Zdenka Feđver: Kratke priče

KISMET

„Kada prostreš beli veš da se suši, a iznenada pljusne kiša, to znači da te muž vara“ – govorila je, ko bi drugi nego moja mama, pre više od pola veka, a ja sam je začudjeno slušala i dodavala joj štipaljke.
Bila sam toliko mala da još nisam mogla ni da prostirem veš, a kamoli da maštam o udaji.
Sa Prvim Bivšim nisam više od četrdeset godina. Sa Drugim Bivšim, više od trideset.
I svaki put kada širim beli veš, a nebo je plavo da plavlje ne može biti – padne kišurina.
Koje su to švalerčine!

EH
Koja je to vatra bila!
Zabavljali smo se nekoliko godina, a onda je moj Prvi Bivši morao u vojsku. Na godinu i po.
Svaki dan pisali smo pisma i ja sam svaki dan nestrpljivo iščekivala poštara, trepereći gutala reči i odmah odgovarala.
Pre nego što sam bife u ormaru pretvorila u urednu arhivu za važna dokumenta, morala sam da odlučim šta sve toj važnosti pripada, šta je stvarno dokument, a šta uspomena i koju od uspomena i opipljivo želim da sačuvam.
U jednoj od kutija – pisma!
Ne mogu da verujem da smo to zaista mi pisali!
Svaka reč prazno zveči, sve mi se čini da čujem i nečije podsmešljivo kikotanje i bez ikakve griže – otvaram vrata kaljeve peći.
Eh!
Koja je to vatra bila!

ŠKOLA
Kada sam Prvog Bivšeg najviše volela, a i on mene, nisam ga učila kako poslove da delimo.
Drugog, još manje.
Ćutke radeći, bila sam ubedjena da sve mogu i da sve moram sama.
„Rašo, molim te pomozi mi“, kaže Sanja i on s osmehom ustaje sa kauča – i prinosi oval.
Sanja vadi iz cvrčeće masti pržen krompir, slaže ga u oval, a Raša svaki red posipa solju.
Pametna mlada žena.
Naravno da je na peći bilo mesta i za oval, i naravno da je Sanja sposobna i bez Raše da završi posao.
A krompir?
Odavno nešto lepše nisam okusila.

PROSCI
„Koliko puta na Badnjak počistiš kujnu, toliko ćeš imati prosaca“, govorila je moja mama, iako Badnjak nismo slavili.
Zadovoljna svojim proscem, ja sam se samo smejala, nastavljajući da čistim kujnu.
Kada je prosac već odavno postao Prvi Bivši, ne prosac, već muž, setila sam se da on mene u stvari nikada nije prosio. Kao ni Drugi Bivši.
Onako, zvanično. K’o u bioskopu!
Badnjak je.
Ni ja ga ne slavim, ali – ne samo da sam počistila kujnu, nego sam pozlatila i sve sobe.
A i dvorište blista.

2 Responses to Zdenka Feđver: Kratke priče

  1. LJILJANA каже:

    ZDENKA, NEŠTO NEOBIČNO I NOVO KADA SU U PITANJU VAŠE KRATKE PRIČE, NADASVE ZANIMLJIVE, JASNE I SKONCENTRIRANE NA ZNATIŽELJNI TROKUT: SEBE, AUTORA I ČITATELJA. MOJE ISKRENE ČESTITKE.
    LJILJANA

  2. Zdenka каже:

    Hvala. Zaista lep komentar. Godi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *