Promocija engleskog izdanja autorskog stripa Dosta je sa ćutanjem – Priče o interseks osobama
Breaking-the-Silence,-detalj
Izdanje autorskog stripa Dosta je sa ćutanjem na engleskom jeziku, biće predstavljeno publici 18. marta u 18 časova u Evropskoj kući u Beogradu (Zmaj-Jovina 8). Ova jedinstvena publikacija inspirisana iskustvima međupolnih osoba, prva te vrste u regionu, nastala je na inicijativu udruženja XY Spektrum iz Srbije – Organizacije za polno i rodno varijantne osobe. Strip donosi četiri autentične, samostalne priče, u kojima su ključne poruke i informacije suptilno utkane u vizuelni i narativni tok – kroz kadrove, table i dijaloge.
Na promociji će govoriti Kristian Ranđelović, predsednik udruženja XY Spektrum, koscenarista i prva vidljiva međupolna osoba u Srbiji, zatim strip autorka i članica udruženja Stripotetke Jana Adamović, kao i Pavle Zelić, koscenarista stripa. Promociju će moderirati Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe-Instituta u Beogradu.
Razgovor će se voditi na srpskom jeziku, uz obezbeđen simultani prevod na engleski. Prisutni posetioci imaće jedinstvenu priliku da na poklon dobiju besplatan primerak stripa, a za one koji nisu u mogućnosti da prisustvuju promociji, biće obezbeđen i prenos uživo, putem Youtube kanalaGoethe-Instituta u Beogradu.
Osim Kristiana Ranđelovića, na stripu su radili i istaknuti autori i autorke srpske strip scene: koscenarista Pavle Zelić, i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda.
Trenutno se 1,7% ljudi u svetu smatra međupolnim osobama. Interseks varijacije se mogu utvrditi ili u vreme rođenja, tokom adolescencije, ili čak kasnije u životu. Sama tema je tek nedavno postala prisutna u domenu ljudskih prava i još uvek učimo o životima osoba koje su rođene sa različitim polnim karakteristikama, hromozomima i/ili hormonima. Ali, to je nešto o čemu se međupolnim osobama savetuje da ne razgovaraju, ni sa našim lekarima, ni sa našim porodicama, a ponekad se čak i čuva kao tajna od osobe kojoj se sve ovo dešava. U ovim okolnostima, međupolnost je osnova za diskriminaciju, stigmatizaciju, nasilje i stanja vezana za pogoršano mentalno zdravlje uzrokovana spoljnim faktorima.
Strip “Dosta je sa ćutanjem” se bavi nedostatkom informacija za roditelje, za osobe koje su možda preispitivale svoj pol, kao i za one profesije koje utiču na živote međupolnih osoba. Strip ima za cilj da podigne svest i otvori dijalog koji će doneti više uvida u temu, osnažiti roditelje međupolne dece da podele svoja iskustva, da promoviše autonomiju tela i integritet u kulturi, da pomogne stručnjacima iz srodnih oblasti da budu inkluzivniji i svesniji postojanja međupolnih osoba i učiniti da se više poštuju njihove potrebe i prava.
Strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi, članice Udruženja “Stripotetke”, kroz četiri priče opisale su živote međupolnih osoba različitih uzrasta, porekla i životnih okolnosti, sagledavajući temu stripa na raznovrstan i slojevit način.
Strip je nastao 2023. godine kao rezultat višemesečne saradnje koscenarista i strip autorki, u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart, Udruženjem “Stripotetke” i Goethe-Institutom Beograd, i uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFD) i fondacije Hajnrih Bel Beograd.
Izložba i promocija stripa „Povratak divljine“ u Ustanovi kulture Parobrod
U sredu, 5. marta u 20 časova u Ustanovi kulture Parobrod, biće otvorena izložba stripa „Povratak divljine“ nagrađivane scenaristkinje Devin Grejson i umetnice Jane Adamović. U sklopu programa otvaranja biće održana i promocija ovog stripa, u izdanju izdavačke kuće Darkwood, nakon koje će posetioci moći da kupe strip i dobiju posvetu i crtež od autorke Jane Adamović. Na promociji će uz autorku učestvovati i urednici izdanja kao i Nađa Pavlica, master komunikologije i saradnica Fakulteta za medije i komunikacije, koja se pored kritičke teorije mišljenja, feminističkih nauka i sl. intenzivno bavi proučavanjem teorije stripa.
