Anku Miletić, o kojoj je rekla da je žena iz senke, i puna ljubavi za muža i dete. „Sigurno je da MIlica ne bi bila takva kakva jeste, ispred svog vremena, da nije imala roditelje koji su to negovali i vrlo podržavali, i porodicu u kojoj je ljubav nešto što se čita iz svakog gesta”.   Ona je dodala da je, za nju, film obeležila pre svega uloga Anje Pavićević, i da je to uloga kakva se retko piše za mladu glumicu. “Pogotovo se retko ukaže prilika da se pojavi ovakva mlada glumica, i ovakva fina, pristojna i suptilna, lepa mlada devojka koja nas je sve na ovom filmu oplemenila”, zaključila je Ana Franić.

Filmski centar Srbije podržao je Festival evropskog filma Palić. Ceremoniji svečanog otvaranja prisustvovao je i direktor FCS-a Gordan Matić, koji je na konferenciji za medije naglasio: „Palićki festival je jako bitan za infrastrukturu kinematografije u Srbiji. Mislim da je jedna od najvažnijih poluga u tom lancu festivala koji se održavaju kod nas”. O aktivnostima Filmskog centra na oživljavanju filmskog života u zemlji, Matić je dodao: „Komisije počinju da rade za jesenji slot konkursa. Imamo i nove konkurse koji će biti prvi put raspisani. Veliki broj filmova je bio pripremljen da ima premijeru, i sad svi čekaju pravi trenutak. Mislim da ćemo imati ozbiljan broj odličnih filmova, koji će vrlo brzo doći do gledalaca”.

Trećeg festivalskog dana, u ponedeljak 14. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20h će biti prikazan film „Šarlatan” poljske rediteljke Agnješke Holand, dok je u 22h na programu ostvarenje „Krv i meso” danske rediteljke Jeanette Nordahl. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti filmovi „Ja sam Frenk” slovenačkog reditelja Metoda Peveca i “Nerazdvojni” reditelja Marka Naberšnika, takođe iz Slovenije. Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „FOMO – Strah od propuštanja” mađarskog reditelja Atile Hartunga.

Sutra svečano zatvaranje 13. Beldocs festivala

Pretposlednjeg festivalskog dana, u sredu, 9. septembra, prikazan je i osmi po redu dokumentarac iz srpskog takmičarskog programa – „Blizanci satkani od sna“ Seada Šabotića i Lee Vahrušev.

Film prati grupu osuđenih lica koji izdržavaju kazne u Okružnom zatvoru u Beogradu. Mislima usmerenim na svoje supruge i decu, osuđenici preispituju svoje odluke, dok sanjaju slobodu i ponovni zajednički život sa svojim porodicama. O filmu jedan od autora, Sead Šabotić kaže: „Tokom perioda razvoja projekta i scenarija za film, Lea i ja smo uvidjeli da se film sve više i više širi na različite aspekte života osuđenih lica koja su bila na našoj užoj listi ljudi o kojima smo željeli praviti film. Vrlo je bitno naglasiti da smo se mi na krajnje kreativan način pozabavili ovom problematikom. Žanrovskom terminologijom govoreći, naš film je vrlo blizak doku-drami“.

Nakon premijere filma „Blizanci satkani od sna“ u istom prostoru Amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije premijerno je prikazan film „Bjeli Božić“, hrvatskog autora Josipa Lukića. O filmu autor kaže: „Pokušao sam da ubacim u film ono što se ‘’ne sme’’, poput dnevne politike i slično – ono što nije baš preporučljivo stavljati u film. Želeo sam da napravim jedan takav kratki film koji doslovno priča o aktuelnom stanju u državi i drugim banalnostima. Dugo me je to privlačilo, taj hibrid i granica između fikcije i realnog, pa sam tako napravio ovaj film“.

U okviru Međunarodnog takmičarskog programa, na Letnjoj sceni na Kalemegdanu prikazan je  italijanski film „Tempo vode“ koji je režirao Antonio Di Bjaze. U ovom ostvarenju dočaran je život ljudi koji žive u direktnom dodiru sa prirodom: stari pastir koji dane provodi sa stadom ovaca, 90-ogodišnja uvodica dirnuta verom, i penzionisani ribar koji živi u ruševinama sa mačkom. O svom filmu italijanski autor je rekao: „Već dugo vremena imam ideju, još otkad sam bio na čamcu za pecanje prvi put 2015. godine. U toku ovog snažnog iskustva, bio sam oduševljen pogledom sa planine Abruco koja se vidi na horizontu kao veliki zid preko mora. Onda sam saznao da je za stare ribare pogled sa planine osnova predviđanja vremenskih uslova. Takođe, pastiri koji žive na planinama mogli su da gledaju u more tokom ispaše. Odatle potreba da spojim ova dva sveta u filmu: svet ovčarstva i svet ribarstva kao put u prošlost.“

U istoj selekciji, na ovoj lokaciji je potom održana i projekcija filma „Metamorfoza ptica“ grčke rediteljke Catarine Vasconcelos. Autorka je svoje delo zasnovala na istraživanju porodičnih priča, počev od svoje babe i dede koji su mesecima bili udaljeni, jer je deda bio mornar. Govoreći o svom filmu, Catarina Vasconcelos je istakla: „Bio je to i način da saznam nešto ne samo o porodičnoj, već i o vlastitoj istoriji. Porodice su zbirke emocija, priča i nasleđa. Zapanjila me je činjenica da sam počela da vidim svoju baku u sitnim detaljima koji krase moju porodicu: recimo u načinu na koji moj otac ponekad nosi svoju jaknu na ramenu, u načinu na koji govore, doživljavaju život, svi ti detalji su mi pomogli da razumem kako Beatriz živi među njima. Istovremeno sam kroz istraživanje bakinog života otkrivala i istoriju svoje zemlje. Shvatila sam kako je biti žena u zemlji koja je živela pod diktaturom 48 godina. Priča o ovoj porodici je istovremeno i priča o Portugalu tokom jednog specifičnog vremena.“

Dokumentarni film „Nestanak moje majke“ italijanskog reditelja Benjamina Barezea prikazan je u okviru selekcije Udarni termin. Reditelj se u filmu bavi životom njegove majke Benedete Barcini (Benedetta Barzini), čuvene manekenke iz šezdesetih godina prošlog veka, muze velikim umetnicima poput Endija Vorhola ili Salvadora Dalija, marksistkinje i feminističke aktivistkinje. O iskustvu na snimanju filma sa svojom majkom, Benjamin je rekao: „Bio sam svedok starenja osobe koja me je odgajila i bila moj oslonac. To je za mene bilo snažno iskustvo. Takođe, ona je prolazila i kroz teške trenutke pa sam pomislio bi stvaranje filma bio dobar način da „pročistim“ njene borbe i iskustva i postavim ih u odgovarajuću perspektivu, što bi imalo i terapeutski efekat. Želeo sam da otkrijem što više o njoj. Kao filmadžija i fotograf veoma sam strastven u vezi sa ljudima, a ovde sam imao jednu meni veoma blisku osobu, tako da sam odlučio da joj se posvetim. Kada je postala ozbiljnija i rekla da želi da nestane, pomislio sam da je dobar trenutak da se vratim iz inostranstva i pozabavim se time“.

Za četvrtak u 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije zakazano je svečano proglašenje nagrada 13. Beldocsa, i zatvaranje festivala. Za festivalske nagrade takmiči se 20 filmova u dve selekcije (srpski i međunarodni takmičarski), kao i svi filmovi iz Beldocs Teen programa, i kratki dokumentarni filmovi prikazani na festivalu. Nagrada se dodeljuje za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa kao i za najbolji film, kameru i montažu srpskog takmičarskog programa. Takođe, ove godine biće dodeljena i Beldocs online nagrada publike.

Festival će zatvoriti film „iČovek“ iz selekcije Fokus Norveška, politički triler rediteljke Tonje Hessen Schei, o veštačkoj inteligenciji, moći i društvenoj kontroli.  

Festival su pored fonda Kreativna Evropa Evropske unije podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija Heinrich Böll Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar, Filmski centar Crne Gore, Bioskop Balkan i Fondacija „Saša Marčeta“.

Rat u Siriji kao i dalje aktuelna tema dokumentarnih filmova

Program petog festivalskog dana Beldocsa (ponedeljak, 7. septembar) obeležili su filmovi koji preispituju teme slobode u totalitarnim režimima i mira u zaraćenim područjima.

Filmovi „Za Samu“ i „Pećina“ bave se ratom u Siriji, donoseći nam likove jakih i hrabrih žena sirijskog društva. Film „Za Samu“ nastao u obliku ljubavnog pisma mlade majke svojoj ćerki, govori o životu Waad al-Kateab tokom pet godina ustanka u Alepu u Siriji, tokom kojih se ona zaljubljuje, udaje i rađa Samu, dok se kataklizmički sukob razvija oko nje. Njena kamera beleži neverovatne priče o gubitku, smehu i preživljavanju dok se Waad bori s nemogućim izborom – da li da pobegne iz grada kako bi zaštitila život svoje ćerke, u situaciji u kojoj napuštanje grada znači napuštanje borbe za slobodu kojoj je već toliko toga žrtvovala. O svom filmu Waad kaže: „Film je nastao kao rezultat moje potrebe da snimim sve što se dešavalo oko nas, jer sam iz dubine svog srca bila ubeđena da ne postoje šanse da ću uopšte preživeti, da ću biti ubijena. Međutim, kako sam bila primorana da pobegnem, bila sam šokirana što sam živa uopšte. Tada sam počela da razmišljam o tome kako bih od 500 sati snimljenog materijala mogla da napravim film dostupan ljudima, da bi mogli da gledaju i da razumeju šta se desilo. Iz toga je proistekla ideja o filmu“.

Film „Pećina“ reditelja Ferasa Fejada, koji je bio već jednom gost Beldocsa, prikazan je u okviru selekcije Udarni termin. Reč je o filmu o ratnoj bolnici poznatoj pod nazivom Pećina, gde su pedijatar i lekar dr Amani Balur i njene koleginice Samaher i dr Ala zaradile svoje pravo da kao jednake rade uz svoje muške kolege, gde se bave svojim poslom na način koji bi bio nezamisliv u ugnjetavajućoj patrijarhalnoj kulturi koja postoji ispod površine.

U okviru domaće takmičarske selekcije premijerno je prikazan film „Drenjine“ mladog autora Nikole Stojanovića (Amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije u 20 sati), u kome smrt voljenog psa ponovo okuplja autorovu porodicu. O snimanju filma autor kaže: „Na početku mi je bilo dosta teško, pogotovo u koncipiranju filma. Morao sam da pokušavam da se udaljim i posmatram porodicu kao likove, da zauzmem perspektivu gledaoca koji ne zna ništa o njima, da shvatim šta je potrebno da objašnjavam, šta ne. Sa druge strane, nisam želeo ni da se u potpunosti izgubi taj osećaj intimnosti, nisam želeo da deluje kao da neko sa strane snima neku porodicu. Želeo sam da se u filmu oseti bliskost, intimnost i da se nazire moj odnos prema svemu što se dešava“.

Film Ivana Milosavljevića „Plava granica“ prikazan je  na istom mestu, u okviru revijalne selekcije Pejzaž. Film govori o starom dunavskom ribaru, koji u sam osvit zore svakodnevno pokušava da namami ovog rečnog džina. Prema autorovim rečima „Plava granica je poetično iskustvo o traganju starog ribara za dugo očekivanim susretom. Iz želje da na veliko platno prenesem sve ono što Dunav od detinjstva budi u meni rodila se ideja o snimanju ovog filma. Krajem avgusta, četiri godine nakon snimanja prvih kadrova, film je imao svoju svetsku premijeru na Internacionalnom festivalu kratkog filma u Busanu, a odmah potom stiže na Beldocs gde će imati nacionalnu premijeru“.

Ostvarenje „Marana“ italijanskih reditelja Đovanija Beninija i Davidea Provola prikazano je u okviru Međunarodnog takmičarskog programa na Letnjoj sceni na Kalemegdanu, a bavi se svetom tinejdžera sa autizmom koji žive u izolovanom rezidencijalnom centru istog imena. Ovi omladinci žive u ravnoteži između stvarnog i fantastičnog, fizičkog i metazifičkog, na neki način i izvan vremena. O svom filmu reditelji Đovani Benini i Davide Provolo kažu: „Ideja je bila da predočimo fenomen autizma na način koji bi istakao snagu, slobodu, vizionarsku moć tih mladih ljudi. Mislim da smo uspeli da podelimo trenutke u kojima se uspešno integrišu stvarnost i fantastika, fizičko i metafizičko, strah i zadovoljstvo. Oni su nam pokazali odlučnost, konstantnost, posvećenost i sposobnost da idu za svojim željama uprkos uštogljenosti našeg društva.“

U utorak, 8. septembra, na programu Beldocsa izdvajamo film domaće takmičarske selekcije „Pripadnost“ Tee Lukač, „Otac Arsenije“ Svetlane Cemin u selekciji Specijalne projekcije, i film „XY Čelzi“ u selekciji I kao integritet, koji govori o kontraverznoj Čelzi Mening, koja se suočava sa dalekosežnim posledicama svoje prošlosti – istorijskim odavanjem poverljivih informacija koje je dovelo do njene zatvorske kazne.

