Nagrade – „Felicija“ najbolja predstava 33. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica

U petak, 25. septembra, svečanom ceremonijom zatvaranja i proglašenjem dobitnika nagrada u Dečjem pozorištu Subotica, zatvoren je 33. Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica.

Žiri Festivala u sastavu Erika Hjuz (Velika Britanija), Gunar Horn (Norveška) i Milica Radulović (Srbija) dodelio je Gran pri Festivala za najbolju predstavu u celini predstavi „Felicija“ italijanskog pozorišta Quintoequilibrio.

Žiri je u svom obrazloženju naveo: „Ovogodišnji dobitnik Gran prija nagrađen je za izuzetnost u svim segmentima ove unikatne predstave koja govori o tome kako ne treba osuđivati one koji su drugačiji od nas. Ova predstava predstavlja izuzetno umetničko promišljanje ozbiljnog problema današnjeg sveta – značajnog kako za decu tako i za odrasle. Žiri je bio ganut dubokom intimnošću koja je na sceni ostvarena između izvođačice i izuzetno osmišljene lutke – u predstavi koja je naizmenično bila ozbiljna i razigrana.“

Nagrada za najbolju režiju dobila je Aleksandra Pejč za predstavu „Ojoj: Velika priča o maloj liniji“ poljskog pozorišta Pinokio iz Lođa, „za izuzetno scensko uobličavanje klasične ideje iz poznate slikovnice u savremenu predstavu namenjenu današnjoj mladoj publici“.

Žiri je svoje obrazloženje zaključio rečima: „Izuzetnu pohvalu je zaslužio ansambl, ali i inovativno korišćenje prostora i skladno građenje scenskog sveta kroz lutke, pesmu i glumu. Prostor je tokom cele predstave korišćen na izrazito promišljen način, a režija ansambla ostvarena je s velikom preciznošću i šarmom“.

Dobitnica nagrade za najbolju scenografiju je Sandra Nikač iz Dječijeg pozorišta Republike Srpske, za rad na predstavi „Zaboravljena priča“. Žiri je naročito pohvalio „duhovitu i dirljivu scensku izvedbu samog dekora, koji se preobražavao u fizički prikaz drage uspomene iz detinjstva“.

Za najbolju originalnu muziku nagrađen je Matej Milošev iz hrvatskog Kazališta Mala scena, za predstavu „Zvezda i mrak“. Žiri je istakao da je „uspešno uklopio muziku i muzičare u dramaturgiju predstave, osvetljavajući priču kroz muziku“.

Dobitnica nagrade za estetski i tehnološki najbolji dizajn lutke je Diljana Asenova za predstavu „Aladin i čarobna lampa“ Državnog lutkarskog pozorišta Ruse iz Bugarske.

„Jedna od najvažnijih kategorija nagrada na ovom festivalu svakako je nagrada za lutkarsko oblikovanje. Ovogodišnji dobitnici stvorili su izuzetan svet dinamičnih i živopisnih lutaka koje su nas povele u svet Hiljadu i jedne noći, uz lutkarsku igru koja je bila podjednako mračna i komična“, naveo je žiri.

U kategoriji za najbolje glumce, žiri je proglasio pet laureata: Gvern Filips iz Pozorišne trupe Arad Goč iz Velsa, Barbara Salai iz Lutkarskog pozorišta Bobita iz Mađarske, Saša Latinović iz Pozorišta mladih iz Novog Sada, Marko Vujević iz Dečjeg pozorišta Subotica i Stefanija Ventura iz italijanskog pozorišta Quintoequilibrio.

Specijalna nagrada za originalni izraz i maštovitost dodeljena je dvema predstavama.

Prvu nagradu osvojila je predstava „Fantastični snovi o planinama i morima“ u izvođenju Dramske trupe moderne umetnosti Džeđang iz Kine. Prema rečima žirija, „ova predstava nagrađena je za inovativno spajanje tradicije i savremenosti, uzbudljivu koreografiju i razigran prikaz dečjeg sveta mašte koji daleko nadilazi granice digitalnog ekrana“.

Drugu nagradu dobila je predstava „Imigrant: lutkarska tragikomedija u 8 scena s epilogom“ španskog pozorišta Teatro Firulete. „Drugi dobitnik ove nagrade pohvaljuje se za upečatljiv način na koji se kroz lutkarsko pozorište pozabavio jednom ozbiljnom temom – značajnom kako za decu, tako i za odrasle širom sveta“, naveo je žiri.

Mladi žiri 33. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u sastavu: Nikolina Špoljarić, Lana Takač, Jakov Ivanković Radaković, Maša Ivković i Nika Šuić, dodelio je nagradu za najbolju predstavu ostvarenju „Aladin i čarobna lampa“ u izvedbi Državnog lutkarskog pozorišta Ruse iz Bugarske.

Mladi žiri je u obrazloženju naveo: „Efekti, scenografija i kostimi pružili su nam osećaj kao da smo zakoračili u priču iz „Hiljadu i jedne noći“. Zahtevne plesne koreografije izvedene su besprekorno, dok je pevanje uživo dalo poseban doživljaj celoj predstavi. Kreativno osmišljene i vešto vođene lutke kao da su oživele na sceni, zahvaljujući odlično uigranom ansamblu. Predstava je uspela da zadrži našu pažnju tokom svih devedeset minuta trajanja. Iako nam je priča o Aladinu i čarobnoj lampi svima dobro poznata, reditelj i ansambl uspeli su da je predstave na originalan i vizuelno upečatljiv način, učinivši je uzbudljivom kao da je gledamo prvi put.“

U petak je na sceni Narodnog pozorišta Subotica odigrana poslednja predstava u takmičarskom programu festivala – „Sve se menja“ Dečijeg umetničkog teatra kineskog instituta iz Šangaja. Ova predstava je adaptacija istoimene slikovnice – priča o prirodi, svetu i ljudima.

„Predstava Sve se menja namenjena je najmlađoj publici, deci uzrasta od oko godinu dana, kojoj kroz pozorište približavamo prirodu, godišnja doba, životinje i promene koje se neprestano događaju oko nas. Zamišljamo je i kao njihov mogući prvi susret sa pozorištem. U predstavi koristimo jednostavne predmete iz svakodnevnog života – štapove, kravate i plastične cevi – sa kojima deca mogu da nastave igru kod kuće, zajedno sa roditeljima. Na taj način podstičemo njihovu maštu i stvaramo neposrednu interakciju sa publikom“, rekla je Wen Shujie, zamenica direktora gostujućeg teatra iz Kine.

U glavnom programu odigrano je 13 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektorke festivala, prof. dr Marijane Prpe Fink. Nagrade za životno delo „Mali princ“, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, pripale su Svetlani Mihajlović u kategoriji domaćih stvaralaca i Todoru Valovu iz Bugarske u kategoriji inostranih stvaralaca. Ovogodišnji dobitnik nagrade „Oton Tomanić“, priznanja za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, bio je Gunar Horn iz Norveške.

Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici od 21. do 24. septembra okupio je 21 teoretičara i pozorišnog istraživača iz 10 zemalja, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica i Pozorišnog muzeja Vojvodine iz Novog Sada, a rukovodilac je bila dr Marijana Prpa FInk. Bogat prateći program festivala činile su i brojne izložbe, radionice, promocije knjiga i filmske projekcije.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grad Subotica, dok je partner u realizaciji Festivala Pozorišni muzej Vojvodine. Izvršni producent festivala je Otvoreni univerzitet Subotica.

Nova filmska nagrada – Šon Bin, zvezda „Igre prestola“, „Gospodara prstenova“ i „Robina Huda“, prvi dobitnik nagrade Veliki hrast na Međunarodnom filmskom festivalu u Gornjem Milanovcu

Britanski glumac Šon Bin, poznat po „Igri prestola“ i trilogiji „Gospodar prstenova“, a trenutno angažovan u seriji „Robin Hud“, postaće prvi dobitnik novoosnovane nagrade Veliki hrast na Međunarodnom filmskom festivalu u Gornjem Milanovcu. Druga sezona serije „Robin Hud“ trenutno se snima u Srbiji.

Šon Bin će 26. septembra prisustvovati festivalu i u 21.00 čas, u Velikoj sali Kulturnog centra „Mija Aleksić“, primiti nagradu za životno delo za doprinos evropskoj i svetskoj kinematografiji. Pre ceremonije dodele nagrade, u 19.00 časova, biće otvorena izložba „Robin Hud u Srbiji“. Kroz originalne kostime, rekvizite, oružje, scenografiju i materijale sa snimanja, izložba će publici pružiti uvid iza kulisa međunarodne produkcije snimane na brojnim lokacijama u Srbiji, uključujući selo Varnice u okolini Gornjeg Milanovca. Pre dodele nagrade biće održana specijalna projekcija pilot-epizode prve sezone.

Serija, snimana za MGM+ i Lionsgate, donosi savremeno viđenje klasične priče o Robinu Hudu, a njeni autori su Džon Glen („SEAL Team“) i producent i reditelj Džonatan Ingliš („The Ark“, „The Librarians: The Next Chapter“).

Veliki hrast / The Grand Oak – Nagrada za životno delo u oblasti filmske umetnosti ustanovljena je kao najviše priznanje Međunarodnog filmskog festivala u Gornjem Milanovcu, a Šon Bin biće njen prvi dobitnik. Nagrada je namenjena istaknutim filmskim umetnicima čiji je stvaralački rad dao izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i ostavio trajan trag u kinematografiji. Festival ustanovljava ovo priznanje nakon više od decenije razvoja, ulazeći u novu fazu i jačajući svoje prisustvo na međunarodnoj kreativnoj sceni.

Naziv nagrade oslanja se na simboliku hrasta – snagu, stabilnost, rast i dugovečnost – kao i na njegovu duboku povezanost sa takovskim krajem. Veliki hrast tako povezuje trajnost umetničkog dostignuća sa identitetom područja u kojem je festival osnovan i u kojem nastavlja da se razvija.

Šon Bin je engleski glumac školovan na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti (RADA), čija istaknuta karijera obuhvata film, televiziju i pozorište. Dvostruki je dobitnik televizijske nagrade BAFTA i dobitnik Međunarodne nagrade Emi, a publika širom sveta prepoznaje ga po nekim od najpoznatijih uloga savremenog filma i televizije. Šon je stekao svetsku slavu i brojnu međunarodnu publiku ulogom Boromira u filmu Pitera Džeksona „Gospodar prstenova: Družina prstena“. Njegova bogata holivudska i nezavisna filmografija uključuje značajne uloge antagoniste Aleka Trevelijana u filmu o Džejmsu Bondu „Zlatno oko“, Odiseja u epu Volfganga Petersena „Troja“, kao i zapažene uloge u filmovima „Patriotske igre“, „Nacionalno blago“, „Ronin“, „Plan leta“ i „Ekvilibrijum“. U novije vreme igrao je u naučnofantastičnom spektaklu Ridlija Skota „Marsovac: Spasilačka misija“, filmu „Jupiter u usponu“ sestara Vačovski, drami Klio Barnard „Mračna reka“, filmu Brendona Kronenberga „Possessor“ i igranoj adaptaciji animea „Vitezovi Zodijaka“. Kao uspešan glasovni glumac, učestvovao je u filmovima „ Legenda o vukovima “, nominovanom za Oskara, „Mumije“ i „Klinci kaubojci“. Na velikom platnu Šon je nedavno igrao uz Danijela Dej-Luisa u hvaljenoj psihološkoj drami „Anemona“. Među njegovim najnovijim filmskim projektima su adaptacija stripa „Rogue Trooper“ Dankana Džounsa, akcioni film „Deep Cover“ platforme Prime Video i biografska drama „Žuta kravata“, u kojoj igra uz Džona Malkoviča. Njegov predstojeći projekat, mračni vestern-triler „The Isolate Thief“, smešten u vreme Američkog građanskog rata, biće objavljen kasnije ove godine.

Šon je jedno od prepoznatljivih lica savremene televizije, sa karijerom obeleženom legendarnim glavnim ulogama koje su ostavile značajan trag u popularnoj kulturi. Među njima se posebno izdvajaju naslovna uloga Ričarda Šarpa u dugovečnoj ITV seriji „Šarp“ i Edard „Ned“ Stark u prvoj sezoni HBO-ovog fantastičnog fenomena „Igra prestola“. Kao čest saradnik na prestižnim britanskim dramskim produkcijama, Šon je osvojio svoju prvu televizijsku nagradu BAFTA za najboljeg glavnog glumca za ulogu oca Majkla Kerigana u seriji Džimija Makgoverna „Broken“, a drugu nagradu BAFTA u istoj kategoriji za ulogu u Makgovernovoj zatvorskoj drami „Time“. Osvojio je i Međunarodnu nagradu Emi i bio nominovan za nagradu BAFTA za ulogu u seriji „Accused“. Njegov bogat televizijski opus obuhvata i Disney+ seriju „Shardlake“, u kojoj igra Tomasa Kromvela, seriju Stefana Golaševskog „Marriage“, u kojoj igra uz Nikolu Voker, kao i serije „Snowpiercer“, „Svet u plamenu “, „Medičijevi: Gospodari Firence“, „The Frankenstein Chronicles“, „Legende“, „The Oath“, „Policijski čas“ i „ Red Riding: Godine gospodnje 1983 “. Nedavno je Šon igrao vođu liverpulske bande Ronija Filana u BBC-jevoj epskoj kriminalističkoj seriji „Grad pripada nama“, kao i legendarnog šerifa od Notingema u mračnoj adaptaciji „Robina Huda“ u produkciji Amazon MGM+.

Gornji Milanovac od 23. septembra do 4. oktobra u znaku filma

Dvanaesto izdanje Međunarodnog filmskog festivala u Gornjem Milanovcu održava se od 23. septembra do 4. oktobra, u organizaciji Kulturnog centra „Mija Aleksić“. Uporedo sa Festivalom biće realizovani i programi manifestacije „Dani Mije Aleksića“, posvećene životu, delu i umetničkom nasleđu jednog od najvećih glumaca srpske i jugoslovenske scene.

Program Festivala obuhvata tri takmičarske selekcije: Filmovi za tebe, posvećenu evropskim dugometražnim igranim i dokumentarnim filmovima, Kratka forma, sa filmovima do 25 minuta, i Filmovi dece i mladih, koja predstavlja radove autora do 19 godina.

Pokrovitelj 12. Međunarodnog filmskog festivala u Gornjem Milanovcu i manifestacije „Dani Mije Aleksića“ je Opština Gornji Milanovac. Međunarodni filmski festival u Gornjem Milanovcu sufinansira se i iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture.

Proglašeni pobednici petog Fine Line Film Festa

„Cosmonauts“ Lea Černica i „Wounds“ Anžea Grčara proglašeni najboljim filmovima međunarodne i regionalne selekcije petog izdanja festivala kratkometražnog filma 

Peto izdanje Fine Line Film Festa, međunarodnog festivala kratkometražnog filma, završeno je 20. septembra u mts Dvorani, a žiriji ovogodišnjeg izdanja proglasili su najbolje filmove u međunarodnoj selekciji Beyond Borders i regionalnom programu Made in Balkan.

Tokom tri festivalska dana publika je imala priliku da pogleda 23 kratka filma autora iz regiona i sveta, među kojima su bila i ostvarenja prikazana na festivalima u Kanu, Berlinu, Lokarnu i Sarajevu. Festival je i ove godine otvorio prostor za susrete publike i filmskih autora i ekipa, a završnica je protekla uz dodelu nagrada i razgovore o predstavljenim filmovima.

U međunarodnoj selekciji Beyond Borders, žiri u sastavu Jelica Jerinić, Ognjen Mićović, Nico Schrenk i Adem Tutić za najbolji film proglasio je animirani film „Cosmonauts“ reditelja Lea Černica. Žiri je istakao da film kroz oblike i boje stvara svet koji odmah uvlači publiku u priču, uz izuzetnu veštinu i preciznost animacije. U svetu u kojem svaka duša traga za ljubavlju, film toj potrazi pristupa sa mnogo mašte i dozom humora, podsećajući nas da je svakome potrebno malo nežnosti.

Nagrada za najbolju režiju pripala je filmu „Housekeeper“ Aarona Denolfa. „U preciznoj režiji, iza svakog postupka oseća se jasna rediteljska namera“, navodi žiri, ističući da film, smešten u prostor jedne hotelske sobe i bez mnogo reči, uspeva da izgradi intimnu i ranjivu priču čija suptilnost ostavlja snažan trag.