„Povratak divljine“ jedinstven je grafički roman koji proučava čovekov odnos s prirodom i prenosi snažnu poruku o teškim posledicama ekološkog nemara, dok umešno prepliće stvarnost sa fantazijskim elementima.
Silota, tajanstvena mlada beskućnica i samoproklamovano vilinsko podmeče iznenada se pojavljuju u gradu u kom Demond, mladi inženjer, radi na svom prvom projektu za grad. Silota zahteva da se novi urbanistički projekat zaustavi i na njegovom mestu napravi park, kako bi se umilostivile vile, besne na ljudski soj zbog njihovog nemara spram Majke Prirode. Demond će biti primoran da dovede u pitanje ne samo sopstvenu uračunljivost već i razboritost i postupke čitavog čovečanstva.
Na maštovit i nesvakidašnji način, mešajući magiju, bajke i realne ekološke i egzistencijale probleme, autorke prepoznaju šablone po kojima gradovi i industrija ljuskog sveta sve više otimaju prostor i iscrpljuju neobnovljive prirodne resurse. Oslobođen moralizatorskog tona, ovaj strip poziva čitaoce na promišljane i akciju: kako sačuvati planetu, prirodu, a samim tim i celo čovečanstvo. Jedan segment izložbe biće posvećen ilustracijama koje je umetnica Jana Adamović nacrtala u sklopu javne onlajn akcije podizanja svesti o prirodnom bogatstvu Srbije koje je direktno ugroženo projektom iskopavanja litijuma, pokrenute od strane dizajnerke Valentine Talijan. Na ovaj način, Jana spaja univerzalnu priču stripa sa aktuelnom ekološkom krizom u Srbiji.
Jana Adamović je ostvarena umetnica koja gaji veliku strast prema pričanju važnih priča kroz medij stripa. “Povratak divljine” predstavlja njen debi na američkom strip tržištu, pored uspešne karijere u Francuskoj, gde je crtala za Izdavačke kuće Delkur i Solej. Osim umetničkog rada, aktivno se zalaže za veću vidljivost strip autorki, i jedna je od osnivačica udruženja Stripotetke. U oktobru 2019. godine, odlikovana je ordenom viteza Reda umetnosti i književnosti Republike Francuske.
Devin Grejson je istaknuta i nagrađivana spisateljica i scenaristkinja stripa, poznata po svom radu za velike američke izdavačke kuće poput DC Comics, Marvel Comics, IDW… Radila je na serijalima poput Catwoman, Gotham Knights, The Titans, i prva je žena koja je pisala scenario za serijal Batman. Živi u Severnoj Kaliforniji sa svojom porodicom, gde se između ostalog bavi treniranjem pasa za pomoć dijabetičarima.
“Povratak divljine” objavljen je u Americi 2022. godine u izdavačkoj kući Dark Horse Comics u sklopu edicije Berger Books, u saradnji sa čuvenom urednicom Karen Berger (DC Comics / Vertigo). 2023. godine ovaj strip uvršten je u kurikulum književnosti Unverziteta Slippery Rock u Pensilvaniji. U Srbiji, ovaj strip nedavno je objavila izdavačka kuća Darkwood, u prevodu Draška Roganovića, time predstavljajući i novu ediciju Venera, posvećenu ženskom strip stvaralaštvu.
Izložba će biti otvorena do 19. marta 2025. godine.
Izložbu i promociju stripa su podržali izdavačka kuća Darkwood, UK Parobrod i Agencija KomunikArt iz Pančeva.
Raspisan konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa u 2025. godini
Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) raspisali su konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2025. godinu. U okviru ovog programa biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 1. jula do 31. avgusta 2025. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) od 29. septembra do 29. oktobra 2025. godine.
Konkurs je otvoren od 24. februara do 28. marta 2025. u ponoć, a imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 28. aprila 2025. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.
Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, gde će na raspolaganju imati opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije, a a projekti koji se razvijaju u toku umetničke rezidencije biće predstavljeni na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2025. godine. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.
Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani: https://www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa-3/
Podsetimo, u okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje.
Promocija istraživanja “Rod u savremenom stripu: reprezentacija rodnih uloga u evropskim autorskim stripovima objavljenim u Srbiji između 2021. i 2023. godine” u KC Gradu
U petak, 6. decembra u 18 časova u Kulturnom centru Grad, biće održana promocija istraživanja “Rod u savremenom stripu: reprezentacija rodnih uloga u evropskim autorskim stripovima objavljenim u Srbiji između 2021. i 2023. godine” koje je sproveo Centar za ženske studije, u saradnji sa partnerskim organizacijama KomunikArt, Stripotetke i MiniBookvica.