Selekcija „Eco Dox” na Festivalu evropskog filma Palić

 

  1. Festival evropskog filma Palić, koji se ove godine održava od 12. do 18. septembra u Subotici i na Paliću, predstaviće selekciju „Eco Dox”, baziranu na dokumentarcima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine. Festival se ove godine održava u bioskopu „EuroCinema” i „Art bioskopu Lifka” u Subotici, kao i bioskopu „Abazija” na Paliću. Publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina.

Igor Toholj, selektor programa „Eco Dox”, odabrao je osam filmova koji će biti na repertoaru u Art Bioskopu Lifka, od 13. do 18. septembra svakog dana u 16 časova. U obrazloženju ovogodišnje selekcije Toholj je istakao da se izdvajaju filmovi nastali ženskim rukopisom, sa mnogo poštovanja prema esenciji ovozemaljskog života u svom čistom pojavnom obliku. „Upravo rediteljke filmova „Kiruna, potpuno novi svet”, „Kad je paradajz upoznao Vagnera” i „A sad se spušta veče”, pokazuju da kroz vizuelni rafinman, pravilan tretman i empatiju čak i obični ljudi iz naroda postaju veći od surovog života u kome su često samo statisti bez apriori značajne uloge”, zaključio je selektor programa i dodao: „Sa druge strane, reditelji se izdvajaju angažovanošću i otkrivanjem istine u tretmanu kako globalnih tako i naizgled lokalnih tema u aktuelnom ekološkom dokumentarizmu. Njihovo polje interesovanja se prostire od dramatičnog apela za spas planete, posvete nepatvorenoj lepoti prirode i njene održivosti do ukazivanja na ugrožene životinjske i biljne vrste, na zemji i pod vodom. I sve je to zaodenuto u ruho autorstva i kreativnog dokumentarizma”.

Film „A sad se spušta veče” Maje Novaković prikazuje gorko-slatki život dve starice koje žive izolovano u brdima istočne Bosne, a priroda je entitet sa kojim one pričaju, kojeg slušaju i poštuju. Češka autorka Greta Stocklassa režirala je film „Kiruna, potpuno novi svet”, koji predstavlja  portret istovremeno i utopijskog i distopijskog grada, ali i beskopromisnu refleksiju današnjeg društva. Ostvarenje „Kad je paradajz upoznao Vagnera” grčke rediteljke Marianne Economou je gorko-slatka priča o dvojici nesvakidašnjih Grka koji prkose industrijskoj poljoprivredi uzgajanjem organskog paradajza uz zvuke Vagnerove muzike. Na programu će biti i filmovi „Tritonov vrt” Dragana Stojmenovića, „66 metara – podizanje nivoa mora” nemačkog reditelja Alexandera Lahla, „Vukovi na granicama” češkog reditelja Martina Pava, nemačko-austrijska produkcija „Sem lepotereditelja Erwina Wagenhofera, i „Sada koji je režirao nemački autor Jim Rakete.

Festival evropskog filma Palić podržali su Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA,    Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Grad Subotica, i mnogobrojni partneri i medijski partneri.

Festival će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima. Zvanični protokol, sa detaljnim uputstvima o merama tokom trajanja festivala, biće donet i blagovremeno objavljen pre početka manifestacije.

 

Trećeg festivalskog dana, u subotu, 5. septembra, u okviru srpske takmičarske selekcije, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazani su dokumentarci „Viktorija, 15“ Mine Petrović i „Bugarski san“ Srđana Šarenca, kao i filmovi domaćih autora „Susret“ Marije Strajnić i „Napolju svetaju narandže“ Nevene Desivojević, u okviru revijalnih selekcija Povetarac i Meteori.

„Viktorija, 15” Mine Petrović je priča o petnaestogodišnjoj Viktoriji, bubnjarki iz Smedereva, čija se strast prema muzici rasplamsava tokom Rok kampa za devojčice na Islandu. Međutim, iako ostvari kontakte, povratak u rodni grad je pogađa, ali je sećanja na blisku prošlost motivišu da nastavi sa sviranjem i školovanjem. Mina Petrović o filmu kaže: „Na prelazu iz detinjstva u odrasli svet, u potrazi za svojim mestom pod suncem, istovremeno malo obeshrabrena mestom u kojem živi ali i ohrabrena time što voli da radi, Viktorija uspeva da ode na Island, destinaciju koju mnogi neće za života posetiti a koja je vrlo specifična i magična na svoj način“.

„Bugarski san” Srđana Šarenca, realizovan u bosanskohercegovačko-srpsko-hrvatskoj koprodukciji je poučna priča o Petri koja odbija da prihvati okolnosti prevremene penzije, već kao pripadnik nove generacije „seniora” smatra da život ne prestaje starenjem. Na prevremenu penziju u Nemačkoj ona gleda kao na početak novog poglavlja u životu, pa odlučuje da ostavi sve za sobom i preseli se u Istočnu Evropu. „Budući da sam ranije sudjelovao na Berlinskom festivalu, uočio sam da i u Njemačkoj, koja je najbogatija država Evropske unije, postoji ranjiva skupina građana. To su autohtoni Nijemci u sedmoj ili osmoj deceniji života koji su cijeli radni vijek radili u Njemačkoj, a sada ne mogu da prežive od minimalne penzije, koja se kreće od 700 do 800 eura mjesečno. Ti penzioneri ne prihvataju da je starost kraj, već smatraju da je ona mogućnost za početak novog života i odlučuju da se presele u zemlje Istočne Evrope, gdje nikada ranije nisu bili, ali će u njima sa svojom penzijom moći puno kvalitetnije živjeti. Kao što bi naš narod rekao: sa 700 eura u Njemačkoj smo golje, a kod nas carevikaže Šarenac.

Film Marije Strajnić „Susret“ intimna ispovest o susretu nenje bake, Jelene i tada mladog momka Dragutina, koji se dogodio 1953. godine, prikazan je u okviru revijalne selekcije Meteori. Autorka o filmu kaže: „Film Susret je priča o trajanju. Pokušala sam da zabeležim odnos moje bake Lele i njene srodne duše Bajice, sa kojim je preko 60 godina komunicirala isključivo putem pisama i poezije. Zanimalo me je kako se opipava platonska ljubav i da li se može sretati neko ko nije tu. Dve osobe, dve zemlje, dve porodice, dva konteksta, dva doživljaja – a ljubav jedna“.

Film Nevene Desivojević, srpsko-portugalska produkcija „Napolju svetaju narandže“ prikazan je u okviru selekcije „Meteori“ u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije. Priča filma smeštena je u selo na severu Portugala, jedno od onih malih mesta u kojem svaki stanovnik ima svoju funkciju. U takvim područjima, oni koji se iole razlikuju osećaju se izgubljeno i usamljeno,  a strah od nepoznatog ih drži podalje od promene, baš kao i protagonistu filma.  Ovo srpsko-portugalsko ostvarenje podržao je Filmski centar Srbije, a ovenčano je nagradom Black Magic Design za najbolju kameru na Filmskom festivalu u Melburnu u Australiji. O ideji za snimanje filma Nevena kaže: „Tokom završnog semestra na Master studijama programa Doc Nomads, u novinskom članku naišla sam na vest da u jednom malenom selu na severu Portugala neko od žitelja potkrada seljane. To me je odmah podsetilo na situaciju sa kojom su se seljani u mom šumadijskom selu nosili u danima mog detinjstva, što je bila motivacija da otputujem tamo i upoznam ih. Tako se rodila ideja o snimanju filma u i o miljeu gde svaki stanovnik ima svoju funkciju, a oni koji se ne pripitome tom sistemu, ispaštaju“.

U okviru programa četvrtog festivalskog dana, za nedelju 6. septembar izdvajamo film „Potreba za mržnjom“ Filipa Čolovića iz srpske takmičarske selekcije (Amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije u 20.00), film domaće autorke Dragane Jovanović „Vreme“, koji će biti prikazan na Letnjoj sceni na Kalemegdanu u 22 sata u okviru revijalne selekcije Posebne projekcije, kao i film Inme de Reyes „Osamdeset dinara“, koji je nastao u Srbiji (Terasa Art bioskopa Kolarac u 22h). Takođe, posebno preporučujemo filmove iz selekcije Retrospektiva Maka Sajka, jednog od najzanimljivijih dokumentarnih autora bivše Jugoslavije.

Svečano otvoren 13. Beldocs festival

U četvrtak, 3. septembra u 20 sati, svečanom ceremonijom u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije otvoren je 13. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs.

Prisutnima se u ime festivalskog tima obratila Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, koja je izrazila radost jer se manifestacija ipak održava u fizičkom prostoru: „Srećni smo da Beldocs ima toliko profesionalan i posvećen tim, koji uprkos svemu nastavlja beskompromisno da radi na promociji srpske, evropske i svetske dokumentaristike i razvoju publike u ovoj oblasti. Nastavlja da ostvaruje viziju Beldocsa i misiju dokumentarizma – da nas ljude uroni u živote drugih, da hodamo njihovim stazama, sagledamo svet iz drugačije perspektive, budemo svesniji ljudi koji će oblikovati svesnije društvo. Beskrajno smo zahvalni srpskim autorima, pravim rediteljima i producentima, koji su u situaciji ove opšte neizvesnosti i nepredvidivosti ipak odlučili da nam povere svoje filmove, da im upriličimo premijere – sedam svetskih i jednu nacionalnu“, istakla je ona.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije koji je podržao festival, rekao je: „Ovogodišnji Beldocs će ostati upamćen. Ovo je neka nova stvarnost, ali siguran sam da i slogan govori dovoljno – Real faces, real places.To znači da su večeras prava lica na pravom mestu. Uvek je veliko zadovoljstvo dati podršku domaćim festivalima, naročito onima meni dragim, kao što su dokumentaristički“.

Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, na ceremoniji otvaranja je izjavio: „Ovo stvarno deluje potpuno neverovatno i predivno, jer smo se potrudili iz sveg srca da se festival desi, da ne bude samo u digitalnom formatu već da zaista bude pred ljudima. Ovo je predivno veče za sve nas“.

Nakon svečanog otvaranja u istom prostoru prikazan je domaći film „Govori da bih te video“ rediteljke Marije Stojnić, koji će se sa sedam drugih ostvarenja takmičiti za najbolji festivalski film u okviru Srpskog takmičarskog programa. Film stiže pred domaću publiku nakon svetske premijere na prestižnom IDFA festivalu i projekcije u Muzeju modernih umetnosti MoMA u Njujorku, a istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio-stanica u Evropi.

O filmu rediteljka Marija Stojnić kaže: „U filmu „Govori da bih te video” pratimo imaginarni put radiofonskog zvuka, a Radio je viđen kao jedan personifikovani gigant, svemirski brod koji polako jedri kroz vreme i skuplja i akumulira naše kolektivno intergeneracijsko iskustvo. Ipak, sadržaj prikazan u filmu predstavlja tek jedan mali deo celokupnog programa i sadržaja Radio Beograda. Ovo je omaž, ljubavno pismo radiju, i film koji postavlja večita pitanja o nama i svetu koji nas okružuje“.

Na Terasi Art bioskop Kolarac u okviru selekcije Udarni termin prikazan je film „Državna sahrana“ legendarnog Sergeja Loznice, sa jedinstvenim i do sada neviđenim arhivskim snimcima sa sahrane Josifa Staljina.

Filmski program prve festivalske večeri završen je projekcijom filma „Forman protiv Formana“ Helene Treštikove i Jakuba Hejna, o životu slavnog reditelja Miloša Formana, nastalog u produkciji češke televizije i francuskog kanala ARTE. Prema rečima rediteljke Helene Treštikove, Miloš Forman je bio upoznat sa projektom: „Bio je zadovoljan njime i odobrio je koncept filma. U to vreme je bio prilično bolestan i nije želeo da ga snimamo. Umro je dok smo još radili na projektu“.

Drugog festivalskog dana na programu u okviru srpske takmičarske selekcije od 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije je film „Zaklinjem se“ Nikole Dragovića i Milutina Petrovića. U okviru internacionalnog takmičarskog programa na Letnjoj sceni na Kalemegdanu biće prikazan film „Svemirski psi“ o Lajki, psu lutalici i drugim uličnim psima u Rusiji. Od revijalnih selekcija izdvajamo Retrospektivu filmova Kler Simon u Muzeju savremene umetnosti.

