Nagrade

“Grudi” u konkurenciji za nagrade Bihać Avantura Film Festivala

Film “Grudi” u režiji Marije Perović prikazan je sinoć – u četvrtak, 6.avgusta, u okviru takmičarske selekcije – dugometražni igrani film drugog Bihać Avantura Film Festivala „Avant&Una“, koji se održava od 5. do 9. avgusta 2020. godine. Festival je u znaku filmova koji slave avanturu i putovanje, ali i filmsku umetnost u celini. Programske celine ovogodišnjeg festivala su: dugometražni igrani film, Final Cut, kratki film, dokumentarni film, dečiji i studentski film, turistički film i „self made film“.

Festival je takmičarskog karaktera i žiri za dugometražni igrani film ove godine čine poznati bosanskohervcegovački filmski i pozorišni glumci Senad Bašić, Vanesa Glođo i Miro Barnjak. Oni će ocenjivati filmove iz ove kategorije, dok dobitnici dobijaju nagrade, ukljujući i Grand Prix „Unska sirena“.

Festival organizuje „Bosland“, na čelu sa direktorom festivala Mirsadom Ćatićem i umetničkim selektorom Jasminom Durakovićem, uz partnersku podršku.

Film GRUDI imao je svetsku premijeru na 33. Filmskom festivalu Herceg Novi – Montenegro Film Festival.  Film je nastao po predlošku serije “Grudi” i predstavlja pravi zajednički regionalni projekat, uz učešće produkcionih kuća iz Crne Gore, Hrvatske i Srbije – OPEN BOX STUDIO, MEANDER FILM, MITROPA, VISIONARY THINKING, kao i  potporu Filmskog centra Crne Gore i Hrvatskog audio-vizuelnog centra. Scenario je napisala Vladislava Vojnović po ideji Marije Perović. Producentkinje filma su Marija Perović i Dubravka Drakić, direktor fotografije je Dušan Grubin, montažerka Nataša Pantić, scenografkinja Dragana Baćović, a kostimografkinja Tijana Todorović. Uloge tumače Marija Škaričić, Dubravka Drakić, Nada Šargin, Vojin Ćetković, Mira Banjac, Peđa Bijelac, Jelena Đukić, Danilo Lončarević, Branimir Popović, Bruna Bebić… Film je dobio Specijalno priznanje žirija na Filmskom festivalu „Seanema“ u Ulcinju…

Počasno Srce Sarajeva Madsu Mikkelsenu

Danski glumac Mads Mikkelsen dobitnik je nagrade Počasno Srce Sarajeva 26. Sarajevo Film Festivala. Nagrada se dodjeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti.

Tokom festivala Mikkelsen će održati Masterclass koji će festivalska publika biti u prilici pogledati online, na platformi ondemand.sff.ba. Program Masterclass razgovora Sarajevo Film Festivala realizuje se u saradnji sa uglednim filmskim magazinom Variety i bit će dostupan širom svijeta preko Variety Streaming Rooma.

Mads Mikkelsen je rođen 1965. godine u Danskoj, gdje je stekao obrazovanje u Školi dramskog teatra u Aarhusu. Glumac porijeklom iz Kopenhagena je svoju profesionalnu karijeru započeo kao gimnastičar i plesač, postojano radeći na pozorišnim, televizijskim i filmskim projektima da bi konačno postao najveća muška zvijezda u Danskoj i Skandinaviji. Mikkelsenov filmski debi je bila glavna uloga u uspješnoj internacionalnoj krimi drami „Diler“ iz 1996. godine, prvom dijelu trilogije koju je režirao Nicolas Winding Refn. Istu ulogu opakog dilera i narkomana je reprizirao u željno iščekivanom nastavku „Krv na mojim rukama: Diler 2”. Za ovu ulogu je primio nagradu Robert za najboljeg glumca od Danske filmske akademije i nagradu Bodil za najboljeg glumca od Danskog udruženja filmskih kritičara.

