Filmovi, festivali…

Zvanično saopštenje za medije Kanskog filmskog festivala

Kanski festival neće moći da se održi u planiranom terminu od 12. do 23. maja, piše u zvaničnom saopštenju Kanskog filmskog festivala.Razmotreno je nekoliko opcija kako bi se festival ipak održao, a glavna opcija je njegovo odlaganje, te će festival biti održan krajem juna i početkom jula ove godine.

Čim razvoj zdravstvene situacije na francuskom i na međunarodnom nivou dopusti da organizatori mogu da pristupe stvarnoj mogućnosti, biće saopštena odluka, u saglasju sa Vladom Francuske, Gradskim većem Kana, kao i sa članovima Upravnog odbora Festivala, filmskim profesionalcima i svim partnerima tog događaja.

U međuvremenu, Kanski festival glasno i nedvosmisleno daje podršku svima onima koji pozivaju na poštovanje sveopšte izolacije i pozivaju sve da pokažu solidarnost u oviom teškim vremenima za čitav svet.

Projekat novog filma Pavla Vučkovića na prestižnom koprodukcionom marketu „Atelje“ u Kanu

Projekat novog filma scenariste i reditelja Pavla Vučkovića, „Mraz“ (Frost), izborio je mesto među 16 odabranih projekata koji će činiti ponudu ovogodišnjeg, šesnaestog po redu izdanja „Ateljea“, platforme koju je još 2005. pokrenuo program Sinefondasjon (Cinefondation). „Atelje“  (L’Atelier) će se, kao i ranijih godina, odvijati u sklopu Kanskog filmskog festivala, čiji je integralan deo, a konkretno ove godine – od 14. do 21. maja.

Reč je o platformi koja svake godine u Kanu ugošćava reditelje iz čitavog sveta, čiji se filmski projekti smatraju posebno zanimljivim i potencijalno značajnim. Oni će, zajedno sa svojim producentima, tokom tog perioda u Kanu biti u prilici da se susretnu sa potencijalnim partnerima, što je nužan korak na putu zaokruživanja projekta i samog početka snimanja. „Atelje“ svojim učesnicima obezbeđuje pristup međunarodnim koprodukcijama, i na taj način ubrzava završetak filma. „Atelje“ je pokrenut 2005. godine, a osmišljen je sa ciljem da se stimuliše kreativno filmsko stvaralaštvo i da se ohrabre nove generacije filmskih autora.

Ovaj projekat je na koprodukcionom marketu Transilvania Pitch Stop, održanom u okviru Međunarodnog filmskog festivala u Transilvaniji, u Rumuniji, osvojio nagradu Eurimagesa za razvoj koprodukcije (u iznosu od 20.000 evra), a lane je učestvovao i na koprodukcionom marketu Cinelink Industry Days Sarajevskog filmskog festivala.

U maju prošle godine projekat filma “Mraz” je podržan na konkursu Filmskog centra za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Tom prilikom, u obrazloženju komisije je navedeno i sledeće: „Mraz scenariste i reditelja Pavla Vučkovića je priča o mladoj policijskoj inspektorki Mirjani koja po zadatku odlazi u malo selo u Istočnoj Srbiji da istraži slučaj nestale devojke Adele. U maniru hibridne matrice trilera i horora, autor vešto uspostavlja glavnu žanrovsku liniju, liniju detektivskog filma.“

Široj publici Pavle Vučković je ponajpre poznat kao reditelj (i jedan od scenarista) celovečernjeg igranog filma “Panama” (2015), premijerno prikazanog na specijalnoj projekciji u okviru zvaničnog programa Filmskog festivala u Kanu te godine, a upravo u Kanu je 2003. godine poneo prestižnu nagradu Cinefondation za i kasnije izrazito uspešan kratki igrani film “Beži, zeko, beži”. Vučković je i dobitnik treće nagrada Cinefondation za kratki film “Minus” (2007), takođe na Kanskom filmskom festivalu. Projekat filma “Mraz podržao” je i program MEDIA Kreativna Evropa Evropske unije.

Mališan“ Danila Bećkovića na tri kontinenta

Srpski kratkometražni igrani film „Mališan“ u režiji Danila Bećkovića, od početka godine uvršten je u zvanične programe međunarodnih filmskih festivala u Aziji, Evropi i Severnoj Americi.

Nakon prikazivanja na 3. međunarodnom filmskom festivalu u Katmanduu, u Nepalu (Nepal International Film Festival) prošlog februara, film će u martu biti prikazan na festivalima u Landshutu, u Nemačkoj (Landshut Short Film Festival), i u Moskvi, u Rusiji (Russian International Horror Film Awards), dok će krajem aprila imati severnoameričku premijeru na 21. izdanju festivala u Njuport Biču (Newport Beach Film Festival).

Festival u Njuportu je jedna od najvažnijih filmskih smotri u Kaliforniji, sa prosečnom posetom od skoro 60.000 gledalaca iz Los Anđelesa i okoline, a istovremeno predstavlja i veliki industrijski događaj na kom se okupljaju brojni holivudski glumci, reditelji, producenti, kao i distributeri u potrazi za novim akvizicijama. Festival svoju reputaciju, između ostalog, duguje „otkriću“ ostvarenja “Crash” Pola Hagisa iz 2005. godine, koji je kasnije osvojio i Oskara za najbolji film te godine.

“Mališan” je međunarodnu premijeru imao u junu prošle godine na najprestižnijem azijskom festivalu filmske fantastike u Bušonu, u Južnoj Koreji, a potom je prikazan i na najznačajnijim evropskim žanrovskim festivalima poput onih u Siđesu, Trstu i Helsinkiju, na festivalu istočnoevropskog filma u Kotbusu, kao i mnogim drugim.

Glavne uloge tumače mladi finski glumac Oni Tomila, koji se proslavio filmovima “Rare Exports” i “Big Game”, u kome je nastupao uz holivudsku zvezdu Semjuela L. Džeksona, kao i Katarina Žutić i Slaviša Čurović, dok se po prvi put na filmu pojavljuje Darija Vračević.

Film je, po scenariju Dimitrija Vojnova, režirao Danilo Bećković, u produkciji Marka Paljića i Jordanča Petkovskog. Direktor fotografije bio je Dušan Ivanović, kompozitor Marko Kon, scenografkinja Jelena Milinović, montažer Aleksandar Popović, a kostimografkinja Ivana Stojanović.

“Mališan” je nastao u produkciji kuća Mali Budo i Gargantua films, uz podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kao i Centra za kulturu i turizam Mladenovac.  Koproducenti su kuće Cineplanet, Vertigo, Digitalkraft i Mosquito.

„Nebeska udica“ i „Žućko – Priča o Radivoju Koraću“ među najboljim svetskim filmovima o košarci


Uticajni francuski sportski magazin Basket u svom broju za decembar 2019, između ostalog, doneo je listu 10 filmova o košarci s kojima se treba upoznati. Na petom mestu nalazi se „Nebeska udica“ Ljubiše Samardžića, a na sedmom dokumentarno-igrani film “Žućko – priča o Radivoju Koraću” u režiji Gordana Matića.

U odrednici o “Nebeskoj udici” navodi se da je košarka u tom filmu prikazana kao vid terapije tokom NATO agresije na našu zemlju, kao i da se u filmu pojavljuju i voljeni košarkaški srpski superstarovi. U delu koji se tiče filma “Žućko – Priča o Radivoju Koraću“istaknuto je da je reditelj srčano ispričao priču o prvoj istinskoj košarkaškoj zvezdi na ovim prostorima, odnosno o neponovljivoj pojavi, što je Radivoje Korać po mnogo osnova svakako bio.

„Nebeska udica“ je igrani film iz 2000. godine u kome glavne uloge tumače Nebojša Glogovac, Ana Sofrenović i Nikola Kojo. Bio je srpski kandidat za Oskara, za najbolji film van engleskog govornog područja. U ovom ostvarenju Kaji, bivšem košarkaškom reprezentativcu Jugoslavije, padne na um da popravi košarkašku halu u kojoj su pre bombardovanja igrali. Mada je ideja prihvaćena kao suluda u takva vremena, nikome od mladića iz kraja nije stalo da celo leto provedu po skloništima. I sva omladina, pa i stariji svet, roditelji i drugi posmatrači stvari koje se odigravaju na ulicama, kao i suparnička ulična banda bivaju privučeni idejom o popravci hale i terena za basket.

“Žućko – priča o Radivoju Koraću” je igrano-dokumentarni film o jednom od najvećih košarkaša sa ovih prostora. Istovremeno, ovo je priča o jednom vremenu, o zemlji koje više nema, bivšoj Jugoslaviji, koja se tih 50-tih i 60-tih godina 20. veka počela otvarati prema Zapadu preko sporta, muzike, filma, mode. Igrane uloge tumače Vladimir Aleksić, Katarina Radivojević, Tihomir Stanić, Voja Brajović i Tamara Krcunović. Naratori u filmu su Aleksandar Saša Đorđević i Milenko Tepić, a među sagovornicima su brojna legendarna imena iz sveta jugoslovenske i svetske košarke: Borislav Stanković, Ranko Žeravica, Ivo Daneu, Nikola Plećaš, i mnogi drugi.

Tri nagrade za dva srpska filma u Berlinu

Dva srpska filma čiju je realizaciju podržao Filmski centar Srbije nagrađena su na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Berlinu. Film „Otac“ u režiji Srdana Golubovića osvojio je Nagradu publike i proglašen je za najbolji film u programu „Panorama“ po odluci Ekumenskog žirija, dok je za rumunsko-srpsku koprodukciju „Malmkrog“ rumunski sineasta Kristi Puju osvojio Plaketu Zlatni medved za najboljeg reditelja u novouspostavljenom takmičarskom programu „Susreti“.