USPEŠAN „POVRATAK U BIOSKOPE“

Filmovi su se vratili svojoj kući – bioskopima

Beograd, 02.09.2020 – Bioskopi u Srbiji posle šest meseci pauze ponovo su otvorili svoja vrata za posetioce juče uz veliku akciju „Povratak u bioskope“. Na repertoaru bioskopa našli su se odabrani filmovi iz protekle godine po specijalnoj ceni ulaznice od 100 dinara.

Uz podršku Filmskog centra Srbije, svi prikazivači i distributeri filmova u zemlji su se ujedinili i zajedničkom akcijom, pod snažnim sloganom „Povratak u bioskope“, započeli rad, uz poštovanje svih mera bezbednosti koje su propisane od strane nadležnih organa. 

„Više od 4,000 posetilaca juče je uživalo u gledanju filmova na velikom platnu Cineplexx bioskopa. Među naslovima za kojim je vladalo najveće interesovanje našli su se deveti film proslavljenog reditelja Kventina Tarantina „Bilo jednom…u Holivudu“, akcija „Paklene ulice: Hobs i Šo“, favorit mlađe publike „Džumandži: Sledeći nivo“, ali i domaće ostvarenje „Ajvar“, rediteljke Ane Marije Rosi, koji je imao sjajnu reakciju publike i pre zatvaranja bioskopa. “ rekao je Ivan Hinić , predsednik Sekcije prikazivača u Privrednoj komori Srbije.

Da podsetimo, Filmski centar Srbije je još na samom početku pandemije prepoznao da su distributeri i prikazivači prvi osetili prekid u radu, i da se poslednjii vraćaju normalizaciji u poslovanju, gotovo šest meseci nakon što su bioskopi u Srbiji zatvoreni. Zbog svega ovoga, FCS je podržao ovu akciju, koja je imala za cilj ponovno uspostavljanje bioskopskog života u zemlji, na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana i publike, a u skladu sa propisanim merama prevencije širenja epidemije. Filmski centar Srbije je uložio značajna sredstva i energiju u razvoj i osavremenjivanje bioskopske infrastrukture širom Srbije, i jedan je od prioriteta da se ova grana filmske industrije što brže oporavi, ali i poboljša nakon perioda u kome nije imala mogućnost da ostvari prihode.

 Filmski centar Srbije na snimanju „Hadžijinog zvona“

Delegacija Filmskog centra Srbije posetila je snimanje filma „Hadžijino zvono“ i serije „Nečista krv“.  Gordan Matić, direktor FCS-a, tom prilikom je istakao da ova poseta predstavlja podršku ekipi i da je FCS uvek na raspolaganju kad god je potrebno, bilo da se radi o finansijskoj, logističkoj ili moralnoj podršci.   Filmski radnici su, baš kao i svi drugi žitelji Srbije, ugroženi kornom. Ipak, to nije prekinulo snimanje, iako ga je svakako učinilo zahtevnijim i složenijim. Na setu „Nečiste krvi“ sve propisane mere se poštuju: glumci su testirani, svi članovi ekipe su obavezni da nose zaštitne maske, vrši se dezinfekcija i drži odstojanje.

„Čitave porodice žive o filma i bilo nam je veoma važno da omogućimo uslove potrebne da se snimanja nastave i ne prekidaju“ objašnjava  Matić. „Naravno sve to uz predostrožnost i sve mere opreza. Želimo da izađemo iz kancelarije i pomognemo. Pokažemo da samo deo tima. To je jedan od razloga zbog koga smo ovog leta posetili snimanje filmova Toma, Leto kada sam naučila da letim i Hadžijinog zvona. Uskoro putujemo u Knjaževac gde Miloš Avramović i njegova ekipa rade na nastavku Južnog vetra.“

Filmsko-serijski projekat „Nečista krv“ je trenutno u trećoj, od ukupno planiranih četrnaest nedelja snimanja. „Sjajno nam ide, da ne ureknemo, svi smo veoma zadovoljni“, rekla je producentkinja Snežana van Hauvelingen. „Nema kašnjenja, sve protiče po planu. Trenutno se snima materijal koji će biti iskorićen za film i prve tri epizode televizijske serije. Trudimo se  da zbog reditelja i glumaca snimamo što više hronološki. Plan snimanja obuhvata dve velike celine: Milutin Petrović režira film i prvih pet epizoda, a onda Goran Stanković preuzima i režira sledećih pet epizoda.“

Ambiciozni projekat za film „Hadžijino zvono“ i seriju „Nečista krv“ nastaje u produkciji produkcijske kuće This and That Productions (film i serija) i RTS-a (serija), kao i uz podršku FCS-a i MEDIA programa. Planirano je da snimanje traje 84 dana i očekuje se da film „Hadžijino zvono“ pred publiku stigne tokom 2021. godine.

Somborski filmski festival – Odluka o odlaganju

Beldocs festival na sedam lokacija u Beogradu

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće održano od 3. do 10. septembra u Beogradu, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, Letnjoj sceni na Kalemegdanu (iza Galerije Prirodnjačkog muzeja), na terasi Art bioskopa Kolarac, u dvorani Art bioskopa Kolarac, Muzeju savremene umetnosti Beograd, Jugoslovenskoj kinoteci i Bioskopu Balkan. Većina filmova iz zvaničnog programa Beldocsa biće dostupna za gledanje online na platformi Cinesquare, tokom trajanja festivala. Sve projekcije i prateći događaji biće održani u potpunosti u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Na otvaranju festivala 3. septembra, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije biće premijerno prikazan film „Govori da bih te video“ u režiji Marije Stojnić. Film istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio stanica u Evropi, i višedecenijskog kulturnog svetionika grada.  Zatvaranje i dodela nagrada biće održani na istoj lokaciji 10. septembra. Poslednje festivalske večeri biće prikazan norveški dokumentarni film „iČovek“, politički triler o veštačkoj inteligenciji, moći i društvenoj kontroli.  

Srpski takmičarski program u Amfiteatru sadržaće osam ostvarenja: uz „Govori da bih te video“, u ovoj selekciji će se naći „Potreba za mržnjom“ Filipa Čolovića, „Viktorija, 15″ Mine Petrović, „Bugarski san“ Srđana Šarenca, „Pripadnost“ Tee Lukač, „Drenjine“ Nikole Stojanovića, „Blizanci satkani od sna“ Seada Šabotića i Lee Vahrušev, i „Zaklinjem se“ Nikole Dragovića i Milutina Petrovića. Uz dugometražne fimove srpskih autora, na istoj lokaciji biće održane i premijerne projekcije kratkometražnih srpskih filmova „Susret“ Marije Strajnić, „Plava granica“ Ivana Milosavljevića, „Napolju cvetaju narandže“ Nevene Desivojević i „Otac Arsenije“ Svetlane Cemin.

Uz ova domaća ostvarenja, na Letnjoj sceni na Kalemegdanu, u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj, Muzeju savremene umetnosti Beograd i salama Art bioskopa Kolarac, biće prikazan kompletan Međunarodni takmičarski program, retrospektive gosta festivala Maka Sajka i Kler Simon, kao i odabir iz programa Udarni termin, Vatromet, Meteori, Povetarac, Fokus Norveška i drugih. Među tim filmovima naći će se najbolji svetski dokumentarci tekuće godine, poput dokumentarnih hitova „Za Samu“, „Pećina“ i „Nestanak moje majke“ ili nagrađivanih filmova „Greben“, „Vera“, „FREM“ i osmosatni „Radovi i dani“ (Tajoko Šiođiri u slivu Šiotani).

U okviru festivala biće organizovan i omaž filmu „Dečak iz Junkovca“ Dejana Zečevića povodom dvadesetpetogodišnjice njegove premijere, kao i projekcije retrospektivnih i nikada do sada u Srbiji prikazanih dokumentarnih filmova velikih autora „24 sata u životu klovna“ Žan-Pjera Melvila i „Deca oluje: Knjiga prva” Lava Dijaza.

VR program biće održan u Bioskopu Balkan, gde će ulaz biti slobodan uz obavezne prethodne rezervacije. U ovoj selekciji biće prikazana ostvarenja „-22.7°C“ i „Ajauaska – kosmičko putovanje“ Jana Kounena, „VR Free“ Milada Tangšira, „Nastanjena kuća“ Dijega Kompela, i „Voiding the void“ Ane Knežević.

U bogatom programu festivala, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 135 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja. Festival su takođe podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija Heinrich Böll Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar i Filmski centar Crne Gore.

Osam srpskih dokumentaraca u takmičarskom programu Beldocsa

 

 

U srpskom takmičarskom programu predstojećeg 13. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 3. do 10. septembra u Beogradu i onlajn, biće prikazano osam domaćih filmova uglavnom mlađih autora, koji potvrđuju žilavost ovdašnje dokumentarne produkcije.

 

Nakon svetske premijere na prestižnom IDFA festivalu i projekcije u Muzeju modernih umetnosti MoMA u Njujorku u okviru Doc Fortnight, Beldocs otvara „Govori da bih te video” u kojem rediteljka Marija Stojnić istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio-stanica u Evropi. Postavljen na granicu između opservacijskog dokumentarca i jedinstvenog perceptivnog iskustva, ovaj film kroz sinesteziju reči, šumova, muzike, tišine i svetla, uvodi gledaoce u svet radiofonskog zvuka koji čini da se sećamo, promišljamo i razumemo svet i sebe.

 

„Potreba za mržnjom” Filipa Čolovića je intimna ispovest reditelja o gubitku brata koji je svirepo ubijen u tuči ispred jednog beogradskog splava. Kroz ovaj i druge slične slučajeve, u kojima su bez razloga stradali ljudi, autor istražuje korene bezrazložnog nasilja. „Potreba za mržnjom” je dokumentarac koji traga za odgovorima na pitanja: kako se stvara i širi mržnja i kako smo, kao društvo, lako pristali na nasilje koja nas okružuje.

 

„Viktorija, 15” Mine Petrović je priča o petnaestogodišnjoj Viktoriji, bubnjarki iz Smedereva, čija se strast prema muzici rasplamsava tokom Rok kampa za devojčice na Islandu. Međutim, iako ostvari kontakte, povratak u rodni grad je pogađa, ali je sećanja na blisku prošlost motivišu da nastavi sa sviranjem i školovanjem.

 

„Bugarski san” Srđana Šarenca, realizovan u bosanskohercegovačko-srpsko-hrvatskoj koprodukciji je poučna priča o Petri koja odbija da prihvati okolnosti prevremene penzije, već kao pripadnik nove generacije „seniora” smatra da život ne prestaje starenjem. Na prevremenu penziju u Nemačkoj ona gleda kao na početak novog poglavlja u životu, pa odlučuje da ostavi sve za sobom i preseli se u Istočnu Evropu.

 

„Pripadnost” Tee Lukač je lirski dokumentarac o kolektivno krivim, a nevinim individuama u Vojvodini koja je svedočila strahotama tokom Drugog svetskog rata. Ova vizuelna oda severnoj srpskoj pokrajini potvrđuje kako rat stavlja na test odnose komšija i otkriva najgore i najbolje u ljudima.

 

U „Drenjinama” Nikole Stojanovića smrt voljenog psa ponovo okuplja autorovu porodicu. Usamljena sredovečna majka, njen bivši muž, njegov senilni otac i njena tetka fascinirana modernom tehnologijom, zajedno odaju počast psu i prisećaju se zajedničke prošlosti.

 

„Blizanci satkani od sna” Seada Šabotića i Lee Vahrušev prati grupu osuđenih lica na izdržavanju kazne u Okružnom zatvoru u Beogradu. Mislima usmerenim na supruge i decu, osuđenici preispituju svoje odluke, dok sanjaju slobodu i ponovni zajednički život sa svojim porodicama.

 

„Zaklinjem se” prati priču o odlasku Igora, devetnaestogodišnjeg Beograđanina, na odsluženje vojnog roka u Varaždinu, u osvit raspada Jugoslavije. Film Nikole Dragovića i Milutina Petrovića prati i njegov povratak iz rata i njegovo viđenje celog iskustva iz današnje vizure zrelog čoveka.

 

U okviru Srpskog takmičarskog programa biće dodeljene nagrade za najbolji dokumentarni film, najbolju fotografiju i najbolju montažu. Pokrovitelj ovih nagrada je Filmski centar Srbije, a dobitnicima će biti dodeljeni iznosi od dva puta po 500 i 2.000 evra.