Na promociji će govoriti autorke istraživanja, Slađana Jeremić i Dajana Osmani iz Centra za ženske studije, kao i Irena Jovanović iz Mini Bookvice.
Ove autorke analizirale su 52 stripa oslanjajući se na feminističku teoriju i feminističku književnu kritiku u cilju prepoznavanja i izdvajanja rodnih i ostalih stereotipa, ali i odstupanja od njih. Namera je bila i pokazati da savremeni strip, kao specifična vizuelno-narativna forma koja je razvila kritičku oštricu prema društvu, ima potencijal da razbije uvrežena shvatanja vezana za rod i rodne uloge i da ukaže na strukturne nejednakosti.
Bez obzira na razmere popularnosti koju strip stiče u Srbiji, primetno je da ne postoji mnogo istraživanja koja se bave nekima od njegovih brojnih aspekata. Kako strip nosi etiketu „muške umetnosti”, a pitanje roda počinje da se izdvaja kao jedna od značajnijih društveno-političkih tema da nas, važno je bilo istražiti kako je u stripskim izdanjima dostupnim u Srbiji reprezentovan rod. S obzirom da je Srbija deo evropske strip-scene, cilj stavljen ispred ovog istraživanja je da utvrdi u kojoj meri su u i na koji način rodne uloge zastupljene originalnim domaćim izdanjima stripa.
Istraživanje je nastalo kao deo projekta Fem.Com(ics): reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji, podržanog od strane Vlade Švajcarske u okviru programa Kultura za demokratiju, koji sprovodi Hartefakt fond.
Cilj projekta je da se pitanje rodne i ostalih neravnopravnosti sagleda kroz položaj žena i ženskog stvaralaštva unutar domaće strip scene, kao i reprezentaciju rodnih uloga u savremenom stripu u Srbiji. U okviru radionice održane u Pančevu ranije tokom godine, uz mentorsku podršku strip-autorke Danice Jevđović, učesnice i učesnici su radili na dizajnu karaktera koji se oslobađaju rodnih i ostalih stereotipa, a radovi su bili izloženi na Nova Festivalu – festivalu savremenog stripa u Pančevu, tokom oktobra ove godine. Učesnicama/cima projekta, ali i pripadnicama/cima šire umetničke i kulturne zajednice, data je prilika da prošire polje umetničkog, kulturnog i društveno-političkog delovanja, što će doprineti razvoju i diverzitetu domaće kulturne scene.
Link ka publikaciji: https://www.zenskestudie.edu.rs/wp-content/uploads/2024/10/Istrazivanje-finalna-verzija.pdf
Sutra otvaranje Nova Festivala u Pančevu – Izložba strip autorki Jane Adamović i Tais Gimar otvara 10. Nova Festival u Pančevu
FOTO – TAIS GIMAR, JANA ADAMOVIĆ.
U sredu, 2. oktobra u 19 časova u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu, u okviru 10. izdanja Nova Festivala u Pančevu posvećenog savremenom strip stvaralaštvu, biće otvorena izložba radova Jane Adamović iz Srbije i Tais Gimar iz Francuske, rezidentkinja u okviru petog konkursa Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa.
Istog dana biće otvorene izložbe „Breaking the Silence“ sa tablama iz jedinstvenog autorskog stripa „Dosta je sa ćutanjem“, i i izložba „Fem.Com(ics): Reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji“.
Na izložbi rezidentkinja Ukrštenih umetničkih rezidencija, biće prikazan nagrađeni strip-projekat Jane Adamović „Poreklo izraelsko-arapskog konflikta” koji, prema rečima ove umetnice, treba da ponudi objektivan istorijski pregled korena izraelsko-palestinskog sukoba. U pitanju je adaptacija istoimene knjige istoričara Žorža Bensusana (Georges Bensoussan), poverena iskusnoj scenaristkinji i spisateljici Danieli Mase (Danièle Masse) i umetnici Jani Adamović. Strip je predviđen da izađe u formatu grafičke novele u jednom tomu od 120-150 strana, a objaviće ga Grupa Delcourt, odnosno njen ogranak Soleil.
Projekat Tais Gimar prati junakinju Leoni koja kreće u četvrti razred, i svira trubu od svoje sedme godine. Sluša rok muziku i teško nalazi svoje mesto kako u muzici, tako i u školi. Na nagovor prijatelja, prijavljuje se na društvenu mrežu gde upoznaje dečaka iz svoje škole, godinu dana starijeg, i preko zajedničkog muzičkog ukusa počinju da grade vezu. Ovo prijateljstvo im postepeno omogućava da se afirmišu u često surovom svetu škole. Kroz ovu priču autorka želi da govori o izgradnji identiteta u adolescenciji, o potrazi za identitetom u okruženju gde je pritisak grupe stalno prisutan.
Izložbu strip autorki Jane Adamović i Tais Gimar podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Grad Pančevo i Francuski institut u Srbiji.
Pored izloženih radova koji su deo rezidencijalnih projekata, publika će moći da pogleda i druge odabrane radove ove dve umetnice.
Radovi u okviru izložbe Fem.Com(ics): Reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji nastali su kao rezultat istoimene umetničko-teorijske radionice održane 8. i 9. juna u Pančevu, kada su učesnice i učesnici imali priliku da se upoznaju sa načinima na koje se rodne studije i feministički angažman ukrštaju sa vizuelno-narativnom umetničkom formom kakva je strip. Tokom poslednje faze radionice, uz mentorsku podršku strip-autorke Danice Jevđović, učesnice i učesnici su radili na dizajnu karaktera koji se oslobađaju rodnih i ostalih stereotipa. Jedan od ciljeva izložbe je i da se kroz strip progovori o široj problematici rodnih normi i ostalim oblicima diskriminacije, te da se akcenat stavi na različite fizičke predstave likova, kao i njihove unutrašnje živote, kako bi se osvetlilo da lične i društvene dimenzije neprestano utiču jedna na drugu. Izlagačice i izlagači su uspeli da kroz umetnički izraz prošire granice reprezentacije i otvore prostor za nekanonizovane priče koje su utemeljene na feminističkoj kritici i rodnoj i klasnoj senzibilnosti. Projekat „Fem.Com(ics): reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji” podržan je od strane Vlade Švajcarske u okviru programa “Kultura za demokratiju”, koji sprovodi Hartefakt fond.
Jedinstveni autorski strip „Dosta je sa ćutanjem“ inspirisan je pričama interseks osoba. Ovo nesvakidašnje izdanje, prvo ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum – Organizacija za polno i rodno varijantne osobe, donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge. Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda. Na izložbi će biti prikazane odabrane table iz sve četiri priče. Strip “Dosta je sa ćutanjem” je nastao kao rezultat višemesečne saradnje koscenarista i strip autorki, u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart, Udruženjem “Stripotetke” i Goethe-Institutom u Beogradu, i uz podršku Francuske agencijom za razvoj (AFD) i fondacije Heinrich Böll Stiftung Beograd.
U okviru festivala, u subotu 5. oktobra od 14 do 19 časova, U Galeriji Milorada Bate Mihailovića biće organizovan mini-sajam strip izdavača, u okviru kojeg će svoja strip izdanja predstaviti izdavačke kuće Komiko, System Comics, Besna kobila, Darkwood, Makondo, Beli put, Lokomotiva i Aleja, dok će strip autor Ilija Jakovljević predstaviti svoja samostalna DIY izdanja. U okviru Sajma, u 16h biće održana i prezentacija projekta “Fem.Com(ics): Reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji”.
Strip autorke Jana Adamović i Tais Gimar izabrane na petom konkursu Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske
Jana Adamović iz Srbije i Tais Gimar iz Francuske biće nove rezidentkinje, u okviru petog konkursa Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa.
Jana Adamovićće od 20. oktobra do 20. decembra biti rezidentkinja Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, a nju je odabrala stručna komisija iz ovog grada. Janin nagrađeni strip-projekat „Poreklo izraelsko-arapskog konflikta”, prema rečima ove umetnice, treba da ponudi objektivan istorijski pregled korena izraelsko-palestinskog sukoba. U pitanju je adaptacija istoimene knjige istoričara Žorža Bensusana (Georges Bensoussan), poverena iskusnoj scenaristkinji i spisateljici Danieli Mase (Danièle Masse) i umetnici Jani Adamović. Strip je predviđen da izađe u formatu grafičke novele u jednom tomu od 120-150 strana, a objaviće ga Grupa Delcourt, odnosno njen ogranak Soleil.
Tais Gimar (1997) će svoju rezidenciju imati u Pančevu tokom oktobra 2024, kada će biti i gošća desetog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Njen projekat prati junakinju Leoni koja kreće u četvrti razred, i svira trubu od svoje sedme godine. Sluša rok muziku i teško nalazi svoje mesto kako u muzici, tako i u školi. Na nagovor prijatelja, prijavljuje se na društvenu mrežu gde upoznaje dečaka iz svoje škole, godinu dana starijeg, i preko zajedničkog muzičkog ukusa počinju da grade vezu. Ovo prijateljstvo im postepeno omogućava da se afirmišu u često surovom svetu škole. Kroz ovu priču autorka želi da govori o izgradnji identiteta u adolescenciji, o potrazi za identitetom u okruženju gde je pritisak grupe stalno prisutan.
Konačnom izboru rezidenata prethodila je uža selekcija u Srbiji i Francuskoj, koju su realizovali domaći partneri na projektu Ukrštenih rezidencija – Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo i Agencija Komunikart za Srbiju, i stručna komisija u Angulemu u Francuskoj. Kao tri najbolja u Srbiji, izdvojeni su projekti Jane Adamović, Jelene Đorđević, i Bojana Zavišina. Među troje najboljih kandidata iz Francuske, uz Tais Gimar bili su Polin Leser i Nikola Andreani.
Jana Adamović (1989) je strip autorka iz Beograda. Profesionalno se bavi stripom preko deset godina. Karijeru je započela kao koloristkinja na serijalima „30 srebrnjaka“ (30 Deniers, tome 3; Pécau, Kordey, Editions Delcourt, 2014) i „Mi, mrtvi“ (Nous les morts, tomes 1-4; Macan, Kordey; Editions Delcourt, 2015), da bi ubrzo dobila posao crtačice i koloristkinje na dva albuma serijala „Dan D“ (Jour J, tomes 27 et 36, Editions Delcourt, 2017, 2019). 2022 godine, u SAD-u objavljena je njena grafička novela „Rewild“ u izdanju Dark Horse Comics / Berger Books, pod uredništvom čuvene Karen Berger. Njeni strip albumi i kratki stripovi objavljeni su u Francuskoj, SAD, Španiji, Nemačkoj, Austriji, Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji. Tokom 2023. učestvovala je na dva ključna domaća strip izdanja : antologija kratkog stripa „Kod kuće“ i „Dosta je sa ćutanjem – priče o interseks osobama“. U oktobru 2019. godine odlikovana je francuskim ordenom viteza reda Umetnosti i književnosti.
Tais Gimar rođena je u Nantu 1997. godine. Nakon maturiranja, studirala je na Visokoj evropskoj školi za sliku (Ecole Européenne Supérieure de l’Image, EESI) u Angulemu, gde od tada živi. Ove studije upisala je da bi izučavala strip, ali je paralelno istraživala i druge umetničke prakse, a posebno vajarstvo. Naredne godine ulazi u izdavačke vode baveći se građanskom službom u izdavačkoj kući Biscoto, istovremeno stvarajući kratke strip priče. Tokom leta 2022. učestvuje u Letnjem programu, rezidenciji koju nudi umetnička škola Grand Angoulême, a od septembra 2022. do septembra 2023. učestvuje u rezidenciji u Kući autora u Angulemu.
Da podsetimo, u okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje.
Dosadašnji rezidenti u Angulemu bili su Dragana Radanović sa projektom „Nova slika detinjstva – eksperimenti” (2020), Ilija Jakovljević s projektom “Big Rock Energy” (2021), Anđela Janković sa projektom “Normalni događaji / Normal events” (2022) i Boris Stanić s projektom “Đogul Tiranin 2”. Francuska rezidentkinja u Pančevu 2020. Alize de Pen je razvijala strip album od 120 strana o nuklearnoj katastrofi, 2021. Kler Bro je razvijala projekat „La Chiâle“ (Cmizdrenje), Leopold Pridon je 2022. razvijao projekat „Aljoša je nestao“, dok je Madlen Pereira pripremala projekat „Sidonine ljubavi / Les amours de Sidonie“.
Umetničko-teorijska radionica za strip autorke i autore na temu reprezentacije rodnih uloga u savremenom autorskom stripu
Centar za ženske studije u Beogradu i Agencija KomunikArt pozivaju zainteresovane strip autorke i autore iz Srbije da se prijave za učešće u dvodnevnoj umetničko-teorijskoj radionici na temu reprezentacije rodnih uloga u savremenom autorskom stripu.