Nagrade Ekumenskog žirija, koji okuplja stručna lica evanđelističke i katoličke crkve, dodeljuju se filmovima koji senzibilizuju gledaoce za duhovne, ljudske i društvene vrednosti. Pored ovog filma koji je nastao kao koprodukcija Srbije, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, Golubović je istom nagradom ovenčan i 2013. godine za film „Krugovi“.

Pored toga, film „Otac“ je u konkurenciji od 36 filmova osvojio i Nagradu publike, koja se po 22. put dodeljuje najbolje ocenjenom filmu u selekciji „Panorama“, a zvanična dodela ove prestižne nagrade zakazana je za 1. mart 2020. godine.

Film „Malmkrog“ u čijoj su realizaciji učestvovali srpski filmski radnici zasnovan je na filozofskom delu „Tri razgovora“ Vladimira Solovjova. Producent na ovom filmu koji predstavlja koprodukciju Rumunije, Srbije, Švajcarske, Švedske, Severne Makedonije i BiH je Anka Puju sa kompanijom Mandragora (Rumunija), izvršni producent je Anamaria Antoči, dok su koproducenti Milan Stojanović iz Sense Production, Ivica Vidanović iz Cinnamon Film (Srbija), Jorgen Andersen iz kompanije Doppleganger (Švedska), Dan Vešler iz Bord Cadre Films (Švajcarska), Mirsad Purivatra iz Produkcije 2006 (BiH) i Labina Mitevska iz Brothers and Sisters Mitevski (Severna Makedonija). Na „Malkmkrogu“ su radili srpski dizajneri zvuka Zoran Maksimović i Ognjen Popić, kompjuterske vizuelne efekte kreirali su Živa Stanojević i Vukan Burić, a u filmu je korišćena numera „Tebe poem“ Stevana Stojanovića Mokranjca. Pored toga, na filmu su radili i domaći filmski radnici u sektoru kamere, uz korišćenje filmske opreme iz jednog od domaćih filmskih rentala. Filmski centar Srbije podržao je projekat „Malmkrog“ (tada pod nazivom „Letinjikovac“) na konkursu za sufinansiranje manjinskih ko-produkcija u 2018. godini.

“Proleće na poslednjem jezeru” u produkciji Radio televizije Srbije biće premijerno prikazan u ponedeljak, 2. marta u 18.30 u Kombank dvorani u okviru ovogodišnjeg FEST-a. Film istražuje period iz života našeg proslavljenog pisca Ive Andrića, u vreme njegovog ambasadorskog angažmana. Radnja filma smeštena je u godine Drugog svetskog rata, kada su diplomate i diplomatsko osoblje iz jugoslovenskih misija iz zemalja koje je okupirao Treći rajh, deportovani u hotel na Bodenskom jezeru. Među diplomatama našao se i sam Andrić, u to vreme veleposlanik jugoslovenskog diplomatskog predstavništva u Berlinu. Paralelno sa iščekivanjem razrešenja sudbine jugoslovenskih diplomata koji borave u hotelu, razvija se i intrigantna priča o ljubavnom trouglu između Andrića, kostimografkinje Milice Babić i njenog muža Nenada Jovanovića.

Osim Andrića, Babićeve i Jovanovića, u filmu Proleće na poslednjem jezeru prikazane su mnoge ličnosti jugoslovenske diplomatije tog doba, kao što su Radovan Šumenković, Josip Miličić, Vladimir Vauhnik…

Glumac Tihomir Stanić ponovo se našao u ulozi velikog književnika Ive Andrića, a pored Stanića glumačku ekipu čine i Nebojša Milovanović, Olga Odanović, Nataša Tapušković, Marija Vicković, Aleksandar Đurica, Jelena Ćuruvija, Dragan Petrović, Jovan Jovanović, Boris Komnenić, Branislav Trifunović, a upečatljive uloge ostvarili su dvoje mladih glumaca Katarina Marković I Aleksandar Ristoski.

Reditelj: Filip Čolović

Scenario: Vule Žurić

Izvršna producentkinja: Marija Bereta

Direktor fotografije:  Gojko Despotović

Scenografkinja:  Mirjana Andrejević

Kostimografkinja:  Natalija Lukić

Kompozitor: Srđan Marković

Srpski reditelj Ognjen Glavonić u žiriju Berlinala

Ognjen Glavonić, srpski reditelj poznat po filmovima „Teret“ i „Dubina dva“, biće član žirija na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu i odlučivaće o najboljem debitantskom filmu (GWFF Best First Feature Award).

Od 2006. godine, od kada je uvedena GWFF nagrada za najbolji prvi film, Berlinale se još više nego ranije zalaže za podršku debitantima. Za nagradu će se ove godine takmičiti 21 rediteljski prvenac u programima „Susreti“ (3 filma), „Panorama“ (8 filmova), „Forum“ (4 filma), „Generacija“ (4 filma) i „Perspektive Deutsches Kino“ (2 filma). Novčani deo nagrade iznosi 50.000 eura i biće podeljen između producenta i reditelja pobedničkog filma, a donira ga GWFF (Gesellschaft zur Wahrnehmung von Film und Fernsehrechten), društvo posvećeno čuvanju filmskih i televizijskih prava.

Na zvaničnom sajtu Berlinala, naš reditelj je predstavljen sledećim rečima: Srpski redatelj i scenarista Ognjen Glavonić rođen je 1985. godine. Završio je filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegova izuzetna filmografija uključuje dokumentarne filmove „Živan pravi pank festival“ (2014), koji je premijerno prikazan na festivalu Cinéma du Réel u Parizu, i „Dubinu dva“ (2016), koji je nakon premijere na Berlinalu osvojio brojne nagrade na 70 festivala. Njegov najnoviji film, igrani dugometražni prvenac „Teret“, premijerno je prikazan u selekciji „Petnaest dana autora“ u Kanu, a nakon toga i na preko 90 festivala gde je osvojio 26 nagrada. Glavonić je i suosnivač Pančevo film festivala. Pored Glavonića, u žiriju za GWFF nagradu se ove godine nalaze egipatska rediteljka Hala Lotfi i španski proučavalac filma Gonzalo de Pedro Amatria.

Na ovogodišnjem Berlinalu svoje svetske premijere imaće srpski film „Otac“ i manjinska srpska koprodukcija „Malmkrog“, a na festivalu će biti upriličene i dve specijalne projekcije kultnog filma „W.R. – Misterije organizma“ povodom obeležavanja pedeset godina programa „Forum“.

SINOĆ ODRŽANA SVEČANA PREMIJERA FILMA GRUDI

Mira Banjac pozdravljena ovacijama u punoj sali Kombank dvorane

Beograd, 6. februar 2020. – Sinoć u 20h u Kombank dvorani održana je premijera novog filma rediteljke Marije Perović GRUDI.  Crvenim tepihom prošetali su Mira Banjac, koja je specijalno ovom prilikom doputovala iz Novog Sada u pratnji Vojina Ćetkovića, tri glavne glumice: Dubravka Drakić, Nada Šargin i Marija Škaričić, uz Peđu Bjelca, Aleksandra Đuricu, Branimira Popovića I debitante Jelenu Đukić i Danila Lončarević, uz rediteljku filma Mariju Perović.

Među gostima premijere sinoć su bili Svetlana Ceca Bojković, Andrija Milošević, Gordan Kičić, Gorčin Stojanović, Vesna Dedić, Darko Bajić, Valentina Obradović – koja je specijalno za ovu priliku kreirala haljinu rediteljke. Ana Stanić je uživo premijerno izvela pesmu “Samo ljubav” kompozitora Nemanje Mosurovića pred početak projekcije.

Marija Škaričić stigla je prethodnog dana iz Zagreba, zajedno sa hrvatskim koproducentima, a Dubravka Drakić iz Crne Gore, kako bi prisustvovali  premijeri ovog zajedničkog regionalnog projekta u saradnji produkcijskih kuća iz Crne Gore, Hrvatske i Srbije.

Film je ne samo posvećen borbi protiv kancera dojke, i značaju prevencije, već kroz dugogodišnje generacijsko drugarstvo, koje ni daljine nisu mogle da izbrišu, donosi jednu toplu priču o ljubavi, podršci i iskrenim prijateljstvima.

Film od danas kreće da se prikazuje u bioskopima širom Srbije.

Tursko-srpski film „Potencijalni kandidat“ u Roterdamu

Film „Potencijalni kandidat“, nastao u tursko-srpskoj produkciji, imaće svetsku premijeru na 49. Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, koji se održava od 22. januara do 2. februara 2020. godine. Film je odabran da bude deo glavnog takmičarskog programa „Glasovi“ („Voices“).

Filmove u ovom programu odlikuju snažne priče i likovi, a bave se važnim i provokativnim temama. „Potencijalni kandidat“ je najavljen kao moćan i energičan film koji se bavi politikom, licemerjem, cinizmom i korupcijom. Svetska premijera je zakazana za subotu, 25. januar 2020. godine.

Scenarista, glavni glumac i reditelj filma „Potencijalni kandidat“ je Erčan Kesal, turski pisac, glumac i filmski reditelj. Kesal je filmom počeo da se bavi kao glumac i scenarista u filmovima Nurija Bilge Čejčana („Daleki“, „Tri majmuna“ – Nagradu za najbolju režiju u Kanu, „Bilo jednom u Anadoliji“ – Velika nagrada žirija u Kanu). Erčan Kesal je takođe scenarista filma „Najava“ (2018) u režiji Mahmuta Fazil Coskuna, koji je na filmskom festivalu u Veneciji dobio Specijalnu nagradu žirija. „Potencijalni kandidat“ (engleski naslov: „You Know Him“) Kesalov je rediteljski debi kada je u pitanju dugi metar.