Za najbolju glumu nagrađena je Louisa Connolly-Burnham za ulogu u filmu „The Intimacy Coordinator“. Žiri je pohvalio njen izuzetni glumački raspon i način na koji gradi kompleksan i ranjiv lik, ne bežeći od njegovih mana, nesigurnosti i kontradikcija.

Nagrada za najbolju fotografiju pripala je filmu „Nobody Barks“, čiju fotografiju potpisuje Mar Vidal. Pažljivo kadriranje, igra svetla, boje i tonalitet slike, ocenio je žiri, autentično grade svet filma i stvaraju atmosferu magičnog realizma koja publiku uvlači duboko u priču. 

Posebno priznanje dodeljeno je filmu „Wild Sound“ reditelja Théo Vincent-Suzzonija, za iskren i ranjiv prikaz odnosa oca i sina koji ozbiljnu temu obrađuje na nesvakidašnji način, uz dozu humora i nežnosti, ali bez izbegavanja njegovih mračnijih i kompleksnijih strana.

U regionalnoj selekciji Made in Balkan, žiri koji su činili Aleksa Borković, Petar Lakić, Laura Anić-Kaliger i Alessandro Egger za najbolji film izabrao je „Wounds“ Anžea Grčara. Žiri je istakao minimalistički i precizan vizuelni jezik filma, u kojem tišina govori više od bilo kojih reči, dok snažne i suptilne glumačke interpretacije grade tenziju unutar teške situacije.

Nagrada za najbolju režiju pripala je filmu „Katedrala“ Uroša Lakića, koji se, prema oceni žirija, bavi temom koju retko viđamo na filmu i snažnu emociju gradi kroz jedan prostor i tri lika. Precizna i suptilna režija približava nam njihov svet i poziva da promenimo perspektivu i na trenutak ga doživimo na drugačiji način.

Za najbolju glumu nagrađena je Milica Janevski za ostvarenje u filmu „Kad svane“. Žiri je njenu interpretaciju ocenio kao izuzetno istinitu i osećajnu, ističući način na koji prenosi svakodnevnu borbu majke koja pokušava da svom sinu obezbedi bolji život, ali i snagu i odlučnost potrebnu za tu borbu.

Najbolja fotografija pripala je filmu „Dobrodošao doma“, za fotografiju Tadeja Vintara. Crno-bela fotografija, precizno kadriranje, pokreti kamere i pažljiva igra svetla i senke grade atmosferu Zagorja i postaju važan deo filmskog jezika kroz koji se govorio o odnosima, tenzijama i bliskosti unutar porodice. 

Posebno priznanje u selekciji Made in Balkan dobio je film „Ljubi, jesmo dobro“ Nine Damjanović, za nežan i autentičan prikaz mlade ljubavi. Žiri je posebno istakao razigran svet boja i prostor koji autorka ostavlja svojim likovima da budu nesigurni, da istražuju sebe i svoj odnos i postepeno pronađu put jedno ka drugom.

Peto izdanje Fine Line Film Festa još jednom je predstavilo različitosti i potencijale savremenog kratkog filma, povezujući autore i publiku iz Srbije, regiona i sveta. Dodelom nagrada završeno je ovogodišnje izdanje festivala, uz susrete sa filmskim ekipama i tri dana posvećena kratkoj formi i novim autorskim glasovima.

Gordana Đurđević Dimić dobitnica nagrade „Mija Aleksić – biti glumac“ – 12. Međunarodni filmski festival u Gornjem Milanovcu i „Dani Mije Aleksića“

Gornji Milanovac će i ove jeseni biti grad filma, glume i inspiracije – mesto susreta umetnosti i kulturnog nasleđa mladih autora i afirmisanih stvaralaca domaće i evropske kinematografije.

Dvanaesto izdanje Međunarodnog filmskog festivala u Gornjem Milanovcu biće održano od 23. septembra do 4. oktobra, u organizaciji Kulturnog centra „Mija Aleksić“. Uporedo sa Festivalom biće realizovani i programi manifestacije „Dani Mije Aleksića“, posvećene životu, delu i umetničkom nasleđu jednog od najvećih glumaca srpske i jugoslovenske scene.

Program Festivala obuhvata tri takmičarske selekcije: Filmovi za tebe (evropski dugometražni igrani i dokumentarni filmovi, selektor Boban Stefanović), Kratka forma (filmovi do 25 minuta, selektor Dejan Dabić) i Filmovi dece i mladih (radovi autora do 19 godina, selektori Valentina Nađ i Nebojša Gojković). Svaka od ove tri selekcije film posmatra iz posebnog ugla. Prva, osmišljena kao svojevrsno filmsko putovanje kroz različite generacije i iskustva publike, akcenat stavlja na savremeni dugometražni film. Druga na kratki film kao samostalnu i koncentrisanu autorsku formu, dok treća otkriva generaciju mladih stvaralaca koji više nisu samo gledaoci, već i filmski autori.

Otvaranje festivala je u sredu, 23. septembra, uz projekciju filma „Sentimentalna vrednost“ norveškog reditelja Joakima Trira, jednog od najzapaženijih evropskih ostvarenja protekle godine. Film je premijerno prikazan u glavnoj konkurenciji Filmskog festivala u Kanu 2025. godine, gde je osvojio Gran pri.

U okviru Filmskog festivala, 26. septembra biće predstavljena izložba „Robin Hud u Srbiji“, posvećena međunarodnoj produkciji koja se realizuje i snima na lokacijama u Srbiji, uključujući i selo Varnice u okolini Gornjeg Milanovca. Kroz eksponate i obimne materijale sa snimanja, publika će imati priliku da zaviri iza kulisa projekta i upozna deo procesa nastanka filmske produkcije u kojoj učestvuju i velika imena svetske kinematografije.

Uporedo sa 12. Međunarodnim filmskim festivalom, u Gornjem Milanovcu će biti održani i „Dani Mije Aleksića“, manifestacija posvećena sećanju na jednog od najvećih glumaca srpske i jugoslovenske scene.

Poseban deo programa manifestacije predstavlja dodela nagrade „Mija Aleksić – biti glumac“, priznanja ustanovljenog 2018. godine koje se dodeljuje dramskim umetnicima za izuzetan doprinos umetnosti glume, umetnički integritet, profesionalni ugled i odnos prema glumačkom pozivu. Specifičnost nagrade ogleda se u tome što prethodni dobitnici predlažu novog laureata, čime se obezbeđuje kontinuitet ovog priznanja.

Nagradu su do sada poneli Nenad Jezdić, Nebojša Dugalić, Gordan Kičić, Vesna Trivalić, Olga Odanović, Branimir Brstina, Zoran Cvijanović i Vojin Ćetković, a dobitnica za 2026. godinu je Gordana Đurđević Dimić, prvakinja Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Gordana Đurđević Dimić diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše, a tokom bogate karijere ostvarila je zapažene uloge u pozorištu, na filmu i televiziji. Uloge svedoče o Gordaninoj izuzetnoj scenskoj snazi, glumačkoj zrelosti i sposobnosti da likove gradi sa merom, dostojanstvom i dubokim razumevanjem dramskog materijala. Njen rad odlikuju umetnička postojanost, širina izraza, smisao za dramsku složenost i komičku preciznost, kao i snažna veza sa publikom.

Za svoj rad Gordana Đurđević Dimić je dobila niz najznačajnijih domaćih glumačkih i kulturnih priznanja, među kojima su Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje, Nušićeva nagrada za životno delo glumcu komičaru, nagrada „Žanka Stokić“, nagrada „Milivoje Živanović“, Vukova nagrada i Oktobarska nagrada Novog Sada. Godine 2025. ovenčana je i Dobričinim prstenom, jednim od najznačajnijih priznanja koje se glumcima dodeljuje za životno delo.

Ceremonija dodele nagrade biće održana u četvrtak, 24. septembra, u velikoj sali Kulturnog centra „Mija Aleksić“. Dodelu će upotpuniti „Moć govora“, veče poezije sa Vojinom Ćetkovićem, prošlogodišnjim laureatom.

U okviru „Dana Mije Aleksića“ javnosti će biti predstavljena i monografija „Mija Aleksić“, koju zajednički objavljuju Kulturni centar i Radio-televizija Srbije. Program će obuhvatiti i pozorišne predstave, koncerte i druge prateće sadržaje kao i izložbe “Lica scene u bojama Milene”, koja simbolično povezuje umetničke svetove Milene Pavlović Barili i Mije Aleksića.

Pokrovitelj 12. Međunarodnog filmskog festivala u Gornjem Milanovcu i manifestacije „Dani Mije Aleksića“ je Opština Gornji Milanovac. Međunarodni filmski festival u Gornjem Milanovcu se sufinansira i iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture.

Objavljene nominacije za AFA nagrade (Adriatic Film Awards) 2026.

Filmska i TV Akademija Jadranske regije, koju su osnovali članovi Mreže festivala Jadranske regije: Sarajevo Film Festival, Festival autorskog filma Beograd i Zagreb Film Festival, objavljuje nominacije za ovogodišnje dobitnike AFA nagrada, Adriatic Film & TV Awards. Ovim nagradama Akademija odaje priznanje najznačajnijim filmskim ostvarenjima i TV serijama iz regiona.

O nominacijama je putem elektronskog glasanja odlučilo više od 800 članova Akademije, filmskih i televizijskih profesionalaca iz različitih zemalja i profesija filmske industrije. Oni će sada odlučiti i o dobitnicima AFA nagrada.

Druga dodela AFA nagrada biće održana od 23. do 25. oktobra u Porto Montenegru u Tivtu u Crnoj Gori, a okupiće filmske i televizijske autore i profesionalce iz celog regiona. Otvaranje drugog izdanja Filmskih i TV nagrada Jadranske regije biće održano na Žičari Kotor–Lovćen, dok će tokom trodnevnog programa u Porto Montenegru biti održana svečana ceremonija dodele deset nagrada filmskim i televizijskim ostvarenjima i autorima.

AFA nagrade najboljim ostvarenjima i pojedincima biće dodeljene na svečanosti u subotu, 24. oktobra u Porto Montenegru u Tivtu, glavnom partneru događaja.

Za AFA nagrade mogli su da se prijave producenti i nosioci prava igranih i dokumentarnih filmova i TV serija iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova*, Severne Makedonije i Slovenije.

AFA nagrade 2026. za filmove i TV serije dodeljuju se u 10 kategorija. U kategoriji filma biće dodeljeno sedam priznanja: za najbolji film, najbolju glavnu glumicu, najboljeg glavnog glumca, Zvezdu u usponu, najbolju režiju, najbolji scenario i najbolji debitantski film. Kategorija televizijskih serija obuhvata tri nagrade: za najbolju seriju, najbolju glavnu glumicu i najboljeg glavnog glumca.

Ove godine po prvi put će biti dodeljena i AFA nagrada za izuzetan uspeh u bioskopskoj distribuciji, odnosno najveći prihod ostvaren na bioskopskim blagajnama.

Deo AFA vikenda biće i besplatne filmske projekcije nominovanih ostvarenja.

Nominovani za AFA nagrade 2026:

I. NAJBOLJI FILM

BOG NEĆE POMOĆI (Hrvatska, Italija, Rumunija, Grčka, Francuska, Slovenija); režija: Hana Jušić; producentkinja: Ankica Jurić Tilić

DJ AHMET (Severna Makedonija, Češka, Srbija, Hrvatska); režija: Georgi M. Unkovski; producenti: Ivan Unkovski, Ivana Shekutkoska

MAJKA TEREZA / MAJKA (Belgija, Severna Makedonija, Danska, Švedska, Bosna i Hercegovina); režija: Teona Strugar Mitevska; producentkinja: Labina Mitevska

VETRE, PRIČAJ SA MNOM (Srbija, Slovenija, Hrvatska); režija: Stefan Đorđević; producentkinja: Dragana Jovović

YUGO FLORIDA (Srbija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora); režija: Vladimir Tagić; producentkinja: Marija Stojanović

II. NAJBOLJA GLAVNA GLUMICA

Jasna Diklić – „Paviljon“

Manuela Martelli – „Bog neće pomoći“

Noomi Rapace – „Majka Tereza“ / „Majka“

Hana Selimović – „Yugo Florida“

Dora Akan Zlatanova – „DJ Ahmet“

III. NAJBOLJI GLAVNI GLUMAC

Stefan Đorđević – „Vetre, pričaj sa mnom“

Filip Đurić – „Kako je ovde tako zeleno?“

Arif Jakup – „DJ Ahmet“

Andrija Kuzmanović – „Yugo Florida“

Nikola Ristanovski – „Majka Tereza“ / „Majka“

IV. ZVEZDA U USPONU

Marko Grabež – „Svadba“

Arif Jakup – „DJ Ahmet“

Jana Milosavljević – „Yugo Florida“

Lamija Salihović – „Komar“, „Kotlina“

Ana Marija Veselčić – „Bog neće pomoći“

V. NAJBOLJA REŽIJA  

Stefan Đorđević – „Vetre, pričaj sa mnom“

Hana Jušić – „Bog neće pomoći“

Teona Strugar Mitevska – „Majka Tereza“ / „Majka“

Vladimir Tagić – „Yugo Florida“

Georgi M. Unkovski – „DJ Ahmet“

VI. NAJBOLJI SCENARIO 

Stefan Đorđević – „Vetre, pričaj sa mnom“

Hana Jušić – „Bog neće pomoći“

Nikola Ležaić – „Kako je ovde tako zeleno?“

Goce Smilevski, Elma Tataragić i Teona Strugar Mitevska – „Majka Tereza“ / „Majka“

Georgi M. Unkovski – „DJ Ahmet“

VII. NAJBOLJI DEBITANTSKI FILM

Katarina Bogdanović (Kukla) – „Fantasy“

Stefan Đorđević – „Vetre, pričaj sa mnom“

Ester Ivakič – „Ida, ki je pela tako grdo, da so še mrtvi vstali od mrtvih in zapeli z njo“

Vladimir Tagić – „Yugo Florida“

Georgi M. Unkovski – „DJ Ahmet“

TV SERIJE

VIII. NAJBOLJA TV SERIJA

„Komar“ (Bosna i Hercegovina)

„Kotlina“ (Bosna i Hercegovina)

„Pošast za železno zaveso“ (Slovenija)

„Senke nad Balkanom“ (Srbija)

„Sram“ (Hrvatska)

IX. NAJBOLJA GLAVNA GLUMICA U TV SERIJI

Lejla Hakalović – „Komar“

Jana Jakopović – „Sram“

Nina Janković – „Senke nad Balkanom“

Nataša Ninković – „Senke nad Balkanom“

Snežana Vidović – „Kotlina“

X. NAJBOLJI GLAVNI GLUMAC U TV SERIJI

Dragan Bjelogrlić – „Senke nad Balkanom“

Boris Ler – „Kotlina“

Igor Skvarica – „Komar“

Borna Šimunek – „Sram“

Feđa Štukan – „Kotlina“

* Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova

Nagrada Mali princ – Svetlana Mihajlović i Todor Valov dobitnici Nagrade za životno delo „Mali Princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, čije se 33. izdanje održava od 20. do 25. septembra 2026. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće ovogodišnju Nagradu za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, Svetlani Mihajlović u kategoriji domaćih stvaralaca i Todoru Valovu iz Bugarske u kategoriji inostranih stvaralaca.

Nagradu „Oton Tomanić”, priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, dobiće Gunar Horn iz Norveške.

Glumica Svetlana Mihajlović, rođena 1961. godine u Vranju, punih 40 godina radi na sceni Pozorišta lutaka Niš. Radila je sa rediteljima kao što su Miroslav Ujević, Živomir Joković, Srboljub Stanković, Mima Janković, Nikita Milivojević, Kokan Mladenović, Vladimir Lazić, Ivan Pilni, Borislav Mrkšić i mnogi drugi. Jedan od najdražih joj je kolega glumac i reditelj Zoran Lozančić u čijim je predstavama ostvarila uloge za pamćenje: Mucko (Tri praseta), Lepotica (Lepotica i zver), Doroti (Čarobnjak iz Oza), Crna kraljica (Alisa u zemlji čuda), Baba Poleksija (Carev zatočnik), Nanerl (Mocart), Lisica (Mali princ), Snežna kraljica (Snežna kraljica), Lisica (Pinokio).