2006. godine Mikkelsen je odigrao ulogu glavnog negativca pod imenom Le Chiffre u filmu o Jamesu Bondu „Casino Royale“. Film je dobio pozitivne kritike i ostvario globalnu zaradu preko 594 miliona dolara, čime je preuzeo titulu James Bond filma sa najvećom zaradom. Iste godine Mikkelsen je odigrao glavnu ulogu u za Oscara nominovanom filmu „Poslije vjenčanja“ u režiji dobitnice Oskara za režiju Susanne Bier. 2009. godine je ponovo udružio snage s danskim rediteljem Nicolasom Windingom Refnom u filmu „Uspon Valhalle“. Premijera filma je održana na 66. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji. 2010. godine je nastupio kao Draco u fantastičnoj 3D avanturi „Sudar titana“. Film je režirao Louis Leterrier, dok je za distribuciju bio zadužen Warner Brothers. 2011. Mikkelsen je odigrao ulogu Rocheforta u 3D adaptaciji „Tri mušketara“ u režiji Paula W.S. Andersona. U filmu „Kraljevska afera“ Mikkelsen je igrao ulogu Johanna Friedricha Struenseea, njemačkog ljekara koji je stekao povjerenje duševno oboljelog Kralja Christiana VII, da bi zatim imao ljubavnu aferu sa njegovom suprugom, Kraljicom Caroline Mathilde. Ovaj historijski film koji je napisao i režirao Nikolaj Arcel je premijerno prikazan u takmičarskom programu 62. Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu 2012. i na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu 2012. godine. Na Filmskom festivalu u Cannesu 2012. Mads Mikkelsen je primio nagradu za najboljeg glumca za ulogu u filmu „Lov“ Thomasa Vinterberga. U njemu, Mikkelsen igra odgajatelja u vrtiću u malom danskom selu, kojeg pogrešno optuže za zlostavljanje djece. Nakon premijere u Cannesu film je iste godine prikazan na Filmskom festivalu u Tellurideu i Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, a od proljeća 2013. distribuira ga kompanija Magnolia Pictures. Mikkelsen je nastupio i u filmu „Neizbježna smrt Charlieja Countrymana“ u ulozi Nigela, nasilnog kriminalnog bossa. U režiji Fredrika Bonda, film je premijerno prikazan u januaru 2013. na Sundance Film Festivalu, a prikazan je i u sklopu takmičarskog programa na 63. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu u februaru 2013. godine.

Mads Mikkelsen je posebno poznat po ulozi u seriji „Hannibal“ (2013-2015) koju je za NBC kreirao Bryan Fuller. U seriji Mikkelsen igra uspješnog psihologa i sociopatskog serijskog ubicu dr. Hannibala Lectera, zasnovanog na liku iz romana Thomasa Harrisa. Mikkelsen je za svoj rad dobio posebno priznanje kada je imenovan za člana prestižnog žirija na Filmskom festivalu u Cannesu 2016. godine. Iste godine se pojavljuje i u „Rogue One: Priča iz Ratova zvijezda“ i u Marvelovom filmu „Dr. Strange“. 2017. je snimio triler pod nazivom „Arktik“, u kojem igra glavnu ulogu. Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Cannesu u maju 2018. Mikkelsen je igrao vodeću ulogu u adaptaciji stripa „Polar“ u režiji Jonasa Åkerlunda, objavljenoj na Netflixu 2019. godine. Mads Mikkelsen se pojavljuje u glavnoj ulozi u filmu “Još jedna runda” Thomasa Vinterberga, koji se našao u ovogodišnjoj selekciji Filmskog festivala u Cannesu. Premijera američkog naučnofantastičnog filma „Haos hoda“ sa Mikkelsenom u jednoj od glavnih uloga se očekuje 2021. godine.

Dobitnik nagrade „Dušan Vasiljev“ za 2019.

Dušan Vasiljev

Na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak, 20. 7. 2020. godine, u prostorijama G Kikinda, žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev objavio je da će priznanje za 2019. godinu, plaketa kao i novčani iznos, pripasti Maši Seničić za knjigu poezije Povremena poput vikend-naselja („Treći trg“). Žiri je odluku doneo većinom glasova. U konkurenciji se našao 171 naslov, što je najveći broj naslova u istoriji nagrade, a u najužem izboru, pored pomenutih dela, našli su se i romani Marka Tomaša Nemoj me buditi („LOM“), kao i  Paučina Vidosava Stevanovića(„Službeni glasnik“).