Sinopsis otkriva sledeće… Kemal želi da postane gradonačelnik. Priprema svečanu večeru nadajući se da će ga na njoj predsednik partije proglasiti kandidatom. Ali, Kemal tokom večeri odbacuje svoju viziju sebe kao savesnog i predusretljivog doktora sa visokim idealima i suočava se sa istinom da u svakom čoveku počivaju nasilje, zavist i slepa ambicija.

„Potencijalni kandidat“ producirale su produkcijske kuće Ay Yapim (Turska), Poyraz Film (Turska), Thalia Production (Srbija) i Living Pictures (Srbija). Film traje 103 minuta.

Rumunsko-srpski film „Malmkrog“ premijerno na Berlinskom filmskom festivalu

Novi film proslavljenog rumunskog sineaste Kristija Pujua, koji je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije i uz učešće srpskih autora, otvoriće novi takmičarski program „Susreti“ ovogodišnjeg 70. Berlinala.

„Malmkrog“ na Berlinalu

U Berlinu će se održati svetska premijera filma „Malmkrog“ zasnovanog na filozofskom delu „Tri razgovora“ Vladimira Solovjova, a koji je realizovan u koprodukciji Rumunije, Srbije, Švajcarske, Švedske, Severne Makedonije i BiH.  Producent je Anka Puju sa kompanijom Mandragora (Rumunija), izvršni producent Anamaria Antoči, a koproducenti su Milan Stojanović iz Sense Production, Ivica Vidanović iz Cinnamon Film (Srbija), Jorgen Andersen iz kompanije Doppleganger (Švedska), Dan Vešler iz Bord Cadre Films (Švajcarska), Mirsad Purivatra iz Produkcije 2006 (BiH) i Labina Mitevska iz Brothers and Sisters Mitevski (Severna Makedonija).

Na „Malkmkrogu“ su radili srpski dizajneri zvuka Zoran Maksimović i Ognjen Popić, komputerske vizuelne efekte kreirali su Živa Stanojević i Vukan Burić, a u filmu je korišćena numera „Tebe poem“ Stevana Stojanovića Mokranjca. Pored toga, na filmu su radili i domaći filmski radnici u sektoru kamere, uz korišćenje filmske opreme iz jednog od domaćih filmskih rentala. Filmski centar Srbije podržao je projekat „Malmkrog“ (tada pod nazivom „Letinjikovac“) na konkursu za sufinansiranje manjinskih ko-produkcija u 2018. godini.

Kristi Puju (Cristi Puiu) je scenarista i reditelj, poznat po višestruko nagrađivanim filmovima „Smrt gospodina Lazareskua“ (2005), „Aurora“ (2010), „Roba i lova“ (2001) i „Sijeranevada“ (2016). Smatra se začetnikom rumunskog novog talasa i jednim od najznačajnijih istočnoevropskih filmskih reditelja.

Novi berlinski takmičarski program „Susreti“

Prestižna sekcija „Susreti“ („Encounters“), ustanovljena je dolaskom Karla Šatriana na poziciju umetničkog direktora Berlinala, a predstavlja platformu koja nastoji da gaji estetski i dramaturški smele radove nezavisnih i inovativnih filmskih stvaralaca. Cilj joj je da podržava nove poglede u kinematografiji i pruža prostor raznovrsnim narativnim i dokumentarnim formama u zvaničnoj selekciji. Osmišljen kao kontrapunkt, ali i dopuna glavnom „Takmičarskom programu“ („Competition“), „Susreti“ je takmičarski program posvećen novim vizijama. Odabrani filmovi redefinišu tradicionalne forme i pozivaju gledaoce da preispitaju svoju poziciju u odnosu na njih. Kao ogledalo novih načina produkcije, koji su razvijeni u 21. veku, koje reflektuje tu živu energiju, „Susreti“ postaju sastajalište filmskih stvaralaca, producenata, programera i kritičara, ljubitelja filma i filmskih festivala. Program „Susreti“ okuplja petnaestak radova –  svetskih i međunarodnih premijera igranih i dokumentarnih filmova. Tročlana komisija će dodeliti nagrade za Najbolji film, Najbolju režiju i Specijalnu nagradu žirija.

Merlinka na bis u Prajd info centru

24 – 26. januar 2020. Prajd info centar, Beograd

Od 24. do 26. januara, od 19h u Prajd info centru u Kralja Milana 20 u Beogradu, biće reprizirani filmovi pobednici 11. izdanja Merlinka Festivala. Tokom tri dana na repertoaru će se naći italijanski animirani film “Leptiri u Berlinu”, holandski kratki film “Dante protiv Mohameda Alija”, bosanski kratki film “Fikus”, srpski kratki film “Podrška, španski kratki film ”Krokodil”, meksički igrani film “Nije vam ovo Berlin” i portugalski dokumentarni film “Dok nas pornić ne rastavi”. Ulaz na sve projekcije je slobodan.

U petak, 24. januara od 19 će biti prikazan film “Leptiri u Berlinu”  rediteljke Monike Manganjeli. U ovom ostvarenju protagonistkinja Aleks se seli u Berlin 1933. godine, tokom perioda Vajmarke republike. Tražeći mesto u svetu za sebe i svoj seksualni identitet, on posle operacije postaje prvi transseksualac u istoriji, i to u vreme uspona nacizma. Istog dana u 19:30 na repertoaru je film “Dante protiv Mohameda Alija” u režiji Marka Vanegara. U ovom filmu glavni junak Volf odbija da se u nedeljnom meču boksa bori protiv najboljeg druga Aleksandera, celo selo se okreće protiv njega.

U 20h će biti održana projekcija filma “Fikus” Andreja Volkašina, koji prati Almira, skrivenog gej muškarca koji ne može da prihvati svoju seksualnost. Od 20:20 na programu je film “Podrška” rediteljke Milice Maletin, u kome Alisa pokušava da se poveri drugarici Isidori, a ona sluti o čemu se radi i to izbegava. U 20:30 na repertoaru je film “Krokodil” reditelja Horhea Judisa, u kome se Alisija obraća svom omiljenom jutjuberu Viktoru.

U subotu, 25. januar od 19h, biće prikazan najbolji igrani film prošlogodišnje Merlinke, “Nije vam ovo Berlin” reditelja Harija Same. Radnja ovog ostvarenja smeštena je u 1986. godinu u Meksiko Siti. Sedamnaestogodišnji Karlos oseća kako se ne uklapa, ni u svoju porodicu niti među prijatelje koje je izabrao u školi. Sve se menja kada ga pozovu u mistični noćni klub gde otkriva podzemnu scenu noćnog života, post pank, seksualne slobode i drogu.

U nedelju 26. januara od 19h na repertoaru je dokumentarni film “Dok nas pornić ne rastavi” reditelja Žorgea Pelikana. Glavna junakinja Eulalija je konzervativna 65-godišnja majka, koja saznaje da je njen sin koji je emigrirao u Nemačku postao Foster Riviera, prvi međunarodno nagrađeni gej porno glumac. Od šoka i gađenja do očajničkih pokušaja da ga razume, Eulália kreće na emotivno putovanje koje testiranje njene vrednosti, očekivanja i percepcije.

Prošlogodišnji Merlinka festival je od 5. do 8. decembra 2019. prikazao 120 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a specijalni fokus bio je na francuskoj kvir kinematografiji. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Animirani film „Svetlosti i senke“ Rastka Ćirića premijerno na festivalu u Geteborgu

Kratkometražni animirani film „Svetlost i senke“ autora Rastka Ćirića imati svoju svetsku premijeru u okviru predstojećeg Geteborg filmskog festivala. Nastanak i ovog ostvarenja podržao je Filmski centar Srbije (FCS).

U pitanju je adaptacija Geteovog Fausta, u kojoj glavni lik, zbog znanja, strasti i vlasti, Đavolu prodaje svoju senku.

Za sajt festivala, Midhat Ajanović piše: „Oslanjajući se na Pozorište senki, Rastko Ćirić nas podseća da mesto rođenja animacije nije film, već pozorište, te da su pokretne slike, pre svega, veseli ples između svetla i senke. Novi film priznatog srpskog autora je donekle ironični osvrt na istoriju pokretnih slika.“

Rastko Ćirić potpisuje scenario, režiju, dizajn i animaciju filma. Animator i jedan o producenata je Iva Ćirić, a producent filma Milan Stojanović. Montaža i dizajn zvuka delo su Svetolika Miće Zajca, a kompozitor je Nebojša Ignjatović.

Produkciju filma Svetlosti i senke podržao je Filmski centar Srbije.

Rastko Ćirić je redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu za predmete Ilustracija i Animacija i Prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu. Osnivač je predmeta Animacija i Studija za animaciju FPU (2006) i rukovodilac Programa za digitalnu umetnost na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu (od 2005). Bio je saradnik-ilustrator Njujork Tajmsa (New York Times Book Review). Autor je 15 animiranih filmova, među kojima su: Tango Regtajm (1985); Lalilonska kula (1988, Zagreb Film); Ale i bauci (1989); Nevidljive i slabo vidljive životinjske vrste (1998); Metamorf (2005); Fantazmagorija 2008 (2008).

Srpski filmovi na 31. Filmskom festivalu u Trstu

Od 17. do 23. januara biti održano 31. izdanje Filmskog festivala u Trstu, vodećeg festivala posvećenog kinematografijama Centralne i Istočne Evrope na tlu Italije, a i ove zime na programu su brojni srpski filmovi, kao i srpske manjinske koprodukcije.

U takmičarskom programu dugometražnih igranih filmova biće prikazana Asimetrija Maše Nešković i rumunsko-srpska koprodukcija Ivana Grozna autorke Ivane Mladenović. Film Asimiterija je i manjinska italijanska koprodukcija, a projekat tog filma učestvovao je prošle godine u programu This is IT!  koprodukcionog marketa When East Meets West (WEMW) upravo ovog festivala u Trstu.

Van konkurencije za nagrade u Trstu će biti prikazane i dve srpske manjinske koprodukcije – Posljednji Srbin u Hrvatskoj Predraga Ličine i Rounds Stefana Komandareva. Tu je i specijalna projekcija klasičnog filma W. R. – Misterije organizma velikana jugoslovenskog i srpskog filma, pokojnog Dušana Makavejeva.

Deo takmičarskog programa kratkometražnh filmova je i zapaženo ostvarenje Mi smo videli leto mladog Nikole Stojanovića. U programu Art & Sound (Umetnost i zvuk) biće prikazani i film Slučaj Makavejev: Proces u bioskopskoj sali Gorana Radovanovića i srpska manjinska koprodukcija, biografski dokumentarac Tusta Andreja Korovljeva.

U ovogodišnje izdanje pomenutog koprodukcionog marketa When East Meets West (Kad istok susretne zapad) uvršten je i  projekat srpskog igranog filma 1970 reditelja Darka Lungulova, reditelja filmova Tamo i ovde  i Spomenik Majklu Džeksonu.

Forum će se odigrati tokom trajanja Filmskog festivala u Trstu, od 19. do 21. januara. Bilo je prijavljeno ukupno 338 projekata iz 55 zemalja, što je rekordan broj prijava do sad, a odabrana su 22 projekta u fazi razvoja, 12 igranih i 10 dokumentarnih, a očekuje se dolazak 500 filmskih profesionalaca iz više od 40 zemalja.

Slobodan Šijan počeo snimanje filma „Budi Bog s nama“

U nedelju, 22. decembra 2019. godine, počelo je snimanje filma „Budi Bog s nama“, nove režije proslavljenog srpskog reditelja Slobodana Šijana, autora kultnih ostvarenja „Ko to tamo peva“„Maratonci trče počasni krug“ „Davitelj protiv davitelja“. Tokom decembra 2019. godine u Beogradu i Pančevu biće realizovane neke od ključnih scena, a snimanje će se nastaviti početkom 2020. godine na više lokacija u zemlji i inostranstvu. Glumačku podelu predvodi Miloš Biković.

Film „Budi Bog s nama“ producira produkcijska kuća Gargantua Films i producent Marko Paljić. U pitanju je film o Bošku Tokinu (1894-1953), vizuelnom umetniku i reditelju prvog srpskog avangardnog filma, a po scenariju Biljane MaksićVladimira Mančića i samog Šijana. Boška Tokina, kao što je i prethodno najavljeno, tumači Miloš Biković, trenutno najpopularniji srpski glumac mlađe generacije i filmska zvezda međunarodne reputacije. Jedna od važnih uloga u filmu pripala je i sve traženijem hrvatskom glumcu Goranu Bogdanu. Ključni Šijanovi saradnici su još i direktor fotografije Dušan Ivanović, scenografkinja Jelena Milinović i kostimografkinja Bojana Nikitović. Muziku za film komponuje čuvena slovenačka grupa Lajbah.

Novi film proslavljenog srpskog reditelja nastaje kao koprodukcija Srbije (Gargantua Films), Hrvatske (Maxima film i Jaako dobra produkcija), Slovenije (Studio Virc), Crne Gore (Artikulacija Film), Češke (Sirena film), Bugarske (Chouchkov Brothers) i Rumunije (Micro Film). Osim od nacionalnih centara, projekat ovog filma dobio je podršku programa MEDIA – Kreativna Evropa.

Iz najave: Ovo je priča o Bošku Tokinu i snimanju prvog avangardnog filma na ovim prostorima – „Budi Bog s nama“. Upoznaćemo Beograd iz zlatnog doba dvadesetih godina prošlog veka, Beograd avangarde, dadaizma, futurizma i zenitizma; Beograd regtajma, džeza i čarlstona; Beograd automobilizma, aeroplana i seksualne revolucije; Beograda koji je tada smatran Parizom na Balkanu. Film „Budi Bog s nama“ nestao je misteriozno posle snimanja, a kroz Tokinovu priču saznaćemo istinu o njegovoj sudbini. Koliko je snimanje tog filma bilo bitno, govori i činjenica da je u njega bila uključena cela elita tadašnje države, od Ive Andrića, Miloša Crnjanjskog, Tina Ujevića, pa sve do Žanke Stokić, Ite Rine, Kralja Aleksandra, Tita i mnogih drugih znamenitih  ličnosti naše istorije.

Danas počinje 11. Merlinka festival

5. decembar, 20:30h, Velika sala Doma omladine Beograda

Jedanaesto izdanje Merlinke, međunarodnog festivala kvir (queer) filma, biće otvoreno u četvrtak uveče, 5. decembra, svečanom ceremonijom u Velikoj sali Doma Omladine Beograda. Program će započeti u 20:30 koktelom i otvaranjem izložbe “Trans Balkan” Aleksandra Crnogorca, nakon čega će Dreg kraljice iz Haus of KayGie oživeti likove iz legendarnih filmova, kao što su Mortiša Adams, Grdana, Zelena veštica iz Oza, Nevesta iz Kill Bill, Kruela DeVil, Ursula iz Male sirene, i druge.  

Za 21h zakazan je početak svečane ceremonije, kada će umetnik Branko Milisković izvesti svoj performans “Ko je gladan?” u kome glumi Mariju Antoanetu.

Nakon predstavljanja programa festivala, uslediće mini-koncert domaće R&B zvezde Nikolije, a potom će se publici obratiti direktor festivala Predrag Azdejković, kao i francuski reditelj Entoni Hikling koji je specijalni gost manifestacije.

Zvanični program Merlinke otvoriće u 21:30 gruzijsko-švedski film “A onda smo plesali” reditelja Levana Akina. Ovo ostvarenje, koje je švedski kandidat za Oskara, bavi se temom ljubavi između dva gruzijska baletska igrača. Film je premijerno prikazan u maju na Kanskom filmskom festivalu i dobio je nekoliko nagrada na festivalima širom sveta. Na Merlinka festivalu imaće srpsku premijeru.

Ovogodišnji Merlinka festival će od 5. do 8. decembra prikazati 120 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a specijalni fokus je na francuskoj kvir kinematografiji. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Film Dnevnik Diane Budisavljević

otvoriće 6. izdanje festivala “Valjevski filmski susreti”

Valjevo, 29.11. – Dnevnik Diane Budisavljević, rediteljke Dane Budisavljević otvoriće šesto izdanje Valjevskih filmskih susreta. Film će biti prikazan na svečanom otvaranju u Centru za kulturu grada Valjeva 12. decembra u 20h. Ova biografska drama privukla je veliku pažnju od prvog prikazivanja na Pulskom festivalu, sa kojeg su poneli šest priznjanja, a nagrade se nižu na festivalima širom Evrope, uključujući i nagradu na Slobodnoj zoni.  Do sada je film u bioskopima širom Srbije pogledalo više od 15.000 gledalaca.

Apsolutni pobednik Pulskog filmskog festivala sa šest osvojenih priznanja, istinita je priča o državljanki austrijskog porekla udatoj za lekara pravoslavne veroispovesti u Zagrebu, koja je za vreme Drugog svetskog rata, sigurne smrti spasila više od 10.000 srpske dece iz NDH logora. Diana je vodila detaljnu kartoteku dečijih sudbina, koju će joj nakon rata oduzeti nepovratno komunistička vlast 1945. kada njeno germansko i građansko poreklo postaju nepoželjni. U naslovnoj ulozi gledaćemo Almu Pricu, dok su ostale uloge poverene Igoru Samoboru, Mirjani Karanović, Tihomiru Staniću, Krešimiru Mikiću i drugima.

U takmičarskom programu Valjevskih filmskih susreta publika će imati prilike da pogleda 18 kratkih igranih filmova mladih autora iz regiona (Srbija, Crna Gora, Slovenija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina) tokom festivala, a najbolji film po izboru stručnog žirija dobiće nagradu Slobodan Golubović Leman. Tročlani žiri ove godine čine reditelj  Vladimir Blaževski, Dušan Spasojević, scenarista i Drita Llolla, direktorka Seanema film festivala.

U okviru selekcije kratkih igranih filmova / takmičarskog programa dodeliće se i Nagrada Mladi autor koja podrazumeva novčani iznos od 25.000 din. Ove godine Mladi autor se dodeljuje najboljem direktoru fotografije, a o dobitniku će odlučivati žiri u sastavu: Zoran Djordjević, reditelj, Dušan Đorđić, fotograf i snimatelj i Nenad Stevanović, filmski i tv snimatelj.

Trejler filma Dnevnik Diane Budisavljević možete pogledati putem linka: https://www.youtube.com/watch?v=4QjYxJcC2wA

O Valjevskim filmskim susretima: Šesto izdanje regionalnog festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 – 15.decembra 2019. godine pod sloganom “Van okvira”. Festival neguje stvaralaštvo mladih filmskih autora iz regiona kroz takmičarski program, omogućava razvoj mlade publike kao i filmsku edukaciju srednjoškolaca. Glavni program čini selekcija kratkih igranih filmova iz regiona u takmičarskoj selekciji, dugometražni filmovi iz zemlje, regiona i ostalih krajeva Evrope uz propratne programe, koji uključuju Program evropskog filma, muzički program i radionicu.

Festival organizuje VAKUM u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo, Eu info centrom, Istraživačkom stanicom Petnica, dok su programe festivala podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Grad Valjevo, Regionalna kancelarija za saradnju mladih i Filmski centar Srbije.

Nagrada GRAAL Solunskog filmskog festivala za postrodukciju filma „Metamorfoze“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića

Na ovih dana okončanoj Agori (u segmentu Agora Works in Progress), industrijskom delu programa dugovečnog Solunskog filmskog festivala, projekat filma „Metmorfoze“ Matije Gluščevića i Dušana Zorića dobio je nagradu GRAAL za postprodukciju .

„U vrelini letnjih dana Draginja, prodavačica usisivača od vrata do vrata pronalazi telo mrtve žene koja podseća na nju. U vrelini letnjih dana Draginja unajmljuje lažnog muža i pozajmljuje bebu iz porodilišta kako bi se pokazala starim prijateljima. U vrelini letnjih dana Draginja luta ulicama grada i postaje svačiji prijatelj u potrazi za izgubljenim pamćenjem. U vrelini letnjih dana i pod naletima vetra, kroz tri različita života, jedna sredovečna žena pokušava da iskoči iz svoje kože“.

Uloge tumače: Ksenija Marinković, Radoje Čupić, Boris Isaković, Isidora Simijonović, Bojan Žirović, Olga Odanović.

Reditelji i scenaristi filma su Dušan Zorić i Matija Gluščević. Njih dvojica su autori niza zapaženih kratkometražnih ostvarenja: Strano telo (film premijerno prikazan u zvaničnom programu Venecijanskog filmskog festivala), Intermeco, Paraliza, Ljubav, odnosno,Utopija i Loop.

Direktori fotografije su: Aleksa Radunović, Marko Kažić i  Milica Cimi Drinić. Scenografkinje su Iva Ilić i Milena Grošin, a kostimografkinja Kristina Savić. Za zvuk u filmu su zaduženi: Milan Antić, Uroš Todorović, Antonio Toni  Andrić.

Producentkinja filma je Čarna Vučinić, ispred producentske kuće Non-Aligned Film. Nastanak filma je podržao i Filmski centar Srbije.

DAN DOMAĆEG FILMA U 20 GRADOVA U SRBIJI
Četvrtak, 14. novembar

U organizaciji Filmskog centra Srbije i DOK Srbija, a u okviru programa Dan domaćeg filma, u četvrtak 14. novembra biće održane projekcije čak 25 domaćih dokumentarnih filmova, u 21 bioskopu u 20 gradova.

Filmski centar Srbije u saradnji sa DOK Srbija nastavlja sa realizacijom projekta Dan domaćeg filma, sa ciljem promocije domaćih dokumentarnih filmova koji nisu imali široku bioskopsku distribuciju a zaslužuju da budu viđeni. Nakon projekcije, gledaoci će imati priliku da razgovaraju sa nekim od članova autorskog tima.

Dan domaćeg filma održaće se u Leskovcu (“Taurumun Boy” Jelene Maksimović i Dušana Grubina), Prijepolju (“Vodič kroz crnu rupu“ Aleksandra Nikolića i Zlatka Pranjića), Zrenjaninu (“To sam što jesam – Gipsy Mafia” Andrijane Stojković), Novom Sadu (“Jedini“ Nikole Polića i „Centar“ Ivana Markovića), Ivanjici (“Wongar” Andrijane Stojković), Smederevu („Muzičke traume” Miloša Tomića i “Električni orgazam za ljude budućnosti“ Marije Vukić), Vrnjačkoj Banji (“Najlepša zemlja na svetu” Želimira Žilnika), Požarevcu (“Okupirani bioskop” Senke Domanović), Rumi („Nebeska tema“ Mladena Matičevića), Kruševcu („Linija života“ Darka Bajića), Subotici (“Ademovo ostrvo” Ivane Todorović, „A sad se spušta veče“ Maje Novaković, „Čovek od dima“ Luke Papića i Marka Mijatovića, i „Poslednja avantura Kaktus Bate“ Đorđa Markovića), Lazarevcu („4 godine u 10 minuta“ Mladena Kovačevića), Gornjem Milanovcu („Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj Sali“ Gorana Radovanovića), Kragujevcu („Dugo putovanje u rat“ Miloša Škundrića), Negotinu (Speleonaut – pod kamenim nebom“  Sonje Đekić), Obrenovcu („Čarobnjak iz Mutnja“ Branka Lazića), Vrbasu („Radnička klasa odlazi u raj“ Marka Cvejića), Šapcu („Dubina dva“ Ognjena Glavonića), Trsteniku („Kad dođu svinje“ Biljane Tutorov) i Kovinu (“Teslin narod” Željka Mirkovića).

Filmovi srpskih autora na ovogodišnjem festivalu u Kotbusu

Festival u Kotbusu u Nemačkoj, koji se održava od 5. do 10. novembra biće usredsređen na filmove iz Centralne i Istočne Evrope. U programu 29. po redu festivalskog izdanja je više srpskih filmskih ostvarenja, kao i koprodukcija Srbije sa drugim zemljama.
U takmičarskom programu celovečernjih igranih filmova su Reži Koste Đorđevića i srpska manjinska koprodukcija, film Glas u režiji Ognjena Sviličića.
U programu Hitovi je i Južni vetar Miloša Avramovića, dok je u selekciju kratkometražnih filmova uvršten i Jesenji valcer Ognjena Petkovića.
Program nazvan Spectrum donosi projekcije dve srpske manjinske koprodukcije – projekcije filmova Dnevnik Diane Budisavljević Dane Budisavljević i Poslednji Srbin u Hrvatskoj Predraga Ličine, a to su bili najzapaženiji i najnagrađivaniji filmovi na Pulskom filmskom festivalu minulog leta. U istom programu je i srpski kratki igrani film Mališan u režiji Danila Bećkovića. 
Program Specials, između ostalog, predstaviće i dokumentarno- eksperimentalni film Centar Ivana Markovića i dokumentarni film Children of Spring Dušana Solomuna.
U programu U18, programu filmova za mlade i o mladima, je i film Sin rediteljke Ines Tanović, u kome su značajne uloge odigrali srpski glumci Snežana Bogdanović i Uliks Fehmiu.
Ovogodišnji fokus Kotbusa je na crnogorskoj kinematografiji, te su u programu U fokusu: Crna Gora i koprodukcije Srbije sa Crnom Gorom, filmovi Ti imaš noć Ivana Salatića, Između dana i noći Andra Martinovića, Grudi Marije Perović i Igla ispod praga Ivana Marinovića, a tu je i jugoslovenski klasik, film Lepota poroka Živka Nikolića. Tom prilikom biće prikazano i nekoliko Nikolićević krartkometražnih ostvarenja: Bauk, Ine, Graditelj, Bijeg i Ždrijelo.

Film „Asimetrija“ Maše Nešković premijerno u Brazilu

Film „Asimetrija“ biće prikazan u okviru takmičarskog programa „New Directors Competition“ 43. Mostre, koja se održava od 17. do 30. oktobra u Sao Paulu, u Brazilu. Posle međunarodne premijere, film će biti prikazan i u Beogradu, u okviru Festivala autorskog filma, 23. novembrau Kombank dvorani.
„Asimetrija“ je prvi dugometražni film Maša Nešković, mlade srpske rediteljke koja je, zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem i Stašom Bajac, napisala scenario za svoj prvenac. Film je nastao u srpsko-slovenačko-italijanskoj koprodukciji, a uz podršku Filmskog centra Srbije. 
U ovom ostvarenju koje dovodi u pitanje transformaciju ljubavnih odnosa tokom vremena i razloge zbog kojih se veze raspadaju, uloge tumače: Daria Lorenci Flatz, Uliks Fehmiu, Mira Janjetović, Mladen Sovilj, Lola Vitasović, Mateja Poljčić, Dubravka Kovjanić, Milica Stefanović, Tamara Krcunović, Ljubomir Bandović… 
Maša Nešković rođena je 1984. u Beogradu. Diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti 2009. Režirala je 11 kratkih igranih i 12 dokumentarnih filmova, prikazivanih i nagrađivanih na međunarodnim filmskim festivalima kratkog i studentskog filma.

Niz srpskih filmova na osmom Tuzla Film Festivalu 2019
U subotu, 12 oktobra, počinje osmo izdanje Tuzla Film Festivala, a i ove jeseni na programu pomenutog festivala je niz srpskih ostvarenja i srpskih manjinskih koprodukcija.
Festival će u Bosanskom kulturnom centru otvoriti upravo srpski film – hit-akciona komedija Taksi Bluz u režiji Miroslava Stamatova. Na planu dugometražnog filma, na programu osmog Tuzla Film Festivala su i Šavovi Miroslava Terzića i hrvatsko-srpska koprodukcija, film Posljednji Srbin u Hrvatskoj reditelja Predraga Ličine.
Od kratkometražnih filmova iz Srbije su tu Život Nenada Teofilovića, Mandela Efekat Mihajla Vitezovića, Mi smo videli leto Nikole Stojanovića i Tamo gde smo mi Nikole Šoškića.
Od dokumentarnih ostvarenja tu su: Kratak film o kino-entuzijazmu Filipa Markovinovića, Ima li Bože pravde? Milice Alavanje i Imam pesmu da vam pevam Aleksandre Tatić. Tu je i srpska manjinska koprodukcija, dokumentarni film Bugarski san autora Srđana Šarenca.
Osim toga, članovi žirija ovogodišnjeg izdanja Tuzla Film Festivala su glumac Nikola Kojo i Dragan Marinković iz Jugoslovenske kinoteke.
Tuzla Film Festival će ove godine trajati zaključno sa 19. oktobrom.

Scenario „Tvrđava i derviš“ reditelja Vlastimira Sudara u finalu ScripTeast programa
Projekat „Tvrđava i derviš“ Vlastimira Sudara biće predstavljen u okviru prestižnog programa ScripTeast. Nakon završne prezentacije projekata, Međunarodni žiri će učesnicima programa dodeliti nagradu „Kšištof Kješlovski“ za najbolji scenario.

Projekat „Tvrđava i derviš“ je  podržao Filmski centar Srbije, u okviru konkursa za razvoj scenarija.  „Tvrđava i derviš“ predstavlja adaptaciju i integraciju dva ključna romana Meše Selimovića, kako je istakla komisija FCS-a u svom obrazloženju – na način koji je dostojan i dosledan izvorniku.
Ovogodišnji ScripTeast uvrstio je scenario „Tvrđava i derviš“ među jedanaest finalista iz osam zemalja centralne i istočne Evrope. Autori će imati priliku da razvijaju scenarije za dugometražne igrane filmove pod mentorstvom svetski priznatih profesionalaca iz oblasti filma, a projekti će biti predstavljeni na filmskim festivalima u Berlinu i Kanu.
Pored razvoja scenarija, ovaj osmomesečni program će biti fokusiran na promociju projekata i njihovih autora, kao i pronalaženju međunarodnih koproducenata, planiranju distribucije i marketinga projekta.

Direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić na Digital konferenciji: Inostrane produkcije donele su preporod u Srbiju
Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, bio je jedan od prvih govornika na ovogodišnjoj Digital konferenciji, koja se održava 5. i 6. septembra u Beogradu u Hotelu Metropol. Ova prestižna regionalna konferencija o trendovima u telekomunikacijama i medijima okuplja najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva. Konferenciju je otvorio Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, dok je među istaknutim govornicima prvog dana bio i ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat. Ove godine je jedna od naročito zastupljenih tema konferencije uspon domaćih televizijskih serija, kao i munjeviti razvoj filmske industrije na teritoriji Srbije.
Matić je, tim povodom, govorio o najvećim izazovima sa kojima se Filmski centar Srbije suočava, u situaciji kada je domaća filmska i televizijska industrija u snažnom zamahu, a strane produkcije sve češće dolaze u Srbiju kako bi iskoristile brojne povoljnosti snimanja u našoj zemlji.  Direktor FCS-a je istakao i kako je budžet Filmskog centra Srbije za 2019. godinu, za proizvodnju filmova, iznosio preko osam miliona evra, što je rekord od osnivanja ove institucije.  On je najavio i početak izrade novog Zakona o kinematografiji od 15. septembra ove godine, i formiranje radne grupe koja će se baviti usaglašavanjem novog zakona sa regulativnim papirima Evropske unije.
Matić je, kao jedan od najznačajnijih ciljeva u svom nedavno započetom mandatu, naveo digitalizaciju bioskopa u Srbiji. “U poslednje četiri godine u Srbiji je, uz pomoć Filmskog centra Srbije, digitalizovano 47 bioskopa, dok su još četiri dobila našu podršku u konkursnoj dokumentaciji. Time će Srbija imati preko 50 novih digitalizovanih bioskopa, što je naročito značajno strateški, za saradnju sa većim inostranim kinematografijama poput francuske, španske ili italijanske”, rekao je on, uz isticanje važnosti nedavno sklopljenog sporazuma sa Francuskom o kinematografskoj produkciji , potpisanog tokom nedavne posete Emanuela Markona našoj zemlji.
Direktor FCS-a naveo je da je ova institucija, u manjinskim koprodukcijama u prethodne dve godine, podržala 49 projekata iz 18 zemalja. “Među tim projektima nije bitan samo broj, već i kvalitet”, naglasio je Matić, istakavši i dobitnike nagrada na filmskim festivalima u Berlinu, Lokarnu, i Sarajevu. “Dobro je što su i druge zemlje prepoznale naše autore. U poslednje dve godine imamo 30 projekata naših autora podržanih u stranim zemljama. Ukupno učešće ovih država u filmovima srpskih autora, u tom periodu, iznosi preko 2 miliona evra, što je dosadašnji rekord“, dodao je Matić.

Dolazak velikog broja stranih produkcija doneo je preporod u domaću filmsku industriju, zahvaljujući brzo i efikasno realizovanim poreskim olakšicama i kvalifikovanom kadru.  Za ove olakšice su do sada aplicirale produkcije iz čak 25 zemalja, a najviše iz SAD. Gordan Matić je naveo da sve veća potražnja sa sobom nosi i nedostatak kvalifikovane radne snage, ali  da na tom polju ima i mesta za napredak. „Odjednom  se dešava da, u roku od par meseci, više ne možete da nađete iskusne i kvalitetne pomoćnike reditelja, električare, far majstore, a to znači da projekti stoje. Na tome želim da radim u ime Filmskog centra Srbije, pa smo već pripremili jedan fond za naredne četiri godine, koji će omogućiti dodatno obrazovanje za zanate na filmu“, najavio je direktor Filmskog centra Srbije.

Жири НИШВИЛ МУВИ СAМИТА 2019, у саставу Милена Павловић, глумица из Београда, Кунг Чи-шинг, композитор, перформер и музички активиста из Хонг Конга и Драгомир Миленковић Јога, композитор и музичар, оснивач и вођа групе „Хазари“, одгледао је све, за званични програм, одабране „независне“, носкобуџетне, инди-филмове и одлучио да за најбољи ДОКУМЕНТАРАНИ ФИЛМ смотре прогласи:

словеначко остварење Дивље реке / Непошкодоване Рожлеа Брегара, Матица Облака и Михе Авгуштина. Балкан је резерват, последња оаза дивљих европских река… Али преко 2.700 малих и великих хидроелектрана, које се граде, корупција и похлепа, уништиће последње слободне реке „старог континента“. „Балкан Риверс Тур“, екипа кајакаша, сниматеља, фотографа и љубитеља природе, креће у акцију да “дигне глас” против уништавању чистих, дивљих и нетакнутих река – реализујући филм који снажно, фактографски указује на потребу мењања и развоја свеопште друштвене свести, односа према природи, на овим запарложеним еко-просторима…

Награду за најбољи ИГРАНИ ФИЛМ, екс екво, деле филмови:

Бескрајно иранске редитељке Марјам Захиримехр и марокански Киликис, град сова Алауија Ламхарзија Азларабеа.  Марјам Захиримехр на увид нуди снажну/ савремену/ протесну драму на посве актуелну тему тзв. “удаје због мириза“ (“death by dowry”), због које у неким азијским земљама годишње самоубиство изврши и неколико стотина жена, а Азларабе, фасцинирајућом редитељском прецизношћу, огољеном до детаља - једног Серђа Леона, осликава изоловану насеобину у планинама Високог Атласа коју насељавају је породице и стражари тајног политичког логора.
 Оба филма су снажне метафоре -универзалне знаковности, актуелна сведочанства о ауторитарности и репресији који влада у данашњим, тобоже - „савременом свету“!? 

најбољи ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ФИЛМ

по оцени Жирија је аудио-визуелни перформанс Аион број 001 италијанског синеасте Марка Рока посвећен класицима светске кинематографије – Свену Никвисту,  Ингмару Бергману и глумици – Лив Улман. Осим визуелног исијавања, иританта је његова аудио-потка која укључује тзв. бинауралне-бит-фреквенције и спацијални звук у најновијој долби техници …
 Необична атмосфера коју перформанс (ре)креира открива публици несвакидашње, граничне области који одељују тон, музику од слике…,  и зато овај експриментални филм изазива снажну перцепцију, стварајући специфични, заумни мулти-сензорски, синеестетски ефекат…
И поменимо на крају: Да је НАГРАДА НАЈБОЉЕМ ИЗВОЂАЧУ, односно ИЗВОЂАЧИМА МУЗИКЕ у филму припала је члановима немачке психо-поп групе Космоновски у истоименом филму Мумина Бариса. Космоновски је 2012. године основао Холгер Денингер, социјални педагог а група се састоји од шест ментално хендикепираних људи између 30-45 година, који, углавном, без икакве музичког образовања, интерпретирају своје и туђе мелодије…

Gordan Matić novi direktor Filmskog centra Srbije

Na poslednjoj sednici Vlada Republike Srbije i formalno je usvojila ostavku Bobana Jevtića  i na mesto direktora Filmskog centra Srbije postavila Gordana Matića.

Gordan Matić (1971, Kragujevac) je u svom rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu, a u Beogradu Fakultet za kulturu i medije. Postdiplomske studuje je završio na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i pri UNESCO programu Univerziteta Lumiere 2 u Lionu – master menadžment u kulturi i medijima.

Matić je režirao nekoliko pozorišnih predstava, televizijskih i kratkih filmova, a reditelj je i popularnog i hvaljenog  dugometražnog dokumentarno-igranog filma Žućko – Priča o Radivoju Koraću, kao i deset epizoda prve sezone dokumentarno-igrane serije Srpski srednjevekovni junaci, emitovanih na programu Radio televizije Srbije (RTS). Osim toga, u periodu 2016-2018. Matić je bio selektor ŠIFF-a (Šumadijskog internacionalnog filmskog festivala) u Kragujevcu, a osnivač je i predavač filmske radionice FRKA. Gordan Matić je, uz to, i član Izvršnog odbora za kulturu i medije FICTS u Milanu, pod pokroviteljevstvom MOK, te član EFFE, Evropske asocijacije filmskih festivala.