Za sve te i mnoge druge uloge, nagrađivana je na svim značajnim festivalima u Srbiji, Jugoslaviji i međunarodnim festivalima, kao što su Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije (Subotica, Beograd, Zemun, Niš, Kragujevac…), Festival u Kotoru (Jugoslovenski i međunarodni), festival u Banjoj Luci, Međunarodni dečiji festival u Subotici i drugi. Posebno je ponosna na tekst „Trnova Ružica“ koji je, u režiji reditelja Vladimira Lazića, postavljen i igra u njenoj matičnoj kući i koji je već osvajao prestižne nagrade (festival FEDU u Sarajevu).

Reditelj Todor Valov rođen je 1966. u Varni. Karijeru lutkarskog reditelja započinje bajkom Donalda Biseta „Dobro jutro, laku noć“ i već 1998. godine dobija Nacionalnu nagradu kao reditelj, što mu praktično otvara vrata Centralnog Stoličen teatra u Sofiji. Početkom ovog veka često gostuje u mnogim pozorištima za decu u Srbiji, BiH, Rumuniji, Crnoj Gori, priprema predstave u Nemačkoj, osvajajući brojne festivalske nagrade.

Posebno mesto u njegovom rediteljskom opusu imaju dve predstave koje je režirao u našoj državi: „Labudovo jezero“ u Pozorištu za decu i mlade Kragujevac i predstava „Par cipela“ u Dečjem pozorištu Subotica. Predstavu „Labudovo jezero“ UNIMA Srbije je proglasila za najbolju lutkarsku predstavu 2013. godine, a predstavu „Par cipela“ Todor posebno čuva u sećanju zbog Festivala „Zvezdarište“ u Beogradu 2015. godine kada je nagrađena u svim kategorijama koje festival dodeljuje, od GRAND PRIX-a do pojedinačnih glumačkih uloga i autorskih priznanja. Uz zavidan spisak nagrada koje je tokom svoje karijere osvajao, lično izdvaja Nacionalnu nagradu „IKAR“ 2020. godine za najbolju predstavu „Pinokio“ u izvođenju Teatra Ruse, Ruse, Bugarska.

Gunar Horn iz Norveške dramaturg je, glumac i univerzitetski profesor. Tokom višedecenijske karijere posebno se posvetio pozorištu za decu i mlade, radeći kao umetnik, pedagog i istraživač. Autor je više knjiga iz oblasti drame, pozorišta i obrazovanja, među kojima su „Pozorište za mladu publiku“ (1993), „Sam sa publikom“ (2005) i „Drama i društvo“ (2010), a 2024. godine bio je jedan od urednika publikacije „Theatre Mediation Handbook“.

Na Univerzitetu u Agderu dugi niz godina predavao je dramu i pozorište na osnovnim i master studijama, a devet godina bio je dekan Fakulteta lepih umetnosti. Dugogodišnji je član Upravnog odbora ASSITEJ Norveška, dok je od 2019. do 2024. rukovodio programom pozorišne medijacije u okviru evropskog projekta Connect-Up, koji je okupio profesionalne partnere iz deset zemalja.

Prošle godine su nagrade „Mali princ” dodeljene kineskoj spisateljici i dramaturškinji Feng Li iz Kine u kategoriji inostranih stvaralaca i grafičkom dizajneru i vizuelnom umetniku Zdravku Mićanoviću u kategoriji domaćih stvaralaca. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006) i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

Ovogodišnje, 33. izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica održava se od 20. do 25. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica i predstaviće izuzetno atraktivan program – 13 predstava iz celog sveta koje se obraćaju mališanima i školarcima različitih uzrasta.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici spada u najznačajnije manifestacije ovog tipa u regionu i okuplja umetnike posvećene stvaralaštvu za najmlađu publiku. Iako je primarno zasnovan na lutkarskom teatru, festival već godinama otvara prostor i ka drugim scenskim izrazima, te ima važnu ulogu u razvoju i afirmaciji dečjeg pozorišta u Srbiji.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grad Subotica, dok je partner u realizaciji festivala Pozorišni muzej Vojvodine. Izvršni producent festivala je Otvoreni univerzitet Subotica. 

Film „Oče naš“ osvojio Grand prix i Veliku Zlatnu mimozu za najbolji film, Vladimir Arsenijević nagrađen za najbolji scenario za „3 nedelje posle“ na Filmskom festivalu u Herceg Novom 

Šest nagrada za producentsku kuću This and That Productions na 39. Filmskom festivalu Herceg Novi 

39. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival doneo je još jedan veliki festivalski uspeh producentskoj kući This and That Productions iz Srbije, čiji su filmovi „Oče naš“ Gorana Stankovića i „3 nedelje posle“ Miroslava Terzića osvojili ukupno šest nagrada. 

Film „Oče naš“ Gorana Stankovića osvojio je pet festivalskih nagrada: Grand Prix festivala, nagradu Velika zlatna mimoza za najbolji film, Zlatnu mimozu za najbolju režiju (ravnopravno podeljenu sa Košarom Mitić) i Zlatnu mimozu za najbolju mušku ulogu, koju je osvojio Vučić Perović. Gran Pri je žiri obrazložio kao priznanje „ozbiljnom, maestralno režiranom filmu o teškoj temi, uz preciznu estetiku, kreativnu viziju i snažne glumačke izvedbe“. Film je dobio i Plaketu „Zoran Živković“ za najbolji film za izuzetni kvalitet produkcije, kao i Glavnu nagradu žirija filmske kritike.

„3 nedelje posle“ nagrađen je Zlatnom mimozom za najbolji scenario, koji potpisuje Vladimir Arsenijević (ravnopravno podeljena sa Mihom Hočevarom i Srđanom Koljevićem). Žiri je istakao da scenario „otkriva probleme nove generacije i njihov potpuni nedostatak empatije“, pripovedajući radnju na „jak, originalan i hrabar način“.

Prilikom uručenja nagrada, Vladimir Arsenijević zahvalio se festivalu na priznanju, a potom se osvrnuo i na govor glumca Dragana Mićanovića, koji je trebalo da otvori ovogodišnji festival u Herceg Novom. Svoju nagradu Vučić Perović posvetio je upravo Draganu Mićanoviću. 

Arsenijević je prilikom uručenja, između ostalog, rekao: „Nakon premijere u Karlovim Varima, i prikazivanjima u Puli, Sarajevu i ovde u Herceg Novom, jedna stvar je jasna – naš film nalazi put do srca publike a tema kojom se bavi, ma koliko mračna da bila, relevantnija je nego ikad. Mi smo u rad na ovom filmu uložili čitavih dugih deset godina. To je priča o Srbiji i turobnim dinamikama u kojima društvo koje je dozvolilo da zlo prodre preduboko u njegove pore već predugo živi i koje ostavljaju neizbrisivog traga na našu decu. Ujedno to je priča koje je, na žalost, krajnje razumljiva svima, ma gde da živeli. I zato, da citiram reči glumca Dragana Mićanovića iz jednog sjajnog govora koji nije bio u prilici da održi: Ono što se dešava sada nama, ovde, može se desiti, sutra, tamo, vama.“  

„Naše društvo je na nasilje kojim je prožeto predugo reagovalo zatvarajući oči, minimalizujući, relativizujući pa i bespoštedno fabrikujući. Mnogima u njemu čini se da je uvek neko drugi za njega odgovoran. Odgovorni smo, naprotiv, mi. Samo mi treba da potražimo rešenje. I to prevashodno u samima sebi. Stoga, još jednom, rečima Dragana Mićanovića iz spomenutog govora: Pozivam vas da ne žmurimo, da ne dozvolimo da nam stavljaju povez oko očiju, već da ih širom otvorimo,“ zaključio je Arsenijević.

Priznanje u Herceg Novom predstavlja još jedan u nizu festivalskih uspeha za film „3 nedelje posle“ koji je svetsku premijeru imao na 60. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio Europa Cinemas Label za najbolji evropski film, a potom na 73. Pulskom filmskom festivalu osvojio tri Zlatne arene. 

Film prati grupu srednjoškolaca koji tri nedelje nakon tragičnog gubitka svog školskog druga kreću na ranije planiranju ekskurziju. Tokom putovanja, koje bi trebalo da predstavlja bekstvo od svakodnevice, postepeno isplivavaju pitanja odgovornosti, ćutanja, vršnjačkog nasilja i kolektivne krivice. U filmu igraju Jovan Ginić, Anđela Alavirević, Klara Karaulić, Andrija Marković, Tihana Lazović  Trifunović i Branislav Trifunović. 

„Oče naš“ scenariste i reditelja Gorana Stankovića svetsku premijeru imao je na 50. Toronto International Film Festivalu, nakon čega je, takođe, nastavio uspešan festivalski put. Film je osvojio nagradu za najbolju režiju na 35. Filmskom festivalu u Kotbusu i Specijalno priznanje žirija na 29. Tertio Millennio Film Festivalu u Rimu, dok je Vučić Perović na 73. Pulskom filmskom festivalu osvojio Zlatnu arenu za najbolju glavnu mušku ulogu.

„Oče naš“ donosi priču o Dejanu zavisniku od droge koji utočište pronalazi u manastirskoj komuni u zabačenom delu Srbije. Tamo ga pod svoje uzima harizmatični i strogi sveštenik Branko (Boris Isaković), čije metode „isceljenja“ postaju sve ekstremnije. Pored Perovića i Isakovića, u glumačkoj postavi su i Goran Marković, Dado Ćosić, Lazar Tasić, Jasna Žalica, Toni Mihajlovski, Nenad Heraković i drugi.

Prilikom uručenja nagrade u Herceg Novom Goran Stanković je rekao: „Oče naš je srpsko-crnogorska koprodukcija i naše dve zemlje imaju snažnu vezu. Nažalost, u poslednje dve godine Filmski centar Srbije nema konkurse za sufinansiranje filmova. To se tiče nas ali i vas, jer će ostaviti dugotrajne posledice. A razlog za to je što smo se drznuli da upiremo prst u nepravdu koja se dešava u našem, srpskom društvu. Festivali zato treba da ostanu mesta slobode izražavanja i da podrže kolege kada im je to najpotrebnije.”

Priznanja oba filma potvrđuju nastavak međunarodnog uspeha produkcije This and That Productions, jedne od vodećih nezavisnih producentskih kuća u Srbiji, na čelu sa producentkinjom Snežanom van Houwelingen.

„Oče naš“ i „3 nedelje posle“ uskoro očekuju i domaću publiku, a njihovo prikazivanje u bioskopima u Srbiji planirano je tokom jeseni.

Film „Vučji dani“ Emilije Gašić osvojio nagradu Eurimages na Sarajevo Film Festivalu 

Projekat drugog dugometražnog filma „Vučji dani“ Emilije Gašić, u produkciji Non-Aligned Films iz Srbije i koprodukciji Istok Films i Restart, osvojio je glavnu nagradu u okviru programa CineLink Industry Days Sarajevo Film Festivala – Eurimages Co-Production Development Award. 

Projekat „Vučji dani“, predstavljen je u okviru CineLink Marketa, jednog od najznačajnijih regionalnih programa za filmske projekte u razvoju, a nagrada koju je osvojio je vredna 20.000 evra i namenjena je razvoju međunarodne koprodukcije. Na ovogodišnjem CineLink Marketu predstavljeno je ukupno 15 projekata iz regiona. 

Reč je o drugom dugometražnom igranom filmu scenaristkinje i rediteljke Emilije Gašić, koja živi i radi između Beograda i Njujorka. Njen debitantski film „78 dana“ imao je premijeru u programu Bright Futures Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu. 

Film „Vučji dani“ prati ženu suočenu sa menopauzom, koja traži pomoć od narodne isceliteljke. Ona je uvodi u niz sve neobičnijih rituala koji je postepeno vode na ivicu ludila, dok traga za sopstvenim oslobođenjem.  

U izjavi za Variety, Gašić je navela da je film inspirisan susretima sa brojem ženama kojima su postavljane pogrešne dijagnoze, koje su zanemarene ili neshvaćene u duboko patrijarhalnom zdravstvenom sistemu. Film, kako ističe rediteljka, nastoji da otvori i preispita tabue koji okružuju zdravlje žena, posebno menopauzu, kao i odnose moći koji oblikuju medicinske i lične odnose.

Film je trenutno u fazi razvoja, a njegov razvoj podržan je i kroz MEDIA potprogram Kreativne Evrope. Gašić je sa projektom prošle godine učestvovala i na prestižnom programu TorinoFilmLab ScriptLab, dok je sada prvi put predstavljen regionalnoj filmskoj industriji upravo na CineLink Marketu. 

Producentkinja filma je Dragana Jovović, ispred beogradske producentske kuće Non-Aligned Films, dok su koproducenti Istok Films iz SAD, koji predstavljaju Alex Wiske i Emilija Gašić, i Restart iz Hrvatske, sa koproducentkinjom Vanjom Jambrović. Restart iza sebe ima i nagrađivani dokumentarni film „Fiume o Morte!“ Igora Bezinovića, dobitnika Evropske filmske nagrade.

Nagrada Eurimages Co-Production Development Award predstavlja značajan korak u daljem razvoju projekta i povezivanju međunarodnih partnera, a ujedno potvrđuje potencijal filma za međunarodnu koprodukciju i festivalski plasman.

Farhadiju počasna povelja Filmskog festivala u Herceg Novom

Počasna povelja Filmskog festivala u Herceg Novom za izuzetan autorski doprinos savremenoj kinematografiji i filmskoj umjetnosti uručena je jednom od najznačajnijih i najcjenjenijih reditelja savremene svjetske kinematografije, dvostrukom dobitniku Oskara, iranskom reditelju i scenaristi Asgharu Farhadiju.

Priznanje su uručili ministarka kulture i medija, dr Tamara Vujović i predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić, uoči sinoćnjeg prikazivanja njegovog najnovijeg filma „Paralelne priče“ na tvrđavi Forte Mare, za koji je vladalo ogromno interesovanje publike.

Farhadi je  istakao da mu je bilo veoma zanimljivo što je, prilikom prvog dolaska, primijetio da mnogi ljudi već poznaju i gledaju njegove filmove.

„Veoma mi je drago što sam tu prvi put i kada sam došao tu, vidim da mnogo ljudi već poznaju i gledali su moje filmove“, rekao je Farhadi.

Govoreći o nagradama koje je dobio, uključujući Oskare, Farhadi je rekao da je ponosan na njih, ali da je posebno ponosan zbog ljudi koje je upoznao i iskustava koja je stekao kroz kontakte sa pripadnicima različitih kultura.

„Ja sam ponosan što sam dobio nagrade i Oskare, ali ja sam ponosan na sebe zato što znam ljude i upoznao sam ljude sa više kultura i sa različitim kulturama“, kazao je Farhadi.

On je govorio i o sličnostima među ljudima, bez obzira na to iz kojih država i kultura dolaze. Prema njegovim riječima, političke razlike mogu pokušati da naprave određenu distancu među ljudima, ali upravo kultura i film mogu da doprinesu njihovom međusobnom razumijevanju.

„Ja vjerujem da ljudi u različitim državama i kulturama ipak liče na jedno drugo“, poručio je Farhadi.

Ministarka kulture i medija, Tamara Vujović je kazala da je Farhadi uzor i učitelj brojnim filmskim stvaraocima, navodeći da i u publici Filmskog festivala u Herceg Novom ima velikih obožavalaca njegovog djela.

“Vaši filmovi su dokaz da se najveće istine o čovjeku često kriju u naizgled najmanjim, najobičnijim trenucima svakodnevice. Pokazali ste nam da autentična priča, autorski potpis i osobenost ne traže veliki budžet, ni jezik koji razumije cijeli svijet. Potrebno je samo da priča bude iskrena i da u njoj prepoznamo nešto ljudsko, nešto svoje. A kada je priča istinita, ona vrlo lako postaje univerzalna”, navela je ministarka obraćajući se Farhadiju.

Prema njenim riječima, priče u Farhadijevim filmovima ne ostavljaju publiku ravnodušnim, navodeći da one trepere dugo  i nose poruke koje nas tjeraju da preispitamo sebe i sopstvene izbore.

“A kada im se pridruže i međunarodna priznanja, to je, naravno, velika stvar za autora i za film. Ali ono što je najvažnije jeste da te priče, zahvaljujući upravo takvim priznanjima, stižu do sve većeg broja ljudi širom svijeta i ostavljaju svoj trag na svakog od nas.”, rekla je Vujović.

Podsjetila je da su Farhadijevi filmovi nagrađivani na brojnim festibalima, u Berlinu, Kanu i sa dva Oskara.

“Vaš put pokazuje koliko daleko može stići autor koji vjeruje u složenost svojih likova i odbija da ih podredi jednostavnom sudu. Vaše prisustvo na FFHN mnogo je više od velikog međunarodnog imena – to je susret sa autorom od kojeg učimo da film može biti hrabar, precizan i duboko ljudski. To je poseban ponos za naš festival i za crnogorsku kinematografiju”, kazala je Vujović.

Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival traje do 28. avgusta. Tokom sedam festivalskih dana publiku očekuje više od 80 filmova na pet lokacija, kroz takmičarske selekcije dugometražnog igranog, dokumentarnog i studentskog filma, predstavljanje novih regionalnih TV serija, program posvećen filmskoj industriji, kao i prateći program. Kompletan program dostupan je na: filmfestival.me

Pokrovitelji 39. izdanja Festivala su Ministarstvo kulture i medija Crne Gore i Opština Herceg Novi, izvršni producent je Javna ustanova kulture „Herceg-fest“, dok je partner Filmski centar Crne Gore, uz podršku brojnih sponzora, partnera i prijatelja Festivala.

Film „Niko ništa nije rekao“ Tamare Todorović osvojio Srce Sarajeva za najbolji kratki film  

Film Tamare Todorović, koji je ove godine bio u glavnom takmičarskom programu Kanskog festivala, osvojio nagradu na 32. Sarajevo Film Festivalu 

Kratki igrani film „Niko ništa nije rekao“ rediteljke Tamare Todorović osvojio je nagradu Srce Sarajeva za najbolji kratki igrani film na 32. Sarajevo Film Festivalu. 

U obrazloženju nagrade žiri je istakao sposobnost filma da u ograničenom vremenskom okviru izgradi uverljive i koherentne likove, istovremeno postepeno gradeći atmosferu napetosti koja vodi ka trećem činu. Žiri je posebno pohvalio sigurnu rediteljsku viziju i suptilnost scenarija. 

„Lično mi mnogo znači ova nagrada, jer na ovaj festival dolazim jako dugo. Sa profesionalne strane, u našoj zemlji je trenutno jako teško baviti se filmom i da je ideja za ovaj film došla nekoliko meseci kasnije, ne bismo bili u mogućnosti da ga snimimo. I sada nam svaka projekcija na svakom festivalu, a posebno svaka nagrada, znači još više“, izjavila je Tamara Todorović nakon osvajanja nagrade. 

Radnja filma „Niko ništa nije rekao“ Tamare Todorović prati jedno naizgled uobičajeno Katarinino veče. Katarininu svakodnevnicu prekida poziv zbog koga mora da se suoči sa posledicama, naizgled, bezazlene igre u kojoj je učestvovala njena ćerka. 

Uloge tumače Ivana Vuković, Kalina Šutić, Viktorija Vasiljević, Milica Stefanović, Iva Kraljević, Elena Popović, Marta Grujić, Petar Požega i Jovan Belobrković. 

Koproducentkinja filma je Ena Bajraktarević, direktor fotografije Mladen Teofilović, montažerka Kristina Todorović, scenografkinja Ana Ivanišević, kostimograf Strahinja Tabaković, šminkerka Mojca Gorogranc Petrushevska, a dizajner zvuka Julij Zornik. 

„Niko ništa nije rekao“ nastao je kao koprodukcija Srbije, Francuske, Slovenije i Hrvatske, a producentkinja filma je Čarna Vučinić, ispred producentske kuće NAKED.  Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije, programa Kreativna Evropa – MEDIA, francuskog CNC-a i televizije ARTE, Slovenskog filmskog centra, Hrvatskog audiovizuelnog centra i Grada Kragujevca. 

Nagrada Srce Sarajeva još je jedan značajan uspeh za film koji je prethodno imao zapaženo međunarodno predstavljanje – „Niko ništa nije rekao“ bio je selektovan u glavni takmičarski program kratkog filma 78. Kanskog festivala, gde je prikazan u zvaničnoj konkurenciji kratkometražnih ostvarenja iz celog sveta. 

Nagrade 32. Sarajevo Film Festivala

U Narodnom pozorištu Sarajevo dodijeljene su nagrade 32. Sarajevo Film Festivala. Na svečanoj ceremoniji dodjele nagrada Počasno Srce Sarajeva dodijeljeno je Emiru Hadžihafizbegoviću, jednom od najznačajnijih glumaca bosanskohercegovačke i regionalne kinematografije, za sve njegove nezaboravne uloge i sveukupni doprinos filmskoj umjetnosti.

Festival je zatvoren svečanom dodjelom nagrada, a filmski program projekcijom restaurirane verzije Oscarom® nagrađenog filma „Ničija zemlja“ Danisa Tanovića.

ZVANIČNE NAGRADE

POČASNO SRCE SARAJEVA

Emily Watson, glumica

Diego Luna, glumac

Woody Harrelson, glumac

Asghard Farhadi, reditelj

Emir Hadžihafizbegović, glumac

Dodjeljuje se u znak priznanja za izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti.

TAKMIČARSKI PROGRAM – DUGOMETRAŽNI IGRANI FILM

Žiri:

Emily Watson, predsjednica (glumica, Ujedinjeno Kraljevstvo) 

Igor Bezinović (reditelj, Hrvatska) 

Sara Klimoska (glumica, Sjeverna Makedonija) 

Matthijs Wouter Knol (direktor Evropske filmske akademije, Nizozemska) 

Athina Rachel Tsangari (rediteljica, scenaristica i producentica, Grčka)

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI DUGOMETRAŽNI IGRANI FILM

SVAKI PUT / EVERYTIME
Austrija, Njemačka

Režija: Sandra Wollner

Producenti: Lixi Frank, Viktoria Stolpe, David Bohun

Novčana nagrada u iznosu od 16.000 €.

Obrazloženje žirija: Trenuci filmske milosti lebde kroz ovu hipnotički elastičnu i transcendentalnu sablasnu priču prožetu tugom. Naša je odluka bila jednoglasna.

Nagrada Srce Sarajeva za najbolji dugometražni igrani film pripada filmu SVAKI PUT rediteljice Sandre Wollner, i producenata Lixi Frank, Viktorije Stolpe i Davida Bohuna. 

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU REŽIJU

Ana Urushadze, SPOREDNA ULOGA / MEOREKHARISKHOVANI ROLI

Gruzija, Estonija, Turska

Novčanu nagradu, u iznosu od 10.000 €, obezbjeđuju Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini u saradnji sa UNESCO-om.

Obrazloženje žirija: Očarala nas je njezina drska kombinacija svakodnevnoga i oniričkoga te osvježavajuća znatiželja s kojom istražuje smisao života i filma.

S nestrpljenjem iščekujemo njezin sljedeći filmski izazov. Nagrada Srce Sarajeva za najbolju režiju jednoglasno se dodjeljuje Ani Urushadze za film SPOREDNA ULOGA. 

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU GLUMICU

Eva Kostić, 17

Sjeverna Makedonija, Srbija, Slovenija

Novčanu nagradu, u iznosu od 2.500 €, obezbjeđuje L’Oreal Paris.

Obrazloženje žirija: Neustrašivo stupanje na scenu mlade glumačke nade. Sirova, visceralna i duboko instinktivna izvedba. Ulogu ispunjava iznimnom emocionalnom istinitošću, najavljujući dolazak glumice rijetkoga i snažnog glasa.

Nagrada Srce Sarajeva za najbolju glumicu pripada Evi Kostić za film „17“.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG GLUMCA

Adrian Văncică, TI OVDJE NE PRIPADAŠ / NU E LOCUL TĂU AICI

Rumunija

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €.

Obrazloženje žirija: Za izvedbu obilježenu ustrajnošću i nenametljivom strogošću, u kojoj glumac dosljedno služi priči ispripovijedanoj u dugim kadrovima i širokim planovima, nagrada Srce Sarajeva za najboljeg glumca pripada Adrianu Văncicăju za film TI OVDJE NE PRIPADAŠ.

TAKMIČARSKI PROGRAM – DOKUMENTARNI FILM

Žiri:

Kamal Aljafari (reditelj, scenarist i vizualni umjetnik, Palestina) 

Sabine Gebetsroither (kodirektorica festivala CROSSING EUROPE Filmfestival Linz, Austrija) 

Ollie Huddleston (filmski montažer, Ujedinjeno Kraljevstvo )

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI DUGOMETRAŽNI DOKUMENTARNI FILM

PLANINA

Srbija, Francuska, Crna Gora, Slovenija, Hrvatska

Režija: Biljana Tutorov, Petar Glomazić

KVALIFIKACIONI FILM ZA NOMINACIJU ZA NAGRADU OSCAR®

Novčanu nagradu, u iznosu od 4.000 €, obezbjeđuje Vlada Švicarske.

Obrazloženje žirija: Sa zadivljujuće epskom fotografijom, očarao nas je ovaj dirljiv portret dviju izvanrednih žena i nestajućeg načina života. Povezane traumatičnom prošlošću, njihova borba za očuvanje planine bila je nezaboravno putovanje. Nagrada Srce Sarajeva za najbolji dugometražni dokumentarni film ide filmu PLANINA Biljane Tutorov i Petra Glomazića.

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI DOKUMENTARNI FILM

TIHA MISA

Hrvatska

Režija: Karla Jelić

Novčana nagrada u iznosu od 2.000 €.

Obrazloženje žirija: Ovaj kratki i iznimno snažan film svjedoči o hrabrom činu prkosa prema uzletu muške mizoginije. Odajemo počast hrabroj umjetnici koja je samostalno stala nasuprot reakcionarnim masama koje ponovno pokušavaju sputavati društvo i ušutkati žene. Nagrada Srce Sarajeva za najbolji kratki dokumentarni film dodjeljuje se filmu TIHA MISA Karle Jelić.

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA

TRAJEKT PLOVI / PAROM PLYVE

Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo

Režija: Zhora Papoian

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €.

Obrazloženje žirija: Bez didaktičnosti, ovaj je kratki film pokazao snagu slika u pripovijedanju priča. Dano nam je vrijeme i prostor da doživimo živote učitelja glazbe i njegovih učenika, koji su prisiljeni nositi se s tugom i gubitkom kao sastavnim dijelom svakodnevice. Ovo je film snimljen s nježnošću i suptilnošću, a njegova je humanost jasno zasjala. Specijalna nagrada žirija dodjeljuje se filmu TRAJEKT PLOVI redatelja Zhore Papoiana. 

TAKMIČARSKI PROGRAM – KRATKI IGRANI FILM

Žiri:

Goran Gajić (reditelj, Srbija)

Natalia Mirzoyan (rediteljica animiranih filmova i vizualna umjetnica, Armenija)

David Montenegro (programski direktor na Međunarodnom filmskom festivalu u Cartageni de Indias, FICCI, Kolumbija)

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI IGRANI FILM

NIKO NIŠTA NIJE REKAO

Srbija, Francuska, Slovenija, Hrvatska

Režija: Tamara Todorović

KVALIFIKACIONI FILM ZA NOMINACIJU ZA NAGRADU OSCAR®

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €.

Obrazloženje žirija: Za sposobnost da u ograničenom vremenskom okviru izgradi uvjerljive i koherentne likove, istovremeno postupno gradeći atmosferu napetosti prema trećem činu. Žiri odaje počast njegovoj sigurnoj rediteljskoj viziji i suptilnosti scenarija. Nagrada Srce Sarajeva za najbolji kratki igrani film pripada filmu NIKO NIŠTA NIJE REKAO.

SPECIJALNO PRIZNANJE

PORKATAL

Turska, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo

Režija: Sis Gürdal 

Obrazloženje žirija: Specijalno priznanje ide filmu koji nas je ganuo svojom poetičnom i duboko emocionalnom atmosferom, postupno otkrivajući unutarnji svijet i emocionalne dubine svog lika kroz izvedbu koja djeluje istovremeno prirodno i iznimno potresno. Posebno priznanje pripada filmu PORKATAL.

TAKMIČARSKI PROGRAM – STUDENTSKI KRATKI FILM

Žiri:

Jara Sofija Ostan (glumica, Slovenija)

Vladimir Trivić (direktor fotografije, Bosna i Hercegovina, Ujedinjeno Kraljevstvo)

Adem Tutić (reditelj, Srbija)

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI STUDENTSKI KRATKI FILM

NEZDRAVLJE / UNWELLNES

Mađarska

Režija: Réka Pinczés

Novčanu nagradu, u iznosu od 1.000 €, obezbjeđuje Vijeće za regionalnu saradnju.

Obrazloženje žirija: Ovogodišnji izbor studentskih filmova bio je izniman. Imali smo doista težak zadatak odabrati pobjednika, i svaki filmaš u ovom programu trebao bi biti izuzetno ponosan na svoj rad.

U trenutku preokreta u svom životu, žena se zatekne u suptilnoj interakciji koja je odjednom povede na put ponovnog istraživanja sebe i razumijevanja što život može biti. Film je usidren u dubokom vizualnom jeziku koji dočarava bit njezine transformacije, snažno se usredotočujući na ono što živi u njoj, i naposljetku, na način na koji žena pronalazi put natrag k sebi. Nagrada Srce Sarajeva za najbolji studentski kratki film dodjeljuje se filmu UNWELLNESS.

SPECIJALNA NAGRADA ZA PROMICANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Žiri:

Niamh McCormack (glumica, Irska)

Michael Stütz (voditelj sekcije Panorama i kodirektor filmskog programa na Berlinaleu, Austrija)

Andrea Štaka (rediteljica, Švicarska, Hrvatska)

17

Sjeverna Makedonija, Srbija, Slovenija

Režija: Kosara Mitić

Novčanu nagradu, u iznosu od 7.500 €, obezbjeđuje Mastercard.

Obrazloženje žirija: Ovaj majstorski režirani film ne štiti gledatelja od nelagode prikazujući sustavno zanemarivanje i društvenu tabuiziranost seksualnog zlostavljanja i traume mladih djevojaka. Sirova i klaustrofobična filmska fotografija u središte stavlja iznimno sigurnu i razarajuću glavnu glumačku izvedbu, istovremeno bilježeći snažnu vezu ženske solidarnosti. Riječ je o konačnoj kritici patrijarhalne toksičnosti. Specijalna nagrada za promicanje rodne ravnopravnosti pripada filmu „17“ Kosare Mitić.

SPECIJALNO PRIZNANJE

DON’T ASK ME IF I KILLED

Rumunija, Nizozemska, Njemačka, Ukrajina

Režija: Helena Maksyom

Obrazloženje žirija: S iznimnom hrabrošću, jasnoćom i filmskom sigurnošću, ovaj film uvodi nas u ekstremnu stvarnost. Autorica je istovremeno i vojnikinja i rediteljica, no snaga filma nadilazi iznimne okolnosti u kojima je nastao. Preciznim slikama i izraženim osjećajem za ritam, rediteljica svakodnevno iskustvo na fronti u Donjecku pretvara u filmsko iskustvo. Riječ je o snažnom i duboko humanom filmu. Specijalno priznanje pripada filmu DON’T ASK ME IF I KILLED Helene Maksyom. 

SPECIJALNA NAGRADA PERSPEKTIVE MLADIH (YOUTH PERSPECTIVES)

Žiri:

Vinko Brešan (reditelj, Hrvatska)

Andrei Dragos Tarta (stručnjak za javne politike i zagovaranje, Rumunija)

Georgi M. Unkovski (reditelj, Sjeverna Makedonija)

SKEJTANJE NIJE ZA CURE / SKEJTANJETO NE E ZA DEVOJCHINJA

Sjeverna Makedonija, Belgija, Slovenija, Hrvatska

Režija: Dina Duma

Novčanu nagradu, u iznosu od 7.500 €, obezbjeđuje Vijeće Evrope. 