U obrazloženju žirija u sastavu Dunja Ilić, Ivan Radosavljević i Srđan Srdić, naglašava se da knjiga Maše Seničić predstavlja spoj konceptualnog razmišljanja, kao i izrazitog individualnog talenta. U savremenoj srpskoj poeziji nema mnogo primera pesničkih zbriki koje su realizovane s toliko sigurnosti i svesti o pesničkom postupku kao takvom. U vremenu koje nije naklonjeno poeziji, Maša Seničić konstituiše jedan supermoderan izraz koji dejstvuje kao potpuna analogija onome što pesnikinja generacijski, ali i na nivou vrste živi. Upravo ova, diskretno naznačena generacijska aura, dovodi poeziju Maše Seničić u blizinu lirike Dušana Vasiljeva, zauvek mladog klasika i zastupnika glasa jedne davno izgubljene generacije, s tim što dominantni konflikti u knjizi Povremena poput vikend-naselja bar na prvi pogled nisu izazvani istorijom sveta, već istorijom ljudskosti po sebi. U tom smislu, Maša Seničić rekreira sve ono što je poeziju Dušana Vasiljeva učinilo večnim mestom srpske književnosti. 

Književnu nagradu Dušan Vasiljev na godišnjem nivou dodeljuje G Kikinda u znak promocije savremene srpske književnosti, kao i simbol sećanja na velikog kikindskog i srpskog ekspresionističkog pesnika.

Počasno Srce Sarajeva i program “Tribute to” posvećen Michelu Francu

Nagrada Počasno Srce Sarajeva 26. Sarajevo Film Festivala će biti uručena Michelu Francu, meksičkom režiseru, scenaristu i producentu.

Kao priznanje za njegov izvanredan doprinos filmskoj umjetnosti, kao i za podršku Sarajevo Film Festivalu, nagrada Počasno Srce Sarajeva bit će uručena jednom od najznačajnijih nezavisnih filmskih stvaralaca, autoru upečatljivog i prepoznatljivog filmskog jezika. Francu će se također odati priznanje retrospektivom njegovih djela u festivalskom programu „Tribute to“ (Posvećeno).

„Odavanje priznanja Francu ovom nagradom za mene je još posebnije jer će se nagrada uručiti prijatelju i želim izraziti koliko podrška Sarajevo Film Festivalu tokom godina i naša saradnja znači za mene i za Festival. Oduševljeni smo što će 26. izdanje Sarajevo Film Festivala istaknuti djelo ovog izuzetnog filmskog stvaraoca kroz festivalski program ‘Tribute to’”, rekao je direktor Sarajevo Film Festivala Mirsad Purivatra.

Michel Franco, rođen 1979. godine u Mexico Cityju, stavio je meksičku kinematografiju u središte svjetske pažnje. Filmovi za koje je pisao scenarij, koje je režirao i producirao uključuju CHRONIC (nagrada za najbolji scenarij na filmskom festivalu u Cannesu 2015.), LAS HIJAS DE ABRIL / APRILOVA ĆERKA (nagrada žirija sekcije „Un Certain Regard“ na filmskom festivalu u Cannesu 2017.) i DESPUÉS DE LUCÍA / NAKON LUCIJE (glavna nagrada sekcije „Un Certain Regard“ na filmskom festivalu u Cannesu 2012.). Navedeni filmovi, uključujući i filmove DANIEL I ANA (2009.) i A LOS OJOS (2014.), bit će predstavljeni u programu „Tribute to“ Sarajevo Film Festivala.

Među filmovima koje je producirao su 600 MILLAS (režija Gabriel Ripstein, dobitnik nagrade za najbolji prvijenac na Berlinaleu 2015.) i FROM AFAR (redatelj Lorenzo Vigas, dobitnik Zlatnog lava na Filmskom Festivalu u Veneciji 2015.). Njegov novi film NUEVO ORDEN, čija je radnja smještena u distopijskom Mexico Cityju, trenutno je u postprodukciji. Ovaj Francov film, za koji su svi prestižni A festivali pokazali interes, jedan je od najiščekivanijih ove jeseni.

Francova prva posjeta Sarajevu bila je 2009. godine s njegovim prvim dugometražnim filmom DANIEL I ANA, koji je premijerno prikazan u sekciji Directors’ Fortnight na filmskom festivalu u Cannesu. Na 23. Sarajevo Film Festivalu (2017.) Franco je bio predsjednik žirija Takmičarskog programa – Igrani film. Njegov film LAS HIJAS DE ABRIL (APRILOVA ĆERKA) osvojio je nagradu žirija sekcije „Un Certain Regard“ na filmskom festivalu u Cannesu te godine i prikazan u sklopu Open Air programa 23. Sarajevo Film Festivala.       