Radionica će se održati 8. i 9. juna u Pančevu i osmišljena je sa ciljem da se podstakne razmena znanja iz oblasti rodnih prava između organizacija civilnog društva i domaćih strip autorki/a, preispita reprezentaciju rodnih uloga u domaćim i stranim stripovima koji su dostupni na srpskom tržištu, i ponudi sistematizovana i primenljiva znanja iz feminističke teorije. Autorke/i će imati priliku da novostečena znanja primene u svom umetničkom radu i umreže se radi dalje saradnje.
Predavačice u okviru radionice biće: Jelena Višnjić (BeFem), Nađa Bobičić (Pobunjene čitateljke/MiniBookvica), Irena Jovanović (Pobunjene čitateljke/MiniBookvica) i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović i Danica Jevđović (udruženje Stripo-tetke).
Radionica je deo projekta Fem.Com(ics): Reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji, koji realizuju Centar za ženske studije u Beogradu, Agencija KominikArt i organizacije MiniBookvica i Stripo-tetke. Projekat je podržan od strane Vlade Švajcarske u okviru programa “Kultura za demokratiju”, koji sporovodi Hartefakt fond.
Cilj projekta Fem.Com(ics): Reprezentacija rodnih uloga u savremenom autorskom stripu u Srbiji je da se pitanje rodne i ostalih neravnopravnosti sagleda kroz položaj žena i ženskog stvaralaštva unutar domaće strip scene, kao i reprezentaciju rodnih uloga u savremenom stripu u Srbiji. Planirane aktivnosti, koje pored umetničko-teorijske radionice uključuju istraživanje koje će se baviti rodnom reprezentacijom u stripu u Srbiji, pružiće korisnicama/ima projekta, ali i pripadnicama/cima šire umetničke i kulturne zajednice, priliku da prošire polje umetničkog, kulturnog i društveno-političkog delovanja, što će doprineti razvoju i diverzitetu domaće kulturne scene.
Prijavu uz kratku biografiju poslati na mejl rezidencije@komunikart.rs najkasnije do 26. maja. Organizatori obezbeđuju smeštaj, troškove prevoza i ishrane učesnica/ka radionice.
Održan program “Kreativna Evropa na delu: Remix Comix Showcase” u Novom Sadu
U subotu, 11. maja u prostoru SKUP-a u Novom Sadu održan je program “Kreativna Evropa na delu: Remix Comix Showcase” posvećen projektu “Remix Comix – stripovi za nasleđe” realizovanom od 2022. do 2024. godine.
U okviru ovog programa, održana je prezentacija “Kako dobiti međunarodnu podršku za projekte iz oblasti kulture?”, koju je vodila Milica Rašković, predstavnica Deska Kreativna Evropa Srbija. Prikazan je film “Na marginama stripa” nastao kao rezultat realizacije ovog projekta i koji predstavlja retrospektivu njegovih aktivnosti, nako čega je održana panel diskusija sa učesnicima i učesnicama projekta koji su pohađali rezidencije – umetnikom Bojanom Dojkićem, vizuelnim umetnicama Lidijom Krnjajić i Darijom Dragojlović, i grafičkom dizajnerkom Asjom Komadinom, uz moderaciju Ivane Purtić. Na kraju programa otvorena je izložba radova nastalih u okviru rezidencija u Pančevu i Novom Sadu.
“ Remix Comix bio je prvi susret Multimedijalnog centra LED ART sa ovakvim tipom projekta, koji uključuje više međunarodnih partnera i kompleksniju organizaciju aktivnosti. S obzirom da sam bila uključena u praćenje projekta od samog početka, ono što sam zapazila jeste da su se kapaciteti ove organizacije izgradili, i da već postoji želja da se aplicira i za druge međunarodne pozive koji su nekada delovali kao bauk. Sa druge strane, uverena sam da su partnerstva sklopljena putem ovog projekta samo početak saradnje i da će partneri nastaviti da sarađuju i šire ideju na kojoj počiva ovaj projekat”, istakla je Milica Rašković, projektna menadžerka u Desku Kreativna Evropa Srbija.