Da podsetimo, tokom mandata Bobana Jevtića Srbija je pristupila panevropskom programu MEDIA Kreativna Evropa, postala jedina država-članica EFAD-a (Evrošske ascijacije filmskih agencija) izvan Evropske unije. Uspostavljena je redovna dinamika konkursa Filmskog centra Srbije – broj konkursa FCS-a je sa 6  porastao ma 27 godišnje, uveden je i uspešno se primenjuje sistem poreslih olakšica i podsticaja za inostrane produkcije koje snimaju u našoj zemlji, a primetan je i krupan napredak na poljima stvaralaštva i produkcije iz domena dokumentarnog filma i manjinskih koprodukcije, te se na konkurse Filmskog centra Srbije sada prijavljuju i brojna referentna i poštovana rediteljska imena iz vrha evropskog filma današnjice.

Potpisan Sporazum o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Francuski i Vlade Republike Srbije

Nakon duge i opsežne pripreme, u Beogradu je tokom posete francuskog predsednika, Emanuela Makrona, zvanično potpisan Sporazum o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Francuske i Vlade Republike Srbije.

Sporazum je potpisan sa namerom da se osnaži saradnja na polju kinematografije i da se aktuelizuje pravni okvir kinematografske saradnje naše dve zemlje, a vodeći računa o važećim propisima kinematografske industrije i u Francuskoj i u Srbiji.

Zahvaljujući ovom  Sporazumu, obe strane biće u prilici da koriste povlastice iz važećih propisa na tom polju, a, između ostalog, biće olakšan uvoz i izvoz materijala neophodnih za realizaciju kinematografskih dela.  Sporazumom je precizirana i priroda budućih srpsko-francuskih koprodukcija, uz odrednicu da udeo učeća u koprodukciji može da varira od 20 do 80 % ukupnog budžeta pojedinačnog kinematografskog dela, a uz uzajamnu saglasnost strana, udeo učešća može biti smanjen na 10 % ukupnog budžeta produkcije. Zarad lakše i efektnije primene Sporazuma biće ustanovljena Mešovita komisija sa jednakim brojem predstavnika obe strane, koja će tim povodom zasedati svake dve godine.

Nadležnim telima u slučaju ovog Sporazuma smatraju se Filmski centar Srbije (za Vladu Republike Srbije) i Nacionalni centar za film i pokretne slike (za Vladu Republike Francuske). Ugovor su potpisali Ambasador Fredrik Mondoloni i Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije.

Emir Kusturica među velikanima evropskog filma na Paliću

Selekcija „Velikani evropske kinematografije“ od ove godine predstavlja sastavni deo programa Festivala evropskog filma Palić, i obuhvata filmska ostvarenja autora koji su svojim stvaralaštvom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Program će se održati u bioskopu Eurocinema gde će tom prilikom biti prikazani filmovi „Juče“ reditelja Denija Bojla, film „Po Božjoj volji“ Fransoa Ozona, „Pepe, jedan uzvišeni život“ Emira Kusturice, „Slava i bol“ Pedra Almodovara i film Kena Louča „Žao nam je što smo vas propustili“.

Program će otvoriti film „Juče“ (Yesterday) Oskarom nagrađenog britanskog reditelja Denija Bojla u nedelju, 21. jula u 19 sati. Film prati muzičara koji se bori da uspe, ali se budi u alternativnom univerzumu i shvata da je jedina osoba na planeti Zemlji koja zna za Bitlse, jer za ostale oni nikad nisu ni postojali.

Naredne festivalske večeri, u ponedeljak, 22. jula od 19 časova publika će moći da uživa u francusko – belgijskoj koprodukciji „Po Božjoj volji“ (Grâce à Dieu) reditelja Fransoa Ozona koji je za ovo ostvarenje  osvojio Srebrnog medveda na ovogodišnjem Berlinalu. Film prati priču tri čoveka, prijatelja iz detinjstva koji se sreću i propituju svoja lična iskustva porodičnog i profesionalnog života u dvoje.

Film „Pepe, jedan uzvišeni život“ (El Pepe, una vida suprema) Emira Kusturice o poslednjem predsedniku Urugvaja  biće prikazan u utorak, 23. jula u 19 sati. U pitanju je filmska priča koja predstavlja proučavanje života, vremena i zaostavštine poslednjeg urugvajskog predsednika Hosea Pepea Muhike.

U sredu, 24. jula u 19 sati biće održana projekcija najnovijeg filma španskog reditelja Pedra Almodovara „Slava i bol“ (Dolor y gloria), dok će film čuvenog britanskog reditelja Ken Louča „Žao nam je što smo vas propustili“ (Sorry we missed you) biti prikazan naredne programske večeri, u četvrtak, 25. jula od 19 časova.

Ovogodišnje, dvadeset šesto izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, i to u 15 različitih selekcija i programskih celina. Većina filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru.

PRVI TREJLER FILMA O DŽUDI GARLAND

Rene Zelveger fenomenalna u ulozi holivudske ikone

Beograd, 9. jul – Objavljen je prvi trejler za dugoočekivani film o holivudskoj legend Džudi Garland koju će na velikom platnu oživeti Rene Zelveger (Renée Zellweger).

Kasne jeseni 1968. godine Džudi stiže stiže u Veliku Britaniju na petonedeljnu turneju kako bi nastupala na seriji rasprodatih koncerata u londonskom noćnom klubu The Talk of the Town. Radnja filma smeštena je 30 godina nakon filma Čarobnjak iz OZ-a koji je lansirao Džudi među zvezde Holivuda. Džudi ne može da radi u Americi, a da bi se brinula o svojoj deci mora da otputuje i zaradi novac, što joj najteže pada upravo jer je razdvojena od svojih mališana. Film prati legendu pred petim brakom, u poslednjoj godini života pre nego što se slučajno predozirala 1969. u svojoj 47. godini.

Rene Zelveger (Renée Zellweger), dobitnica Oskara za film Hladna planina (i dve nominacije za filmove Dnevnik Bridžit Džouns i Čikago) već izgleda fenomenalno u ulozi jedne od najvećih zvezda iz sveta zabave Zlatne ere Holivuda Džudi Garland.  

Snimanje ovog filma bilo je zaista magično, “ izjavila je Rene. “Oduvek sam se divila Džudi Garland i bilo mi je zadovoljstvo da učim o ovoj veličanstvenoj ličnosti. Bila je duhovita i zanimljiva. Kada saznate kako je nekim ljudima teško da nastave život i rad u određenim situacijama, osetite poštovanje i saosećanje. Posebno u vremenu kada žene nisu držale sve konce svog života u svojim rukama.”

Rene je tokom snimanja svakog dana provodila po dva sata u pripremama za ulogu, koje su uključivale prostetiku, sočiva, perike uz kostime i šminku.

U filmu će pored nje glumiti i Jessie Buckley (Rat i mir), Finn Wittrock (Američka horror priča) u ulozi njenog petog i poslednjeg muža i Michael Gambon (Hari Poter). U ulozi njene dece gledaćemo Gemma-Leah Devereux (u ulozi mlade Lajze Mineli) i Belu Remsi (Bella Ramsey) – koju naša publika pamti kao Lijanu Mormont iz Igre prestola. Film DŽUDI režirao je Rupert Gold (Goold), poznat našoj publici po filmovima Kralj Čarls III  i Istinita priča. Scenario je na osnovu pozorišne predstave-mjuzikla End of the Rainbow (Peter Quilter) napisao Tom Edž (Kruna).

Film će početi da se prikazuje u bioskopima širom Srbije od 26. septembra, a trejler možete pogledati putem ovog linka:

Eurimages podržao projekat filma „Korisnici“, novog filma Ivana Ikića

Obznanjeni su projekti filmovi koji su izborili podršku na 155. Sastanku Upravnog odbora Eurimages-a  u Ženevi, a među 23 odabrana projekta je i projekat srpskog filma „Korisnici“ reditelja Ivana Ikića. Projektu ovog filma je tom prilikom odobrena podrška u iznosu 100 hiljda evra.

Priča filma Korisnici smeštena je u Dom za decu i mlade ometene u razvoju, a vrti se oko ljubavnog trougla između dve devojke i jednog mladića, tinejdžera, koji su korisnici Doma.

U pitanju je jedinstven projekat krajnje nekonvencionalnog dramaturškog i produkcionog koncepta. Naime, film se snima u realnom ambijentu dok su uloge poverene mladima koji su zapravo korisnici Doma. Sa njima je, u okviru specijalnih radionica, rađeno preko godinu dana, kako bi se pripremili za snimanje, a scenario je u toku istih radionica u potpunosti prilagođen akterima.

Uloge vaspitača poverene su slovenačkoj glumici Maruši Majer, jednoj od “Zvezda u usponu“ u izboru Evropske filmske promocije u toku festivala u Berlinu 2018. godine, zapaženoj i u filmovima Ivan Janeza Burgera i Ederlezi Rising Lazara Bodrože, i Goranu Bogdanu, jednom od najaktivnijih regionalnih glumaca, poznatom, između ostalog,i  po ulogama u serijama Fargo i Senke nad Balkanom.

Scenarista i reditelj filma Korisnici  je Ivan Ikić, montažer filma Dragan von Petrović, direktor fotografije Miloš Jaćimović, scenograf Dragana Baćović, kostimograf Milica Kolarić, snimatelj zvuka Aleksandar Perović, producenti Marija Stojanović i Milan Stojanović, a koproducenti Miha Černec, Derk-Jan Warrink, Koji NIlessen, Antoine Simkine, Amra Bakšić Čamo i Adis Đapo.