27. Festival evropskog filma Palić od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici

Nagrada Underground Spirit“ Festivala evropskog filma Palić za Saru Fgaier

Italijanska rediteljka i montažerka Sara Fgaier dobitnica je ovogodišnje nagrade „Underground spirit“ koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije. Najpoznatija je po svom ostvarenju „Gli anni” (The years), za koje je pre dve godine osvojila Evropsku filmsku nagradu (EFA) za najbolju kratki film. Režirala je i kratke filmove „Arturo” (2014) i „L’umile Italia” (Humble Italy, 2014), učestvovala i kao jedna od rediteljki u ostvarenju „9×10”, dok je kao rediteljka, montažerka i producentkinja učestvovala i u brojnim drugim nagrađivanim filmovima.

Povodom ovog značajnog priznanja, Sara Fgaier je izjavila: „Od samog početka mog filmskog poziva, imala sam sreću da se pronađem u miljeu italijanskog nezavisnog filma i njegovom kreativnom okruženju, gde sam mogla da iskusim najveću moguću umetničku i stvaralačku slobodu. Od prvih samostalnih produkcija do osnivanja sopstvene organizacije, cilj mi je uvek bio da branim i zaštitim nezavisnost i slobodu, osnovu moje umetničke kreativnosti”. Italijanska umetnica je istakla da je veoma počastvovana nagradom Festivala evropskog filma Palić. „Ovu nagradu vrednujem kao dragoceni poklon, priznanje za mojih prvih 15 godina rada i osnažujuću amajliju za one koje dolaze”, zaključila je Fgaier.

Dobitnici nagrade posvećen je i Omaž program, u okviru kojeg će biti prikazan kratki film o njenom radu u režiji Stefana Franće, ostvarenja „Il treno va a Mosca”, na kome je Sara Fgaier bila montažerka, segment iz filma „L’umile Italia” (ko-rediteljka), „La bocca del lupo” (montažerka), „Gli anni” (rediteljka/montažerka), i „Bella e perduta“ (montažerka i ko-producentkinja).

Nagrada Underground spirit, ustanovljena 2008. godine, dodeljena je do sada F.Ž. Osanu, nemačkom reditelju Uliju M. Šupelu, domaćem reditelju Želimiru Žilniku, Norvežaninu škotskog porekla Jernu Utkilenu, švedskom rediteljskom tandemu Ola Simonsonu i Johanu S. Nilsonu, francuskom animatoru Eduaru Salijeru, mađarskom super-8 dvojcu – braći Buharov, umetničkoj grupi pet španskih reditelja koju je britanski filmski magazin Sight & Sound nazvao “Električnim jahačima Apokalipse”, te jugoslovenskom i slovenačkom direktoru fotografije i reditelju, jednom od začetnika crnog talasa Karpu Godini, francuskom animatoru, reditelju i vizuelnom umetniku Bertranu Mandikou (Bertrand Mandico), italijanskoj rediteljki i scenaristkinji Tic Kovi i austrijskom reditelju i fotografu Rajneru Frimelu. Prošlogodišnji dobitnik nagrade bio je francuski reditelj Žan Šarl I.

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u novom terminu, od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Na 27. festivalskom izdanju međunarodni žiri Festivala dodeliće Zlatni toranj za najbolji film i Palićki toranj za najbolju režiju. Žiri kritike dodeliće nagradu za najbolji film iz selekcije „Paralele i sudari”, a biće dodeljena i Gorki list nagrada publike na osnovu glasova. Takođe, i FIPRESCi žiri dodeljuje nagradu za najbolji film.

Festival evropskog filma Palić će ove godine biti održan uz poštovanje svih epidemioloških odredbi i preporuka u skladu sa aktuelnom zdravstvenom situacijom, u cilju prevencije COVID-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima. Zvanični protokol, sa detaljnim uputstvima o merama tokom trajanja festivala, biće donet i blagovremeno objavljen pre početka manifestacije.

Film „Šavovi“ nagrađen u Sofiji

Film „Šavovi“ dobio je specijalno priznanje na Međunarodnom filmskom festivalu u Sofiji. U okviru letenjeg izdanja festivala prikazano je (na otvorenom i onlajn) 111 filmova iz 48 zemalja. Na cerememoniji dodele nagrada, održanoj 6. jula, saopšteno je koji su filmovi izdvojeni. Gran-pri je dobio bugarsko-katarski film „Sestra“, dok je najgrada za Najbolji balkanski film pripala tursko-nemačko-holandsko-grčkoj koprodukciji „Tri sestre“. U ovoj drugoj, balkanskoj selekciji „Šavovi“ dobili su pomenuto specijalno priznanje.