Specijalna nagrada perspektive mladih pripada filmu s dirljivom pričom o zajedništvu, obitelji i nadi koja proizlazi iz pripadnosti. Film nudi autentičan prikaz mladosti i sposobnosti djelovanja pojedinaca unutar marginaliziranih zajednica, njihove slobode da donose vlastite izbore suočeni s tradicijom i društvenim očekivanjima. Prkoseći stereotipima toplom, međugeneracijskom pričom, ovo je film koji ostaje s vama dugo nakon gledanja. Specijalna nagrada perspektive mladih pripada filmu SKEJTANJE NIJE ZA CURE. 

STIPENDIJA FONDACIJE KATRIN CARTLIDGE 2026.

Lana Daher (rediteljica, Liban)

Lista Partnerskih nagrada: https://www.sff.ba/novost/13160/partnerske-nagrade-32.-sarajevo-film-festivala

Lista nagrada CineLink Industry Days: https://www.sff.ba/novost/13150/odrzana-24.-dodjela-cinelink-industry-days-nagrada

SREBRNO GAŠINO PERO ZA ROMAN „JOŠ SAMO OVO DA TI КAŽEM”

Za PČELICU i njenu autorku OLIVERU NEDELJКOVIĆ lepe vesti stižu iz Lazarevca sa 38. Međunarodnog festivala humora za decu.

Roman „Još samo ovo da ti kažem” dobitnik je nagrade Srebrno Gašino pero!

Žiri je jednoglasno odlučio da ovo priznanje pripadne Oliveri Nedeljković za roman koji je ispričan kroz dnevničke zapise, odnosno glasovne poruke glavne junakinje Maše. Autorka nas uvodi u duhoviti, topli svet desetogodišnje devojčice i njene porodice, kroz dogodovštine u toku dva i po meseca letnjeg raspusta.

Prepoznatljive situacije iz Mašinog života navode na smeh, ali istovremeno govore o detinjstvu, porodici, ljubavi, razumevanju i hrabrosti potrebnoj da se odraste. 
Po oceni žirija, roman je univerzalna i svevremenska priča o odrastanju, u kojoj i neizbežna suza samo nakratko zakloni osmeh — da bi on ponovo zablistao.

Čestitamo Oliveri Nedeljković na ovom značajnom priznanju!

Više o romanu „Još samo ovo da ti kažem” pogledajte na narednom linku: https://pcelica.rs/jos-samo-ovo-da-ti-kazem

Sarajevo Film Festival – Emir Hadžihafizbegović dobitnik Počasnog Srca Sarajeva 32. Sarajevo Film Festivala

Sarajevo Film Festival već više od tri desetljeća gradi i promovira filmsku kulturu Bosne i Hercegovine i regije. Kako je Festival rastao, rasla je i njegova odgovornost da oda priznanje umjetnicima koji su svojim djelom trajno obilježili bosanskohercegovačku kinematografiju. Kao izraz te misije, Sarajevo Film Festival u svom 32. izdanju dodjeljuje Počasno Srce Sarajeva Emiru Hadžihafizbegoviću, jednom od najznačajnijih glumaca bosanskohercegovačke i regionalne kinematografije, za sve njegove nezaboravne uloge i sveukupni doprinos filmskoj umjetnosti.

„Među nama su umjetnici čiji rad postaje dio kulturnog pamćenja jedne sredine. Kada se osvrnemo na bosanskohercegovačku i regionalnu kinematografiju, svuda prepoznajemo trag Emira Hadžihafizbegovića i njegovih uloga duboko utkanih u neka od najznačajnijih filmskih ostvarenja. Zadovoljstvo je Počasno Srce Sarajeva dodijeliti umjetniku koji je svojim opusom obilježio kinematografiju sredine iz koje je i sam potekao – iste one iz koje je prije više od tri desetljeća izrastao i Sarajevo Film Festival, i to za glumački opus koji nadilazi granice jezika, država i scena”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Emir Hadžihafizbegović rođen je 20. augusta 1961. godine u Tuzli, gdje je završio osnovno i srednje obrazovanje, a Akademiju scenskih umjetnosti u Sarajevu diplomirao je 1986. godine u klasi Emira Kusturice. Nakon angažmana u Narodnom pozorištu u Tuzli i ratnog perioda, nastavlja umjetnički rad u Sarajevu, gdje gradi jedan od najprepoznatljivijih glumačkih opusa u regiji.

Ostvario je više od 70 uloga u igranim filmovima te preko stotinu uloga u teatru, filmu i drugim medijima. Njegov rad obilježile su suradnje s autorima poput Ognjena Sviličića, Rajka Grlića, Jasmile Žbanić, Pjera Žalice, Srđana Vuletića i Emira Kusturice, a filmovi u kojima je igrao nagrađivani su na festivalima u Cannesu, Berlinu, Locarnu i Rotterdamu. Između ostalog, dobitnik je i Nagrade Andrej Tarkovski na Međunarodnom filmskom festivalu „Zerkalo“ u Rusiji, nazvanom po kultnom filmu „Ogledalo“ Andreja Tarkovskog, koji se održava u Ivanovskoj oblasti.

Za ulogu u filmu „Takva su pravila“ osvojio je nagradu za najboljeg glumca u programu Orizontti na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji, Zlatnu arenu u Puli i niz međunarodnih nagrada. Njegove uloge u filmovima „Armin“, „Karaula“, „Smrt čovjeka na Balkanu“, „Praznik rada“, „Gori vatra“, „Kod amidže Idriza“, „Naša svakodnevna priča“ i „Žaba“ također su prepoznate s brojnim nagradama na festivalima širom Europe, Afrike i Sjeverne Amerike.

Kao glumac prvak i direktor Kamernog teatra 55 u Sarajevu, paralelno je gradio istaknut teatarski opus. Autor je četiri autorska projekta „Godine prevare“, „Iza sna“, „Tarik nije dio tala” i „Kijametski dan” s kojima je gostovao na scenama od New Yorka i Toronta do Pariza, Londona, Berlina i Sydneya.

32. Sarajevo Film Festival bit će održan od 14. do 21. augusta 2026. godine.

Prethodni dobitnici Počasnog Srca Sarajeva su:

Diego Luna (2026), Asghar Farhadi (2026), Emily Watson (2026), Willem Dafoe (2025), Stellan Skarsgård (2025), Ray Winstone (2025), Paolo Sorrentino (2025), Meg Ryan (2024), Alexander Payne (2024), John Turturro (2024), Philippe Bober (2024), Christof Papousek (2024), Mark Cousins (2023), Lynne Ramsay (2023), Charlie Kaufman (2023), Jesse Eisenberg (2022), Ruben Östlund (2022), Sergei Loznitsa (2022), Paul Joseph Schrader (2022), Wim Wenders (2021), Michel Franco (2020), Mads Mikkelsen (2020), Tim Roth (2019), Isabelle Huppert (2019), Alejandro González Iñárritu (2019), Paweł Pawlikowski (2019), Nijaz Hastor (2018), Nuri Bilge Ceylan (2018), Oliver Stone (2017), John Cleese (2017), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016), Stephen Frears (2016), Robert De Niro (Lifetime Achievement Award, 2016), Benicio Del Toro (2015), Atom Egoyan (2015), Agnès B. (2014), Danis Tanović (2014), Gael García Bernal (2014), Béla Tarr (2013), Roberto Olla (2013), Branko Lustig (2012), Emil Tedeschi (2011), Jafar Panahi (2011), Angelina Jolie (2011), Dieter Kosslick (2010), Manfred Schmidt (2009), Cat Villiers (2008), Steve Buscemi (2007), Mike Leigh (2006), Gavrilo Grahovac (2006), Marco Müller (2005).

Sarajevo Film Festival – Diegu Luni Počasno Srce Sarajeva 32. Sarajevo Film Festivala

Kao priznanje za iznimnu karijeru i neizbrisiv trag u kinematografiji, Diego Luna primit će Počasno Srce Sarajeva na 32. Sarajevo Film Festivalu.

Opus meksičkog glumca, reditelja i producenta obuhvaća film, televiziju i teatar, osvajajući publiku širom svijeta. Podjednako uvjerljiv pred kamerom i iza nje, Diego Luna izgradio je prepoznatljiv autorski put, obilježen društvenim angažmanom i trajnom posvećenošću snažnijoj vidljivosti latinoameričkih i hispanskih glasova na međunarodnoj filmskoj sceni.

Na 32. Sarajevo Film Festivalu bit će prikazan i njegov novi rediteljski film „Ashes“, premijerno prikazan na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Cannesu. Luna će održati i masterclass, na kojem će svoja iskustva i razmišljanja o savremenoj umjetnosti podijeliti s mladim talentima, filmskim profesionalcima i festivalskom publikom.

„Prije četvrt stoljeća osvojio je naša srca nezaboravnom ulogom u filmu ‘I tvoju mamu također’. Tada smo se nadali, a sada znamo da je pred nama umjetnik koji ne prestaje istraživati i iznenađivati, krećući se od visokobudžetnih hollywoodskih spektakala do intimističkih životnih priča koje nam otkrivaju bogatstvo latinoameričke kulture. Diego Luna svojim je iznimnim umjetničkim opusom ostavio snažan trag u savremenoj kinematografiji i zbog toga nam je čast uručiti mu Počasno Srce Sarajeva“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

„Već godinama želim doći u Sarajevo. Toliko je kolega s oduševljenjem govorilo o Festivalu i svojim iskustvima. Velika mi je čast što je moj rad prepoznat ovim priznanjem i iznimno se radujem što ću film ‘Ashes’ predstaviti publici. Vidimo se uskoro!“, izjavio je Luna.

Međunarodni iskorak Diego Luna ostvario je ulogom u Cuarónovom filmu „I tvoju mamu također“ (2001), koja ga je predstavila kao jedno od najupečatljivijih lica savremenog meksičkog filma. Taj uspjeh otvorio mu je put ka nizu međunarodnih koprodukcija i saradnji širom Meksika, Španije, Sjedinjenih Američkih Država, Engleske i Njemačke, gdje je radio s rediteljima kao što su Steven Spielberg, David Trueba, Gus Van Sant, Harmony Korine i Agustín Díaz Yanes.

Kao glavni glumac i jedan od producenata Disney+ serije „Andor“ (2022), Luna je ostvario izniman uspjeh te je za obje sezone osvojio po dvije nominacije za nagrade Zlatni globus i Critics’ Choice u kategoriji najboljeg glumca. Serija je naišla na izuzetno pozitivne reakcije kritike, osvojivši osam nominacija za nagradu Emmy za prvu sezonu te četrnaest za drugu sezonu 2025. godine, uključujući i nominaciju u kategoriji izvanredne dramske serije. Zajedno s ostatkom producentskog tima, Luna je 2023. i 2026. bio nominiran za prestižnu nagradu Norman Felton za najbolju epizodnu dramsku seriju koju dodjeljuje Udruženje producenata Amerike (PGA).

Godine 2025. glumio je uz Jennifer Lopez i Tonatiuha u filmu „Poljubac žene pauka“ Billa Condona. Za ulogu u Huluovoj seriji „La Máquina“ (2024), gdje je bio producent, ali i glumac uz Gaela Garcíju Bernala, nominiran je za Zlatni globus u kategoriji najboljeg sporednog glumca.

Prije toga zapažene je uloge ostvario u Netflixovoj seriji „Narcos: México“ (2018), za koju je nominiran za nagradu Critics’ Choice, te u filmu „Rogue One: Priča iz Ratova zvijezda“ (2016), kojim je dodatno postao prepoznatljiv publici engleskog govornog područja. Televizijska emisija „Pan y Circo“ (2020), koju je producirao i vodio,  osvojila je dva dnevna Emmyja: za iznimnu televizijsku ličnost u dnevnom programu na španskom jeziku i za najbolji zabavni program na španskom jeziku.

Kao reditelj, Luna je debitirao dokumentarnim filmom „J.C. Chávez“ (2007). Njegov prvi igrani film, „Abel“ (2010), osvojio je nagradu Horizontes Latinos na Međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastiánu, kao i nagradu Meksičke filmske akademije za najbolji scenarij, čiji je koautor. Također je režirao film „Mr. Pig“ (2016), premijerno prikazan na Filmskom festivalu Sundance.

Nedavno je glumio u Netflixovu filmu „México 86“, na kojem je ujedno bio i jedan od producenata. Uskoro ćemo ga gledati u trileru „Eleven Days“ te u Disneyjevoj igranoj adaptaciji animiranog klasika „Vrlo zapetljana priča“.

Pored svog kreativnog rada, Luna je snažno posvećen inicijativama društvenog uticaja. Godine 2005. suosnovao je Ambulante, putujući festival dokumentarnog filma pokrenut s ciljem poticanja kulturne razmjene. Festival je osnovao zajedno s Garcíom Bernalom, Pablom Cruzom, Elenom Fortes i organizacijom El Día Después, nevladinom organizacijom sa sjedištem u Ciudad de Méxicu koja povezuje građane s dugogodišnjim organizacijama radi jačanja građanskog angažmana i pokretanja društvenih promjena.

32. Sarajevo Film Festival bit će održan od 14. do 21. augusta 2026. godine.

Prethodni dobitnici Počasnog Srca Sarajeva su:

Asghar Farhadi (2026), Emily Watson (2026), Willem Dafoe (2025), Stellan Skarsgård (2025), Ray Winstone (2025), Paolo Sorrentino (2025), Meg Ryan (2024), Alexander Payne (2024), John Turturro (2024), Philippe Bober (2024), Christof Papousek (2024), Mark Cousins (2023), Lynne Ramsay (2023), Charlie Kaufman (2023), Jesse Eisenberg (2022), Ruben Östlund (2022), Sergei Loznitsa (2022), Paul Joseph Schrader (2022), Wim Wenders (2021), Michel Franco (2020), Mads Mikkelsen (2020), Tim Roth (2019), Isabelle Huppert (2019), Alejandro González Iñárritu (2019), Paweł Pawlikowski (2019), Nijaz Hastor (2018), Nuri Bilge Ceylan (2018), Oliver Stone (2017), John Cleese (2017), Wolfgang Amadeus Brülhart (2016), Stephen Frears (2016), Robert De Niro (Lifetime Achievement Award, 2016), Benicio Del Toro (2015), Atom Egoyan (2015), Agnès B. (2014), Danis Tanović (2014), Gael García Bernal (2014), Béla Tarr (2013), Roberto Olla (2013), Branko Lustig (2012), Emil Tedeschi (2011), Jafar Panahi (2011), Angelina Jolie (2011), Dieter Kosslick (2010), Manfred Schmidt (2009), Cat Villiers (2008), Steve Buscemi (2007), Mike Leigh (2006), Gavrilo Grahovac (2006) i Marco Müller (2005).

Nagrada publike – 33. Festival evropskog filma Palić: Gorki List nagrada publike nemačkom filmu “Ah, ta praznina, ta strašna praznina”

Gorki List nagrada publike ovogodišnjeg 33. Festivala evropskog filma Palić dodeljena je filmu „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“ nemačkog reditelja Simona Ferhevena, koji je prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa.

U ovom ostvarenju, glavni junak Joahim neočekivano biva primljen na prestižnu školu glume u Minhenu i useljava se u vilu svojih bake i deke, Inge i Hermana. Između bizarnih izazova u školi glume i ekscentričnih rituala svojih domaćina – koji se uglavnom odvijaju uz alkohol – Joahim pokušava da pronađe svoje mesto u svetu, ne znajući kakvu ulogu u njemu zapravo igra.

Kroz ovogodišnje 33. izdanje Festivala evropskog filma Palić, nastavlja se višegodišnja saradnja Gorkog Lista i Festivala evropskog filma. Kao odani prijatelj Festivala evropskog filma Palić već više od 20 godina, Gorki List upotpunjuje atmosferu i festivalski ambijent, ali i podstiče na razmišljanje i na reakciju gledaoce, i poziva ih da otvorenih čula prate svet oko sebe!

Gorki List nagradom publike za najbolji film publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti predstavljena na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“, odnosno onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu Festival traje svih ovih godina.

Uvažavajući činjenicu da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija, Festival evropskog filma i Gorki List ovom nagradom pozvali su posetioce festivala da nakon projekcija glasaju za najbolji film iz bogatog filmskog opusa evropske kinematografije, koji su prikazivani na ovogodišnjoj 33. po redu filmskoj smotri. Gorki List nagrada publike, ove godine 11. put zaredom, nepogrešivo je očitala puls publike, a film koji je imenovan kao laureat dobija posebno dizajniranu statuu.