 

Domaća ostvarenja će posebno mesto imati i u Beldocs Industry programu, gde će biti predstavljeno osam srpskih dokumentarnih projekata u okviru Serbian Docs in Progress. Oni će biti predstavljeni međunarodnim filmskim profesionalcima, agentima prodaje, distributerima, producentima, predstavnicima televizija, drugih evropskih festivala, preko live streaminga iz prostora Nova Iskra Workspace Dorćol. Među domaćim projektima iz ovog programa, priliku da dobiju inostranu podršku imaće „Topli film” Nikole Ljuce i Dragana Jovićevića, „I’m People, I’m Nobody” Svetislava Dragomirovića, „Čovek peva posle rata” Ane Otašević, „Bez” Luke Papića, „Zеc iz limenog šešira” Ivana Bereša, „I, gde je taj princ na belom konju?” Sonje Rakić, „Kadiš za Lotiku” Irene Škorić i „Prizori iz života džukca” Tanje Brzaković.

 

Trinaesto izdanje Beldocsa, koje je odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra u Beogradu i onlajn. U bogatom programu festivala, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 135 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja. Festival su takođe podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija     Heinrich Boell Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar i Filmski centar Crne Gore.

 

Više informacija o Srpskom takmičarskom programu možete pogledati na zvaničnom sajtu Beldocsa, na sledećem linku: https://beldocs.rs/product-category/srpski-takmicarski-program/.

 

Beldocs Teen selekcija za tinejdžere

Kao i prethodnih godina, sastavni deo programa Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće i Teen program, koji ove godine sadrži pet filmova namenjenih tinejdžerima, uz prateće profesionalno moderirane razgovore sa mladom publikom, koje vode selektorka programa Inja Korać i psihološkinja i psihoterapeutkinja Dubravka Radusinović.

Za 13. izdanje festivala, Teen program krasi i jedna novina. U toku juna, selektorski tim sastavljen od sedmoro učenika i učenica Filološke gimnazije, IV Gimnazije, Francuske škole u Beogradu i Gimnazije u Čačku gledalo predselektovane naslove onlajn, a zatim su jednom nedeljno putem zoom aplikacije uz mentorstvo prolazili edukaciju i diskutovali o odgledanim filmovima i na kraju ciklusa od sedam ponuđenih filmova odabrali tri dugometražna i dva kratka dokumentarna filma koji će biti prikazani u ovogodišnjem programu.

Tako će se na programu između ostalih naći ovogodišnji dobitnik Oskara u kategoriji najboljeg kratkog dokumentarnog filma, britansko ostvarenje “Kako učiti da voziš skejtbord u ratnoj zoni (ako si devojčica)” (Learning to Skateboard in a Warzone (If You’re a Girl)) rediteljke Kerol Dajsinger, koje pripoveda o devojčicama koje su u Kabulu naučile da čitaju, pišu – i voze skejtbord, uprkos kulturnim i verskim normama u Avganistanu koje ograničavaju sport i rekreaciju za žene i devojčice, posebno one koji potiču iz siromašnih naselja.

Rediteljka Masja Oms u holandskom filmu “Probisveti” (Punks) neverojatnom neposrednoću ulazi u svet mladih koji su zbog problema u ponašanju pod privremenim nadzorom psihologa. Švedsko-britanski “Let iznad blokova” (Scheme Birds) Elen Fiske i Elinor Halin svedočanstvo je o odnosu između ratoborne škotske tinejdžerke Džeme, devojke iz blokova nadomak Glazgova, i njenog dede, o nasilju među mladima i hrabrosti da se iz njega istrgne. Ruski “Hej! Učitelji” (Hey! Teachers!) Julije Višnevec je slika školstva iz vizure mladih profesora, dok britanski film “Crna ovca” (Black Sheep) reditelja Eda Perkinsa, nominovan prošle godine za Oskara u kategoriji najboljeg kratkometražnog dokumentarnog filma, govori o odrastanju momka Kornelijusa Vokera čiji život je rasno obeležen, a o rasizmu govori iz perspektive glavnog junaka koji je istovremeno žrtva ali i nasilnik.

Kao i prethodnih godina, o najboljem filmu Beldocs Teen programa odlučivaće srednjoškolski žiri čiji će članovi biti polaznici MiniDoc radionice namenjene srednjoškolcima zainteresovanim za produkciju kratkih dokumentarnih filmova. Uz pet naslova iz zvanične selekcije, biće organizovane i projekcije dokumentaraca nastalih na prošlogodišnjoj MiniDoc radionici, koje su koncipirali, razvili i snimili sami polaznici.

Želja Beldocs tima je da se edukativnim Teen programom poveća kompetentnosti srednjoškolaca u kritičkom sagledavanju filma i analiziranju njegovog sadržaja i tematike, kao i tehničkih aspekata, i da se podstakne razvoj sociološko-emocionalnih veština mladih. Cilj MiniDoc radionice je da polaznici (srednjoškolci uzrasta od 15 do 18 godina) nauče da korišćenjem filmskog jezika snime i režiraju sopstveni dokumentarni film pod mentorstvom iskusnih filmskih profesionalaca. Zadatak mentora je da polaznike nauče osnovama režije dokumentarnog filma kao i kompletnom procesu nastajanja filma, od pretprodukcije do postprodukcije. Mentori radionice su reditelji Igor Stanojević i Marko Grba Singh, selektori Beldocs festivala, a radionica će biti održana tokom septembra i oktobra.

Trinaesto izdanje Beldocsa, koje je odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra u Beogradu. U bogatom programu festivala, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

Film „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ Vladimira Vulevića premijerno na festivalu u Lokarnu

Kratki igrani fim „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ Vladimira Vulevića svetsku premijeru i prvo zvanično i javno prikazivanje imaće u takmičarskom programu prestižnog Međunarodnog filmskog festivala u Lokarnu, u Švajcarskoj. Festival će se održati u onlajn izdanju), od 5. do 15. avgusta, po 73. put.

Sinopsis glasi i otkriva sledeće: O životu fabričkog radnika iz zapuštenog provincijskog mesta, Mihajla, svedoče nam ljudi iz njegovog najbližeg okruženja. Stari komšija Ethem, kojem Mihajlo svako jutro donosi novine, priča anegdotu iz Mihajlovog detinjstva kada se ovaj kao desetogodišnjak neprimetno kao duh šunjao po komšijskim stanovima, dok ljudi u njima ručavaju, gledaju televiziju ili se spremaju za spavanje. Mihajlova sestra koju Mihajlo godinama materijalno pomaže priča o nepravednoj raspodeli porodične imovine nakon smrti roditelja, Mihajlovom alkoholizmu i neobičnoj i naprasnoj religioznosti svoje desetogodišnje ćerke koja je u, kako sama veruje, neobičnoj povezanosti sa svojim ujakom Mihajlom. Kafedžija u čijoj kafani Mihajlo i njegove kolege radnici provode popodneva i večeri priča o Mihajlovom ocu, Mihajlovoj širokogrudosti prema prijateljima, ali i glasinama o Mihajlovom devijantnom ponašanju…

Scenario je napisao i režirao Vladimir Vulević. Direktor fotografije je Luka Papić, koji je, uz Vulevića i Ninu Zeljković i montažer ovog ostvarenja. Snimatelj i montažer zvuka je Vladimir Jovanović, dok je za dizajn i miks zvuka zadužen bio Jakov Munižaba. Za obradu slike su zaslužni Branka Majstorović i Luka Papić, a supervizor obrade slike bio je Nikola Marinković.

U filmu glume: Hasan Čiči, Rasim Ćelamehmetović, Dragana Vidaković, Saša Bjelić, Iva Bjelić, Dragana Lalović.

Producenti su Srđa Vučo i Vladimir Vulević. Film je nastao pod okriljem kuće Ranč production, a podršku su pružili i HFBK Hamburg i  Filmförderung Hamburg Schleswig-Holstein.

Vulević u svoj rediteljskoj eksplikaciji filma Kako sam pobedio lepak i bronzu, između ostalog, istakao je i sledeće: „Odrastajući u Priboju, okružen fabričkim radnicima u porodici i okruženju, posmatrao sam kako se paralelno sa industrijom i sistemom i ljudi menjaju i degradiraju. Nekada vedri, više-nacionalni industrijski gradić iz mog ranog detinjstva postao je sumorno okruženje moje kasnije mladosti. Posledice neuspešne tranzicije, ne ogledaju samo u materijalnim i ekonomskim efektima i u tome kako pogađaju društvo, već i u načinu na koji povređuju i menjaju ljude kao osobe. Ljudi moje generacije u toj situaciji su se našli zatečeni i nesnađeni.Nesposobni da odu, bez mogućnosti da nešto promene ostali su tu – da naslede radna mesta i životne modele svojih roditelja u fabrikama i institucijama, koje nekako ipak rade. A njihovi roditelji, i roditelji njihovih roditelja, kao da se održavaju prisećanjem na „zlatna vremena” i nekadašnji moral. Problem ekonomske i moralne tranzicije vremena vidim kao dubok i kompleksan i zato u ovom flmu pokušavam da ga tretiram poetski i sa razumevanjem za ljude.“

26. Sarajevo Film Festival: u konkurenciji za nagrade Srce Sarajeva 49 filmova

Za nagrade Srce Sarajeva u Takmičarskim programima 26. Sarajevo Film Festivala ukupno će se takmičiti 49 filmova.

U četiri takmičarske selekcije – igranog, dokumentarnog, kratkog i studentskog filma – čak 29 filmova će zabilježiti svjetsku, 6 međunarodnu, 2 evropsku, 11 regionalnu i 1 bosanskohercegovačku premijeru.

Ove godine selekcioni tim pod vodstvom Izete Građević, kreativne direktorice Sarajevo Film Festivala, pogledao je 750 filmova: 130 dugometražnih igranih, 220 dokumentarnih, 250 kratkih i 150 studentskih.

Elma Tataragić, selektorica Takmičarskog programa – igrani film u program je uvrstila 8 filmova, od kojih će 4 imati svjetsku, 1 evropsku, a 3 regionalnu premijeru.

Rada Šešić, selektorica Takmičarskog programa – dokumentarni film selektirala je 16 filmova: 8 će u Sarajevu zabilježiti svjetsku, 2 međunarodnu, 1 evropsku, 4 regionalnu, a 1 bh. premijeru.

U Takmičarskom programu – kratki film, prema odluci selektorice Elme Tataragić, ove godine će biti 10 filmova: 7 će imati svjetsku, 1 međunarodnu, a 2 regionalnu premijeru.

Asja Krsmanović, selektorica Takmičarskog programa – studentski film, u program je uvrstila 15 filmova, od kojih će 10 imati svjetsku, 3 međunarodnu, a 2 regionalnu premijeru.

Program obuhvata filmove i autore iz Albanije, Armenije, Austrije, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kipra, Grčke, Gruzije, Mađarske, Kosova*, Sjeverne Makedonije, Malte, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Slovenije i Turske.

TAKMIČARSKI PROGRAM – IGRANI FILM 2020.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI IGRANI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 16.000 € sufinansira Turistička zajednica Kantona Sarajevo

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG REDITELJA / REDITELJICU

Novčanu nagradu, u iznosu od 10.000 €, obezbjeđuje Agnes B.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU GLUMICU

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG GLUMCA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

1. GALAKSIJA ANDROMEDA / GALAKTIKA E ANDROMEDËS, More Raça (Kosovo, Španija, Italija, Sjeverna Makedonija, 2020, 80 min.) – svjetska premijera

2. MAUZER / MAVZER, Fatih Özcan (Turska, 2020, Colour, 86 min.) – svjetska premijera

3. OTTO BARBARIN / OTTO BARBARUL, Ruxandra Ghițescu (Rumunija, Belgija, 2020, 110 min.) – svjetska premijera

4. UNUTRAŠNJE OSTRVO / DAXILDƏKI ADA, Ru Hasanov (Azerbejdžan, Francuska, 2020, 79 min.) – svjetska premijera

5. SVI TI LIJEPI MALI KONJI / OLA TA MIKRA OMORFA ALOGA, Michalis Konstantatos (Grčka, Belgija, Njemačka, 2020, 105 min.) – evropska premijera

6. EGZIL / EXIL, Visar Morina (Njemačka, Belgija, Kosovo, 2020, 121 min.) – regionalna premijera

7. KOPAČ / DIGGER, Georgis Grigorakis (Grčka, Francuska, 2020, 101 min.) – regionalna premijera

8. MARE, Andrea Štaka (Švicarska, Hrvatska, 2020, 84 min.) – regionalna premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – DOKUMENTARNI FILM 2020.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM

Novčanu nagradu, u iznosu od 3.000 €, obezbjeđuje Vlada Švicarske

NAGRADA ZA LJUDSKA PRAVA

Nagradu u iznosu od 3.000 € obezbjeđuje Kraljevina Nizozemske

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

1. HOLY FATHER, Andrei Dăscălescu (Rumunija, 2020, 85 min.) – svjetska premijera

2. JEDNA OD NAS, Đuro Gavran (Hrvatska, 2020, 51 min.) – svjetska premijera

3. MIR NAŠE GOSPE, Vladimir Perović (Crna Gora, 2020, 18 min.) – svjetska premijera

4. NEK JE ŠTO ŠARENIJE, Ado Hasanović (Bosna i Hercegovina, Italja, 2020, 16 min.) – svjetska premijera

5. NENAD, Mladen Bundalo (Belgija, Bosna i Hercegovina, 2020, 22 min.) – svjetska premijera

6. U SLAVU LJUBAVI, Tamara Drakulić (Srbija, 2020, 80 min.) – svjetska premijera

7. ZACIJELI ME / HOLD ME RIGHT, Danijela Stajnfeld (Srbija, SAD, 2020, 75 min.) – svjetska premijera

8. ZAVJERA, Šemsudin Radončić (Crna Gora, 2020, 90 min.) – svjetska premijera

9. KUĆA LUTAKA / CASA CU PĂPUȘI, Tudor Platon (Rumunija, 2020, 68 min.) – međunarodna premijera

10. THE FOURTH CHARACTER / O TETARTOS XARAKTIRAS, Katerina Patroni (Grčka, 2019, 85 min.) – međunarodna premijera

11. PRIČA MOJIH MAJKI / ANYÁIM TÖRTÉNETE, Asia Dér, Sári Haragonics (Mađarska, 2020, 75 min.) – evropska premijera

12. ACASĂ, MOJ DOM / ACASĂ, Radu Ciorniciuc (Rumunija, Njemačka, Finska, 2020, 86 min.) – bh. premijera

13. IZBOR ZA MISS / THE PAGEANT, Eytan Ipeker (Turska, Francuska, Izrael, Njemačka, 2020, 85 min.) – regionalna premijera

14. MERRY CHRISTMAS, YIWU, Mladen Kovačević (Švedska, Srbija, Njemačka, Francuska, Belgija, Katar, 2020, 94 min.) – regionalna premijera

15. POVRATAK U EPIPO / VISSZATÉRÉS EPIPÓBA, Judit Oláh (Mađraska, 2020, 84 min.) – regionalna premijera

16. WOOD, Monica Lăzurean-Gorgan, Michaela Kirst, Ebba Sinzinger (Rumunija, Kina, Rusija, Austrija, SAD, Peru, Njemačka, 2020, 97 min.) – regionalna premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – KRATKI FILM 2020.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI FILM –  kvalifikacioni film za prijavu za nagradu Oscar®

Novčanu nagradu, u iznosu od 2.500 €, obezbjeđuje Podravka

NOMINACIJA SARAJEVSKOG KANDIDATA ZA NOMINACIJU ZA EVROPSKU FILMSKU NAGRADU 2020.

1. ANTIOTPAD, Tin Žanić (Hrvatska, 2020, 18 min.) – svjetska premijera

2. LJUSKE OD JAJA / CHERUPKI, Slava Doytcheva (Bugarska, 2020, 15 min.) – svjetska premijera

3. NEVIDLJIVI / INVIZIBILII, 4inaroom (Rumunija, 2020, 10 min.) – svjetska premijera

4. NJENIM STOPAMA / STA VÌMATA TIS, Anastasia Kratidi (Grčka, 2020, 25 min.) – svjetska premijera

5. PREOKRET / TVIST, Ovsanna Shekoyan (Armenija, 2020, 16 min.) – svjetska premijera

6. VJENČANJE / QUXUROBA, Teymur Gambarov (Azerbejdžan, 2020, 21 min.) – svjetska premijera

7. ZBOGOM, VESNA / VESNA GOODBYE, Sara Kern (Slovenija, Australija, 2020, 14 min.) – svjetska premijera

8. MIKROKAZETA – NAJMANJA KAZETA KOJU SAM IKAD VIDIO, Igor Bezinović, Ivana Pipal (Hrvatska, Srbija, 2020, 19 min.) – međunarodna premijera

9. BOJNO POLJE / BATTLEFIELD, Jannis Lenz (Austrija, Njemačka, 2020, 8 min.) – regionalna premijera

10. MAMAVILLE, Irmak Karasu (Turska, 2020, 20 min.) – regionalna premijera

TAKMIČARSKI PROGRAM – STUDENTSKI FILM 2020.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI STUDENTSKI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 1.000 € obezbjeđuje Vijeće za regionalnu saradnju

1. ANGINA PECTORIS, Filip Mojzeš (Hrvatska, 2020, 18 min.) – svjetska premijera

2. ANJA, Benő Baranyi (Mađarska, 2020, 19 min.) – svjetska premijera

3. B4, Alen Šimić (Bosna i Hercegovina, 2020, 13 min.) – svjetska premijera

4. BEZ LICA, David Lušičić (Hrvatska, 2020, 14 min.) – svjetska premijera

5. KORIJENI, Stefan Tomić (Bosna i Hercegovina, 2019, 16 min.) – svjetska premijera

6. LOTOVA ŽENA / LOT’S WIFE, Panagiotis Stergiano (Grčka, 2020, 23 min.) – svjetska premijera

7. MOJ TATA, KLOVN, Sara Ristić (Bosna i Hercegovina, 2020, 24 min.) – svjetska premijera

8. PORODIČNI ODMOR, Katarina Koljević (Srbija, 2020, 19 min.) – svjetska premijera

9. SUŽANJ, Igor Đurić (Bosna i Hercegovina, 2020, 9 min.) – svjetska premijera

10. VELIKA DOSTIGNUĆA, Nikola Vučinić (Crna Gora, 2020, 21 min.) – svjetska premijera

11. CRVENA NIT / FIRUL ROSU, Alexandra Fuscaș (Rumunija, 2019, 5 min.) – međunarodna premijera

12. RIBE POPUT NAS / FISCHE, Raphaela Schmid (Austrija, 2020, 17 min.) – međunarodna premijera

13. VELIKA ISTANBULSKA DEPRESIJA / BÜYÜK İSTANBUL DEPRESYONU, Zeynep Dilan Süren (Turska, Japan, 2020, 20 min.) – međunarodna premijera

14. PRESUDA U SLUČAJU K. / DAS URTEIL IM FALL K., Özgür Anil (Austrija, 2020, 30 min.) – regionalna premijera

15. ZBOGOM, MALA ULICE! / PÁ KIS PANELOM!, Éva Darabos (Mađarska, 2020, 9 min.) – regionalna premijera

Poslastice za filmofile na predstojećem Beldocs festivalu

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, ponudiće od 3. do 10. septembra kvalitetan, bogat i raznovrsan program u kojem se kriju i biseri svetske kinematografije, prave poslastice za sve filmofile. Najveći zaljubljenici u pokretne slike imaće prilike da u festivalskim programima otkriju i pogledaju dokumentarne filmove koji govore o najcenjenijih filmskim stvaraocima prošlog i ovog veka, filmskim estetikama i formama, dela koji svedoče o značaju sedme umetnosti.

Na programu je šest filmofilskih filmova: „Forman protiv Formana“ (Forman Vs. Forman), „Fatalna Nomi“ (You Don’t Nomi), „Duh Pitera Selersa” (The Ghost of Peter Sellers), „Sakavem“ (Sacavem), „Kauboji i indijanci: Filmovi Patara i Obijea” (Des cowboys et des indiens: le cinéma de Patar et Aubier) i njemu pridruženi „Panika u selu: Vašar poljoprivrede“ (Panique au Village: La Foire Agricole).

„Forman protiv Formana” Jakuba Hejne i Helene Trestikove, slika život i delo češko-američkog autora Miloša Formana, pružajući kolaž retkih privatnih i zvaničnih arhivskih i autobiografskih uspomena, koje je pripovedao rediteljev sin Petr Forman. Reditelj klasika „Gori, moja gospođice”, „Leta iznad kukavičijeg gnezda”, „Kosa” i „Amadeus” portretiše se kao harizmatički avanturista sa ogromnom hrabrošću da preispituje sebe.

„Fatalna Nomi” je analiza značaja filma „Showgirls” Pola Verhovena iz 1995. godine. Dokumentarni film Džefrija MekHejla istražuje mesto i značaj Verhovenovog hita u kulturi kraja 20. veka, otvarajući debate na teme kvaliteta filma, umetničke namere reditelja i poruka o polu i rodu.

„Duh Pitera Selersa” Pitera Medaka otkriva tajnu – zašto je jedan od najvećih komičara svih vremena odustao od gusarske komedije koju je 1973. snimao za Columbia Pictures. Četiri i po decenije nakon katastrofalnog iskustva, analizirajući rad čuvenog glumca i sećajući se svog (ne)pristajanja na kompromise, Medak zaceljuje svoje rane iz vremena produkcije filma koji je čuveni holivudski studio otpisao i odlučio da ga nikada ne pusti u bioskope.

„Sacavem” je svojevrsno putovanje kroz filmove protugalskog reditelja Pedra Coste, fokusirano na njegov rad na delima „Casa de Lava”, „Ossos”, „Colossal Youth” i „Horse Money”, tokom kog se stiče uvid u vizuelni i zvučni pejzaž estetike autora koji duboko kinematički oseća i zamišlja.

„Kauboji i indijanci: Filmovi Patara i Obijea” pruža nam uvid u zbivanja iza kulisa za Oskara nominovanih, legendarnnih animatora Vensana Patara i Stefana Obijea, odgovornih za filmove poput „Ernest & Celestine“ i serijala „Panika u selu“. Tom prilikom, uz projekciju filma Fabrica du Velca o ovim vrsnim autorima, biće prikazan i najnoviji urnebesni nastavak njihovog uspešnog serijala „Panika u selu: Vašar poljoprivrede“.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

27. Festival evropskog filma Palić u novom terminu

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, odloženo je zbog novih mera Vlade Republike Srbije o zabrani okupljanja. Prethodno najavljeni datumi održavanja bili su od 8. do 14. avgusta, a novi termin će biti naknadno objavljen u skladu sa razvojem epidemiološke situacije u zemlji.

Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala evropskog filma Palić, povodom odlaganja prethodno najavljenog termina održavanja manifestacije je izjavio: Usled novih mera za sprečavanje širenja epidemije, prinuđeni smo da pomerimo datum održavanja našeg festivala. Svoj deo posla smo završili, imamo sjajan program, a filmovi su dogovoreni i razvrstani u programske celine. Po poboljšanju epidemiološke situacije objavićemo novi termin. Sigurni smo da ćemo ovoga leta omogućiti gledaocima da uživaju u filmovima pod sjajem zvezda, uz primenu svih mera prevencije i socijalnog distanciranja. Svesni smo da je građanima suočenima sa svim izazovima koje je donela pandemija potreban ne samo festival, nego i svi kulturni sadržaji koje je moguće organizovati u ovim okolnostima. To je pokazalo i veliko interesovanje za dešavanja na Letnjoj pozornici u ovom kratkom periodu predaha tokom juna i jula. Kulturna dešavanja su važna za bodrenje i podizanje duha građana, što je svakako važan faktor u procesu izlečenja. Nadamo se da će uskoro i naš festival ulepšati i olakšati život svim ljubiteljima filma.”

O rešenosti organizacionog tima da Festival evropskog filma Palić održi u punom kapacitetu, govori i visok kvalitet ovogodišnje glavne selekcije koju čini 13 evropskih ostvarenja. Selektor ovog programa Nenad Dukić ističe da će se u programu naći jedan od najznačajnijih savremenih italijanskih reditelja Mateo Garone  sa filmom Pinokio”, poznati francuski autor starije generacije Filip Garel sa novim filmom So od suza”, dok će veteranka poljskog i svetskog filma Agnješka Holand biti u konkurenciji s novim filmom Šarlatan”, a jedan od najosobenijih nemačkih reditelja Kristijan Pecold predstaviti novi film Undin”. Najkontroverzniji film glavnog programa biće „Nataša”, jedan od filmova obimnog projekta DAU ruskog reditelja Ilje Hržanovskog, iz zvanične selekcije neodržanog Kanskog festivala stiže poljsko-švedski film „Znoj” Magnusa Von Horna, dok filmovi mlađih ili manje poznatih reditelja dolaze iz Danske, Norveške, Bugarske, Mađarske.

Balša Đogo počeo snimanje filma „Košare“

U sredu, 15. jula 2020. godine, počelo je u Leskovcu i okolini snimanje ratnog filma „Košare“ u režiji Balše Đoga. Ovaj ambiciozni filmski projekat nadahnut je istinitim događajima, a Filmski centar Srbije ga je prošle godine podržao na konkursu za Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova sa nacionalnom temom. Kako se ističe u obrazloženju, projekat „Košare“ predstavlja „hvale vrednu ideju da se posle bezmalo dve decenije odlaganja filmski obradi tema koja je istovremeno od prvenstvenog nacionalnog značaja i izrazito umetnički potentna“, a 50 miliona dinara je i najveći iznos koji je do sada dodeljen na ovom kokursu.