Od svoje premijere na Berlinskom filmskom festivalu, „Šavovi“ su imali veoma uspešan festivalski život postavši jedan od najnagrađenijih srpskih filmova u XXI veku. Ovaj srpski film nastao je i uz podršku Filmskog centra Srbije, kao koprodukcija naše zemlje sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a na Berlinskom filmskom festivalu je prikazan u zvaničnom programu „Panorama“ i osvojio dve nagrade – Nagradu za najbolji evropski film u toj programskoj celini i Drugu nagradu publike. Na FEST-u je nagrađena Snežana Bogdanović za ulogu Ane u ovom filmu, dok je film kao celina poneo i nagradu žirija FIPRESCI  i nagradu Nebojša Đukelić. Film je potom nastavio zapažen i uspešan festivalski pohod po Srbiji, regionu i čitavom svetu, a bio je i deo redovnog biosdkopskog repertoara u našoj zemlji.

Na 19. Međunarodnom filmskom festvalu Las Palmas de Gran Canaria održanom na Kanarskim ostrvima, film „Šavovi“  reditelja Miroslava Terzića u produkciji Uliksa Fehmiu i Milene Trobozić Garfild (West End Productions) nagrađen je sa četiri značajne nagrade (glavna ženska uloga, scenario, nagrada za najbolji film po oceni publike, specijalna diploma udruženja CIMA – Žene na filmu i audiovizuelnim medijima). Na 41. Festivalu mediteranskog filma u Monpeljeu film je osvojio „ Zlatnu Antigonu“ u takmičarskom programu dugometražnog igranog filma. Scenaristkinja Elma Tataragić je za ovaj film nagrađena na Festivalu evropskog filma u Lećeu („Zlatna maslina“ za najbolji scenario) i na Međunarodnom filmskom festivalu u Pekingu (kategorija „Najbolji novi scenarista“). U februaru 2020. godine film je nagrađen i na Festivalu novog balkanskog filma u Stokholmu – kao najbolji film i u kategoriji najboljeg glumačkog ostvarenja (Snežana Bogdanović i Jovana Stojiljković).

„Šavovi“, priča sa elementima trilera i melodrame, bavi se temom  novorođenih beba nestalih  iz bolnica u Beogradu koje su godinama, a po svedočenjima stotina roditelja proglašavane umrlim a zapravo prodavane  na usvajanje. Scenario za film inspirisan je svedočenjem jedne od majki, krojačice iz Beograda, koja veruje da joj je dete oteto pre više od dvadeset godina. Ova majka  je provela godine po sudovima i opštinama pokušavajući da dokaze svoju sumnju i veruje da je posle dvadeset godina potrage i borbe uspela da pronađe svog nestalog sina, mladića od dvadeset godina koji živi sa svojom novom porodicom u okolini Beograda.

Награда „Наји нааман“ проф. др Слађани Миленковић

Књижевница, професор високе школе и новинарка, чланица Друштва књижевника Војводине, Удружења новинара Србије, др Слађана Миленковић међу добитницима је овогодишње награде Фондације „Наји Нааман“ из Либана, намењене ауторима који у свом књижевном раду негују и подржавају људске вредности и слободе.

Традиционалну књижевну награду Фондација „Наји Нааман“ из Либана додељује у неколико категорија, а међу овогодишњим добитницима је 77 аутора из 78 земаља света, одабраних међу укупно 3.034 пријављена аутора.

Српска књижевница Слађана Миленковић добитница је награде за креативност. Награда либанске фондације „Наји Нааман“ установљена је 2002. године и додељује се ауторима који у свом књижевном раду по садржају и по стилу негују људске вредности и подржавају људске слободе.

Проф. др Слађана Миленковић ради као професор у Високој школи струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре – Сирмијум у Сремској Митровици, радила је као главни и одговорни уредник Радиотелевизије «М» у том граду, као новинар-уредник културе и новинар-сарадник бројних листова, националних и светских новинских агенција. Главни и одговорни је уредник Часописа за науку, културу и уметност Сунчани сат у Сремској Митровици од 2002. године до данас.