Prethodni laureati ove nagrade bili su: 2016. godine mađarski film „Ubica čistog srca“ reditelja Atile Tila, 2017. godine film „O telu i duši“ rediteljke Ildiko Enjedi, 2018. godine belgijsko-holandska koprodukcija „Devojka“ reditelja Lukasa Donta, 2019. godine film „Jadnici“ francuskog reditelja Lađa Lija, 2020. godine „Ime naroda“ Darka Bajića, 2021. godine „Nečista krv – Greh predaka“ Milutina Petrovića, 2022. godine film „Blizu“ Lukasa Donta, 2023. godine „Stari hrast“ Kena Louča, 2024. godine „78 dana“ Emilije Gašić i „100 litara pivskog zlata“ Temua Nikija prošle godine.

Zlatni toranj 33. Festivala evropskog filma Palić filmu „Nino u raju“ Lorana Mikelija

Na završnoj konferenciji za medije 33. Festivala evropskog filma Palić, 22. jula na Velikoj terasi, proglašeni su dobitnici nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, dva specijalna priznanja žirija Glavnog takmičarskog programa, nagrada za najbolji film u selekciji Paralele i sudari, specijalno priznanje u ovoj selekciji i nagrada žirija FIPRESCI za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu, kojima će priznanja biti uručena na svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala.

Žiri Glavnog takmičarskog programa 33. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Maja Herman Sekulić (Srbija), Monika Goti (Italija) i Joana Flora (Rumunija), dodelio je nagradu Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „Nino u raju“ reditelja Lorana Mikelija.

Žiri Glavnog takmičarskog programa je u svom obrazloženju naveo:

„Zbog svoje zadivljujuće hrabrosti, izuzetne stilske smelosti i doprinosa evoluciji savremenog filmskog jezika. Budući da ispunjava sve kriterijume vrhunskog filmskog stvaralaštva – od oštrog scenarija i hipnotišuće fotografije do smele i sirove muzike, montaže i briljantnih glumačkih interpretacija – ovaj film u potpunosti redefiniše granice žanra socijalnog trilera. On dokazuje da oštra društveno-ekonomska kritika ne mora delovati sumorno ili anahrono; naprotiv, ona može biti prožeta istinski modernim vizuelnim izrazom. Prihvatajući elektrizujuću, sirovu energiju 21. veka i odbacujući ustaljene formule, umesto da njima podleže, ovaj film krči smeli i inspirativni put ka budućnosti kinematografije. Nagrada za najbolji film dodeljuje se ostvarenju Nino u raju!“

Nagradu Palićki toranj za najbolju režiju žiri je dodelio Simonu Ferhevenu za film „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“.

Žiri je u obrazloženju naveo:

„Iz ovogodišnje produkcije Nemačke, u izvanrednoj režiji Simona Ferhevena, koji je ujedno i scenarista filma. Ovo je njegov autobiografski film posvećen njegovoj porodici, pre svega njegovim baki i deki, koje u filmu igraju njegova majka u stvarnom životu, velika zvezda posleratne nemačke kinematografije Senta Berger, i Mihael Vinterborn.

Ovo je u svakom slučaju i poklonjenje ovoj značajnoj zvezdi ne samo nemačkog nego i svetskog filma. Međutim, ovaj višeslojni film daleko prevazilazi usku porodičnu i autobiografsku priču i postaje pravi „bildungsroman“ – priča o odrastanju i o postajanju umetnikom, u ovom slučaju glumcem. Ova filmska tužno-smešna priča ispričana je sa velikom dozom dobroćudnog humora, koji ni u jednom trenutku ne prelazi u ironiju ili sarkazam, već možda ponekad u sjajnu samoironiju, i koji me je, što je prava retkost, čak više puta doveo do skorog padanja sa stolice od zdravog smeha.

Na kraju, pored izuzetno kompleksnog scenarija koji se stalno uspešno kreće između komedije i tragedije, htela bih da istaknem izvanrednu fotografiju Džoa Hajma i, iznad svega, izvanrednu glumu cele glumačke ekipe i već pomenutih glavnih seniorskih protagonista, ali pre svega mladog, atraktivnog i suptilnog glavnog protagoniste Bruna Aleksandra, koji nosi ceo film i pred kojim vidim veliku glumačku karijeru! Ovo je filmsko delo koje se pamti!

Ovo je filmsko delo koje se pamti!“

Žiri je dodelio specijalno priznanje filmu „Elenina promena“ Stefanosa Civopulosa.

U obrazloženju žirija je navedeno:

„Kao žiri koji čine tri žene, imale smo jedinstvenu priliku i odgovornost da skrenemo pažnju na priče u čijem su središtu žene, a koje su i dalje nedovoljno zastupljene u savremenoj kinematografiji.

Reč je o izuzetnom ostvarenju koje vešto povezuje političko pitanje migracija u potrazi za boljim životom sa društvenom temom radničkih prava. Oba izazova prikazana su iskreno i sa velikom osećajnošću, što ovaj film čini duboko relevantnim za društvo u kojem danas živimo.

Pored toga, ženski likovi predstavljeni su kao snažni i hrabri, ali istovremeno i ranjivi. Daleko su od savršenstva, ali nikada nisu prikazani sa osudom. Upravo zato deluju autentično, ljudski i blisko publici. Film odaje priznanje snazi i istrajnosti žena koje ponovo preuzimaju kontrolu nad svojim pravima, telima i glasovima, pod sopstvenim uslovima.

Naposletku, film odiše nadom koja ostaje sa gledaocima i nakon završetka projekcije, omogućavajući nam da se duboko emotivno povežemo sa pričom i njenim junacima.“

Specijalno priznanje za originalnost dodeljeno je francusko-nemačkoj koprodukciji, nemačkom filmu „Nesrećna majka“ rediteljke Suzane Hajnrih.

U obrazloženju je navedeno:

„Nov je i originalan u izboru teme – postporođajna patnja iz ugla jedne žene – ali opet uspeva da bude zabavan i da nam pruži šareni, pop-art, originalan i nov stil mjuzikla! Originalan je u svakom smislu.“

Žiri takmičarskog programa „Paralele i sudari“, u sastavu: Izabela Igel (Poljska), Maksim Nakonečnji (Ukrajina) i Marko Mak Pantelić (Srbija), doneo je odluku da za najbolji film u takmičarskom programu „Paralele i sudari“ proglasi film „Reci mi šta osećaš“ Lukaša Rondude.

U obrazloženju nagrade žiri je naveo:

„Reci mi šta osećaš je originalan, nepredvidiv i politički oštar film, a istovremeno duboko ličan i emotivno pristupačan. Lukaš Ronduda pronašao je jedinstven način da spoji ironiju, intimnost i društvenu refleksiju u ostvarenju koje se odlikuje izuzetnom lakoćom pripovedanja.“

Specijalno priznanje žirija programa „Paralele i sudari“ dodeljuje se filmu „Mlečni zubi“ Mihaja Minkana.

Žiri je nagradu obrazložio rečima:

„Specijalno priznanje dodeljuje se filmu Mlečni zubi za izuzetno zanatsko umeće, sjajne glumačke interpretacije – naročito one koje donosi mlada glumačka ekipa – i upečatljivu fotografiju. Sa izuzetnom senzibilnošću, svi umetnički elementi funkcionišu u savršenoj harmoniji, gradeći bogat i slojevit prikaz porodične tragedije koja se odvija u senci istorijskog sloma.“

Žiri FIPRESCI 33. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Božidar Zečević (Srbija), Jana Bebarova (Češka) i Majkl Filips (SAD), nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dodelio je filmu „Kao kod kuće“ reditelja Gabora Holtaija.

U obrazloženju žirija je navedeno:

„Žiri FIPRESCI-ja pozdravlja ovaj izuzetan debitantski film, koji nas je dirnuo svojom duhovitošću, tematskom slojevitošću i besprekorno preciznim stilom. Više od pukog odraza savremenog trenutka, dobitnik nagrade FIPRESCI na Evropskom filmskom festivalu Palić predstavlja briljantnu metaforu zloupotrebe moći, manipulacije i oligarhijskih praksi u upravljanju državom – pojava kojima svakodnevno svedočimo, bez obzira na to koju zemlju smatramo svojim domom. Film koji je žiri jednoglasno izabrao za pobednika nosi naziv Kao kod kuće, a režirao ga je Gabor Holtai.“

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

FEF Palić – Uručena nagrada “Underground Spirit” Heleni Vitman na 33. Festivalu evropskog filma Palić

U ponedeljak, 20. jula, na Letnjoj pozornici Palić, nagrada Festivala evropskog filma Palić „Underground Spirit“ uručena je filmskoj rediteljki i umetnici Heleni Vitman. Ova nagrada dodeljuje se za izuzetan rad na polju nezavisnog filma i jedinstvenu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova filmske industrije.

Nagradu Heleni Vitman uručio je Ilija Tatić, izvršni producent festivala.

Helena Vitman je na Letnjoj pozornici istakla da je „Underground Spirit“ nagrada nešto sa čime se zaista poistovećuje. „Verujem da moramo da ostanemo nepokolebljivi, ali na konstruktivan način. Nadam se da ću uspeti da ostanem dosledna tome. Hvala vam što ste me ugostili i što dodeljujete ovu nagradu, za koju mislim da je veoma važna, posebno u današnje vreme“, navela je laureatkinja nagrade.

Helena Vitman je prethodno, na konferenciji za medije, navela da je bioskop najbolje mesto za doživljaj filma. „U bioskopu imamo odličan zvuk, kvalitetnu projekciju, koncentraciju publike i zajedničko iskustvo gledanja. Ali, naravno, radim i druge projekte koji su više nalik instalacijama i zamišljeni su za drugačiji prostor. Volim da razmišljam o različitim načinima doživljaja. Ali bioskop je za mene i dalje veoma dragoceno i posebno mesto. Veoma retko nam se danas dešava da se okupimo i zajedno uđemo u određenu percepciju vremena. Upravo to film može da nam pruži. Film može da oblikuje vreme i mislim da je to izuzetno zanimljivo“, navela je Vitman.

U selekciji Omaž dobitniku „Underground Spirit“ nagrade, u Maloj sali „Mira Banjac“ bioskopa Abazija, iste večeri prikazani su filmovi Helene Vitman: „21,3 C“, „Ada Kale“, „Divljina“, „Kasnije“, „Nadiranje“ i „Preko hiljadu talasa“, dok je prvog festivalskog dana prikazan njen film „Zanošenje“.

Filmovi Helene Vitman, među kojima su debitantski dugometražni film „Zanošenje“ (2017) i njen najnoviji dugometražni film „Cvetovi ljudskog tela“ (2022), prikazivani su i nagrađivani na brojnim međunarodnim festivalima i izložbama, uključujući Lokarno, Veneciju, Toronto, Roterdam, Mar del Platu, Oberhauzen, Ann Arbor, Vienale, FID Marseille i FICUNAM, kao i u institucijama poput Tejt Moderna i MoMA. Od 2015. do 2018. godine predavala je na Hamburškoj akademiji likovnih umetnosti, a bila je i mentorka na školi Elias Querejeta Zine Eskola u San Sebastijanu, u Španiji. Pored filmova, stvara instalacije i sarađuje kao snimateljka sa različitim rediteljima i umetnicima.

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina jeste Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

Uručenjem nagrade “Aleksandar Lifka” Kornelu Mundrucu svečano otvoren 33. Festival evropskog filma Palić

Ovogodišnje, 33. izdanje Festivala evropskog filma Palić svečano je otvoreno na Letnjoj pozornici na Paliću u subotu, 18. jula, uručenjem nagrade „Aleksandar Lifka“ ovogodišnjem laureatu u kategoriji inostranih stvaralaca, Kornelu Mundrucu.

Nagradu „Aleksandar Lifka“ uručio je Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa, koji je ovom prilikom rekao: „Možda se pitate da li je Kornel Mundruco ipak još uvek pomalo premlad da bi primio nagradu „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Ako posmatramo isključivo njegove godine, odgovor bi mogao biti – možda. Međutim, ukoliko sagledamo njegov umetnički domet, izuzetnu raznovrsnost njegovog rada, impresivan opus filmova, kao i brojna učešća i nagrade na najznačajnijim svetskim filmskim festivalima, uključujući Kan, Veneciju, Berlin, Lokarno, Oberhauzen i mnoge druge, odgovor je nedvosmislen – ne, nije mlad“.

Nikolaj Nikitin je posebno apostrofirao i značaj producentkinje Mundrucovih filmova, Viktorije Petranji, koju je publika nagradila aplauzom. „Kornel i Viki čine jedno od najznačajnijih kreativnih partnerstava evropske kinematografije. Upoznali su se tokom studija filma i zajedno su, kroz svoju produkcijsku kuću Proton, izgradili gotovo sve projekte koji su obeležili Kornelovu karijeru. Nemoguće je slaviti jedno, a ne odati priznanje i drugom“, zaključio je Nikitin.

Kornel Mundruco zahvalio se na nagradi i naglasio da mu ovo priznanje puno znači. „Na neki način, odrastao sam zajedno sa ovim festivalom. Moji prvi filmovi prikazani su ovde. Bio sam ovde mnogo puta. Ovo je više od samog festivala. Ovde, nakon svake festivalske projekcije, iznova shvatate da je evropska kinematografija i dalje važan deo sedme umetnosti i da filmski jezik mora da rizikuje, da otkriva nove teritorije i da bude iskren, da reflektuje stvarnost u kojoj živimo. Ovde na Paliću uvek pronalazim dobre prijatelje, izvanredne projekcije i duh koji sam se uvek trudio da unesem i u svoje filmove“, naveo je Mundrucó i zahvalio se Viktoriji Petranji, istakavši da bez nje nijedan njegov film ne bi bio snimljen.

Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program otvoren je projekcijom filma „Ah ta praznina, ta strašna praznina“ reditelja Simona Verhovena (Nemačka), u kome glavni junak Joahim balansira između bizarnih izazova u školi glume i ekscentričnih rituala svojih domaćina, pokušavajući da pronađe svoje mesto u svetu. U nastavku večeri, na Letnjoj pozornici Palić, u Glavnom takmičarskom programu je i film „Dobra ćerka“ Džulije de Pas (Španija), o tri generacije žena koje se suočavaju sa stvarnošću i odlučuju o svojoj budućnosti.

Glavni takmičarski program nastavlja se u nedelju, 19. jula, na Letnjoj pozornici na Paliću, kada će u 21 h biti prikazano ostvarenje „Kao kod kuće“ mađarskog reditelja Gabora Holtaija, dok će u 23 h na programu biti film „Nino u raju“ belgijskog reditelja Lorana Mikelija. U selekciji „Paralele i sudari“, u bioskopu Abazija na Paliću, na repertoaru će biti filmovi „Mlečni zubi“ Mihaja Minkana (18 h) i „Prljavi novac za Bele noći“ u režiji Kristine Grozeve i Petra Valčanova (20 h).

U nedelju, 19. jula, publika će moći da pogleda filmove i u selekcijama Novi mađarski film, Nemačka u fokusu, Eco Dox, Novi evropski dokumentarni film, EFA Shorts, Omaž dobitniku nagrade „Aleksandar Lifka“, gostujuće selekcije Filmskog festivala Gornji Milanovac i Skopje Film Festivala, kao i filmove u okviru programa specijalnih projekcija.

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

„Vetre, pričaj sa mnom“ osvojio dve Zlatne arene na 73. Pulskom filmskom festivalu 

Film Stefana Đorđevića nagrađen za najbolju manjinsku koprodukciju, Marku Brdaru Zlatna arena za najbolju fotografiju 

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ reditelja Stefana Đorđevića nastavio je svoj izuzetan festivalski niz osvojivši dve Zlatne arene na 73. Pulskom filmskom festivalu. Ostvarenje je proglašeno najboljim filmom u manjinskoj koprodukciji, dok je Marko Brdar nagrađen Zlatnom arenom za najbolju fotografiju u manjinskoj koprodukciji.