„Košare“ su celovečernji igrani prvenac reditelja Balše Đoga, do sada najpoznatijeg po hvaljenoj seriji „Pet“. Film nastaje po scenariju Đorđa Milosavljevića, Strahinje Radetića i Đoga, a ključne uloge tumače: Jovan Jovanović, Luka Grbić, Viktor Savić, Nikola Kojo i Milica Stefanović. Pored njih u filmu (i seriji) gledaćemo Milenu Radulović, Miloša Samolova, Aleksandra Radojičića, Mladena Sovilja, Vladana Gajovića, Milorada Kapora, Miloša Bikovića…

Priča „Košara“ prati  grupu mladih srpskih vojnika koji u oktobru 1998. godine stiže na udaljenu vojnu kotu na tromeđi Srbije, Crne Gore i Albanije. Ubrzo, oni zapadaju u vrtlog borbe za svoju otadžbinu, ali i vlastite živote, a suočeni sa podmuklim napadima neprijateljaskih snaga i ostalim opasnostima.

Film produciraju Omega Production (producenti Nemanja Mićić i Vladan Anđelković) i Telekom Srbije. Uz Filmski centar Srbije, podršku ovom projektu od nacionalnog značaja dalo je i Ministarstvo odbrane Republike Srbije.  Snimanje filma (i serije) će trajtati do početka decembra 2020. godine na mnogobrojnim lokacijama u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj (Bosni i Hercegovini). Premijera filma se očekuje u prvoj polovini 2021. godine.

Šest norveških priča na ovogodišnjem Beldocsu

U fokusu 13. Beldocsa je norveška kinematografija čiji hrabri autori se hvataju ukoštac sa neverovatnim pričama

U fokusu Trinaestog izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 3. do 10. septembra u Beogradu, biće norveška kinematografija. Kroz šest filmova publika će biti u prilici da vidi vitalnost i snagu norveške kinematografije i hrabrost tamošnjih autora da se uhvate u koštac sa opasnim temama ili da oslikaju gotovo neizvodljive odiseje.

Upravo ovo poslednje sadržano je u filmu „Kon-Tiki” (1950) Tora Hejerdala, koji je nagrađen Oskarom. Godine 1947. norveški istraživač i antropolog Hejerdal zajedno sa petoricom muškaraca splavom je preplovio Pacifik. Putovanje dugo 8.000 km, trajalo je 101 dan i izrodilo na hiljade metara snimljenog materijala, ali zbog vremenskih uslova, slane vode i korozijom oštećene kamere, samo polovina je sačuvana, što nije umanjilo šanse da nastane impresivan dokumentarni film.

„Gunar se opušta” (2003), ličan dokumentarac Gunara Hala Jensena, je priča o rediteljevom putovanju kroz prošlost, od ranog detinjstva do sazrevanja i odrastanja. Svež i sirov u formi, uz humor ali i narcisizam u funkciji pokretačke snage, Jensenov glas vodi publiku kroz lavirinte njegove duše.

„Blackhearts” (2017) Kristijana Falka i Frederika Horna Akselsena donosi novi uvid u zloglasnu norvešku black-metal scenu, ali iz radikalno novog ugla. Istražujući kako se muzička scena razvija kroz kulturne, religijske i političke barijere, film vodi na putovanje kroz Latinsku Ameriku, Evropu i Bliski istok u pratnji trojice okorelih black-metalaca koji potiču iz ekstremnih religijskih i političkih sredina. Hektor, Kaiadas i Sina spremni su da prihvate rizik da budu uhapšeni, proterani pa čak i pogubljeni kako bi svirali black metal i živeli njegovu ideologiju.

Prateći grupu konceptualnih umetnika sa zapada u Severnoj Koreji (među kojima i kontroverznog Norvežanina Mortena Trovika), u zemlji u kojoj je bilo kakva apstraktna umetnost zabranjena, „Rat umetnosti” (2019) Tomija Guliksena svojom hrabrošću slika svet na ivici nuklearnog rata.

Dokumentarac „iČovek” (2019) bavi se jednim od najvećih pitanja našeg vremena: kako će se društvo nositi sa izazovima veštačke inteligencije? Pošto veštačka inteligencija može do beskonačnosti da uveća čovekov potencijal da čini dobro, ali je isto tako osposobljena da doprinese totalitarističkom nadzoru i izvrtanju istine, rediteljka Tonje Hasen Šaj pita se da li ćemo dozvoliti da upotreba ovako moćne tehnologije otvori Pandorinu kutiju nepoznatog sadržaja, koja će diktirati našu budućnost?

„Arktičke kamile” Karla Emila Rikardsena na duhovit način priča humanu priču o bratu i sestri koji pošto požele konja za kućnog ljubimca od roditelja dobijaju dve baktrijske (dvogrbe) kamile, što porodicu vodi na ekspediciju u Mongoliju u potrazi za profesionalnim dreserom koji će prihvatiti njihov poziv i doći u Norvešku kako bi dresirao njihove dve kamile.

Program Fokus Norveška su podržali Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i njegova ekselencija ambasador Jern Jelstad, kao i Norveški filmski institut (NFI), a svi filmovi će biti prikazivani uz prisustvo autora sa kojima će publika moći da razgovara.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 2020, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

Retrospektive Kler Simon i Mako Sajko na predstojećem Beldocsu

Trinaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i ove godine prirediće dve značajne retrospektive autora čije je stvaralaštvo ostavilo dubok i važan trag u svetskoj dokumentaristici. Na festivalu, koji će biti održan od 3. do 10. septembra, biće predstavljen izbor iz stvaralaštva francuske autorke Kler Simon i kompletan dokumentarni opus slovenačkog autora Maka Sajka. Publika će, zahvaljujući podršci Francuskog instituta i Ambasade Slovenije, biti u prilici i da upozna ove autore u okviru festivalskog programa.

Kler Simon (1955) je francuska rediteljka, scenaristkinja, glumica, snimateljka i montažerka. Danas profesorka čuvene La Femis akademije, prvo je režirala kratke filmove. Nakon što je otkrila direct cinema u Les Ateliers Varan, snimila je nekoliko značajnih dokumentarnih filmova koji su nagrađivani širom sveta, među kojima i „Veliki odmor” (1998), koji će biti prikazan i u Beogradu. Premda je stvarala i igrane filmove koji su premijerno prikazivani na Kanskom festivalu, ova retrospektiva biće posvećena njenom dokumentarnom stvaralaštvu. Kao atipičan talenat u francuskoj kinemtografiji, Kler Simon već duže od dve uspešno uspeva da uhvati suštinu stvarnosti.

U okviru retrospektive na Beldocsu biće prikazana njena dela iz osamdesedih („Ne ja… ili Patricijin novac”, „Moj dragi Simon” i „Dan odmora”), kao i iz ove decenije („Šuma od koje su satkani snovi”), a kuriozitet i prava poslastica za publiku festivala biće projekcija svih epizoda obe sezone njene dokumentarne serije „Selo” u ukupnom trajanju od čak 520 minuta. U tom serijalu, ona slika Lussas u južnoj Francuskoj, selo sa samo jednim putem, u kojem poljoprivrednici i vinogradari žive svoju slatku utopiju do trenutka prihvatanja visokotehnološkog alata u svom okruženju…

Mako Sajko (1927) bio je jedan od majstora dokumentarnog filma bivše Jugoslavije, hrabar autor koji je gotovo svakim svojim filmom dovodio u pitanje status kvo i postavljao pitanja koja u tadašnjem komunističkom društvu nisu smela da budu postavljana. Zbog toga je platio visoku cenu, ali je u svom delu ostao beskompromisan.

Sajko je 1959. završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a usavršavanje je nastavio u Parizu i Minhenu. Kao pomoćnik reditelja radio je kod Františeka Čapa, Franca Štiglica, Janeta Kavčiča i Franca Kosmača, a zbog izbora društvenih tema u svojim dokumentarnim filmovima, svrstavan je u grupu zabranjivanih reditelja. Zbog svog kritičkog pristupa platio je prekidom karijere. Njegov kratkometražni dokumentarac „Samoubice, oprez!” (1967) bacio je crnu mrlju na tadašnju Titovu Jugoslaviju, zbog čega je on dobio lošu „ocenu” i nije postavljen za direktora „Viba filma”. Posle toga, cenzurisani su mu mnogi filmovi, među kojima i „Narodna nošnja” (1975) zbog čega je napustio kinematografiju.

U okviru retrospektive, u Beogradu će po prvi put na jednom mestu biti prikazano svih 15 njegovih dokumentarnih filmova, od kojih su svi nastali u periodu od 1961. do 1975. godine. Uz samu retrospektivu, biće prikazan i film o Maku Sajku, „Mako“ Siniše Gačića, a biće priređen i masterklas ovog velikog autora.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

„Šerbet“ Nikole Stojanovića i dve srpske manjinske koprodukcije u ovogodišnjem programu „Motovunski kratki“ Festivala u Motovunu

Pristigle su čak 674 prijave, a selektori, Inja Korać i Andrej Korovljev, odabrali su 25 hrvatskih, regionalnih i svetskih ostvarenja za ovogodišnjeg izdanje programa  Motovun Film Festival-a u Hrvatskoj.

Među odabranima je i srpski kratki igrani film „Šerbet“ Nikole Stojanovića, a tu su i dve srpske manjinske koprodukcije, filmovi „Mikrokazeta – najmanja kazeta koju sam ikad vidio“ Igora Bezinovića i Ivane Pipal i „Pustolovine Glorije Scott – Umorstvo u katedrali“ Matije Pisačića i Tvrtka Raspolića.

Sinopsis filma Šerbet u jednoj kratkoj rečenici glasi: Dvoje destruktivnih mladih testiraju granice sopstvene ljubavi.

Šerbet je, kao ispitni film na trećoj godini Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, režirao Nikola Stojanović, a po scenariju Nađe Petrović. Direktor fotografije je Mladen Teofilović, a film je montirao Nikola Stojanović. U filmu glume: Jelena Tjapkin, Branko Perišić, Stela Ćetković, Branislav Platiša, Tamara Milošević, Miljana Kravić…

Film traje 20 minuta. Na prošlogodišnjem Pančevo Film Festival-u Mladi žiri nagradio je Jelenu Tjapkin za ulogu u ovom ostvarenju, dok je takođe lane Šerbet poneo i značajnu nagradu Srce Sarajeva za najbolji studentski film Sarajevo Film Festival-a.

Nađa Petrović i Nikola Stojanović su autori još dva zapažena kratkomertražna ostvarenja – nagrađivanog Mi smo videli leto i najnovijeg Sve kako treba. Mi smo videli leto, ovenčan Granprijem na Martovskom festivalu (Festivalu dokumentarnog i kratkog filma) u Beogradu za najbolji kratki film, prikazan je u Motovunu prošlog leta. 

Ovogodišnji Motovun Film Festival odigravaće se od 30. jula do 1. avgusta, a, kako je ranije objavljeno, na programu je i srpski dugometražni igrani film Ajvar u režiji Ane Marije Rossi.

Uspon Džordana Pitersona na predstojećem BELDOCS-u

U programu „Profile” predstojećeg 13. međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs biće prikazan film „Uspon Džordana Pitersona” u režiji kanadske autorke Patriše Markoče, o jednom od najkontroverznijih ljudi našeg vremena – Džordanu Pitersonu.

U vreme kada se lome koplja oko ovog uticajnog intelektualaca sa zapada, profesora psihologije na Univerzitetu u Torontu, Markočin dokumentarac daje redak, intiman pogled na život i promišljanja Džordana Pitersona, koji je privukao pažnju sveta svojim kritikama političke korektnosti i politike identiteta.

U filmu koji se fokusira na Pitersonov rad, uticaj i stavove, prati se njegovo sticanje svetske slave nakon što je 2016. objavio kontroverznu viralnu video-seriju nazvanu „Profesor protiv političke korektnosti”. Zatim je u roku od dve godine prodao više od tri miliona primeraka knjige za samopomoć „12 pravila za život”, postajući prepoznatljiv mislilac kog jedni smatraju akademskom rok zvezdom koja rasprodaje predavanja širom sveta, dok ga drugi percipiraju kao vrlo opasnu pretnju progresivnom društvu.

„Uspon Džordana Pitersona” prikazuje sa jedne strane uzdizanje univerzitetskog profesora do statusa uticajnog mislioca, oslikavajući njegove trenutke retke samoće u domu u Torontu, razgovore sa porodicom – suprugom Tami i decom, sinom Džulijanom i kćerkom Mihaelom, i prijateljima, ali i mišljenja trans aktivista i drugih njegovih neistomišljenika koji stoje iza protesta uperenih protiv njega, i koji ga smatraju štetnom pojavom na javnoj sceni.