Аутор је збирки поезије: Јутро заспале срне (1994. Пожега: Свитак), Гоничи снова (1995. Јазак: Другари,) Потпис сна (1997. Нови Сад, Сремски Карловци: Бранково коло), Другим речима  (2014. Нови Сад: Прометеј) Гоничи снова/Hounds of Dreams (2016. Сремска Митровица: Књижевна заједница), Septembercity (превод на пољски Olga Lalić-Krowicka, 2019. Poljska Krosno: Wydawnictwo Ruthenus – Rafał Barski).

Објавила је више самосталних научних монографија и уџбеника, научних и стручних студија, књижевнокритичких текстова и приказа у зборницима и часописима у земљи и иностранству. Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења новинара Србије. Током 2011-2018. била је члан Националног просветног савета Републике Србије. Добитник је бројних награда и признања из области књижевног стваралаштва, а посебно се издваја Награда „Сима Цуцић“ за најбољу књигу из области науке о књижевности за децу 2019. Банатског културног центра Ново Милошево. Песме су јој преведене на енглески, немачки, турски, пољски, јапански, бугарски, румунски, шведски, македонски и друге језике.

Film GRUDI u konkurenciji za nagrade Pulskog festivala

Film “Grudi” u režiji Marije Perović biće prikazan u takmičarskoj konkurenciji na 67. Pulskom filmskom festivalu, koji će biti održan od 18. do 26. jula 2020. godine. Film će biće prikazan 20. jula 2020. Za Zlatne arene – za najbolji film, režiju, scenario i glumačke nagrade u Hrvatskom programu takmičiće se 16 filmova, od kojih pet u programu Hrvatskog filma i 11 u programu Manjinskih koprodukcija, saopštili su iz Pula Film Festivala.

U programu Hrvatski film prikazaće se filmovi “Mater” Jure Pavlovića, “Glas” Ognjena Sviličića, “Ribanje i ribarsko prigovaranje” Milana Trenca, “Ideš? Idem!” Ljube Zdjelarevića i “Tereza37” Danila Šerbedžije. Iz programa manjinske produkcije osim filma “Grudi”, prikazaće se filmovi “Otac” Srdana Golubovića, “Bosonogi car” Petera Brosensa, “Ne zaboravi disati” Martina Turka, “Sin” Ines Tanović, “Korporacija” Mateja Nahtigala, “Svi protiv svih” Andreja Košaka, “Pijavice” Dragana Marinkovića, “Ja sam Frenk” Metoda Peveca i “Agina kuća” Lendite Zeqiraj.

Pulski filmski festival najstariji je hrvatski filmski festival, koji se od 1954. jednom godišnje održava u pulskoj Areni.  Bio je najvažniji nacionalni filmski festival u SFRJ.

Film GRUDI imao je svetsku premijeru na 33. Filmskom festivalu Herceg Novi – Montenegro Film Festival.  Film je nastao po predlošku serije “Grudi” i predstavlja pravi zajednički regionalni projekat, uz učešće produkcionih kuća iz Crne Gore, Hrvatske i Srbije – OPEN BOX STUDIO, MEANDER FILM, MITROPA, VISIONARY THINKING, kao i  podršku Filmskog centra Crne Gore i Hrvatskog audio-vizuelnog centra. Scenario je napisala Vladislava Vojnović po ideji Marije Perović. Producentkinje filma su Marija Perović i Dubravka Drakić, direktor fotografije je Dušan Grubin, montažerka Nataša Pantić, scenografkinja Dragana Baćović, a kostimografkinja Tijana Todorović. Uloge tumače: Dubravka Drakić, Nada Šargin, Marija Škaričić, Vojin Ćetković, Mira Banjac, Peđa Bjelac, Jelena Đukić, Danilo Lončarević, Branimir Popović, Aleksandar Đurica i drugi.… Film je dobio Specijalno priznanje žirija na Filmskom festivalu „Seanema“ u Ulcinju. 

Marija Perović diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirala je nagrađene dugometražne igrane filmove “Opet pakujemo majmune”  i “Gledaj me” (koji je takođe I bio u konkurenciji Pulskog filmskog festivala) i dokumentarni film “Neka beskrajna sloboda”. Bila je i jedan od reditelja hrvatske serije “Vila Marija”. Profesor je na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.  Serija GRUDI u režiji Marije Perović dobila je prestižnu Specijalnu nagradu žirija na Seoul International Drama Awards, najvećem svetskom televizijskom festivalu, a bila je I u zvaničnoj selekciji prestižnog Internacionalnog festivala “Buenos Aires Series”, u kategoriji Najbolja internacionalna serija.