U obrazloženju nagrade za najbolju manjinsku koprodukciju navodi se: „Baveći se jednim od najtežih ljudskih iskustava, film dosledno izbegava patetiku i jednostavna emocionalna rešenja, gradeći sopstveni, originalni filmski jezik, u kojem tišina, ritam i suptilni gestovi nose jednaku težinu kao i reči. Nagrada se dodeljuje za izuzetnu hrabrost i filmsku preciznost u suočavanju sa temom gubitka.“ U obrazloženju nagrade za najbolju fotografiju ističe se: „Kroz promišljenu kompoziciju i istančan osećaj za prostor, svetlo i vreme, kamera gradi intiman odnos sa protagonistima i daje oblik emocijama koje ostaju neizrečene.“

Nakon niza prestižnih međunarodnih priznanja, film je još jednom potvrdio status jednog od najznačajnijih regionalnih ostvarenja protekle godine. 

Inspirisan ličnim iskustvima reditelja, film prati Stefana koji se, prvi put nakon smrti majke Nece, vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan. Vođen željom da završi film o majci i da pomogne povređenom psu, njegov povratak prerasta u putovanje ka isceljenju.

U filmu igraju članovi rediteljeve porodice, koji zajedno rade na završetku radova na Necinoj kamp-prikolici. Uloge tumače: Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović i pas Lija.

„Vetre, pričaj sa mnom“ nastao je u koprodukciji Srbije, Slovenije i Hrvatske. Film je producirala Dragana Jovović, za producentsku kuću Non-Aligned Films. Pored nje, producenti su i Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić i Stefan Đorđević (Katunga), a koproducenti Vanja Jambrović (Restart, Hrvatska), Jožko Rutar (SPOK Films, Slovenija) i Miha Černec (Staragara, Slovenija).

Film je do sada osvojio brojne nagrade širom sveta: Glavnu nagradu za najbolji film na Bolzano Film Festivalu Bozen (BFFB) u Italiji, nagradu za najbolji međunarodni dugometražni film na Guanajuato International Film Festivalu (GIFF) u Meksiku, kao i Glavnu nagradu na 31. Sarajevo Film Festivalu. Dobitnik je i East of Europe nagrade na CineFest Miskolc festivalu u Mađarskoj, dok je direktor fotografije Marko Brdar nagrađen za najbolju kameru na Međunarodnom filmskom festivalu na Kipru (CYIFF). Film je, takođe, osvojio Vanguard nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru, jednom od najznačajnijih festivala u Kanadi, nagradu za najbolji film na Valdivia International Film Festivalu u Čileu, kao i specijalno priznanje na Lima Alterna Međunarodnom filmskom festivalu u Peruu. Vetar je dobitnik nagrade Grand Prix na CinEast festivalu u Luksemburgu, kao i nagrade za najbolji film na 23. Zagreb Film Festivalu. Na 31. Festivalu autorskog filma, Đorđević je nagrađen za najbolju režiju. Film je dobitnik i New Vision Award nagrade na festivalu Crossing Europe u Lincu.

Filmski projekat pratila je i zapažena izložba „Porodica vetra“, koju je Stefan Đorđević predstavio u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a potom i u okviru Sarajevo Photography Festivala, dodatno proširujući emotivnu filmsku priču kroz fotografiju i lični arhiv. 

„Vetre, pričaj sa mnom“ trejler: https://www.youtube.com/watch?v=_KVgQKhwJMg

Palić Film Festival – Kornel Mundruco i Radoš Bajić laureati nagrada „Aleksandar Lifka“ 33. Festivala evropskog filma Palić

Na 33. izdanju Festivala evropskog filma Palić, koje će biti održano od 18. do 22. jula na Paliću i u Subotici, tradicionalno će biti dodeljene nagrade „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Ovogodišnji dobitnici prestižnog priznanja su mađarski reditelj Kornel Mundruco u kategoriji inostranih stvaralaca i glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić u kategoriji domaćih stvaralaca.

Kornel Mundruco (1975) jedan je od najznačajnijih savremenih mađarskih filmskih i pozorišnih reditelja. Njegov autorski opus prepoznatljiv je po snažnim vizuelnim poetikama, društveno angažovanim temama i originalnom pristupu pripovedanju, a njegova ostvarenja redovno se prikazuju i nagrađuju na najprestižnijim evropskim festivalima. Studirao je glumu i filmsku režiju na Akademiji za dramu i film u Budimpešti, a međunarodnu pažnju privukao je već svojim ranim radovima, uključujući kratki diplomski film „Afta“ i prvi dugometražni igrani film „Divni dani“, koji je osvojio Srebrnog leoparda na Filmskom festivalu u Lokarnu 2002. godine.

Od 2003. godine njegovi filmovi redovno se prikazuju na Kanskom festivalu, gde je 2005. godine predstavio filmsku operu „Johana“, slobodnu adaptaciju priče o Jovanki Orleanki. Najveći međunarodni uspeh ostvario je filmom „Beli bog“ (2014), koji je osvojio glavnu nagradu selekcije „Izvestan pogled“ (Un Certain Regard) u Kanu. Nakon toga usledili su filmovi „Jupiterov mesec“ (2017) i „Evolucija“ (2021), potvrđujući njegov status jednog od najintrigantnijih autora evropskog filma.

Njegov prvi film na engleskom jeziku, drama „Pieces of a Woman“ (2020), imao je premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu, a glavna glumica Vanesa Kirbi osvojila je Kup Volpi za najbolju glumicu u Veneciji i bila nominovana za nagrade BAFTA i Oskar. Pored filmske karijere, Mundruco je aktivan i u pozorištu i operi: osnivač je nezavisne trupe Proton Theatre, čije su predstave izvođene širom sveta, a režirao je i operske produkcije za vodeće evropske scene.

Radoš Bajić (1953) je ugledni srpski glumac, scenarista i reditelj. Od početka svoje bogate karijere glumca ostvario je preko 100 uloga i spada u red najznačajnijih i najpopularnijih srpskih glumaca. U prvih dvadeset godina uspešne karijere sarađivao je sa uglednim filmskim i televizijskim rediteljima kao što su Veljko Bulajić, Živojin Pavlović, Živko Nikolić, Hajrudin Krvavac, Aleksandar Đorđević, Zdravko Šotra, Dragoslav Lazić, Slavoljub Stefanović Ravasi, Sava Mrmak i drugi.

Pored glumačkog opusa, uspešnu i bogatu profesionalnu karijeru Radoša Bajića obeležavaju i osvedočeni autorski, scenaristički i producentski rezultati. Presudna saradnja za njegov scenaristički razvoj bio je susret sa jednim od najznačajnijih sineasta srpske i jugoslovenske kinematografije, Živojinom Pavlovićem, koji je 1987. godine po Bajićevom scenariju režirao film „Na putu za Katangu“. Od tada Bajić težište svog umetničkog rada stavlja na autorsko osmišljavanje projekata čiji će biti scenarista, a zatim i reditelj.

Scenarista i reditelj je filma „Heroji Halijarda“, koji je 2020. godine u kategoriji filma sa nacionalnom tematikom podržan od strane Filmskog centra Srbije, čija premijera je bila 10. oktobra 2023. godine. Najnovije filmsko ostvarenje Radoša Bajića je igrani film „Čuvar ikone svetog Đorđa“, rediteljke Jelene Bajić Jočić, u kom se on potpisuje kao scenarista i tumač glavne uloge. Film je svetsku premijeru imao ove godine na prestižnom Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu, a zatim je s velikim uspehom prikazan i na festivalu Zlatni vitez u Rusiji, na kom je Radošu Bajiću dodeljena Zlatna diploma za najbolju mušku ulogu. Za svoj umetnički i profesionalni rad na polju filma i televizije, kao i za ukupan doprinos zajednici, dobitnik je i velikog broja značajnih i važnih nagrada i priznanja.

Festival će otvoriti nemački film „Ah ta praznina, ta strašna praznina“ reditelja Simona Verhovena, 18. jula u 21 čas na Letnjoj pozornici Palić.

Glavni junak filma Joahim sa dvadeset godina neočekivano biva primljen na prestižnu školu glume u Minhenu i useljava se u vilu svojih bake i deke, Inge i Hermana. Između bizarnih izazova u školi glume i ekscentričnih rituala svojih domaćina – koji se uglavnom odvijaju uz alkohol – Joahim pokušava da pronađe svoje mesto u svetu, ne znajući kakvu ulogu u njemu zapravo igra.

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

Vojislavu Brajoviću uručena nagrada „Ernest“ na 8. Somborskom filmskom festivalu 

„Važno je dobiti Ernesta. Čuvajte ovaj mladi festival“ – Vojislav Brajović primio priznanje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti 

Sombor – U okviru 8. Somborskog filmskog festivala, u petak, 10. jula, u Atrijumu Gradske kuće, svečano je uručena nagrada „Ernest“ za izuzetan dosadašnji i budući doprinos filmskoj umetnosti glumcu Vojislavu Brajoviću, jednom od najznačajnijih umetnika domaće kinematografije. 

Nagrada „Ernest“, koja nosi ime somborskog filmskog pionira Ernesta Bošnjaka, dodeljuje se istaknutim filmskim stvaraocima za njihov doprinos razvoju filmske umetnosti. Dobitnici ovog priznanja prethodnih godina bili su Radoslav Zelenović, Mira Banjac, Svetozar Cvetković, Slavko Štimac, Mladomir Puriša Đorđević, Žarko Laušević i Bogdan Diklić. 

Obrazlažući odluku Direkcije festivala, direktor festivala i direktor Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor Siniša Josić istakao je da je Vojislav Brajović tokom više od pola veka rada svojim izuzetnim glumačkim ostvarenjima trajno obeležio domaću filmsku, televizijsku i pozorišnu umetnost. 

„Autentičnost njegovog glumačkog izraza potvrđena je u filmovima najznačajnijih autora naše kinematografije, od Puriše Đorđevića, Gorana Markovića i Gorana Paskaljevića do Zdravka Šotre i brojnih drugih reditelja. Njegov umetnički i društveni angažman, kao i posvećenost dostojanstvu umetnosti i kulture, preporučuju ga za nagradu Ernest, koja se dodeljuje za izuzetan dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima“, rekao je Josić. 

Primajući nagradu, Vojislav Brajović zahvalio je organizatorima i poručio da je priznanje doživeo kao veliku čast.

„Hvala što ste me obradovali. Važno je dobiti Ernesta. Čuvajte ovaj mladi festival. Sombor je grad koji je svojim umetnicima i filmskim nasleđem zaslužio ovakav festival i siguran sam da će on prerasti u manifestaciju od velikog značaja za filmske stvaraoce“, rekao je Brajović.

Na kraju obraćanja, Brajović je publici poklonio stihove do sada neobjavljene pesme Desanke Maksimović „U ropstvu“, napisane 1943. godine, ističući da velika poezija, poput velikih filmova, ostaje univerzalna i govori o svim vremenima.

Svečanoj ceremoniji prisustvovali su brojni gosti festivala, predstavnici kulturnog i javnog života, kao i publika koja je dugotrajnim aplauzom pozdravila ovogodišnjeg laureata. Nagradu je Vojislavu Brajoviću uručio umetnički direktor festivala Mihajlo Nestorović.

Osmo izdanje Somborskog filmskog festivala otvoreno je 9. jula projekcijom filma „Saučesnici“ reditelja Marka Novakovića. Festival, koji organizuje Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor, traje do 12. jula i publici donosi najznačajnija regionalna filmska ostvarenja, program mladih autora, selekciju „Slovački film u fokusu“ i bogat prateći program.

Ovogodišnje izdanje festivala održava se pod sloganom „Svetlost i senke stvarnosti“ i u znaku je obeležavanja 150 godina od rođenja Ernesta Bošnjaka, somborskog pionira filma po kome nagrada za životno delo nosi ime.

Festival će biti zatvoren u nedelju, 12. jula, svečanom dodelom nagrada u Atrijumu Gradske kuće. U okviru glavnog takmičarskog programa biće dodeljene nagrade „Boer“ za najbolji film, najbolju glumicu, najboljeg glumca i najbolji film u selekciji mladih autora. Nakon ceremonije, u 21 čas, završnicu festivala obeležiće koncert Kvarteta Mistik.

O najboljim ostvarenjima ovogodišnjeg festivala odlučivaće dva stručna žirija. U glavnoj takmičarskoj selekciji filmove će ocenjivati Žarko Stepanov, glumac, Aleksandar Erdeljanović i Nemanja Sarač, sociolog, dok će o nagradama u programu mladih autora odlučivati glumice Aleksandra Belošević i Anja Orelj, kao i glumac Đorđe Kadijević.

Palić Film Festival – Helena Vitman dobitnica nagrade „Underground Spirit“, Nemačka u fokusu 33. Festivala evropskog filma Palić

Helena Vitman, filmska rediteljka i umetnica, dobitnica je ovogodišnje nagrade „Underground Spirit“, koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije.

Njeni filmovi, među kojima su debitantski dugometražni film „Drift“ (2017) i njen najnoviji dugometražni film „Cvetovi ljudskog tela“ (2022), prikazivani su i nagrađivani na brojnim međunarodnim festivalima i izložbama, uključujući Lokarno, Veneciju, Toronto, Roterdam, Mar del Platu, Oberhauzen, An Arbor, Vijenale, FID Marseille i FICUNAM, kao i u institucijama poput Tejt Moderna i MoMA-e. Od 2015. do 2018. godine predavala je na Hamburškoj akademiji likovnih umetnosti, a bila je i mentorka na školi Elias Querejeta Zine Eskola u San Sebastijanu, u Španiji. Pored filmova, stvara instalacije i sarađuje kao snimateljka sa različitim rediteljima i umetnicima.

U okviru programske selekcije posvećene dobitnici nagrade „Underground Spirit“ biće prikazana ostvarenja „21,3 C“, „Ada Kale“, „Divljina“, „Kasnije“, „Nadiranje“, „Preko hiljadu talasa“ i „Zanošenje“.

Nemačka će ove godine biti zemlja u fokusu Festivala evropskog filma Palić. U okviru ove selekcije biće prikazani igrani dugometražni filmovi „Ljubavnice“ rediteljke Koxy, „Kućna zabava“ Ditriha Brigemana, „Druga zemlja“ Mihaela Koflera, kao i dvadesetak kratkih filmova. Program Nemačka u fokusu se realizuje u saradnji sa German Films, centrom za promociju nemačkih filmova u svetu.

33. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 18. do 22. jula 2026. godine, na Paliću i u Subotici.

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

Vojislav Brajović laureat nagrade „Ernest“ Somborskog filmskog festivala za 2026. godinu 

Osmi Somborski filmski festival biće održan od 9. do 12. jula pod sloganom „Svetlost i senke stvarnosti“, a ovogodišnje izdanje donosi selekciju savremenih regionalnih autorskih filmova, program posvećen slovačkoj kinematografiji, kao i omaž Ernestu Bošnjaku, pioniru jugoslovenskog filma.

Nagrada „Ernest“ za 2026. godinu, odlukom Direkcije Somborskog filmskog festivala, dodeljuje se glumcu Vojislavu Brajoviću, jednom od najznačajnijih umetnika domaće kinematografije, za „doprinos sadašnjim i budućim filmovima”.

Kako se navodi u obrazloženju nagrade, Vojislav Brajović više od pola veka svojim izuzetnim glumačkim ostvarenjima obogaćuje pozorišnu, filmsku i televizijsku umetnost. Njegov opus čini više od stotinu pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga, a autentičnost njegovog glumačkog izraza potvrđuju nezaboravne role ostvarene u saradnji sa najznačajnijim autorima domaće kinematografije, među kojima su Puriša Đorđević, Goran Marković, Goran Paskaljević i Zdravko Šotra. 

Tokom više od pet decenija karijere, Brajović je ostvario antologijske uloge u ostvarenjima poput „Otpisanih“, „Povratka otpisanih“, „Nacionalne klase“, „Boja na Kosovu“, „Turneje“ i „Bureta baruta“, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji domaćeg filma i televizije.

Pored umetničkog opusa, značajan doprinos dao je i kroz dugogodišnji rad u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i angažman u kulturnim institucijama, posvećen unapređenju i očuvanju dostojanstva umetnosti i kulture u Srbiji.

Upravo zbog svog izuzetnog umetničkog i društvenog doprinosa, Vojislavu Brajoviću pripala je nagrada „Ernest“, koja nosi ime filmskog pionira Ernesta Bošnjaka, somborskog kinematografa i jednog od prvih filmskih autora u Srbiji, a dodeljuje se za izuzetan doprinos savremenoj filmskoj umetnosti i njenom budućem razvoju.