U okviru festivala biće održan i razgovor na temu politike i filozofije Džordana Pitersona na kojem će sagovornici suprotstavljenih stavova u pogledu ovog profesora razmotriti njegova izneta viđenja i opažanja.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. U bogatom festivalskom programu, koji je četvrti put zaredom dobio podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, biće prikazano više od 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja.

BIOSKOPI U SRBIJI IPAK ZATVORENI DO AVGUSTA

POČETAK RADA BIOSKOPA U SRBIJI ODLOŽEN ZBOG PANDEMIJE

VELIKU AKCIJU „POVRATAK U BIOSKOP“ USPORILA GLOBALNA KRETANJA U FILMSKOJ INDUSTRIJI  USLOVLJENA COVIDOM – 19

Uprkos optimizmu i nadanjima da će bioskopi u Srbiji startovati sa radom 01. jula, globalna pandemija i zdravstvena kriza u Srbiji,  poremetila je najavljene planove. Naime, iako su posle tri i po meseca pauze, bioskopi napokon trebali da otvore svoja vrata za posetioce, u okviru akcije „Povratak u bioskop“, start rada bioskopa u Srbiji ipak se očekuje tokom meseca avgusta. 

Prateći globalna kretanja u filmskoj industriji, distribucija svih novijih holivudskih ostvarenja odložena je za sredinu avgusta, kada su i planirane  prve svetske premijere. U skladu sa tim, a poštujući standarde uspostavljene na globalnom nivou koji se tiču pandemije, i start rada bioskopa u Srbiji može se očekivati u isto vreme, odnosno tokom meseca avgusta.

Usled nastale situacije, filmska industrija je pretrpela velike gubitke, i time se svrstala u red  jedne od najugroženijih delatnosti tokom „covid krize“. Imajući u vidu da je oko 5000 ljudi zaposleno u ovoj industriji u Srbiji, zabrinjava i činjenica da je  u ovom trenutku veliki broj ljudi u riziku i bojazni za očuvanje svojih radnih mesta.

Podsetimo, prvobitno je planirano da do prvih premijera, bioskopi u Srbiji prikazuju najgledanije filmove iz prošle, ali i tekuće godine, kao i oni čije je prikazivanje prekinula pandemija.

Precizne smernice po pitanju novog datuma predviđenog za akciju „Povratak u bioskop“, biće saopštene blagovremeno.

Švedski filmovi na Somborskom filmskom festivalu

U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 10. do 13. jula u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”, uz tri selekcije domaćih ostvarenja naći će se i jedna inostrana – Panorama švedskih filmova.

Ova programska celina realizovana je u saradnji sa ambasadom Švedske i prikazuje ostvarenja iz savremene kinematografije ove zemlje, čije su projekcije održane na značajnim evropskim filmskim festivalima tokom prethodne dve godine. Dva filma u ovogodišnjem izboru biće prikazana u Dvorištu Županije.

“Brit-Mari je bila tu”, adaptacija istoimenog književnog bestselera Fredrika Bakmana u režiji Tuve Novotni, na programu festivala je u petak 10. jula u 22h. Radnja prati domaćicu Brit-Mari koja odlučuje da napusti supruga posle 40 godina braka, a time i svoj dotadašnji život. Ona prihvata novi, izazovni posao u malom gradu Borgu koji nema drugog ponosa osim mladog fudbalskog tima. Njen novi posao je da trenira mlade fudbalere. U glavnoj ulozi je jedna od vodećih švedskih glumica Pernila August, poznata i po svojoj saradnji sa legendarnim rediteljem Ingmarom Bergmanom.

“Sune vs Sune” reditelja Džona Holmberga, film je o  najgorem mogućem početku školske godine jednog švedskog dečaka. Prvog dana četvrtog razreda, Sunea dočekuje iznenađenje. Na njegovom mestu je novi dečak i on je sve što Sune želi da bude. I ne samo to, već je njegovo ime takođe Sune. Film je prikazan na prošlogodišnjem Berlinaleu u programu Generation Kplus, koji je namenjen ostvarenjima za decu. Na repertoaru festivala će biti u subotu, 11. jula u 22h.

Treći Somborski filmski festival biće održan u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”. Na repertoaru će se naći 11 filmova u četiri selekcije: Glavni program, Kultni klasici, Panorama švedskih filmova, i Nostalgija, a gostujući selektor programa je Ivan Karl. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova i koncerti. Ceremonija svečanog otvaranja zakazana je za 10. jul u 20h.

Festival evropskog filma Palić od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici

Nagrada “Aleksandar Lifka” za Mirjanu Karanović

Festival evropskog filma Palić tradicionalno dodeljuje nagrade “Aleksandar Lifka” istaknutim domaćim i inostranim filmskim stvaraocima, koji su svojim angažmanom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji ostavivši neizbrisiv trag. Ovogodišnja dobitnica nagrade u kategoriji domaćih stvaralaca je legendarna glumica Mirjana Karanović. U jugoslovenskoj, srpskoj i regionalnoj kinematografiji aktivna je od debija 1980. u filmu “Petrijin venac” Srđana Karanovića, nakon čega je tokom prethodne četiri decenije ostvarila niz antologijskih uloga i osvojila veliki broj priznanja za svoj rad.

U festivalskom obrazloženju povodom dodele nagrade, navodi se da „Mirjanu Karanović izdvaja njena neiscrpna raznovrsnost glumačke igre, raskošno izražajno bogatstvo i smelost kreativnog istraživanja“. U nastavku ovog teksta stoji: „Odigrane Mirine uloge su velika kolona suprotnosti različitih žena, od prve, nepismene seljanke Petrije u “Petrijinom vencu” do prošlogodišnje Mire Kušević u “Dnevniku Dijane Budisavljević”. Ona pred filmskom kamerom stoji slobodno, bez lažne maske i sa ogromnom ljubavlju, pa na ubedljiv i emotivan način tumači likove žena koje su ljudska mržnja i ravnodušnost teško oštetile, pokazujući da u svakoj od njih i u njoj samoj uvek ima snage za novu borbu“.

Svetsku slavu je stekla ulogom majke u filmu Emira Kusturice “Otac na službenom putu”. Godine 2005. glumila je u filmu “Grbavica” bosansko-hercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić, koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu. Jedna je od svega pet glumica koje su dvaput dobile nagradu Zlatna arena u Puli. Prošlodišnja je laureatkinja nagrade “Dobričin prsten” za životno delo, a tokom svoje dugačke karijere osvojila je i na desetine drugih nagrada za svoj glumački rad. Aktivno igra u pozorištu, na filmu i televiziji. Kao rediteljka debitovala je 2006. filmom “Dobra žena”. Na Akademiji umetnosti u Beogradu izabrana je 2001. u zvanje vanrednog i 2007. u zvanje redovnog profesora na predmetu Gluma. Bila je dekan Akademije umetnosti u dva mandata.

Nagrada “Aleksandar Lifka” dodeljuje se od 2000. godine za doprinos evropskoj kinematografiji, a svake godine Festival evropskog filma Palić ovu nagradu uručuje jednom inostranom i jednom domaćem laureatu. Među dobitnicima su do sada bili  Mikloš Jančo i Milena Dravić (2000), Jirži Mencl i Dušan Makavejev (2001),  Lučijan Pintilije i Gordan Mihić (2002), Kšištof Zanusi i Puriša Đorđević (2003), Margareta Fon Trota i Živorad Žika Mitrović (2004), Andžej Vajda i Eva Ras (2005), Teo Angelopulos i Velimir Bata Živojinović (2006), Ištvan Sabo i Ljubiša Samardžić (2007), Ken Louč i Goran Paskaljević (2008), Ken Rasel i     Miki Manojlović (2009), Konstantin Gavras i Goran Marković (2010), Lordan Zafranović i Srđan Karanović (2011), Žan Mark Bar i Zoran Simjanović (2012), Nikita Mihalkov i Emir Kusturica (2013), Klod Leluš i Mira Banjac (2014), Roj Anderson i Želimir Žilnik (2015), Ulrih Zajdl i Slobodan Šijan (2016), Kristofer Hampton i Slavko Štimac, Brajan Koks i Rade Šerbedžija (2018), Rajko Grlić i Miljen Kreka Kljaković (2019).

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u novom terminu, od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival se tradicionalno održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, i to u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Filmski festival Palić osnovan je 1992. godine i  od nekadašnjih malih i nepretencioznih Palićkih filmskih večeri, preko upornih pokušaja stvaranja ozbiljnog regionalnog festivala u teškim vremenima izolacije i prvih pokušaja povezivanja kinematografija tada zaraćenih zemalja izrastao je u važnu tačku na mapi evropskih filmskih festivala. Od 2003. postaje Festival evropskog filma Palić okrenuvši se promovisanju stvaralaštva evropskih autora a time i mesto okupljanja najvažnijih umetnika koji oblikuju kulturnu scenu Evrope. Festival su posetili, između ostalih, Nikita Mihalkov, Ken Louč, Roj Anderson, Ken Rasel, Brajan Koks, Teo Angelopulos, Kristi Puju, Jirži Mencl kao i najveća imena srpske i jugoslovenske kinematografije. FEF Palić je i dobitnik nagrade EFFE (u organizaciji Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festival u 2017-18. godini.

Selekcije filmova Kultni klasici i Nostalgija na Somborskom filmskom festivalu

U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 10. do 13. jula u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”, pored glavnog takmičarkog programa na repertoaru će biti i još dve selekcije domaćeg filma – Kultni klasici i Nostalgija.

Selekcija Kultni klasici posvećena je legendarnim ostvarenjima srpske kinematografije, koja su proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Na festivalu će publika moći da vidi izbor restauriranih ostvarenja, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona. U petak 10. jula od 21.30 biće prikazan klasik “Specijalno vaspitanje” Gorana Markovića iz 1977. godine, u kome su igrali velikani jugoslovenskog glumišta Slavko Štimac, Bekim Fehmiu, Aleksandar Berček, i drugi. Narednog dana u isto vreme, na programu je ostvarenje Gorana Paskaljevića “Varljivo leto ‘68” iz 1982. godine, sa Slavkom Štimcem, Danilom Batom Stojkovićem, Mijom Aleksićem i drugima u glumačkim rolama. U nedelju, 12. jula u 21.30, na programu je još jedan kultni film Gorana Markovića “Nacionalna klasa” iz 1979, u kome je pokojni Dragan Nikolić odigrao jednu od najpopularnijih uloga u svojoj karijeri. Sve projekcije iz ovog programa će se odigrati u Kabareu Narodnog pozorišta Sombor.

U selekciji “Nostalgija”, posvećenoj ostvarenjima s osvrtom na značajne događaje i ličnosti iz prošlosti Sombora, naći će se igrano-dokumentarni film “Žućko – Priča o Radivoju Koraću” scenariste i reditelja Gordana Matića o legendarnom košarkašu Radivoju Koraću, rođenom u ovom gradu. Ovo ostvarenje proglašeno je za jedan od deset najboljih filmova o košarci u izboru uticajnog francuskog sportskog magazina Basket, a od premijere 2011. osvojilo je nekoliko značajnijh nagrada na evropskim i svetskim festivalima. Projekcija filma “Žućko – Priča o Radivoju Koraću” biće u Dvorištu Županije u nedelju 12. jula u 22 časa.

Scenarista i reditelj Gordan Matić naglasio je da mu je veoma drago što će film ponovo imati festivalsku projekciju upravo u rodnom gradu legendarnog košarkaša. Motivaciju za snimanje filma našao je u činjenici da je Korać pomalo zaboravljen, uprkos značaju koji je imao u svoje vreme. “Radivoje Korać je predstavljao nešto lepo i dobro, po čemu se ljudi sete Jugoslavije i Srbije. Pozitivno je uticao na okolinu i društvo, ali i rušio predrasude i stereotipe o ljudima i životu u komunističkoj Jugoslaviji”, podsetio je on. „U pripremama za film uradio sam sto dvadeset tri intervjua da dođem do onoga što je iza zvaničnih podataka o broju koševa i medalja, a u završnu verziju filma je ušlo šesnaest sagovornika“, zaključio je Matić.

Treći Somborski filmski festival biće održan u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”. Na repertoaru će se naći 11 filmova u četiri selekcije: Glavni program, Kultni klasici, Panorama švedskih filmova, i Nostalgija, a gostujući selektor programa je Ivan Karl. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova i koncerti. Ceremonija svečanog otvaranja zakazana je za 10. jul u 20h.

Besplatan put u Veneciju za filmofile

Takmičenje u kom se filmofilima pruža šansa da posete neke od najprestižnijih filmskih festivala u Evropi nastavlja se 10. juna i trajaće do 12. avgusta.