PROGLAŠENE NAGRADE 49. REVIJE FILMSKOG STVARALAŠTVA DECE I OMLADINE SRBIJE

Svi filmovi dostupni još sutra besplatno putem sajta filmskarevija.com

Beograd, 29. jun – 49. Revija filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije održana je po prvi put online (zbog epidemije) i pod sloganom prve revije iz davne 1961. godine: „Bolje da se deca igraju filmom nego film decom“. Stručni žiri u sastavu: Gradimir Stojković, pisac, Zoran Stefanović, pisac, Strahinja Savić, reditelj, Snežana Trstenjak, reditelj i animator i dr Marko Stojanović, etnolog proglasili su nagrađene mlade filmske autore od 7 do 19 godina.

U kategoriji dece do 15 godine nagrade su osvojili sledeći filmovi:

Grand prix – filmu Iz Vranja s ljubavlju, grupa autora, Vranje

Prva nagrada – filmu Gde je meda? Lazara Bačkonje, Pančevo

Druga nagrada – filmu Igra koja boli, grupa autora, Lozovik

Treća nagrada  – filmu Detlić, grupa autora, Niš

Za najbolju ideju – Anji Ašković za film Ma jok, Obrenovac

Za najbolji scenario – grupi autora, za film Kad san postane java, Lozovik

Za najbolju kameru – Stefanu Grujiću i Luki Vojvodiću za film Izlazak, Obrenovac

Za najbolju montažu – Nađi Mitrović, za film Jedva čekam sutra, Beograd

Za najbolji zbuk – grupi autora, za film Nešto glupo i brzo, Jagodina

Za najbolju režiju – Nori Abci i Lani Stojadinov, za film Kamera oko, Pančevo

Za najuspešnijeg mentora nagrađen je – Predrag Vukosavljević, OŠ “Posavski partizani”, Obrenovac

Za najuspešniju produkciju – Nađi Mitrović, samostalnom autoru, Beograd

Nagrada Etnografskog muzeja u Beogradu – Jakovu Popovu za film Novi Sad dečja prestonica kulture 2, Sremski Karlovci

Nagrada Etnološko-antropološkog društva Srbije – Danilu Ćurčiji za film Jaja, Vranje 

U kategoriji mladih od 15 do 19 godina nagrade su osvojili sledeći filmovi i autori:

Grand prix – filmu Sama Isidore Lazić, Beograd

Prva nagrada – filmu Prijatno Miljane Miljković, Pančevo

Druga nagrada – filmu Čovek koji je krenuo na mesec, Dušana Cvijetića, Pančevo

Treća nagrada  – filmu Malo kasnimo, Jovane Milovanović, Kragujevac

Za najbolju ideju – Petru Bačkonji za film Dolina dinosaurusa, Pančevo

Za najbolji scenario – Ani Ćulum za film Iza scene, Beograd

Za najbolju kameru – Ani Ćulum za film Prepušten talasima, Beograd

Za najbolju montažu – Jošuji Hegedešu za film Začarano drvo, Senta

Za najbolji zbuk – Ljubici Petković za film Leti, Fiki, leti, Kragujevac

Za najbolju režiju – Bojani Džantovskoj i Nataliji Stojoskoj, za film Princeze u akciji, Pančevo

Za najuspešnijeg mentora – Nenadu Nešoviću, FRKAFilmska radionica Kragujevac

Za najuspešniju produkciju – Kulturni centar Baraka, Beograd

Nagrada Etnografskog muzeja u Beogradu – Nataliji Stojoskoj i Bojani Džantovskoj za film Legenda o Devojačkom bunaru, Pančevo

Nagrada Etnološko-antropološkog društva Srbije – Jakovu Popovu za film Mi živimo u Sremskim karlovcima, Sremski Karlovci

Kako Revija nije komercijalnog karaktera i organizuje se u cilju predstavljanja, popularisanja, afirmisanja i unapređenja filmskog stvaralaštva najmlađih filmskih stvaralaca, sve filmove publika je imala prilike da pogleda besplatno putem sajta filmskarevija.com sva četiri festivalska  dana, dok će filmovi biti dostupni još sutra 30.6. za gledanje putem sajta. Organizator Revije je Centar amaterskog filma.