Projekat se realizuje u koprodukciji Srbije, Holandije, Slovenije, BiH i Francuske. Producenti filma su Sense Production iz Beograda, Kepler Film iz Amsterdama, Tramal Films iz Ljubljane, SCCA Pro.ba iz Sarajeva i Les Flms D’Antoine iz Pariza, a projekat su prethodno podržali Filmski centar Srbije, Holandski filmski fond, Slovenački filmski centar i Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA.

Produkcija filma je u toku, a očekuje se da bude završena do kraja godine.

Projekat za film Korisnici jedan je od šest projekata koji su 2016. godine razvijani kroz program Cinefondation Residence filmskog festivala u Kanu.

Prethodni film Ivana Ikića, Varvari, je, nakon premijere na festivalu u Karlovim Varima, gde je nagrađen Specijalnom nagradom žirija, i zapaženog prikazivanja na više od  40 međunarodnih festivala, imao distribuciju u Japanu, Italiji, Rumuniji, Francuskoj, Mađarskoj i Turskoj, a odnedanvno je dostupan na Amazon Prime.

Prva Smotra hrvatskog filma za vikend u Beogradu

Od 21. do 23. juna, Jugoslovenska kinoteka

U organizaciji Zajednice Hrvata Beograda Tin Ujević uz saradnju sa Jugoslovenskom kinotekom, održaće se prva Smotra hrvatskog filma u Beogradu u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj i trajaće od petka, 21. juna do nedelje, 23. juna. Smotra će svečano početi večeras od 18 časova povodom Dana državnosti Republike Hrvatske (25. juna), i biće posvećena legendarnim avangardistima Dušanu Makavejevu i Mihovilu Pansiniju.  

Uz izbor najboljih visokonagrađivanih kratkih i dugometražnih filmova najnovije hrvatske produkcije u protekle tri godine, smotra će obuhvatiti celovečernje projekcije pulskih dobitnika: Mali Antonija Nuića, koji će i svečano otvoriti SHF 2019, Kratki izlet Igora Bezinovića i Ladu Kamenski Sare Hribar i Marka Šantića, uz izvanredne kratke igrane i eksperimentalne filmove Mladena Stanića, Judite Gamulin i Sare Jurinčić, te svetski uspešne animacije Ježeva Kućica Eve Cvijanović i Biciklisti Veljka Popovića.

Dokumentarni hrvatski film biće zastupljen na Smotri retrospektivom mlađeg autora Igora Bezinovića, višestruko nagrađenog u Hrvatskoj i inostranstvu. Reprezentativni izbor filmova Igora Bezinovića uz igrani Kratki izlet (2017) uključiće i kratke satirične i kritičke filmove o kulturi svakodnevnice, tranziciji, zakonu i prestupu, etno-dokumentarce od Dom je tamo gdje je srce (2013) do Kartolina (2018), i tragičku studiju tranzicijskog omladinskog muškog identiteta u svojevrsnom remek-delu Veruda-film o Bojanu (2015).

Umetnički direktor Smotre hrvatskog filma 2019 je Stipe Ercegović, dokumentarista i predsednik Zajednice Hrvata Beograda Tin Ujević, a selekciju Smotre potpisuje dr Ivana Kronja, filmolog.

 MILAN MARIĆ – LICE U FOKUSU

TREĆEG RAVNO SELO FILM FESTIVALA

Podrška debitantima na njihovom festivalu

Beograd, 11.6. jun 2019.Naš mladi glumac Milan Marić ove godine će biti “lice u fokusu” debitantskog Ravno Selo Film Festivala. Milan će svečano otvoriti festival i biti počasni gost prve večeri festivala 21. juna. Naš mladi, a već slavni glumac je nakon brojnih zapaženih uloga u pozorištu, dobio ulogu u filmu Dovlatov, i osvojio nagradu za “Evropsku zvezdu u usponu” na ovogodišnjem Filmskom festival u Berlinu. Trenutno je jedan od najangažovanijih mladih glumaca u domaćim serijama i povodom ovog angažmana je izjavio:

“Zadovoljstvo mi je da su me pozvali da ove godine predstavljam Ravno Selo Film Festival kao ‘Lice u fokusu’. Drago mi je da mogu na ovaj način da podržim festival koji je posvećen debitantima i mladim ljudima. Nije nimalo lako naći svoje mesto u ozbiljnoj konkurenciji afirmisanih autora. Svakom ko započinje svoju karijeru, podrška je preko potrebna. Želim uspešan festival svima i vidimo se u Ravnom Selu sledeće nedelje.”

Ravno Selo Film Festival  selo održaće se po treći put ove godine od 21-23. juna u Ravnom Selu. Festival će otvoriti debitantsko ostvarenje Petra Ristovskog – Kralj Petar Prvi, u revijalnom programu, dok će u takmičarskom programu biti prikazana četiri filma i to:

  1. Čovek koji je kupio mesec, reditelja Paola Zuke (Italjia)
  2. Između dana i noći, reditelja Andra Martinovića (Crna Gora)
  3. Taksi bluz Miroslava Stamatova (Srbija) i
  4. Poslednji Srbin u Hrvatskoj Predraga Ličine (Hrvatska i Srbija)

Propratni programi za mlade su takođe besplatni, kao i sve projekcije filmova i počinju: Filmićem – novosadskom smotrom mladalačkog filma koji vodi Lora Đurović, zatim sledi Izložba kostima i radionica našeg čuvenog kostimografa Borisa Čakširana, dok će glumačkoj radionici Marijane Janković (čiji je debitanski kratki  igrani film Maja pobedio na TRIBECA festivalu), pristustvovati studenti Fakulteta Dramskih umetnosti sa Cetinja i Fakulteta umetnosti iz Novog Sada.

Žirijem glavnog takmičarskog programa predsedava Marijana Janković, glumica našeg porekla koja ima ozbiljnu karijeru u Danskoj (Pijavice, The House that Jack built Larsa von Trira), dok su ostali članovi Darko Bajić, reditelj i Aleksandar Protić, dizajner zvuka i producent.   

Kao i svake predhodne i ove godine festival se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije i Grada Vrbasa.

Nova jednodnevna manifestacija Filmskog centra Srbije

 „Noć srpskog filma“ posetilo više hiljada gledalaca širom Srbije

Sreda, 5. jun, 47 bioskopa širom Srbije

Nova jednodnevna manifestacija Filmskog centra Srbije „Noć srpskog filma“ okupila je u sredu, 5. juna, više hiljada gledalaca u čak 47 bioskopskih sala širom Srbije.
Na inicijativu organizatora, a u partnerstvu sa lokalnim bioskopima, producentima i distributerima filmova, publika različitih starosnih generacija imala je priliku da uživa u projekcijama četiri najgledanija dugometražna igrana filma, i isto toliko kratkih filmova.

U toku večeri prikazani su filmovi Južni vetar reditelja Miloša Avramovića,  Taksi bluz Miroslava Stamatova, Kralj Petar I Petra Ristovskog i dečiji film Zlogonje Raška Miljkovića, a svakoj od projekcija prethodila su četiri kratkometražna filma, podržana sredstvima Filmskog centra Srbije, i to: igrani film „Mališan“ Danila Bećkovića, animirani film „Eho“ Koste Rakićevića i Boriše Simovića, dokumentarni „Isti“ Dejana Petrovića, i kratki studentski film „Šafarikova 19“, Lane Pavkov.

Osim u 11 bioskopskih sala u Beogradu, interesovanje publike različitih generacija zabeleženo je i u manjim mestima poput Gračanice i Mionice, i to je sve razlog zbog koga smatramo da će 2020. godine manifestacija „Noć srpskog filma“ postati jedna od najposećenijih jednodnevnih filmskih manifestacija u Srbiji.

Manifestacija „Noć srpskog filma“ prvi put ove godine održana je u Beogradu,
Novom Sadu, Nišu, Pančevu, Sopotu, Lazarevcu, Zrenjaninu, Futogu, Obrenovcu, Rumi, Subotici, Trsteniku, Gračanici, Šilovu, Paliću, Čačku, Užicu, Loznici,
Gornjem Milanovcu, Prijepolju, Požarevcu, Aranđelovcu,I vanjici, Kragujevcu, Smederevu, Šapcu, Kruševcu, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, Leskovcu, Jagodini, Vrbasu, Mionici, Kovinu, Pirotu i Arilju.

Počelo snimanje novog filma Olega Novkovića

Upravo ovih je dana otpočelo snimanje dugometražnog igranog filma „Živ čovek“ u režiji Olega Novkovića i po scenariju Milene Marković. Filmski centar Srbije je podržao projekat ovog filma na svom Konkursu za sufinansiranje proizvodne domaćih dugometražnih igranih filmova u decembru 2017. godine.

Živ čovek  je melanholična komedija o čoveku koji nakon velikih razočarenja u svoje najbliže pokušava da vrati slobodu. Šta je sloboda i kada je čovek živ, o tome, između ostalog, govori ovaj film.

Uloge tumače: Nikola Đuričko, Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić, Miodrag Krstović, Marta Bjelica, Sonja Kolačarić i dr.

Direktor fotografije je Miladin Čolaković, montažer Lazar Predojev, a autor muzike Vojislav Aralica. Kostimografkinje su Marija Nikolić i Olga Govgan, maskerka je Dušica Vuksanović, scenografkinja Irena Marjanov. Snimatelj tona je Georgi Filipov.

Producenti  filma su Uroš Lazić i Ljiljana Đuričko, film nastaje pod okriljem kuće Produkcija SALT (Srbija), a koproducenti su Ostlicht filmproduktion gmbh (Nemačka), The Chouchkov Brothers (Bugarska). 

Oleg Novković je reditelj filmova: Kaži zašto me ostavi, Normalni ljudi, Rudarska opera, Sutra ujutro, Beli beli svet, Otadžbina.