Novi krug evropskog filmskog izazova poziva učesnike da tokom 10 nedelja odgledaju 10 evropskih filmova, uloguju se na europeanfilmchallenge.eu, postave fotografiju kao dokaz da su film odgledali i sakupljaju bodove. Svaki evropski film donosi im 4 boda dok se svaka različita platforma nagrađuje sa 3 poena. Platforma može biti bioskop, filmski festival, tv kanal, VoD platforma ili bilo koji legalan vid prikazivanja.

Največi filmofil ili osoba sa največim brojem bodova u ovom krugu osvaja putovanje na filmski festival u Veneciji. Shodno situaciji izazvanoj virusom COVID19, ukoliko dođe do otkazivanja festivala ili putovanje u Italiju ne bude moguće u datom trenutku, pobednik ili pobednica kao nagradu dobiće godišnju pretplatu na sajtu dafilms.com i projektor, kako bi u svom domu mogli da uživaju u omiljenim filmovima.

European film challenge se istovremeno odvija u 8 evroskih zemalja: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Češkoj, Španiji, Portugalu, Litvaniji i Letoniji. Organization takmičenja u Srbiji je Međunardoni festival dokumentarnog filma Beldocs koji se ove godine održava od 3. do 10. septembra.

Tokom takmičenja učesnici mogu osvajati dodatne bodove o čemu se mogu informisati na društvenim mrežama @europeanfilmchallengeserbia.

Velika akcija „Povratak u bioskop“ počinje 1. jula

Nakon tri meseca pauze, bioskopi će od 1. jula ponovo otvoriti vrata za svoje posetioce. Veliku akciju „Povratak u bioskop“, koja će u prvim danima jula biti organizovana u svim gradovima Srbije, inicirale su Sekcije distributera i prikazivača u Grupaciji kinematografije koje su uputile molbu za podršku Filmskom centru Srbije i Privrednoj komori Srbije, što su ove institucije i prihvatile. Sekcije distributera i prikazivača članice su Grupacije Kinematografije Privredne komore Srbije, koja je deo Udruženja za kreativnu industriju.

Podržavajući jedinstvenu misao, da nam je socijalizacija danas potrebnija  više nego ikad, publika će od 1. do 15. jula svoje omiljene filmove, u odabranom društvu,  moći konačno da gleda iz bioskopske fotelje i na velikom platnu. U duhu solidarnosti sa planetarnom pandemijom, cena karata za filmove će tokom trajanja akcije u svim bioskopima biti po simboličnoj ceni od 200 dinara. Cena će važiti za sve filmske projekcije.

„Filmski centar Srbije snažno podržava ovu akciju Sekcija distributera i prikazivača Grupacije kinematografije, posebno imajući u vidu da smo se tokom vanrednog stanja obraćali Vladi Republike Srbije, sa molbom za pružanje pomoći njima, ali i drugim akterima filmske industrije u Srbiji. Prepoznali smo da su distributeri i prikazivači prvi osetili prekid u radu, a da će se poslednji vratiti normalizaciji u poslovanju. Pored toga, FCS je uložio značajna sredstva i energiju u razvoj i osavremenjivanje bioskopske infrastrukture širom Srbije, i jedan od naših prioriteta je da se ova grana filmske industrije što brže oporavi, ali i poboljša, nakon perioda u kome nije imala mogućnost da ostvari prihode. Sa zadovoljstvom se pridružujemo ovoj sjajnoj inicijativi“ izjavio je direktor FCS-a Gordan Matić.

Jedinstveni repertoar će u svim bioskopima činiti dvadesetak filmskih naslova. U pitanju su filmovi iz tekuće i prethodne godine, koji su se izdvojili svojom gledanošću i kvalitetom, kao i filmovi kojima je usled nastupanja pandemije, prekinuto bioskopsko prikazivanje.

Nakon završetka akcije, od 15. jula, na repertoarima bioskopa naći će se i prve premijere.

Srpska manjinska koprodukcija „Suton“ u selekciji Kanskog festivala

Srpska manjinska koprodukcija „Suton“ u selekciji Kanskog festivala

U selekciju prestižnog Filmskog festivala u Kanu uvršten je film „Suton“ litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa, istorijska drama nastala kao kooprodukcija Litvanije, Francuske, Srbije, Letonije, Češke i Portugalije, i uz podršku, između ostalih, i Filmskog centra Srbije. Reč je o prvoj i zasad jedinoj koprodukciji Litvanije i Srbije.

Kanskog filmskog festivala u tradicionalnom obliku i terminu ove godine nije bilo zbog poznate situacije sa pandemijom kovida 19, ali je Tjeri Fremo, umetnički direktor te ugledne i dugovečne filmske fešte, danas obelodanio listu filmova izabranih za 73. izdanje Kana.  Među njima je i pomenuto Bartasovo ostvarenje.

Sinopsis „Sutona“ glasi: Litvanija, 1948. Rat je gotov, ali zemlja živi u bedi. Devetnaestogodišnji Untė je pripadnik partizanskog pokreta koji se opire sovjetskoj okupaciji. Pozicije u toj borbi nisu jednake, ali će ova očajnička borba odlučiti budućnost čitavog stanovništva. U uzrastu u kom se otkrivaju život i ljubav, mladić nailazi na nasilje i izdaju. Granice između burne strasti mladosti i cilja njegove borbe su zamagljene. On će se predati svim srcem, makar to značilo i da će izgubiti svoju nevinost.

Film „Suton“ su producirali Šarunas Bartas  i Jurga Dikčiuviene u ime livanske kuće Studio Kinema,  u koprodukciji sa kućama: Kino Elektron (Francuska), Biberche Productions (Srbija – producentkinja Nikolina Vučetić Zečević), Mistrus Media (Letonija), Sirena Film (Češka), Terratreme Filmes (Portugalija). Kako navodi portal Film New Europe, budžet  ovog filma iznosi oko 1,8 miliona evra. Film je sniman tokom dvadeset i dve nedelje u Litvaniji, a na njegovom nastanku je, pored tima produkcijske kuće Biberche i Nikoline Vučetić Zečević, učestvovalo i mnogo filmskih autora i radnika iz Srbije (maskeri, šminkeri, šarferi, mikromani, VFX artisti i supervizor). Film „Suton“ traje 128 minuta.

Pored „Sutona“ na listi odabranih našlo se još 55 ostvarenja iz čitavog sveta, između ostalog i nove režije Vesa Andersona, Fransoa Ozona, Stiva Mekvina, Maiven, Tomasa Vinterberga, Fernanda Truebe…  Očekuje se da će ovogodišnja kanska selekcija biti prikazana u okviru posebnih projekcija na filmskim festivalima koji se održavaju od jeseni pa na dalje (Lokarno, Telurajd, Toronto, San Sebastijan, Busan…). Datum srpske premijere „Sutona“ biće naknadno saopšten.

Trinaesto izdanje Beldocsa biće održano od 3. do 10. septembra

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji je ove godine odloženo zbog pandemije korona virusa, umesto u maju biće održano od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu. Pored filma “Govori da bih te video” koji će otvoriti ovogodišnji Beldocs nakon uspešnih nastupa na festivalima IDFA, Dok.fest Minhen i Doc Fortnight u Njujorškom muzeju MoMA, na programu Beldocsa naći će se i drugi najznačajniji ovogodišnji naslovi dokumentarnog filma.

Na repertoaru će biti ostvarenja “Za Samu” Vad Al-Kateab i Edvarda Votsa i “Pećina” Ferasa Fajada, koji su bili nominovani za Oskara. Uz njih su i “Nestanak moje majke” Benjamina Barezea, nominovan za “evropskog Oskara”, “Radovi i dani (Taoko Šiođiri u slivu Šiotani) K.V Vintera i Andersa Edstrema, dobitnik glavne nagrade novog programa Berlinalea Encounters, “Besmrtna” Ksenije Okhapkine, dobitnik nagrade za najbolji dokumentarni film festivala u Karlovim Varima, “Godina otkrića”Luisa Ljopeza Karaska, dobitnika nagrade Tigar festivala u Roterdamu, “Zemlja je plava kao pomorandža” Irine Cilik, koji je ovenčan nagradom za najbolju režiju u selekciji svetskih dokumentaraca festivala Sandens.

U festivalskom programu biće prikazano preko 120 dokumentarnih filmova i VR/AR sadržaja. U planu je i Beldocs market, bogat program za filmske profesionalce iz Zapadnog Balkana, postsovjetskih zemalja, ali i iz drugih zemalja sa našeg kontinenta, u okviru koga će 30 projekata u različitim fazama razvoja i produkcije biti razvijano i predstavljeno potencijalnim kupcima iz Evrope – televizijskim urednicima, predstavnicima VoD platformi, agentima prodaje, nacionalnim fondovima, distributerima, itd. Ovaj program je od izuzetnog nacionalnog značaja jer stimuliše razvoj nacionalne savremene dokumentarne kinematografije, kroz brojne programe i povezivanja sa relevantnim međunarodnim akterima filmske industrije

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs će se četvrti put zaredom održati uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA. Od 2015. godine kada je Srbija pristupila ovom programu, Udruženje Beldocs je ukupno 13 puta do sada dobilo podršku ovog programa za projekte: Beldocs međunarodni festival dokumentarnog filma (4 puta), Beldocs Industry/Beldocs market (4 puta), #europeanfilmchallenge (3 puta), I AVA Doc (2 puta). MEDIA prepoznaje Beldocs kao jedan od najznačajnijih filmskih festivala u regionu Zapadnog Balkana, koji se kontinuirano razvija i profesionalizuje u skladu sa evropskim standardima.

Specijalna nagrada međunarodnog žirija za Ivanu Mladenović na Filmskom festivalu GoEAST u Visbadenu

11. maja, je završeno ovogodišnje, dvadeseto po redu izdanje festivala GoEAST, Festivala centralnoevropskog i istočnoevropskog filma u Visbadenu, a Specijalno priznanje međunarodnog žirija osvojila je rediteljka Ivana Mladenović za drugi joj igrani dugometražni film „Ivana Grozna“ (Ivana cea Groaznica) . Film je, podsećamo, nastao kao koprodukcija Rumunije i naše zemlje, a uz podršku Filmskog centra Srbije.

Sinopsis glasi: Ivana radi kao glumica u Rumuniji, ali, nakon što biva suočena sa zdravstvenim problemima, ona odlučuje da provede leto u svom malom rodnom gradu pokraj Dunava, u Srbiji, okružena porodicom, Gradonačelnik je zamoli da bude zaštitno lice lokalnog muzičkog festivala i ona to, uz nešto oklevanja, i prihvata. Ali, nakon što iz Bukurešta pristignu njeni ekscentrični prijatelji i nakon što njen ljubavni život, koji se vrti oko znatno mlađeg lokalnog momka, postane predmet tračeva u njenom rodnom gradu, Ivana se nađe na ivici nervnog sloma. Ostali junaci, prijatelji i porodica, dobijaju poziv da ponovo prožive te događaje i da odigraju sami sebe pred kamerama u priči o ženi koja ne uspeva da pronađe svoje mesto ni na ovoj ni na onoj strani Dunava.  Svi „glumci“ mesecima probaju uloge samih sebe prateći napisan scenario. Proces koji je započeo kao vid terapije postaje film.

Film je nastao kao koprodukcija Rumunije i Srbije. Pod radnim nazivom Letnje veče, pola jedanaest je podržan na Konkursu Filmskog centra Srbije  za sufinansiranje proizvodnje manjinskih srpskih koprodukcija. Producentkinja je Ada Solomon, a Ivana Mladenović je i koproducentkinja ovog svog filma. Film je u producentskom smislu delo saradnje kuća Micro FILM i Dunav 84. Film traje 86 minuta.

Vojnici. Priča iz Ferantija, prethodni film Ivane Mladenovićsrpske rediteljke koja radi u Rumuniji, nastao kao koprodukcija Rumunije, Srbije i Belgije, premijerno  je prikazan 2017. na prestižnom festivalu u San Sebastijanu. Osim toga, Ivana Mladenović je 2012, takođe u Rumuniji, režirala dugometražni dokumentarac Isključi svetlo (Turn Off the Lights), a iste te godine smo je gledali u značajnoj ulozi u filmu Srca s ožiljcima (Inimi cicatrizate) glasovitog reditelja Radua Žudea.

Ovaj festival, koji traje već dvadeset godina, zbog dobro poznatih okolnosti ovog proleća odlučio se za svojevrsno hibridno izdanje; naime, tokom planiranog trajanja festivala, od 5. do 11. maja, žiri je izabrane filmove gledao u onlajn varijanti, dok će publika u tradicionalnom vidu moći da ih pogleda u novembru ove godine. Posebno je zanimljivo to što je odlučeno da novčani iznosi svih nagrada ove godine budu ravnopravno podeljeni na sve filmove-učesnike takmičarskih programa, dok će u novembru biti dodeljana novopokrenuta Nagrada publike za najbolje.

Fotografija Ivane Mladenović: Razvan Leucea