“Tematski, Remix Comix se bavio stripom i marginalizovanim grupama i učinio da različite, inače zanemarene grupe, budu mnogo vidljivije, a jezik stripa je, ispostavilo se, savršen alat za tako nešto. Veze su uspostavljene i između umetnika i umetnica koji/e su učestvovali u grupnim rezidencijama, a njihovo iskustvo boravka u drugoj zemlji ali i rada sa drugim umetnicima uticaće sa sigurnošću na njihov dalji rad i umetnički razvoj”, zaključila je Milica Rašković i dodala: “Srbija je, inače, vrlo uspešna kada su u pitanju pozivi saradnje u okviru programa Kreativna Evropa, u okviru kog je i Remix Comix dobio podršku, ali su uglavnom skoncentrisani na Beograd. Zato nam je važno da kao Desk Kreativna Evropa Srbija podržavamo uspešne projekte i radimo na njihovoj vidljivosti u celoj Srbiji.“
Koncept projekta “Remix Comix” bio je usmeren na stvaranje novih i inovativnih savremenih stripova koji preispituju dominantne modele predstavljanja nasleđa. Ovi stripovi na javnim mestima su nastali kroz pet umetničkih rezidencija u Novom Sadu, Pančevu, Ljubljani, Pragu i Amsterdamu, gde su grupe od po pet međunarodnih umetnika i umetnica sarađivale sa odabranim marginalizovanim grupama. Lokalne grupe su bile raznovrsne, od romske zajednice u Novom Sadu do imigrantske dece u Amsterdamu, mladih koji napuštaju hraniteljske domove u Pragu, alternativnih umetnika u Ljubljani i starijih ljudi u Pančevu.
Ukupno 287 umetnika, teoretičara i kulturnih menadžera je direktno učestvovalo, zajedno sa više od 130 članova marginalizovanih zajednica širom Evrope. Vrhunac ovih rezidencija bio je 30 velikih izložbi i instalacija na otvorenim prostorima, murali na zgradama, plesni performansi i šetnje s akcentom na lokalno nasleđe.
Foto: Nikola Marković.
Kreativna Evropa na delu: Remix Comix Showcase u Novom Sadu
U subotu, 11. maja u 18 časova, u prostoru SKUP-a, (Distrikt, Bulevar Despota Stefana 5) u Novom Sadu biće održan program “Kreativna Evropa na delu: Remix Comix Showcase” posvećen projektu “Remix Comix – stripovi za nasleđe” realizovanom od 2022. do 2024. godine.
Program će u 18 časova otvoriti prezentacija “Kako dobiti međunarodnu podršku za projekte iz oblasti kulture?”, kada će na ovu temu govoriti Milica Rašković, predstavnica Deska Kreativna Evropa Srbija.
U 18:30 uslediće projekcija filma “Na marginama stripa” koji je nastao kao rezultat realizacije ovog projekta i predstavlja retrospektivu njegovih aktivnosti.
Za 19 časova zakazana je panel diskusija sa učesnicima i učesnicama projekta koji su pohađali rezidencije. U okviru ovog programa govoriće umetnik Bojan Dojkić, vizuelna umetnica Lidija Krnjajić, vizuelna umetnica Darija Dragojlović, i grafička dizajnerka Asja Komadina. Razgovor će moderirati Ivana Purtić.
U 20 časova biće otvorena izložba radova nastalih u okviru rezidencija u Pančevu i Novom Sadu.
Koncept projekta “Remix Comix” bio je usmeren na stvaranje novih i inovativnih savremenih stripova koji preispituju dominantne modele predstavljanja nasleđa. Ovi stripovi na javnim mestima su nastali kroz pet umetničkih rezidencija u Novom Sadu, Pančevu, Ljubljani, Pragu i Amsterdamu, gde su grupe od po pet međunarodnih umetnika i umetnica sarađivale sa odabranim marginalizovanim grupama. Lokalne grupe su bile raznovrsne, od romske zajednice u Novom Sadu do imigrantske dece u Amsterdamu, mladih koji napuštaju hraniteljske domove u Pragu, alternativnih umetnika u Ljubljani i starijih ljudi u Pančevu.
Ukupno 287 umetnika, teoretičara i kulturnih menadžera je direktno učestvovalo, zajedno sa više od 130 članova marginalizovanih zajednica širom Evrope. Vrhunac ovih rezidencija bio je 30 velikih izložbi i instalacija na otvorenim prostorima, murali na zgradama, plesni performansi i šetnje s akcentom na lokalno nasleđe.