Nagrada će Vojislavu Brajoviću biti uručena u petak, 10. jula, u 20.30 časova, u Atrijumu Gradske kuće u Somboru.

Više informacija o programu 8. Somborskog filmskog festivala dostupno je na zvaničnim kanalima Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor. 

Dodeljene Zlatne macole na 5. festivalu Slaughter

Doljevac, 4. jula 2026.

Članovi žirija Igor Stanojević, Ana Marija Grbić i Jovan Ristić jednoglasno su doneli sledeće odluke.

Zlatna macola za kratkometražni srpski horor dodeljuje se filmu „Zlatni majmun“ autora Petra Pešuta. Autentičan u prikazu košmarnog, film prikazuje izobličenu svakodnnevicu, na jezovit način tretirajući prostore koji bi po svojoj prirodi morali biti rasterećujući. Inovativnim i ironičnim tretiranjem AI tehnologije, Pešut prikazuje nedoslednost i neumešnost veštačke inteligencije koja nedovoljno dobro simulira stvarnost i time od nje tvori strašne i neprepoznatljive, a ipak  poznate prizore.

U istoj kategoriji, žiri dodeljuje posebno priznanje filmu „Gonič“ autora Mihajla Dragaša, za kreativni pristup ikonografiji velikog pisca H.F. Lavkrafta.

Zlatna macola za dugometražni horor dodeljuje se omnibusu „Predivna ljudska bića“. Autori filmova tvore različite filmske svetove koji zajedno čine koherentni prikaz savremenosti kroz koju se tretiraju bajke H.K. Andersen. Literarni predložak nije, dakle, preveden u film na anahron i očekivani način, svaki film omnibusa samo je inspirisan poznatim bajkama i dovoljno udaljen od njih da predstavlja autonomnu umetniču tvorevinu.

Svečanom ceremonijom dodele nagrada zatvoren 2. Balkanski festival filmske režije

U nedelju, 14. juna, na terasi TC Rajićeva, svečanom ceremonijom dodele nagrada najboljim ostvarenjima u tri takmičarske selekcije i specijalnih priznanja, zatvoren je drugi Balkanski festival filmske režije.

Gran-pri festivala „Živojin Žika Pavlović“ za najbolju režiju u kategoriji Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ dodeljen je Muratu Firatogluu za njegov film „Jedan od onih dana kada Heme umire“, zbog hrabrih rediteljskih odluka i svežine pristupa temi. Ovaj film „kroz prizmu male zajednice govori o problemima današnjeg sveta koji nema vremena niti volje za mirnim rešavanjem nesuglasica“, naveo je žiri u svom obrazloženju.

Reditelj i član žirija Siniša Dragin uručio je nagradu turskom reditelju Muratu Firatogluu, koji se zahvalio festivalskom timu i žiriju, istakavši kako je veoma počastvovan zbog ove nagrade.
Žiri ovog programa dodelio je i Nagradu za poseban doprinos za scenario filma „Yugo Florida“, autorima Vladimiru Tagiću i Milanu Ramšak Markoviću. „Kroz originalan pristup govore o kasnom sazrevanju glavnog junaka kroz događaje u koje ga je život gurnuo“, naveo je žiri.

Nagradu je primio Vladimir Tagić, koji se zahvalio u ime nagrađenog dua.
„Posebno sam srećan kada vidim kako izgleda ova nagrada, zato što je na njoj fotografija iz filma ‘Kad budem mrtav i beo’. Stvarno je velika čast primiti nagradu sa možda i najikoničnijom fotografijom koja je ikad nastala u jugoslovenskom filmu“, istakao je Tagić.

O nagradama u Glavnom takmičarskom programu „Buđenje Balkana“ odlučivali su reditelj Danilo Šerbedžija, glumac Tim Sejfi i reditelj Siniša Dragin.

Nagrada „Dušan Makavejev“ za najbolji film u Međunarodnom takmičarskom programu „Misterije filma“ dodeljena je američkoj rediteljki Amandi Kramer za ostvarenje „By Design“, koje je žiri okarakterisao kao „hipnotički hibrid filma, performansa i instalacije“ i „vorholovski konceptualan“.

Žiri, koji čine rediteljka Mina Đukić, filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović i muzičarka/konceptualna umetnica Konstrakta, u obrazloženju je naveo da je film „duhovita i drska studija objektivizacije i apsurda konzumerističke nužde da se pobegne od tereta stvarnih odnosa i tako kroz pretvaranje subjekta u objekat na kraju pobegne u izvesnost praznine“, te da „film sadrži makavejevljevsku britkost, zaigranost i neumoljivu duhovitost“.

Specijalna nagrada za rediteljski postupak dodeljena je rediteljki Dongu Dije Linu za film „Ne plači leptiru“, i to „zbog veštine isticanja krhke granice između banalnosti i radikalnih životnih obrta, često uslovljenih našom sklonošću ka igri koja nikada ne može biti dozirana i koja nam uvek izmiče i na kraju se okreće protiv nas“. Žiri je posebno istakao „sugestivnu i uzbudljivu promenu žanra motivisanu hiperrealnim doživljajem glavne junakinje“.

Nagradu za najbolju režiju u Balkanskom takmičarskom programu „Povratak žanru“ osvojila je Teona Strugar Mitevska za film „Majka“.

Nagrada se dodeljuje „zbog veštog i suptilnog dodirivanja sa žanrovima mistike, fantazije i trilera u brižljivo režiranoj istorijskoj drami, kao i za hrabrost rediteljke u portretiranju jedne od najznačajnih ličnosti 20. veka putem otkrivanja moralne dileme od koje zavisi njen duhovni opstanak“, naveo je žiri u sastavu Igor Ivanov Izi, Klemen Dvornik i Saša Hajduković.

Nagradu je u ime laureatkinje primio ambasador Severne Makedonije u Beogradu Nikola Tupančeski, koji je ovom prilikom rekao: „Ovo je veliko priznanje za našu producentkinju i rediteljku, ali isto tako predstavlja i veliko priznanje za Republiku Severnu Makedoniju“.

Nagradu za poseban doprinos za ulogu u filmu „Karmadona“ dobila je naša poznata glumica Jelena Đokić, i to „za preciznu igru u zahtevnom žanru, ispunjenje uloge u svim aspektima, kao i doprinos kojim je film dosegnuo viši umetnički nivo“.

Darja Bajić Božović, direktorka Balkanskog festivala filmske režije, istakla je da ovaj festival ne bi mogao da bude realizovan bez partnera i prijatelja, kao ni bez tima festivala, koji je doprineo održavanju festivala u teškim uslovima. „Hvala i publici koja je bila uz nas i zbog koje pravimo ovaj festival“, zaključila je direktorka BFFR-a.

Po završetku dodele nagrada, prisutnima se obratio i hrvatski reditelj, prijatelj festivala i selektor programa „Povratak žanru“, Vinko Brešan.

„Pre 25 godina sam se preselio na Kvaternikov trg u Zagrebu. Unutrašnje dvorište je bilo betonirano, a na sredini je bila mala pukotina, gde je bila jedna, tek par centimetara velika biljka. Nakon 20 godina ta biljka je došla do mog četvrtog sprata. E, to je balkanski film. To je ono gde smo mi u stanju zapravo probiti sve betone i izrasti u nešto lepo i nešto veliko. Verujem da će ovaj Balkanski festival filmske režije doći do četvrtog sprata. Verujem da smo u stanju sve osvojiti, da ćemo vrlo brzo ostvariti neke bitne stvari kao što je Balkanski fond, koji će pomagati balkanskom filmu da zaista naraste. Iskreno verujem da ćemo se veseliti još više u sledećim godinama“, ispričao je Brešan.

Podsećamo, na drugom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje je održano od 10. do 14. juna, u tri takmičarske selekcije i u okviru specijalnih projekcija prikazano je 21 ostvarenje.

Selektor programa „Buđenje Balkana“ bio je naš proslavljeni reditelj Darko Bajić, suosnivač festivala, selektor programa „Misterije filma“ – reditelj i suosnivač festivala Uroš Tomić, dok je program „Povratak žanru“ selektovao poznati hrvatski reditelj Vinko Brešan.

Deo festivalskog programa održan je po prvi put u novom prestoničkom bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, koji je doneo nov i atraktivan ambijent gledanja filmova pod otvorenim nebom, dok je deo programa prikazan u poznatom bioskopu Tuckwood.

Tokom pet dana festivala BFFR je bio regionalna prestonica filma, ali i događaj u čijem je fokusu bila vidljivost balkanskog filma u svetu, odnosno inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda, u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.

Dodelom nagrade „Živojin Žika Pavlović“ Lordanu Zafranoviću svečano otvoren 2. Balkanski festival filmske režije

U sredu, 10. juna, u bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, svečanom ceremonijom dodele nagrade „Živojin Žika Pavlović“ Lordanu Zafranoviću i projekcijom filma „Izlet“ reditelja Nenada Pavlovića otvoren je 2. Balkanski festival filmske režije.

Darja Bajić Božović, suosnivačica festivala i direktorka, na otvaranju je rekla: „Ova manifestacija nas ispunjava velikom radošću i srećom, jer možemo da je pravimo onako kako smo je zamišljali i kako smatramo da bi trebalo da izgleda. Ali istovremeno je teško: zbog odgovornosti, jer je kultura ipak nešto što čini društvo, što ga u potpunosti kreira. Takođe je izuzetno teško stvarati festival u nimalo laganim uslovima. Ali, na tom našem putu smo našli ljude koji su verovali u našu ideju. Verovali su u našu odluku da ne odustanemo i da nastavimo sa našom manifestacijom koju smo osnovali prošle godine. Tu su naši partneri i prijatelji; naše kolege, producenti i reditelji, koji su sa punim entuzijazmom želeli da učestvuju na našem festivalu. Njima se ovom prilikom zahvaljujem.”

Darko Bajić, jedan od osnivača festivala i umetnički direktor manifestacije, prisutnima se obratio rečima: „Kad vam kažu da nema bioskopa, to je netačno. Kad kažu da nema filma, to je nemoguće. Film će u našoj kinematografiji uvek živeti: zato što postoje ljudi koji vole i koji će praviti film do poslednjeg daha. Svi kažu za Balkan da je bure baruta, a toliko ratova je bilo u čitavoj Evropi i svetu. I danas ih ima. Ovaj festival želi da pokaže da je ta različitost, koja postoji na Balkanu, u stvari naše najveće blago. Želi da pokaže da je to bure puno emocija, strasti, različitih priča i iskustava, koje je i te kako obogatilo kulturu Evrope“.

Nakon uvodnih obraćanja, proslavljenom sineasti Lordanu Zafranoviću dodeljena je počasna nagrada „Živojin Žika Pavlović“, za promociju kinematografije Balkana u svetu, uz prisustvo porodice Pavlović: supruge Snežane, ćerke Milene i sina Nenada.

Ovogodišnjem laureatu nagradu je uručio Nenad Pavlović, koji je tom prilikom istakao: „Od svojih ranih radova, preko međunarodno priznatog filma ’Okupacija u 26 slika’, prikazanog u zvaničnoj konkurenciji festivala u Kanu, do filmova ’Pad Italije’ i ’Večernja zvona’, Zafranovićev autorski rukopis ostao je prepoznatljiv, snažan, provokativan i duboko humanistički. Njegovi filmovi, danas smatrani klasicima evropske kinematografije, ostavili su neizbrisiv trag i značajno doprineli međunarodnoj vidljivosti i razumevanju balkanskog filmskog prostora. Ova nagrada dodeljuje se umetniku koji je ne samo oblikovao filmski jezik našeg regiona, već ga i snažno predstavio širem svetu. Autoru čiji rad potvrđuje da film može biti i umetnost i svedočanstvo, i opomena i trajanje.”

Lordan Zafranović je u svom govoru naveo: „Posebno bih pozdravio svoje prijatelje koji su me podržavali, glumce koji su mi pomagali, teoretičare koji su pisali o mojim filmovima i o filmu inače. I naravno, vama, publici. Bez vas, naš bi posao bio potpuno apsurdan i uzaludan. Zahvaljujem se i ljudima koji vode festival; već godinama poznajem porodicu Bajić, a naročito Darka, koji je vrhunski autor. Zahvaljujem se i porodici Žike Pavlovića, njegovoj supruzi i sinu, na ovako značajnoj nagradi koja nosi njegovo ime“.

Legendarni sineasta osvrnuo se i na izazove koje je imao snimajući svoj novi film: „Uvek sam govorio da u teškim vremenima, ako film ne izazove skandal – zapravo je nepotreban. U zemljama gde još postoji mogućnost da se čovek buni i da pokaže tu svoju pobunu preko jednog od najmoćnijih medija – a to je film – još uvek postoji mogućnost da se napravi skandalozan film. Da se napravi film koji će biti zabranjen. Sada sam napravio film o Jasenovcu, i vidim da su evropska vrata za taj film zatvorena. Jednostavno ne prolazi ta slika zla koje je Evropa stvorila”.

Lordan Zafranović prisetio se i svog prvog susreta sa Živojinom Žikom Pavlovićem, na Festivalu amaterskog filma u Sarajevu 1962. godine, kada su se upoznali i ostali prijatelji do njegove smrti. „Zato mi je ova nagrada posebno draga”, zaključio je Zafranović.

Festival je svečano otvorio turski glumac Tim Sejfi, koji je ujedno član žirija Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“.

Tim Sejfi je na otvaranju rekao: „Velika mi je čast da budem deo žirija zajedno sa Danilom Šerbedžijom i Sinišom Draginom. Sjajno je vratiti se u Beograd, jer kada sam ovde, tokom nekoliko meseci, radio sa mojim dragim prijateljem Darkom Bajićem na filmu ’Na lepom plavom Dunavu’, odmah sam se osećao kao kod kuće. Ja sam iz Turske, koja je takođe deo Balkana, i prihvatam kulturu, ljude, toplinu i ljubav koju ste mi pružali sve vreme.”

Selfi se prisetio i nekoliko replika iz pomenutog filma Darka Bajića, na oduševljenje prisutne publike.

Filmski program festivala otvoren je projekcijom ostvarenja „Izlet“ angažovanog reditelja Nenada Pavlovića, u atraktivnoj atmosferi novog prestoničkog bioskopa Open Air Cinema Rajićeva.

Na drugom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koji se održava do 14. juna u bioskopima Open Air Cinema Rajićeva i Tuckwood, u tri takmičarske selekcije i u okviru specijalnih projekcija na programu su ukupno 23 ostvarenja.

U okviru Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“ biće prikazano osam filmova iz šest zemalja: „Medveđa pećina“ rediteljskog dua Krisiana Papadakis i Sterjosa Dinopulosa (Grčka), „Pati je baš ‘žensko’ ime“ Jorgosa Jorgopulosa (Grčka), „Yugo Florida“ Vladimira Tagića (Srbija), „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića (Srbija), „Fantasy“ rediteljke Kukle (Slovenija), „Jedan od onih dana kada Heme umire“ Murata Firatoglua (Turska), „Žudnja“ Ralitze Petrove (Bugarska) i „Obraz“ Nikole Vukčevića (Crna Gora).

Međunarodni takmičarski program „Misterije filma“ predstaviće ostvarenja „Ne plači leptiru“ rediteljke Duong Dieu Linh (Vijetnam), „Atropija“ Hejli Gejts (Francuska), „By Design“ Amande Krejmer (SAD), „Hipnoza“ (režija Ernst De Geer, Švedska), „Sorela di Clausura“ rediteljke Ivane Mladenović (Rumunija) i „Kiše nad Vavilonom“ Gale Del Sol (Kolumbija).

U Balkanskom takmičarskom programu „Povratak žanru“ biće prikazani filmovi „Paviljon“ Dina Mustafića (Bosna i Hercegovina), „Karmadona“ Aleksandra Radivojevića (Srbija), „Prijemi“ Filiposa Tsitosa (Grčka), „Hajduk u Beogradu“ (Srbija), „Saučesnici“ Marka Novakovića (Srbija) i „Majka“ Teone Strugar Mitevske (Severna Makedonija).

U fokusu ovogodišnjeg festivalskog izdanja biće vidljivost balkanskog filma u svetu, kao i inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda, u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.