O festivalu: Prva Revija održana je 1961. godine kao Revija filmova pionira Jugoslavije pod geslom „Bolje da se deca igraju filmom nego film decom„. Revija filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije je njen pravni naslednik. Poslednjih 18 godina Revija je održavana u Beogradu, u Muzeju jugoslovenske kinoteke. Tradicionalno, Reviju pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije i Jugoslovenska kinoteka, a ove godine generalni pokrovitelji Revije su Fondacija za mir i rešavanje kriza i asocijacija Civis.

Centar amaterskog filma Srbije osnovan je na neodređeno vreme kao dobrovoljno, nestranačko, nevladino, nedobitno udruženje građana radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva u oblasti kulture, medija i obrazovanja kroz razvoj i predstavljanje amaterskog, neprofesionalnog, alternativnog filma. Centar je pravni naslednik Centra organizacije amaterskog filma Jugoslavije sa sedištem u Beogradu, Trg republike br 3. Predsednik Centra amaterskog filma Srbije je Vladimir Anđelković.

O pokroviteljima: Boris Vukobrat je već više decenija jedan od najuspešnijih Srba u dijaspori. U svojstvu osnivača i Predsednika dokazao se kao humanista i filantrop kroz aktivnosti Fondacije za mir i rešavanja kriza sa sedištem u Švajcarskoj i kroz rad u CIVIS – Asocijaciji nevladinih organizacija Jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu. Kroz svoj rad na pomirenju i rešavanju kriza na prostoru Balkana, ali i na ekonomskom povezivanju Francuske i Rusije i drugih zemalja Boris Vukobrat odlikovan je sa dve Legije časti i nominovan nekoliko puta za Nobelovu nagradu za mir.

Nagrada „Počasni Ernest” Somborskog filmskog festivala za Slavka Štimca

Legendarni glumac Slavko Štimac dobitnik je nagrade „Počasni Ernest”, koja će mu biti uručena na trećem izdanju Somborskog filmskog festivala,  koji se održava od 10. do 13. jula ove godine u organizaciji Kulturnog centra Laza Kostić.

Povodom vesti o nagradi, Slavko Štimac je izjavio: „Zahvaljujem se na ovom priznanju. Jako mi je drago drago što nagrada nosi ime pionira i velikog filmskog entuzijaste Ernesta Bošnjaka. Trudiću se da opravdam čast koja mi je ukazana”.

Slavko Štimac započeo je karijeru još u dečijem uzrastu, u filmu „Vuk Samotnjak”, kada je imao samo 12 godina.  Svoj status potvrđuje u ostvarenjima „Zimovanje u Jakobsfeldu” (1975) i „Salaš u malom ritu” (1976), te nastavlja da tumači uloge tinejdžera.

Početkom osamdesetih igra jednu od svojih najznačajnijih uloga, u debitantskom filmu Emira Kusturice „Sjećaš li se Doli Bel”. Tokom ove decenije igra u nizu popularnih filmova, kao što su „Ko to tamo peva”, „Varljivo leto ‘68”, „Braća po materi”, i mnogim drugima, i učvršćuje status jednog od najboljih glumaca sa ovih prostora. Nastavlja saradnju sa Kusturicom u fimovima „Podzemlje” i „Život je čudo”, a do danas je ostvario na desetine zapaženih uloga. Televizijska publika poslednjih godina može da ga vidi i u popularnoj seriji “Ubice mog oca”.

Nagrada “Počasni Ernest” nosi naziv po filmskom pioniru Ernestu Bošnjaku, somborskom kinematografu i jednom od prvih filmskih autora u Srbiji. Bošnjak je bio osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Kao pristalica filma i entuzijasta, i sam je počeo da snima filmove 1909. godine, a za zasluge na razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

Treće izdanje Somborskog filmskog festivala biće otvoreno u Atrijumu Gradske kuće svečanom ceremonijom, u petak 10. jula u 20 časova. Iste večeri u 21h počeće i glavni program, projekcijom rusko-srpskog bioskopskog hita „Hotel Beograd”. Na festivalu će biti prikazano 11 ostvarenja u četiri selekcije: Glavni program, Kultni klasici, Panorama švedskih filmova i Nostalgija.

Na festivalu će biti dodeljene i nagrade Ernest za najbolji film, glumicu i glumca. O nagradama odlučuje žiri koji čine glumica Marija Bergam, glumac Feđa Stojanović, i filmski producent Feti Dautović.